Dešavanja u Kini

[Brok]

Stižu masovno lovcI Chengdu J-20 Mighti Dragon

31.01.2024.

Ratno vazduhoplovstvo Kineske narodnooslobodilačke armije počelo je sa masovnijom isporukom lovaca pete generacije J-20 od 2021. godine, nakon što je objavljeno da je avion ušao u proizvodnju u mnogo većem obimu krajem te godine. Vazduhoplovstvo Kine je jedini korisnik J-20, koji je jedan od samo dva borbena aviona svoje generacije, kako u proizvodnji, tako i na nivou eskadrile, zajedno sa američkim F-35.

Navodno će se stope isporuke za J-20 povećati na 120 aviona 2025. godine, što znači da će dostići 250 odsto stope kojom se F-35 trenutno isporučuje američkom vazduhoplovstvu uprkos tome što je reč o mnogo većem avionu s dva motora, u odnosu na američkog suparnika. Povećane isporuke su omogućile da više brigada dobije J-20 godišnje, pri čemu je potvrđeno da je osam brigada dobilo avione do kraja 2022. godine i da je još pet dobilo avion 2023. godine – od kojih su dve u potpunosti potvrđene. S obzirom na to da nijedno drugo vazduhoplovstvo na svetu ne nabavlja nešto slično, čak ni upola manjeg obima u odnosu na RV Kine sa njenim J-20, a uz proizvodnju koja je i dalje u porastu, očekuje se da će ovi stelt lovci opremiti preko 30 brigada do kraj decenije sa isporukama za najmanje četiri brigade za koje se smatra da će se vrlo verovatno desiti 2024. godine na osnovu dostupnih informacija u vezi sa stopama proizvodnje.

Kasnije, decembra 2023. godine,potvrđeno je da su dve nove brigade za koje se dugo spekulisalo da će dobiti J-20 počele da ih primaju, naime 97. vazduhoplovna brigada u vazduhoplovnoj bazi Dazu u Čongkingu u blizini grada Čengdua i 4. vazduhoplovna brigada u vazduhoplovnoj bazi Fošan blizu Šendžena. Avioni J-20 u bivšoj fabrici zamenili su lake lovce treće generacije J-7E, što je klasa koja se trenutno brzo povlači iz upotrebe i zamenjuje sa J-20, J-16 i J-10C, koji se sve više kupuju u velikom broju za Ratnog vazduhoplovstva Kine. 97. vazduhoplovna brigada je prva jedinica koja je zamenila J-7 sa J-20. U međuvremenu, 4. vazduhoplovna brigada je počela da menja sa J-20 osnovne lovce J-11, derivat ruskog Su-27 koji se proizvodi po licenci od sredine 1990-ih. Strateška lokacija vazduhoplovne baze Fošan omogućava J-20 da obezbede dužnosti protivvazdušne odbrane nad Šenženom i Hong Kongom, kao i u pomorskoj bazi Longpo na ostrvu Hainan 500 km jugozapadno, gde se nalazi okosnica nuklearne raketne podmorničke flote zemlje. Objekat je takođe udaljen samo 700 km od Tajvana koji je ključno potencijalno žarište za sukobe.

Stelt lovac J-20 je prvi put isporučen Vazduhoplovnim snagama Kine u proleće ili leto 2016. godine, a 176. vazduhoplovna brigada u bazi za obuku Dingkin u pustinji Gobi bila je prva koja je dobila nove avione, a zatim je u februaru 2018. godine sledila 172. vazduhoplovna brigada u bazi za obuku Cangdžou u blizini gradova Tjenđin i Peking. Jedanaest meseci kasnije 9. vazduhoplovna brigada u vazdušnoj bazi Vuhu blizu Šangaja primila je lovce. Tako je 9. vazduhoplovna brigada bila poslednja jedinica koja je dobila nove J-20 u naredne dve godine i poslednja koja je dobila osnovne varijante aviona sa derivatima ruskog motora AL-31FM2, pre poboljšane varijante J-20A sa WS-10C motorima, koji su isporučeni 1. vazduhoplovnoj brigadi u vazduhoplovnoj bazi Anšan u januaru 2021. godine. Kineski analitičari u to vreme tumačili su raspoređivanje kao nameru da se pošalje poruka Japanu i Južnoj Koreji da ne intervenišu u potencijalnom sukobu u Tajvanskom moreuzu. Godinu dana kasnije usledile su isporuke 5. vazduhoplovnoj brigadi u vazduhoplovnoj bazi Guilin. Godina 2022, bila je prva godina u kojoj su J-20 mogli da se isporučuju u više jedinica godišnje, a u martu te godine 6. vazduhoplovna brigada sa sedištem u vazdušnoj bazi Džengdžou postala je šesta jedinica koja je integrisala nove lovce. U aprilu je usledila potvrda da je 111. vazduhoplovna brigada sa sedištem u Sinđangu dobila J-20, a u avgustu iste godine. 8. vazduhoplovna brigada u vazduhoplovnoj bazi Čangšing, koja se nalazi u blizini Korejskog poluostrva, postala je osma koja je preuzela stelt lovce.

