PALUBA
October 04, 2024, 07:24:26 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Dobrodošli na balkanski vojni forum Paluba.Info!
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 [49] 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 ... 66   Go Down
  Print  
Author Topic: Ruski tenk nove generacije - "Armata" - T-14  (Read 374732 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
Bozo13
Stručni saradnik - KoV
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 16, 2023, 08:29:39 pm
Location: Postojna
Posts: 16 530



« Reply #720 on: March 28, 2017, 11:31:58 pm »

Hvala na dopuni.
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik - OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:July 25, 2022, 08:46:17 pm
Posts: 4 896


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #721 on: March 29, 2017, 08:33:57 am »

Pukovnik u penziji, profesor na tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu, a kasnije u Beogradu, Dragoljub Bojičić je napravio daljinsko upravljanje za sve tipove radara koji se (koji su se koristili) koriste na prostoru SFRJ, a i nekoliko vrsta ruskih, američkih i švedskih radara. Radare bez posada i daljinsko upravljanje preko web-a.

Posada može biti u radaru, može biti udaljena nekoliko stotina metara povezana sa kablom ili optikom, a može biti i udaljena dovoljno daleko da upravlja radarom. Preko interneta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na slici profesor Dragoljub Bojičić u razgovoru sa ambasadorom jedne prijateljske afričke zemlje.

PS

Ovaj ambasador se je raspitivao za remont 2200 tenkova T54 i T55. Poslao sam upit jednoj firmi u okruženju koja je radila remont ovih tenkova za JNA, Vojsku SRJ, a kasnije Vojsku Srbije, te sam dobio odgovor da nisu u mogućnosti da urade remont ovih tenkova.

Zato je druga firma odgovorila potvrdno na ovaj upit, te sada rade remont tih tenkova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Moja malenkost sa profesorom.

Pozdrav

Vlado


* Dragoljub Bojicic.jpg (53.86 KB, 800x600 - viewed 92 times.)

* Sa profesorom.jpg (103.31 KB, 1000x679 - viewed 83 times.)
Logged
miodrag2
desetar
*
Offline Offline

Last Login:October 02, 2024, 07:19:24 pm
Posts: 100


« Reply #722 on: March 29, 2017, 11:26:53 am »

Pukovnik u penziji, profesor na tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu, a kasnije u Beogradu, Dragoljub Bojičić je napravio daljinsko upravljanje za sve tipove radara koji se (koji su se koristili) koriste na prostoru SFRJ, a i nekoliko vrsta ruskih, američkih i švedskih radara. Radare bez posada i daljinsko upravljanje preko web-a.

Posada može biti u radaru, može biti udaljena nekoliko stotina metara povezana sa kablom ili optikom, a može biti i udaljena dovoljno daleko da upravlja radarom. Preko interneta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na slici profesor Dragoljub Bojičić u razgovoru sa ambasadorom jedne prijateljske afričke zemlje.

PS

Ovaj ambasador se je raspitivao za remont 2200 tenkova T54 i T55. Poslao sam upit jednoj firmi u okruženju koja je radila remont ovih tenkova za JNA, Vojsku SRJ, a kasnije Vojsku Srbije, te sam dobio odgovor da nisu u mogućnosti da urade remont ovih tenkova.

Zato je druga firma odgovorila potvrdno na ovaj upit, te sada rade remont tih tenkova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Moja malenkost sa profesorom.

Pozdrav

Vlado

I sta onda?

Po cemu se isto razlikuje od, recimo, sistema daljinskog upravljanja klimatizacije u odredjenoj zgradi? Ako izuzmemo zracenje radara, koje se opet resava odgovarajucom zastitom kablova kojima se prenose signali upravljanja?

Sta je tu epohalno?

Ne kazem da je bilo sta jednostavno, ali sta je on primenio sto se u svetu ne primenjuje vise od pedeset godina?
Logged
vathra
potporučnik
*
Offline Offline

Last Login:October 02, 2024, 05:57:35 pm
Posts: 2 369



« Reply #723 on: March 29, 2017, 01:56:36 pm »

Ovaj ambasador se je raspitivao za remont 2200 tenkova T54 i T55.
Две хиљаде и двесто је сасвим озбиљна количина тенкова у данашње време.
Рекао бих да су толико имали само у Либији, у остатку Африке можда заједно скупе толико.
А Либијцима једино тренутно и треба та количина.
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik - OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:July 25, 2022, 08:46:17 pm
Posts: 4 896


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #724 on: March 29, 2017, 04:40:50 pm »

Firma iz Srbije je  odgovorila da nisu u mogućnosti da urade remont tenkova T55 i T54.

