Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Kubovac]

"Ignorišu upozorenja – moraćemo da pucamo"

Nakon što je Tajvan srušio kinesku bespilotnu letelicu koja je letela iznad tajvanskog ostrva Lion u blizini kineske obale, oglasio se premijer Tajvana.

Tajvanska vojska je u četvrtak prvi put oborila neidentifikovani civilni dron koji je ušao u njegov vazdušni prostor u blizini kineskog grada Sjamena, nakon što je tajvanska vlada obećala da će suzbiti povećanje takvih slučajeva.

Zvanični Peking je optužio Tajvan da pokušava da eskalira tenzije zbog incidenta, koji je usledio nakon pritužbi ostrvljana na sve veći broj kineskih aviona koji lete iznad oblasti iznad ostrva Kinmen.

Su je rekao novinarima da je Tajvan u više navrata izdavao upozorenja i tražio od Kine da se ne približava "njihovom pragu".

"Više puta se ignorišu naša upozorenja Kini da prestane da šalje dronove. Nije nam preostalo ništa drugo nego da delujemo u samoodbrani i pucamo. Ovo je najprikladnija reakcija nakon ponovljenih upozorenja. Kina bi morala da bude uzdržana", rekao je on.

"Nikada nećemo provocirati, uradićemo ono što je najprikladnije da zaštitimo svoju zemlju i svoj narod."

Iz Pekinga stiže poruka portparola ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijana, koji je rekao da pokušaj vladajuće partije Tajvana da poveća tenzije "ne znači ništa".

Tajvanski mediji su citirali komentar kineske Kancelarije za odnose sa Tajvanom o obaranju drona, rekavši da je "pokušaj Tajvana da eskalira tenzije krajnje smešan“.

Prema saopštenju za javnost tajvanske vojske, dron je oboren nakon što je ušao u vazdušni prostor u blizini ostrva Lajon i srušio se u more. Kineska odbrambena komanda saopštila je u petak da su njene snage otkrile još dve bespilotne letelice koje su brzo poletele nazad u Sjamen nakon što su vojnici ispalili rakete da ih upozore.

Ostrva Kinmen, na svojoj najbližoj tački, udaljena su samo nekoliko stotina metara od kineske teritorije i nalaze se naspram kineskih gradova Sjamen i Kvandžou.

Kina, koja tvrdi da je Tajvan svoju teritoriju uprkos prigovorima demokratski izabrane vlade u Tajpeju, pokrenula je vojne vežbe u blizini ostrva nakon posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi početkom avgusta i te vežbe su nastavljene.

Putovanje je razbesnelo Peking, koji je to video kao pokušaj SAD da se mešaju u unutrašnje stvari Kine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor

[Kubovac]

Stižu rakete: Bela kuća odobrila prodaju oružja Tajvanu

Radari, protivvazdušne i protivbrodske rakete deo su paketa od 1,1 milijarde dolara pred Kongresom koji treba da ga odobri.

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena poslala je u petak zvaničan predlog Kongresu o nameri da Tajvanu proda radare, protivbrodske i protivvazdušne rakete.

Ukupna vrednost ugovora o opremi i održavanju iznosi nešto više od 1,1 milijarde dolara.

Radi se o petom, do sada najvećem paketu prodaje oružja Tajpeju koji je odobrila aktuelna američka vlada. Najskuplja komponenta ovog paketa je osmatrački radarski sistem SRP, vredan 665,4 miliona dolara; sledi 60 protivbrodskih raketa Harpun u vrednosti od 355 miliona dolara i 100 protivvazdušnih projektila Sajdvinder u vrednosti od 85,6 miliona dolara. Ugovori takođe uključuju odgovarajuću opremu, delove i održavanje.

Pre nego što je predlog upućen Kongresu, zeleno svetlo za prodaju dala je Agencija za saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane, prenosi RT.

Nešto ranije, ove nedelje, nakon što su američki mediji objavili detalje o prodaji oružja Tajvanu, zvanični Peking je, preko portparola kineske ambasade u Vašingtonu, Liu Penđua, upozorio SAD da će odgovoriti "odlučnim i čvrstim merama“ ako se prodaja oružja ostrvu nastavi.

Tenzije oko Tajvana porasle su nakon što je predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa i istaknuti funkcioner Demokratske stranke, Nensi Pelosi početkom avgusta posetila Tajvan. Kina je reagovala organizujući do sada najveće vojne vežbe oko ostrva, a SAD odgovorile slanjem brodova u Tajvanski moreuz.

Iako se radi o petom paketu oružja koje su SAD odlučile da prodaju Tajvanu u toku mandata Džoa Bajdena, ni jedna od odobrenih pošiljki još uvek nije isporučena, navodi "Vašington post“.

"Obično je potrebno četiri ili pet godina da se oružje isporuči i rasporedi“, rekao je za taj list predsednik američko-tajvanskog poslovnog saveta Rupert Hemond-Čejmbers.

Prema njegovim rečima, radi se o normalnom vremenskom okviru za prodaju oružja u inostranstvu jer američkim proizvođačima oružja nedostaje sposobnosti da u kratkom roku povećaju proizvodnju, dok im ukrajinska kriza već oduzima dobar deo resursa, piše ruski medij. Štaviše, većina opreme i naoružanja, koje je odobrila administracija Bajdenovog prethodnika, Donalda Trampa, tek treba da bude isporučena.

Izvor

[Kubovac]

Zaoštrava se? Kina poslala avione; S druge strane – raketni sistemi raspoređeni

Kineska narodnooslobodilačka armija poslala je na Tajvan 43 aviona i pet ratnih brodova, saopštilo je ostrvsko ministarstvo odbrane u dnevnom izveštaju.

Napominje se da je u vodama i vazdušnom prostoru oko Tajvana zabeleženo pet ratnih brodova i 43 aviona kineske narodnooslobodilačke armije.

Dva lovca J-11, dva lovca SU-30 , 12 lovca J-16, dron BZK-005 RECCE, dva bombardera H-6 i vazdušni sistem ranog upozorenja KJ-500 prešli su takozvanu "srednju liniju" u Tajvanskom moreuzu i ušli u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane ostrva.

Tajvan je poslao vazdušnu patrolu da prati situaciju, izdao je radio upozorenja i rasporedio protivvazdušne raketne sisteme, prenosi RIA.

Situacija oko Tajvana je postala izuzetno napeta nakon posete ostrvu, početkom avgusta, predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.

Kina, koja ovo ostrvo smatra jednom od svojih provincija, osudila je posetu Pelosi, videći taj potez kao podršku SAD tajvanskom separatizmu i održala velike vojne vežbe.

Izvor

[Kubovac]

Amerika hoće u rat? Bajden potvrdio

Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da bi SAD branile Tajvan u slučaju invazije Kine.

To je njegova "najeksplicitnija izjava" dosad po tajvanskom pitanju i izvesno je da će to naljutiti Peking, ocenio je Rojters.

U intervjuu za "CBS" mrežu u nedelju, upitan "da li bi američke snage branile demokratsko ostrvo koje Kina smatra svojim", Bajden je odgovorio potvrdno.

"Da, ukoliko bi došlo do napada bez presedana", poručio je Bajden.

Upitan da pojasni da li je hteo da kaže da će, za razliku od Ukrajine, američke snage - Amerikanci i Amerikanke - braniti Tajvan u slučaju kineskog napada, on je ponovio "da".

Rojters podseća da su se SAD dugo držale politike "strateške dvosmislenosti" i nisu jasno davale odgovor da li će vojno odgovoriti u slučaju napada na Tajvan.

Portparol Bele kuće je rekao da se američka politika prema Tajvanu nije promenila.

"Predsednik je ovo rekao i ranije, pa i tokom gostovanja u Tokiju ove godine. Jasno je stavio do znanja da se naša politika prema Tajvanu nije promenila. To ostaje isto", poručio je portparol.

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova je izrazilo zahvalnost Bajdenu što je ponovio američku čvrstu posvećenost bezbednosti Tajvana.

Izvor

[Milan (longtrip)]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Milan (longtrip)]

Тајван и Сједињене Државе потписале су уговор од 506,27 милиона долара за одржавање радарских система раног упозорења. Системи могу ефикасно да прате циљеве до 3.000 километара до североисточне Азије, континенталне Кине и Вијетнама.

Споразум, који важи пет година и два месеца, обухвата радаре који се налазе у планинама северног Тајвана.

[Kubovac]

KINA ODRŽALA VOJNE VEŽBE U BLIZINI TAJVANA Ši Ji: "Testirana sposobnost trupa da se suprotstave provokacijama"

KINESKE oružane snage danas su izvele vojne vežbe u vodama i vazdušnom prostoru u blizini Tajvana kako bi testirale borbenu sposobnost trupa, saopštio je zvanični predstavnik Borbene komande istočne zone Narodnooslobodilačke vojske Kine (PLA) Ši Ji.

 - Testirana je sposobnost trupa da se suprotstave provokacijama spoljnih snaga i separatističkih snaga na ostrvu - precizirao je Ši na kineskoj aplikaciji Vičet, prenose RIA Novosti.

Situacija oko Tajvana je značajno eskalirala početkom avgusta prošle godine nakon što je Nensi Pelosi, tadašnja predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa, posetila Tajvan.

Kina je osudila posetu Pelosi, videvši u ovom potezu SAD podršku tajvanskom separatizmu, i održala velike vojne vežbe u oblasti oko Tajvana.


Izvor

[Kubovac]

TAJVAN TESTIRA KRSTAREĆU RAKETU Sposobna je da pogodi teritoriju duboko unutar Kine

Tajvan testira krstareću raketu sposobnu da pogodi teritoriju duboko unutar Kine, a oružje je namenjeno kao sredstvo odvraćanja od mogućih napada kineske vojske, objavio je danas Sputnjik internešenel.

Tajvanski Nacionalni institut za nauku i tehnologiju Čung-Šan testirao je danas novu krstareću raketu dugog dometa sposobnu da dopre duboko na kinesko kopno, objavili su tajvanski mediji. 

Prema izveštajima, nova raketa zemlja-zemlja ima maksimalni domet od 1.200 kilometara, što joj omogućava da pogodi teritoriju kontinentalne Kine, uključujući gradove kao Vuhan i Čangša.
To je poslednja u nizu krstarećih raketa i raketa za površinske udare koje je razvila ili kupila tajvanska vlada poslednjih godina.

To uključuje krstareće rakete "tomahavk" i JASSM-ER kupljene od SAD, kao i program supersoničnih krstarećih raketa "klaud pik" produženog dometa, za koje Tajpej tvrdi da mogu da pogode kinesku prestonicu Peking.


Izvor

[Kubovac]

UZBUNA NA TAJVANU Tri kineska ratna broda i 25 ratnih aviona u blizini ostrva

Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da su se danas ujutru tri kineska ratna broda i 25 ratnih aviona kretali u blizini ostrva, a Tajvan je reagovao po standardnoj bezbednosnoj proceduri i izbegao eskalaciju.

U saopštenju se precizira da je 19 kineskih borbenih aviona tipa "čengdu J-10" ušlo u jugozapadni deo tajvanske bezbednosne vazdušne zone (ADIZ), ali da nisu preleteli Tajvanski moreuz, prenosi AP.

ADIZ je širi pojam od vazdušnog prostora i odnosi se na šire područje koje Tajvan nadzire zbog svoje bezbednosti.

Tri kineska ratna broda su operisala u Tajvanskom moreuzu.

Tajvan je reagovao akitiviranjem aviona lovaca, brodova i sistema odbrane, čiji je zadatak bio da "pomno prate situaciju i odgovore na nju." Agencija AP konstatuje da Kina skoro svakog dana preuzima ovakve akcije da bi zastrašila Tajvan i izvršila pritisak na Tajpej.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

SAD prodaje Tajvanu oružje vrijedno 619 miliona dolara

Američko odobrenje dolazi u trenutku dok Tajvan javlja o upadima kineskih zračnih snaga u njihov prostor protuzračne odbrane.

SAD je odobrio potencijalnu prodaju Tajvanu novog oružja vrijednog 619 miliona dolara, uključujući projektile za borbene avione F-16, u trenutku dok Tajvan javlja o upadima kineskih zračnih snaga u njihov prostor protuzračne odbrane.

Prodaja oružja vjerovatno će dodatno pogoršati napete veze između Washingtona i Pekinga, koji je zahtijevao prestanak takvih poslova, smatrajući ih neopravdanom podrškom Tajvanu, otoku s demokratski izabranom vlašću, a koji Kina smatra svojom teritorijom.

Pentagon je u srijedu saopćio da je State Department odobrio potencijalnu prodaju Tajvanu oružja i opreme, koja uključuje 200 protuzračnih naprednih raketa zrak-zrak srednjeg dometa (AMRAAM) i 100 raketa AGM-88B HARM.

“Predložena prodaja pridonijet će sposobnosti Tajvana da osigura odbranu svog zračnog prostora, regionalnu sigurnost i interoperabilnost sa SAD-om”, piše u saopćenju, prenosi Hina, pozivajući se na Reuters.

Za 24 sata uočen 21 kineski avion

Tajvansko Ministarstvo odbrane saopćilo je da će rakete pomoći u “efikasnoj odbrani zračnog prostora, kako bi se nosilo s prijetnjama i provokacijama komunističke [kineske] vojske” te da će ojačati obrambene zalihe.

Tajvan je u četvrtak izvijestio o drugom danu velikih upada kineskih zračnih snaga u identifikacijsku zonu protuzračne odbrane, pri čemu je tokom posljednja 24 sata uočen 21 kineski avion.

Kina je saopćila da su njene aktivnosti u tom području opravdane, jer nastoji odbraniti svoj teritorijalni integritet i upozoriti SAD na odnose s Tajvanom, uprkos ljutnji koju to u Tajvanu izaziva.


Izvor