Isporuka J-20 za tri brigade tokom 2022. godine, omogućila je isporuku u najmanje četiri brigade u 2023. godini vrlo verovatnom kada se uzme u obzir brzina kojom se proizvodnja proširila. Pored 97. i 4. vazduhoplovne brigade, prijavljeno je i 131. vazduhoplovna brigada sa sedištem u vazduhoplovnoj bazi Naning blizu Hajnana, 41. vazduhoplovna brigada u vazduhoplovnoj bazi Vuishan i 95. vazdušna brigada u vazduhoplovnoj bazi Lianiungang, ali nije potvrđeno da je primila petu generacije mlaznjaka. Značke pilota J-20 koje izgledaju kao simbol 131. brigade ukazuju na to da je i ova jedinica verovatno dobila ove avione. Stoga je broj brigada koje su preuzele J-20, iako je potvrđeno da ih je najmanje deset, vrlo verovatno najmanje dvanaest, pri čemu će isporuke manjem broju brigada od onih koje su neke predviđene za preuzimanje aviona tokom 2022. godine, ostati malo verovatnim. J-20 se u mnogim aspektima može smatrati najistaknutijim svetskim lovcem za borbu vazduh-vazduh, sa preko dva puta većim dometom od bilo koje klase zapadnih lovaca i znatno većim radarom, dok se njegova avionika uglavnom smatra uporednom sa onima kod F-35, u sofisticiranosti. Obim njegovog raspoređivanja i stopa isporuke stoga imaju veoma značajne posledice na ravnotežu snaga u Pacifiku.
Smatra se da je primarno naoružanje J-20 rakete PL-10 i PL-15 daleko bolje od američkih i ruskih konkurenata. Kada su ušle u službu sredinom 2010-ih, američko ratno vazduhoplovstvo počelo da premošćuje jaz ograničenim nabavkama novih raketa AIM-260 koje su razvijene posebno kao odgovor na kineske rakete. Za razliku od jednomotornog F-35 koji ima veoma ograničene performanse leta, manje od polovine dometa J-20 i nema sposobnost super krstarenja, dvomotorni J-20 može da primi mnogo više projektila i ima izuzetno superiorne performanse leta i veoma visoki nivo manevarske sposobnosti. Smatra se da i F-22 zaostaje za kineskim J-20 ili F-35. Mogućnosti J-20 su se brzo poboljšale između proizvodnih serija, sa novim motorom za lovac WS-15 koji je ušao u serijsku proizvodnju početkom 2023. godine i očekuje se da će početi da oprema jedinice na prvoj liniji od sredine 2025. godine. Očekuje se da će WS-15 olakšati super krstarenje pri mnogo većim brzinama, verovatno premašivši 2 maha, dok će revolucionarne performanse leta lovca pri svim brzinama, omogućavajući borbene operacije na visinama koje su veće od Armstrongove granice, i povećanje dometa J-20 koji je već vodeći u svetu zbog veće efikasnosti goriva.

Izvor: Tv Front

[Brok]

Kineska mornarica izvodi trideset dnevnu vežbu na svim morima na koje Kina izlazi

30.05.2024.

Mornarica kineske narodnooslobodilačke armije (RM Kine) najavila je održavanje možda najvećih vežbi ne samo u poslednje vreme, koje će trajati mesec dana i odvijaće se, kako je navedeno u saopštenju, u svim morima koji se graniče sa Kinom. Pored toga, ranije su najavljene vežbe u Žutom moru sa lansiranjem raketa, ovi manevri će trajati do 31. maja.

