Namenska industrija Srbije - Vesti

[EXIT78]

Ne znam zasto pominju osvajanje tehnologije viseslojnih stampanih ploca kada tako nesto vec dve decenije postoji u Nisu u fabrici Ei-PCB koja proizvodi osmoslojne do cak 24 sloja i debljine od 0,2 mm... dupliranje kapaciteta nije potrebno ovako maloj drzavi...

[Vladimir Ivanović]

Čajavec je osvojio tehnologiju osmoslojnih štampanih ploča prije 30 godina.  Sad je u tim prostorijama BEL televizija i svadbeni salon Tamaris.

[Kuzma®]

Eksplozija u Lučanima

U namenskoj industriji "Milan Blagojević" u Lučanima u 8.45 dogodila se snažna eksplozija. Nema ozbiljnije povređenih, saznaje RTS.

Snažna eksplozija dogodila se u 8.45 u namenskoj industriji "Milan Blagojević" u Lučanima, potvrdio je za Internet portal RTS-a direktor fabrike Radoš Milovanović.

Nije bilo ozbiljnije povređenih. Dva radnika zadobila su lakše povrede od stakla koje je puklo od detonacije. 

Direktor Milovanović nam je objasnio da je do eksplozije došlo u pogonu na presama gde se proizvodi raketno gorivo, ali da se ceo proces odvija sa daljinskim komandama tako da u tom pogonu nije bilo radnika.

Ovo je treća eksplozija  za poslednjih deset godina u toj fabrici.

Direktor Milovanović kaže da je u ovom trenutku najvažnije da nema ljudskih žrtava, a da će materijalna šteta biti nadoknađena jer je pogon osiguran.

Ekipe policije i vatrogasci su na mestu eksplozije i utvrđuje se nastala šteta.

Preduzeće "Milan Blagojević – namenska" a. d. Lučani deo je odbrambene industrije Srbije i danas u oblasti baruta i eksploziva predstavlja u svetu priznatog proizvođača.

Posluje kao akcionarsko društvo zatvorenog tipa, u kome je 67,78 procenata kapitala u vlasništvu države i ima oko 1.000 radnika.

"Milan Blagojević – namenska" izvozi u 26 zemalja sveta – u Evropu, Aziju, Severnu i Južnu Ameriku. Priznanje za kvalitet proizvoda, kao najjači argument za dobar plasman na svetskom tržištu, potvrđeno je Sertifikatom sistema menadžmenta kvalitetom ISO 9001.



Izvor: rts.rs

[Kaćo]

Eksplozije u namenskoj industriji:

Današnja eksplozija u fabrici "Milan Blagojević" u Lučanima, jedna je u nizu nesreća te vrste poslednjih petnaestak godina.

Sledi hronologija:
- 21. septembar 2011. - U fabrici ''Milan Blagojević'' u Lučanima, u manjem požaru povređen jedan radnik.

- 27. decembar 2010. - Niz eksplozija u fabrici ''Sloboda'' Čačak, niko nije povređen a pričinjena ogromna materijalna šteta.

- 10. maj 2010 - U namenskoj proizvodnji Holding korporacije „Krušik" u Valjevu, u slabijoj detonacije lakše su povređena dva radnika.

- 4. septembar 2009. - U četiri snažne eksplozije u barutnom odeljenju namenske industrije ''Prvi partizan'' u Užicu poginulo je sedmoro radnika, a 13 je povređeno.

- 29. maj 2006. - Eksplozija u ''Prvoj iskri'' Barič, tri radnika poginula, troje povređeno.

- 3. decembar 1997. - Požar u fabrici ''Milan Blagojević'', život je izgubilo troje radnika, a sedam radnika je povređeno.

- 21. juna 1996. - Požar u fabrici ''Prva iskra'' u Bariču, poginulo dvoje ljudi.

- 23. juna 1995. - U fabrici ''Grmeč'' u Zemunu poginulo je 11 radnika, a deset je povređeno.


b92

[dzumba]

Ево једног текста објављеног у данашњој "Политици" на тему несрећа у погонима намеснке производње у Србији.

