dexy
kapetan korvete
 Offline
Gender: 
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666
|
 |
« Reply #104 on: February 05, 2011, 11:57:30 pm » |
|
Fabrika "Krušik", Valjevo
Nežne ruke sklapaju rakete
Predrag Vujanac | 05. 02. 2011. - 22:00h
Zaviriti u unutrašnjost valjevske Vojne fabrike „Krušik“ jeste kao zaviriti u srce mitskog Feniksa. Simbolično i bukvalno, tako je bilo sa „Krušikom“. U proleće 1999. fabrika je sravnjena sa zemljom NATO bombama, ostavši bez proizvodnih kapaciteta i tehnologije. Na glavnu fabričku kapiju, baš preko puta najvećeg stambenog naselja Oslobodilaca, kojeg je „Krušik“ podigao tokom srećnih 80-ih, ispraćeno je 10.000 radnika bez posla. Iz takvog pepela, „Krušik“ se ponovo uzneo do lidera domaće odbrambene industrije i velikog izvoznika.
I danas je mnogo toga slično kao u najsrećnije „Krušikovo“ vreme 80-ih prošlog veka. Linije sa teškim stegama, limenom podlogom na kojoj se radi, školskim stolicama i drvenim gajbama, od onih gde se pune tela mine, preko onih gde projektili dobijaju rep, do onih gde se za njih vežu padobrani. Potpuno različito od zamišljene slike da se vrhunski precizno oružje pravi u kakvoj svemirskoj laboratoriji u kojoj su oružari u belim skafanderima. Ne, „krušikovci“ su i dalje u zelenim mantilima, rade većinom na opremi staroj dvadesetak godina, pa je neophodno precizno oko i sigurna ruka da se, na primer, dovrši jedan minobacački projektil. Ono što prave, međutim, vredi i košta u svetu, pa „Krušik“ sa pravom od 2008. godine naovamo doživljava renesansu.
Nov Kovački centar
Nov je pak Kovački centar, otvoren pred kraj prošle godine, gde se proizvode košuljice za minobacačke programe manjih kalibara, a od juna počeće kovanje košuljica mina većih kalibara. Prethodno su stručnjaci iz Nemačke u novoj hali od 4.500 kvadrata reparirali deo opreme iz stare “Krušikove” kovačnice, koju je NATO pogodio tačno u centar, dok je deo opreme nov. Ova “Krušikova” i “Jugoimportova” fabrika, vredna preko 4,5 miliona evra, zaposliće 92 radnika i smanjiti uvoz za šest miliona evra, koliko je koštala kupovina komponenti koje Valjevci sada prave. Vrednost planiranog prometa proizvoda iz nove kovačnice je deset miliona dolara.
Iako je država, preko „Jugoimporta“ stala iza „Krušika“, ništa od ovoga ne bi bilo bez samih „krušikovaca“. Onih koji su, kako sami simbolično kažu, preživeli desetogodišnji „prelaz preko Albanije da bi došli do Krfa“. „Prihvatali smo ugovore sa veoma kratkim rokovima isporuke, ugovarali smo sredstva koja još praktično nismo ni osvojili, radili u pogonima bez grejanja, od kojih su mnogi i dalje bili bušni od bombardovanja, bez osnovnih uslova za zdravlje i bezbednost, korak po korak sa simboličnim iznosima vraćali se na tržište, gde smo prethodno bili lideri, iako su nas pratile nerealne cene i zastarelost proizvoda u odnosu na konkurenciju“, priča direktor Jovan Davidović.
Posao veka
Onda je 2008. godine sa „Jugoimportom“ zaključen ugovor o izvozu u Irak težak 32 miliona dolara. Posao veka, kako je okarakterisan, za „Krušik“ je bila šansa koja se ne propušta.
- Cela fabrika je bila stavljena u pogon, angažovan je ogroman broj isporučilaca u zemlji i van nje i u jednom, rekao bih, rudarskom radu ostvarena je rekordna proizvodnju na opremi staroj preko dvadeset godina, od koje je veći deo više od decenije bio van funkcije. Uz maksimalno angažovanje svih zaposlenih i sreću koja nas je pratila uspeli smo da realizujemo ugovor veka - kaže Davidović.
Irački zamajac koji su udarnički pokrenuli „Krušikovci“ nastavio je da se okreće i sledeće godine. Jezikom brojki, sledećih 20 miliona dolara zarađeno je od prodaje mina i raketa Iraku, Avganistanu, Vijetnamu i Bangladešu. Ove godine vrednost postavljenog plana je 37 miliona dolara, a više od 80 odsto toga plana je već ugovoreno. Minobacački program, i to pre svega specijalna municija, te sredstva iz raketnog programa, izvoziće se na tržišta Iraka, Avganistana, Egipta, Bangladeša, Filipina, Tajlanda, Singapura...
I dalje se, priznaje Davidović, sve to radi u halama koje su daleko ispod kvaliteta „Krušikovih“ proizvoda, koje još nisu sanirane od posledica „poravnjivanja“ sa početka ove priče. U „Krušik“ na posao, međutim, odlazi se bez straha od toga šta će biti sutra, što je izuzetak za srpske, kamoli valjevske okvire. Sem toga, u „Krušiku“ je danas više dece „krušikovaca“ nego sedih oružara. Od 1.600 zaposlenih, naime, od 2008. i „posla veka“ sa Irakom, do danas je zaposleno 800 mladih, uglavnom na poslovima neposredne proizvodnje. Iako je prosek plata nešto viši od 31.000 dinara, nezaposleni Valjevci „Krušik“ vide kao najsigurniju šansu. Nije zvaničan podatak ali nije ni tajna da je 92 nova radna mesta u kovačnici jurilo bar pet puta više kandidata.
Izvor: Blic
|