Dan ranije, RM Kine je od 23. do 24. maja izvela još jednu vežbu velikih razmera „zajednički mač 2024A“, u kojoj je učestvovalo više od stotinu aviona i desetine ratnih brodova. Proleteli su kroz Tajvanski moreuz i Baši moreuz, koji odvaja Tajvan od Filipina. Tokom manevara RM Kine simulirani su napadi na rukovodstvo ostrva, kao i na njegove luke i aerodrome. U stvari, izvršena je potpuna blokada na pobunjenom ostrvu, koje većina zemalja sveta, uključujući i SAD, zvanično priznaje kao deo NR Kine. Pored toga, raketne snage RM Kine uvežbavale su simuliranje udara na istočne i centralne delove ostrva.

Peking ne krije da je razlog za još jednu demonstraciju moći i sposobnosti kineskih oružanih snaga nedavni izbor šefa administracije Tajvana, a neke zemlje ga nazivaju „predsednikom nezavisne države“, što je apsolutno neprihvatljivo za Kinu. Tokom inauguracije, Laj Ćingde, podržan od Vašingtona, dao je niz glasnih izjava u vezi sa borbom za pun suverenitet Tajvana.

„Vežbe RM Kine oko Tajvana pogodile su novog predsednika Laja Ćingdea u glavu i izazvale šok i strahopoštovanje, uključujući i snage za nezavisnost na ostrvu. Ovo je, naravno, i udarac za Sjedinjene Države“ -Vu Sinbo, direktor Centra za američke studije Univerziteta Fudan u Šangaju, prokomentarisao je protekle dvodnevne kineske vojne vežbe.

Zauzvrat, Ministarstvo odbrane Republike Kine (Tajvana) saopštilo je da su spremni da „brane svoju zemlju“. Istovremeno, većina vojnih stručnjaka prilično je skeptična prema vojnim sposobnostima Tajpeja u obračunu sa kineskom armijom, iako prema rejting agenciji Global Firepower, tajvanske oružane snage zauzimaju 21. mesto, što je sasvim dobro, jer Kanada, Severna Koreja, Meksiko i druge zemlje su ispod.

Sjedinjene Američke Države, koje istovremeno izjavljuju da Tajvan smatraju delom Narodne Republike Kine, obećavaju da će intervenisati u slučaju napada kineskih trupa na ostrvo. Ali brodovi američke mornarice možda neće imati vremena da priteknu u pomoć zbog činjenice da se sve glavne vojne baze Sjedinjenih Država nalaze hiljadama kilometara od ostrva.

Pored toga, poslednjih godina, RM Kine je aktivno gradila oružje sposobno da se suprotstavi američkoj mornarici i vazduhoplovstvu. Ne treba zaboraviti da je Kina nuklearna sila, koja poseduje, prema različitim procenama, oko pet stotina nuklearnih bojevih glava i njihov broj stalno raste. Kineska flota već sada znatno nadmašuje američku po broju brodova, od kojih je većina izgrađena ne tako davno, za razliku od prilično starih američkih koje zahtevaju stalne tehničke popravke i održavanje.

Pored toga, odbrana sa kopna od pomorskih snaga je mnogo lakša. Oružane snage SAD se fokusiraju na upotrebu mornarice i pomorske avijacije u mogućem vojnom sukobu sa Kinom. Ali veliki, glomazni nosači aviona mogu biti dobra meta za hiljade dronova i protivbrodskih raketa kineske armije. Kao što je pokazala višemesečna konfrontacija između britanskih i američkih pomorskih snaga protiv jemenskih Huta u Crvenom moru, pomorska protivvazdušna odbrana ponekad obara prilično primitivne rakete i bespilotne letelice bukvalno na prilazu i uopšte ne može da zaštiti trgovačke brodove.

Većina scenarija hipotetičkog vojnog sukoba između dve supersile, simuliranih korišćenjem veštačke inteligencije, pokazuje da američka vojska barem ne treba da očekuje laku pobedu, a u nekim situacijama šteta za Oružane snage SAD će biti kritična, iako će i Kina trpeti poprilično. Ali Tajvan, koji će se naći u potpunoj blokadi, u ovim scenarijima definitivno neće moći da opstane.

Izvor

[PakleniVuk]

Kineska vojska i njihov robot pas naoružan automatskom puškom: