Беспилотне летелице извозни адут: Само опрема на "пегазу" вреди милион евра
Прва домаћа беспилотна мини-летелица “врабац “у овој години могла би коначно да изађе на тржиште. Већ у фебруару требало би да буду завршена тестирања у опитном центру Војнотехничког института, а са 30 одсто нижом ценом могла би озбиљно да конкурише својим светским панданима.
Тестирање млађег брата „врапца“, беспилотне летелице “пегаз” , извозног адута српске војне индустрије, почиње 2013, после чега би требало да уследи и серијска производња.
Војска Србије још нема у свом наоружању летелицу као што је “пегаз”. Пре пар година Војска се опремила са три комплета израелских “Орбитера”, који ће већ 2012. добити озбиљног конкурента у нашем “врапцу”, који је трећину јефтинији.
- “Орбитер” и “Врабац” су летелице сличних карактеристика, док је “пегаз” летелица више категорије. Он може, између осталог, да носи радар, који сам вреди миллион евра.
Његова цена зависиће од опреме коју буде носио јер је она вреднија од саме летелице - наводи пуковник Зоран Рајић, директор Војнотехничког института (ВТИ).
Да ли ће баш Војска Србије бити та која ће прва користити летелицу „пегаз“ видеће се након завршетка процеса развоја. Искуства показују да би могао да оде прво у извоз, а тек после да стигне у нашу војску.
- Имамо пример “ласте” којом је прво опремљена ирачка војска, па тек онда наша. Њу смо почели да радимо за наше потребе, али је дошао инострани купац, И рекао - “хоћу њу само са малим променама”.
На основу њихових захтева “ласта” је побољшана - наоружана и има дигитализовану кабину. Практично смо удружили са Ирачанима заједничке захтеве и “ласта” је изашла боља него што је првобитно била замишљена објашњава Илија Пилиповић, помоћник министра одбране.
Он каже да Војска Србије планира да купи неколико система “врапца”, у зависности од расположивих финансијских средстава.
“Врапца”, чије ће делове углавном производити домаћа предузећа, склапаће УТВА, најављује помоћник министра одбране Илија Пилиповић.
Најуспешнији производ у широкој палети војних средстава и наоружања које „Југоимпорт“ нуди на светском тржишту је артиљеријски систем „нора Б52“. Први уговор за извоз овог система потписан је 2002. године , ускоро ће бити парафиран и четврти.
- Ми смо једна од пет компанија у свету које се баве производњом самоходних артиљеријскиих система 155 мм великог домета (НАТО стандард) и веома смо конкурентни са ценом и квалитетом. За једно западно оруђе исте категорије могу се купити две „норе“ са пуним сетом софистициране опреме за аутоматизацију, навигацију и управљање ватром - каже за „Блиц“ Ненад Милорадовић, помоћник директора „Југоимпорта“, произвођача сложених борбених система и једног од највећих домаћих извозника.
„Нора“ је тренутно најскупљи производ српске индустрије. Само оруђе без пратећих елемената вреди више милиона долара.
- Американци у последњих неколико година од нас купују муницију и стрељачко наоружање за опремање савезничких снага. Недавно смо остварили продор на њихово тржиште цивилног, ловачког и спортског наоружања. Потписали смо петогодишњи уговор који ће бити од великог значаја за нашу фабрику „Застава оружје“ - закључује Милорадовић.
И поред НАТО бомбардовања и велике економске кризе, домаћа војна индустрија углавном је успела да стане на ноге. Рачун “Прва искра наменске” је после више од једне деценије, прошле године коначно одблокиран. Током 2011. године остварили су извоз од готово милион евра, а укупна вредност продате робе била је четири милиона евра.
- Примарно „Прва искра“ прерађује барут и експлозив из вишка војне муниције, у привредни експлозив који се користи за аутопутеве или у нова убојна средства. Већим делом у извозу учествујемо преко наших произвођача минско-експлозивних средстава, попут „Слободе“ из Чачка или „Крушика“, али имамо и сопствена тржишта - каже за „Блиц“ директор „Прва искра наменске“ Станоје Биочанин.
До краја 2012. план им је да заврше обнављање погона за производњу октогена, који је порушен у експлозији 2006. године.
- Тиме бисмо обезбедили додатна два милиона евра извоза. Тај производ има свега неколико земаља у свету. Ми смо већ сада лидери у региону јер су околне земље, иако нису бомбардоване, уништиле своју производњу и купују од нас експлозиве - објашњава ситуацију Биочанин, који верује да та фабрика може да преузме лидерску позицију у производњи бризантних експлозива и у Европи. Није нама циљ да продајемо експлозив Албанији, већ Италији, Француској, Немачкој - објашњава директор фабрике која данас запошљава око 150 људи.
Преузето са сајта:
www.blic.rs
