Од маузерки до калашњиковаАутор: Милан Галовић недеља, 22.07.2018.
У Србији су произвођене пушке на основу ових система, а за војску су често у иностранству набављане мање количине пушка за елитне јединицеВојска Србије однедавно у наоружању има и аутоматску пушку „СКАР-Л” белгијске производње која је, за разлику од већине сличног наоружања које се користи данас, а развијано је минулих деценија, оружје 21. века – конструисана је и пласирана на тржиште у овом столећу. Том набавком настављена је дуга историја сарадње Србије и Белгије, која је почела још 1857. године, када су успостављени први контакти представника наше земље с белгијским произвођачима оружја.
Како каже публициста Бранко Богдановић, познавалац оружја и аутор више књига на ту тему, тада су набављени пиштољи и пушке за српску коњицу. Реч је о технологији из средине 19. века, такозваним предњепунећим пиштољима и пушкама „M-1857”, који су се деценијама задржали у употреби, све до балканских ратова јер су, иако су тада већ били застарали, били веома квалитетни.
Када су се појавиле пушке с више метака, Србија која је тежила да има савремено наоружање определила се за набавку пушака система „маузер”.
– Успостављени су контакти с фабриком ДВМ из Берлина и наручене су пушке „М-99” калибра седам милиметара, с којима је српска војска ушла у Први светски рат – каже Богдановић.
На Крфу је српска војска пренаоружана француским пушкама „лебел”, калибра осам милиметара. Међутим, по ослобођењу војска је ипак желела пушке система „маузер”.
Краљевина СХС је, развијајући одбрамбену индустрију, појачала капацитете фабрике у Крагујевцу, где је изграђен погон идентичан фабрици у белгијском Лијежу. Нова службена пушка постао је карабин „М-24”, калибра 7,9 милиметара, који се у употреби задржао све до слома Краљевине Југославије 1941. године.
После Другог светског рата, Југославија покреће производњу, слободно се може рећи, чувене пушке „М-48”, која спада у ред најбољих пушака система „маузер”. За потребе ЈНА производиле су се све до шездесетих година 20. века, а забележени су и значајни извозни резултати.
То је била пушка
„за сваког војника”, али ЈНА је, као и Војска Србије данас, набављала квалитетно оружје за елитне јединице. Тако је после сукоба Југославије и СССР-а 1948. године, успостављена војна сарадња са САД које су, како би се данашњим речником рекло, донирале аутоматске пушке „Стг-44”. Реч је о заплењеном немачком оружју из Другог светског рата. „Штурмгевер”, што је назив из скраћеног назива ове пушке, добиле су падобранске јединице.
У време вијетнамског рата свим војним круговима је дефинитивно постао јасан значај аутоматских пушака, било је то време дуела америчке пушке М-16 и совјетског „калашњикова АК-47”. У врху ЈНА је пружан отпор масовном увођењу аутоматског оружја, па је на основу совјетског система „симонов” развијена полуаутоматска пушка „М-59/66” („паповка”), коју и данас користи Гарда Војске Србије.
Југославија недуго затим ипак креће у развој своје аутоматске пушке, и то на основу система „калашњиков”. Тако је настала пушка М-70, чија је употреба обележила ратове на просторима бивше Југославије и која је и данас, упркос увођењу мањег броја страних пушака, и даље основна пушка Војске Србије.
И у последњим годинама СФРЈ набављане су пушке из иностранства. Тако су средином осамдесетих година 20. века набављене пушке „Г-3” НАТО калибра 5,56 милиметара немачког произвођача „Хеклер унд кох”, али произведене у Великој Британији. Југославија је тада набавила и аутомате МП-5 истог произвођача.
На самом крају постојања заједничке државе, средином 1991. године, војска је стицајем околности
„добила” још један тип пушака у наоружању – јужноафричке „Р-4”, у калибру 5,56 милиметара. Реч је о оружју из товара наоружања који је авионом „боинг 707” покушао да прокријумчари хрватски бизнисмен Антон Кикаш, али је ЈНА овај авион приморала да се спусти на аеродром у Загребу, који је тада још увек контролисала, и запленила пушке.
Крагујевачка „Застава оружје” развила је, опет на основу система „калашњиков”, пушку „М-21”, калибра 5,56 милиметара, која се у мањим количинама налази у употреби у Војсци Србије, али је извесна количина ових пушака пласирана на светском тржишту наоружања.
Izvor:
www.politika.rs