Несреће у наменској на светском просеку

Резултати истраге свих акцидената „строго поверљиви”. – Често се привремено унајмљују недовољно обучени људи преко агенција и задруга, тврде синдикалци

И када буду утврђени, резултати истраге о узроцима експлозије у фабрици „Милан Благојевић” у Лучанима неће бити обелодањени. Доступни нису ни налази истрага у претходних девет акцидената у погонима наменске индустрије у последњих седамнаест година. Такве информације, кажу у Сектору за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова, класификовани су као „строго поверљиве”, јер је то, наводе, „и у свету уобичајено за ту индустрију”.

Понешто о закључцима инспектора може се претпоставити по оптужницама које су подигнуте против осумњичених да су одговорни за те несреће. То што су пред суд изведени и директори и виши функционери тих постројења можда потврђује оно што тврде синдикалци и поједини војни аналитичари, а ту могућност не одбацују ни у Министарству одбране – да није проблем једино у непажњи радника. Окидач је и у непотпуним безбедносним процедурама, недостатку заштитне опреме и застарелости погона у којима се производе запаљива и експлозивна средства која лако могу изазвати опасност и у најсавременијим фабрикама тог типа у иностранству.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Акциденти у српској наменској индустрији, уверавају у Министарству одбране, а остали саговорници „Политике” томе не противрече мада признају и да немају целовиту статистику, не дешавају се чешће него у свету.

– Сједињене Америчке Државе су пролетос имале две експлозије. У Чешкој се лани у постројењу сличном лучанском десила несрећа у којој је седморо настрадало и четворо погинуло. Ризик у таквим фабрикама се не може избећи, једино смањити. Узроци несрећа у Србији нису нарочита тајна. Већином су се дешавале због људског фактора, радно-екстензивног карактера производње у индустрији која покушава да надокнади заостатак у којем се нашла због бомбардовања 1999. године, пре чега такође није била у пуном капацитету – каже бригадни генерал Бојан Зрнић, начелник Управе за одбрамбене технологије у Министарству одбране.

У тој институцији се не слажу са спекулацијама да је повећан број послова за наменску индустрију, што понекад захтева и прековремени рад и запошљавање људи преко агенција и омладинских задруга, потпомогао један од већих акцидената, у којем је било и жртава. Многи од привремено упослених јесу бивши радници наменске индустрије, отпуштени док је она била на ивици банкрота, тако да нису без знања и искуства. Негослав Јовановић, потпредседник Индустријског синдиката Србије, и Драган Илић, председник синдиката „Застава оружја”, тврде да међу тако унајмљеним људима има и оних који су недовољно оспособљени. Такав кадар, напомињу синдикалци, понекад не прође читаву обуку пре него што га разместе тамо где је неопходан да би се наруџбина завршила на време.

– Откако се догодила несрећа у чачанској „Слободи” министарство је скренуло пажњу фабрикама да људе ангажоване преко омладинских задруга не распоређују на опасне послове, већ да на њима буду само стално запослени који су прошли обуку до краја. Привремено упослени су нужност, као што је понекад и додатни рад, ако од испуњавања уговора зависи опстанак фабрике. Руководство, наравно, треба да процени да ли уговор може реализовати без ризика. Обука кадрова је надлежност фабрика – каже бригадни генерал Зрнић.

Мада синдикалци уверавају да је степен знања стално запослених задовољавајући, Александар Радић, војни аналитичар, напомиње да наша наменска индустрија памти и помније пробране кадрове.

– У време Југославије, наменска индустрија је расписивала конкурсе на које су се јављали људи из целе земље и ту би се бирали најбољи. Пре неколико година влада је ради подмлађивања кадра дала отпремнине старијим радницима у чије време се више знало. Руководиоци се труде, али проблем је и „негативна солидарност” радника, који једни другима гледају кроз прсте када се кораци у безбедносној процедури свесно прескачу да би било „лакше”. Тај менталитет је иза свих ових несрећа – оцењује Радић.

Није реч о томе да се процедуре заобилазе због већег „комфора” него оне и нису до краја прописане, а ни за заштитну опрему се од свих уговора није зарадило довољно, убеђују синдикалци.

– Људи раде код пећи и на варилачким пословима у фармеркама и мајици. Ни микроклиматски услови – одговарајућа влажност и температура – не обезбеђују се увек. Ниједна фабрика нема савремен систем за брзо гашење пожара – наводи Негослав Јовановић.