Nisam kasnije komunicirao sa poslovodstvom ove firme, a sa nekoliko njihovih radnika se čujem često.

Poslao sam upit drugoj firmi koja je prihvatila posao.

Međutim, nisam znao da je Tehnički remont Bratunac uradio remont određene količine tenkova T55 za OS BiH. Da sam to znao tada pitao bih njih.

Pozdrav
Vlado
Logged
trpe grozni
Stručni saradnik - KoV
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 09:00:24 am
Location: Tetovo
Posts: 6 208



« Reply #725 on: March 30, 2017, 05:55:13 am »

I sta onda?

Po cemu se isto razlikuje od, recimo, sistema daljinskog upravljanja klimatizacije u odredjenoj zgradi? Ako izuzmemo zracenje radara, koje se opet resava odgovarajucom zastitom kablova kojima se prenose signali upravljanja?

Sta je tu epohalno?

Ne kazem da je bilo sta jednostavno, ali sta je on primenio sto se u svetu ne primenjuje vise od pedeset godina?

Jesi li se priupitao kada je taj profesor to napravio ??

A razlika, pa razlika je u sistemu zastite transvera podataka, i jos po nekoj "sitnici".
Logged
Perun
Počasni član foruma
poručnik fregate
*
Online Online

Last Login:Today at 07:09:17 am
Posts: 4 436


« Reply #726 on: March 30, 2017, 02:32:29 pm »

malo van teme: koja je to africka zemlja? libijci su ih imali puno ali to je bilo prije rata
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 06:44:10 pm
Location: Beograd
Posts: 17 712


« Reply #727 on: March 30, 2017, 02:56:33 pm »



Ја помислио да се разгорела тема о најновијем руском тенку, кад оно ви дрвите о "петицама".
Logged
miodrag2
desetar
*
Offline Offline

Last Login:October 02, 2024, 07:19:24 pm
Posts: 100


« Reply #728 on: March 30, 2017, 07:18:58 pm »

I sta onda?

Po cemu se isto razlikuje od, recimo, sistema daljinskog upravljanja klimatizacije u odredjenoj zgradi? Ako izuzmemo zracenje radara, koje se opet resava odgovarajucom zastitom kablova kojima se prenose signali upravljanja?

Sta je tu epohalno?

Ne kazem da je bilo sta jednostavno, ali sta je on primenio sto se u svetu ne primenjuje vise od pedeset godina?

Jesi li se priupitao kada je taj profesor to napravio ??

A razlika, pa razlika je u sistemu zastite transvera podataka, i jos po nekoj "sitnici".

Da ga nije napravio pre sedamdeset godina, u vreme nastajanja interneta? Smiley

Ma nemoj mi reci, a meni je palo na pamet da je neko resio da upravlja radarima preko interneta bez zastite podataka?

Gospodin profesor nije uradio nista epohalno, sto nije radjeno jos pre pedeset godina.

Da je to sto je uradio jednostavno uraditi, nije, ali je sve to bilo moguce uraditi i primeniti jos pre pedeset godina.

A danas visestruko lakse nego tada.

To sto je za nekog i grecov spoj cudo tehnike, to je njegov problem. Za mene, hvala bogu, nije.
Logged
Morskoprase
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Last Login:September 23, 2024, 08:43:22 pm
Posts: 1 527



« Reply #729 on: March 30, 2017, 07:31:15 pm »

Malo kasno ali ipak... Da, sve vaše primedbe na moj post važe. Ali još jednom: Ćak i kod naoružanih bespilotnih letilica imate pilote, koji pilotiraju, odabiru i pogađaju ciljeve. Do danas (barem koliko je objavljeno u medijima) ništa od navedenog ne obavlja letilica sama. Iznimka je let pomoću autopilota (koji je ipak kao u pravom avionu, nadgledan pilotom). Zbog razloga, koje ste naveli, do pametnog autopilota daleki je put. Pogledajte samo kolike su muke sa autopilotima u automobilima, koji voze po cestama. Ide, ide  pa dođe do nezgode. A na otvorenom terenu u sadejstvu sa pešadijom... malo morgen. Ne znam, vi mi kažite-napišite.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:October 02, 2024, 08:25:55 pm
Posts: 22 719


