Log

[MOTORISTA]

   Log je mehanička sprava za merenje brzine broda.Prvi ga je opisao Vilijam Born 1574 godine,to je daščica oblika pravouglog trougla,koja je da bi stajala okomito,na okrugloj strani imala traku od olova.Spuštala se na konopu dužine oko 150 hvati,a brzinu su merila 3 mornara.Jedan je držao u rukama malo motovilo sa namotanom uzicom,drugi je bacao daščicu u more,a treći bi u trenutku bacanja daščice okrenuo peščani sat od 30 sekundi.Po isteku 30 sekundi mornar bi zaustavio konop i naglo ga trgnuo,da se iskopča treći krak konopa sa daščice,a ona okrene vodoravno.Zatim bi konop vukli na brod i raširenih ruku merili koliko se hvati konopa odmotalo.Kako je 30 sekundi 120 deo sata,broj odmotanih hvati se množio sa 120 da bi se dobila brzina u tadašnjim miljama na sat.
   Da bi olakšali merenje pomorci su za merni interval od 30 sekundi delili konop loga.Pošto je jedna tadašnja milja iznosila 5000 stopa,a koristio se sat od 30 sekundi,delili su milju sa 120 i dobili rezultat od 41 2/3 stope.Svaku tu dužinu su označili na konopu sa jednim čvorom,koliko je čvorova isteklo za 30 sekundi,toliko je brod prevalio milja na sat-Iz tog doba potiče jedinica za merenje brzine broda čvor.
   Početkom 17 veka su pomorci opazili da log ne daje uvek tačne rezultate.Ustanovljeno je da je uzrok tome nepoznavanje tačne dužine milje i zbog nesavršene projekcije pomorskih karata.Na ovo su prvi upozorili matematičari Snilijus i Norvud,oni su tvrdili da dužina milje od 5000 stopa nije tačna.Obojica su izvršili merenja i utvrdili da je dužina milje 5872 stope (Snilijus),odnosno 6120 stopa (Norvud).Konop loga je trebalo deliti na čvorove od 50 stopa.
   Pomorci su međutim i dalje upotrebljavali konope sa čvorovima na 41 2/3 stope.Za ovo postoje dva razloga:

        1.Razlika između 10 stepeni dva meridijana na ekvatoru ima 600 milja,kada se krene prema polovima razlika,na 35 stepeni geografske širine,se smanjuje na 490 milja.Jedna milja je bila kraća i za merenje brzine je gotovo tačno odgovarao čvor od 41 2/3 stope,a kako su brodovi u to vreme uglavnom plovili iz Španije i Portugala za zapadnu indiju i obrnuto,stari čvor im je savršeno odgovarao.
        2.Pomorci su uvek radije određivali nepovoljniji položaj broda,da ne bi neočekivano naleteli na obalu.Kraći čvor im je davao veći prevaljeni put i na vreme ih upozoravao na blizinu obale.

   Neki su netačnu dužinu korigovali korišćenjem sata od 28 sekundia drugi su skraćivali dužinu čvora.Jedan od uzroka je io to što konop na motovilu daje otpor i daščicu ipak malo tegli za brodom.Ukoliko se daščica nalazi blizu krme,onda je pod uticajem virova brodskog propelera i usisa od povlačenja vode za brodom.Da bi se izbegle greške od usisa i skliza,uglavnom se uzima predgon pre prvog čvora od 20 do 50 metara što zavisi od dužine broda.I peščani sat je imao svoje greške.Ukoliko je vlažnost bila veoma velika pokazivao bi i 33 sekunde,dok je za veoma suvog vremena pokazivao 27 sekundi.Stari morski vukovi su i za ovo imali rešenje.U Falconer`s Marine Dictionary je dato kako da reši ovaj problem:“Obesite na glatki ekser zrno muškete na tankom jedrencu koji je od sredine zrna do sredine eksera dug 39 ½ palaca.Zanjišite ga i brojite sekunde,počevši od drugog prolaska,pa ćete naći koliko vremena prođe dok se prespe sav pesak.“Dužina jedrenca odgovarala je sekundnom klatnu.
   Log se još uvek upotrebljava na školskim jedrenjacima.U nekim zemljama su razmaci između čvorova na konopu isti kao krajem 19 veka.

        -Francuska: 14.62 m za sat od 30 sek
        -Engleska: 14.22 m (46.67 stopa) za sat od 28 sek
        -Nemačka: 6.84 m za sat od 14 sek
        -Jugoslavija: 14.62 m za sat od 30 sek
        -SAD: 13.68 m (41.69 stopa) za sat od 28 sek,14.42 m (47.4 stope) za sat od 30 sek

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[seaman]

Trenutno obavezni su da ih imaju svi trgovacki brodovi u svijet. sto je spremljeno u nekom skladistu 2nd officera.



edit by Broker: sledeći put kada pišeš isključi Caps Lock