Тачно је да радници понекад на своју руку прескоче део процедуре, али истина је и да инспектори за безбедност на раду и противпожарни инспектори у току редовних обилазака имају сијасет примедаба на услове у погонима, каже Драган Илић.

– Има и процедура које су из старих времена и требало би их изменити. Опрема у „Застави оружју” је страшно застарела, кровови прокишњавају. Понешто од мера које наложе инспектори се примени, али за многе нема новца – објашњава Илић.

Једнократна компензација породицама погинулих радника у „Првом партизану” била би довољна за два савремена система за брзо гашење пожара, напомиње Марко Милошевић, из Београдског центра за безбедносну политику.

----------------------------------------------



Извор www.politika.rs

[dzumba]

Наставак текста, односно оквири у њему:


За модернизацију око 50 милиона евра

За приоритетне пројекте модернизације погона наменске индустрије, што подразумева и њихову већу спремност за врхунску производњу и боље безбедносне услове, Србија мора да нађе од 40 до 50 милиона евра, каже бригадни генерал Бојан Зрнић.

– Наше фабрике су подигнуте након Другог светског рата. Када су подизана, око постројења је остављена такозвана пиротехничка зона, где није смело бити насеља. Управе општина су дозволиле да се у тим зонама ипак гради, као у Чачку и Ваљеву. Исељавање фабрика није сада могуће. Реално је да се опасна производња из подземног дела „Првог партизана”, где се десио акцидент, измести на локацију ван града – каже Зрнић.

----------------------------------------------

Сва складишта муниције у затвореном

Ниједно складиште муниције више није на отвореном, попут оног у Параћину које је експлодирало 2006. године, каже бригадни генерал Бојан Зрнић.

– То је постигнуто уништавањем више од 30.000 тона муниције која је била вишак и изградњом нових складишта на затвореном. И затвореним складиштима предстоји инфраструктурно сређивање. Изграђена су пре 50 година, али покушавамо да унапредимо услове у њима, да створимо микроклиматске услове нужне за хемијску стабилност барута. Најосетљивија муниција је смештена у најбоље објекте – објашњава Зрнић.

----------------------------------------------

Судови споро утврђују кривце

Од свих судских процеса, против осумњичених да су одговорни за акциденте у наменској индустрији завршен је само онај за несрећу у Лучанима из 1997. године. У њему је на 14, односно 12 месеци затвора осуђено двоје руководилаца заштите на раду.

----------------------------------------------

Хронологија

1995. Једанаест радника је погинуло, а десет је повређено 23. јуна у фабрици „Грмеч” у Земуну

1996. Двоје људи је погинуло 21. јуна у пожару у фабрици „Прва искра” у Баричу

1997. Троје радника фабрике „Милан Благојевић” у Лучанима погинуло је 3. децембра у пожару, а седам је повређено

2006. Експлозија у „Првој искри” у Баричу однела је 29. маја три живота док је троје радника повређено

2006. Двадесет две особе су повређене када је 19. октобра експлодирао војни магацин Касарне „7. јул” у Параћину

2009. Седморо радника је погинуло, а 13 је повређено 4. септембра у четири снажне експлозије у Барутном одељењу наменске индустрије „Први партизан” у Ужицу

2010. Два радника су лакше повређена 10. маја у детонацији у наменској производњи „Крушик” у Ваљеву

2010. Велика материјална штета причињена је 27. децембра у низу експлозија у фабрици „Слобода” у Чачку

2011. Радник фабрике „Милан Благојевић” у Лучанима повређен 21. септембра у мањем пожару

2012. Радник повређен у експлозији 25. јуна у фабрици „Милан Благојевић” у Лучанима
В. Вукасовић – Д. Мучибабић
објављено: 01.07.2012.

[oficir neaktivne rezerve]

Tekst iz jučerašnjeg dnevnog lista Politika:

Усавршене верзије „ласте” за нове купце
Ради се на уградњи избацивог седишта, турбоелисног мотора и акробатском моделу намењеном аероклубовима

 
Производња у „Утви” у Панчеву Фото А. ВасиљевићОд укупно 15 поручених авиона „ласта”, за потребе Војске Србије (ВС), њих шест се налази на завршним испитивањима у Техничко-опитном центру на аеродрому у Батајници, док ће остали из панчевачке фабрике „Утва” бити испоручени до краја године. Такозвана нулта серија авиона затим ће се увести у употребу, а почела је и преобука пилота за летење на овом производу домаће авио-индустрије. Реч је о клипном двоседом авиону, делу конструктора Војнотехничког института, намењеном обуци пилота.