« Reply #730 on: April 01, 2017, 11:09:40 pm »

За сада је то као што кажеш "мало морген". Посао домаћице и војника ће се најтеже аутоматизовати јер увек може "и овако и онако" и да буде исправно.
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik - OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:July 25, 2022, 08:46:17 pm
Posts: 4 896


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #731 on: April 03, 2017, 06:58:49 am »

Na sajtu  defence.ru se pojavio interesantan članak.


https://defence.ru/article/amerikanskie-smi-ocenili-shansi-podbit-armatu-iz-tyazhelogo-ptrk-tow/
Logged
tihi
potporučnik
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 10:51:00 pm
Posts: 2 381



« Reply #732 on: April 03, 2017, 07:55:56 am »

Pa ima puno logike da su se Rusi vodili time da  Armata bude otporna na vecinu PO sredstava NATO snaga, pa samim time i na TOW 2.  Medjutim, ne postoji savrsen sistem, tako da je pitanje vremena kada ce se uociti i iskoristiti njegove slabosti (vecita borba maca i stita).
Logged
micha
Stručni saradnik - OMJ
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Last Login:Today at 04:30:55 am
Posts: 1 893


« Reply #733 on: April 03, 2017, 08:21:58 am »



   Interesantna analiza uz dosta podataka iz aktuelnih sukoba.

http:// http://www.kurir.rs/planeta/ruski-tenk-clanak-2763775


NOĆNA MORA ZA AMERIČKE GENERALE: Novi ruski tenk po svim karakteristikama NA
Sve se više u Pentagonu govori o neophodnosti osavremenjivanja kopnenog vida vojske SAD, koji nije više tako dominantan u svetu, posebno kada se govori o poslednjoj deceniji 20. veka. To se pre svega odnosi na oklopnu komponentu, tj. konkretno na osnovni borbeni tenk Abrams.

Ozbiljne rezultate u razvoju i proizvodnji savremenih tenkova napravile su vojne industrije Izraela, Južne Koreje, Nemačke i posebno Rusije. U poslednje vreme NR Kina, ali i Iran sve više "grabe“ ka svetskom vrhu, kada je u pitanju proizvodnja savremenih tenkova.

Nedavno je Zamenik načelnika kopnene vojske SAD, general-major Džon Marej, priznao pred komisijom senatorskog komiteta da je odavno prošlo vreme kada je Abrams bio najbolji tenk na svetu.

Međutim, uprkos značajnim finansijskim ulaganjima, uočljiv je trend zabrinjavajućeg pada inovativnosti u američkoj vojnoj industriji, posebno kada se govori o razvoju naredne generacije oklopnih borbenih sredstava. To očigledno boli američke generale, koji dolaze iz oklopno-mehanizovanih jedinica vojske SAD. Posebno kada se vidi šta na tom planu radi Rusija i njena tenkovska industrija koja je prva izbacila tenk nove generacije T-14 Armata.



Ukratko, dalja modernizacija tenka Abrams je iscrpljena. On ne samo da nema nikakve šanse u direktnom sukobu sa ruskom koncepcijom Armata, nego bi zasigurno loše prošao i u sudaru sa T-90A i njegovim derivatima (posebno je interesantna najnovija modernizacija na standard T-90AM). Uostalom, pored boljih teh-takt. karakteristika, to su pokazala i realna borbena iskustva iz poslednjih ratova. Slavni američki tenk je sa svojom poslednjom modifikacijom dostigao svoj maksimum, i definitivno je zreo za penziju.

Osnovni problem kod Abramsa predstavlja loše izbalansirana oklopna zaštita. I pored dodavanja dodatnih slojeva oklopa, ona i dalje ostaje njegova najslabija karika. Ovo je u bezbroj slučajeva dokazano, prilikom sukoba sa lako naoružanim gerilskim grupama i terorističkim organizacijama na severu Iraka, gde se malo, malo, pa pojavi neki video-klip na kojem se vidi njegov kraj tj. uništenje. Dalje dodavanje oklopa, srazmerno povećava masu tenka ali i njegove dimenzije.

Abrams se pretvara u tešku, presporu, nefunkcionalnu grdosiju, koja je savršena meta na savremenom bojištu.

 FOTO: Reuters FOTO: Reuters
Samo u periodu 2003-2005. u Iraku je usled različitih okolnosti izgubljeno 80 tenkova tipa Abrams. Međutim, slika postaje još depresivnija ako se uzme u obzir njihova borbena i tehnička operativnost. Naime, u borbama sa lako naoružanom gerilom, kao i usled brojnih tehničkih kvarova glavnih komponenti elektronskog i mehaničkog sistema tenka, krajem 2004. godine je iz Iraka u SAD prebačeno čak 530 tenkova, radi njihove popravke/remonta i vraćanja u borbenu funkciju. To je skoro polovina od ukupnog broja tenkova Abrams koji su u okviru američkog kontigenta bili prisutni u ovoj državi (1135 jedinica).

Uzimajući u obzir ovako negativne rezultate koji su pretili da se pretvore u jednu sveopštu blamažu, američki inženjeri su rešili da pod hitno započnu sa njegovom modernizacijom. Osnovna komponenta ove modernizacije je ojačavanje oklopne zaštite, ugrađivanjem dodatnog oklopa i elemenata dinamičke zaštite pozadi tenka i na njegove bokove. Međutim, ni ovakva tehnička intervencija nije dala skoro nikakve rezultate.

Prema različitim podacima, na severu Iraka je od septembra 2016. godine do danas uništeno 47 tenkova tipa Abrams. Pored Iraka, američki tenkovi gore i u kamenitim brdima Jemena. Huti su samo do kraja 2015. godine uništili 14 tenkova M1A2S.

 FOTO: Reuters FOTO: Reuters
U sirijskoj armiji se nalazi određena količina ruskih tenkova T-90A. Treba napomenuti da se radi uglavnom o osnovnoj verziji ovog tenka (iz 1992. god), koja je kasnije unapređena na daleko viši standard zahvaljujući brojnim paketima modernizacije. Od njegove pojave na sirijskom ratištu uprkos ogromnoj koncentraciji oružja u rukama terorista, izgubljena su svega 2 tenka T-90A.

Prvi je pogođen raketom koja je lansirana iz američkog protiv-tenkovskog kompleksa "TOW-2A“. Važno je napomenuti da ta raketa nije probila oklop tenka, već da je njegov gubitak nastao usled nedovoljno iskusne posade koju su činili Sirijci.

Dalje, prilikom ovog događaja na tenku je bio isključen kompleks aktivne elektrooptičke zaštite "Štora-1“. Pošto je raketa udarila u tenk, posadu je zahvatila panika i oni su bez većih fizičkih posledica napustili oklopno sredstvo (nišandžija tenka je lakše kontuzovan). Zahvaljujući ovome, militanti su zaplenili tenk praktično u ispravnom-operativnom stanju.

 FOTO: Printscreen/Youtube FOTO: Printscreen/Youtube
Drugi tenk je uništen u borbama oko grada Hanaser, kada je pogođen za sada neutvrđenim sredstvom usled čega je ranjen vozač tenka. Uprkos pogotku, sva trojica članova posade su uspela da se iz tenka bezbedno izvuku. Usled detonacije ploča dinamičke zaštite došlo je do požara na spoljnom delu tenka. Plamen je potom kroz otvorene otvore na kupoli prodro u njegovu unutrašnjost, posle čega je tenk izgoreo.

Poslednja njegova modifikacija je  tenk oznake T-90AM. Za razliku od američkog konkurenta, ovaj tenk ima značajno veću prohodnost i brzinu manevra. Od svog zapadnog kolege je lakši za gotovo 20 tona. Zahvaljujući integraciji novog sistema DZ "Relikt“, pored povećanja oklopne zaštite, dodatno je smanjena njegova silueta.

Posebno kada se ima u vidu površina njegove frontalne projekcije, što sada predstavlja daleko težu metu za protivnika naoružanog protiv-tenkovskim oružjem. Međutim, ono što je najvažnije po pitanju njegove oklopne zaštite je dodavanje sistema aktivne zaštite tenka. Po svemu sudeći to će da bude "Arena“ tj. njena najnovija modifikacija "Arena-M“ (na eksportne verzije oznake SM će najverovatnije da se ugrađuje verzija "Arena-E“).

 FOTO: Printscreen/Youtube FOTO: Printscreen/Youtube
Sam sistem automatizacije je daleko bolji na tenku T-90AM.  Uprkos prodoru nove tehnologije koja je bazirana na kompjuterima, broj članova posade na tenku Abrams i dalje čine 4 čoveka. Kod Rusa je taj broj ostao na 3 ljudi. Ovde glavni faktor predstavlja automatski punjač topa, koji se jednostavno ne može uporediti sa manuelnim načinom punjenja kakav je i dalje aktuelan kod Abramsa. Zahvaljujući automatizaciji procesa punjenja tenkovskog topa, značajno je veća njegova borbena kadenca u odnosu na Amerikanca.

Što se tiče poređenja tenkovskih topova, oni su približnih karakteristika - 120/125mm. Ipak treba naglasiti da je ruski top u kalibru 125mm značajno moderniji ugradnjom verzije 2A46M-5, i da se ova verzija topa može više porediti sa poslednjom modifikacijom ugrađenom na nemačkom tenku Leopard-2 – mod. L/55.

Oba tenka koriste potkalibarne kinetičke projektile čije jezgro je ojačano primenom radioaktivnog Urana. Trenutno, ovakva municija nema premca u svetu kada je u pitanju borba protiv oklopnih borbenih sredstava. Zahvaljujući svojoj velikoj brzini i izuzetno zgusnutom sastavu, ovakvi projektili imaju veliku probojnu moć (3BM-48 "Svinec“ probija oko 600mm oklopa na daljinama 2km, dok je američki analog M829A3 nešto probojniji-700mm).
U slučaju

Međutim, kako daljina raste, tako se gubi i probojna moć ovih projektila. Na primer, na daljini od 3km američki potkalibarni projektil probija oko 500mm oklopa što je već nedovoljno za savremene tenkove. Pored ove municije, tenkovi u svom arsenalu imaju široku paletu kumulativnih, visoko-ekspolozivnih parčadnih granata.

Značajna ruska prednost se oslikava u tome što T-90AM može da iz cevi topa ispali navođenu protiv-tenkovsku raketu, dok kod Abramsa ovako nešto ne postoji.

Radi se o raketi sa tandem bojevom glavom Refleks-M čiji domet iznosi čitavih 5km, dok je probojnost procenjena na 850-900mm oklopa zaštićenog dinamičkim pločama.

Ovakva probojnost je sasvim dovoljna da se probije tenk sa ekvivalentom oklopne zaštite koju poseduje Abrams. Efektivni domet  topova sa potkalibarnim granatama iznosi najviše 3,500m, tako da ruski tenk za celih 1,500m ima prednost u odnosu na svog zapadnog takmaca.

Ruski tenk je u odnosu na Abramsa bolji gotovo u svim parametrima koji su vezani za:

1. Efikasnost oklopne zaštite (aktivna zaštita "Afganit“ + dinamička zaštita "Relikt“)

2. Stepen pokretljivosti i žilavosti u borbi

3. Manja silueta na bojištu što ga čini težim za uočavanje

4. Veća borbena kadenca osnovog topa

5. Bolja automatizacija sistema integrisanih u tenk, manja posada

6. Sposobnost lansiranja protiv-oklopnih raketa iz cevi topa


(Ruska reč)

Logged
Bandzi
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:July 10, 2024, 09:47:16 pm
Posts: 1 338


« Reply #734 on: April 03, 2017, 08:40:49 am »

Tekst je izvorno pisao neko ko se slabo razume u tematiku. Zatim je neko iz Kurira pratio komentare na MCM, pa je na osnovu toga izvršio određene korekcije, ali opet nedovoljno dobro. Ne ide to baš tako lako, gospodo novinari.


Isti, neispravljani tekst, objavljen pet dana ranije u Ruskoj reči:  http://ruskarec.ru/blogovi/miris_baruta/2017/03/31/notshna-mora-za-americhke-generale-novi-ruski-tenk-t-90am_731691
Logged
Pages:  1 ... 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 [49] 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 ... 66   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 23 queries.