На овом пројекту ради конструкторски тим, састављен углавном од ваздухопловних машинских и електроинжењера, који предводи Војислав Девић, начелник Сектора за ваздухопловство у Војнотехничком институту. Радећи на „ласти”, прецизније би било рећи више верзија тог авиона, они су практично удахнули нов живот у домаћу авио-индустрију. За развој авиoна „ласта” важан догађај представља продаја верзије „ласта 95Н” Ираку,након чега је од стручњака запослених у Војнотехничком институту у Жаркову, где се и данас може наслутити моћ ваздухопловне индустрије СФРЈ, која је стварала авионе , као што су „галеб Г-2”, „јастреб Ј-21”, „орао Ј-22”, „супергалеб Г-4”, тражено да реконструишу авион „ласта 95Н” и прилагоде га захтевима и потребама ВС. Пројекат реконструисаног авиона добио је име „ласта”.

– За нас посао није завршен, постоје идеје да се на авионима намењеним ВС уради неколико модификација, као што је уградња уређаја за сигнализирање превученог лета који звучним и светлосним сигналом опомиње пилота пре него што дође до „пропадања” авиона. Иако авион пре уласка у режим „пропадања” реагује тако што почиње да се тресе и пилот то осети на палици, што је такозвани природни предзнак превученог лета, поменути уређај би додатно допринео безбедности летења – објашњава Девић.

Осим тога, ради се на томе да „ласта” добије такозвани тип сертификат од Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије, што би био значајан предуслов за даљи наступ на међународном тржишту. Продаја „ласти” је од изузетног значаја за фабрику „Утва”, и према незваничним информацијама, постоји интересовање озбиљних купаца. „Ласта” би, у промотивне сврхе, требало да се ускоро појави на међународним авио-изложбама, од којих ће прва бити „Аеромитинг Батајница 2012”.

– Радимо на пројекту уградње избацивог седишта у „ласту”, као и турбоелисне погонске групе. Једна од идеја је и да се направи акробатска аероклупска верзија, са редукованом опремом и низом модификација које би учиниле да цена буде прихватљива за аероклубове. Једноседа верзија омогућила би већи долет. Што се тиче верзије за такозвана противпобуњеничка дејства, дакле наоружана, она би била развијена из „ласте 1”, чија је конструкција снажнија и која има могућност лета већим брзинама, са већим маневарским способностима, као и могућност за већу носивост наоружања – каже Девић.

Стручњаци Војнотехничког института вредно раде и на беспилотним летелицама, и то малој типа „врабац”, долета 10 километара, која ускоро улази у употребу у ВС, и великој „пегаз”, долета 50 километара, чији је развој у току. Ради се и на ономе што је за ВС посебно важно:продужење века употребе школско-борбеног авиона „супергалеб Г-4”, борбеног авиона „орао Ј-22”, као и модернизација авиона „супергалеб Г-4”.

М. Галовић

објављено: 29.07.2012

[EXIT78]

У октобру у централној Србији треба да буде отворена нова фабрика за сложене борбене системе попут некадашњег "Ђуре Ђаковић".

Ово изјави министар одбране а ја се питам шта то може да буде, моја претпоставка да је у питању 14. октобар и  неки обновљени погон у њему. Можда има везе са ремонтом оних кувајтских тенкова?

Зна ли неко нешто о овоме?

Izvor: RTS

[rotring]

Nema nikakve veze sas tenci vec sa nekim drugim sredstvima. I nije u pitanji cetrnesti vec jedna druga firma...a da, daleko je to od djdj....al, ajd sad kad ministar tako kaze.

[EXIT78]

Nema nikakve veze sas tenci vec sa nekim drugim sredstvima. I nije u pitanji cetrnesti vec jedna druga firma...a da, daleko je to od djdj....al, ajd sad kad ministar tako kaze.

Pa Dj.Dj. je asocijalcija na tenkove pa sam pomislio da je to u pitanju...mada oni rade i VBR-ove i slicne stvari. Koja je ta druga firma u pitanju i sta planitaju tamo da proizvode?