Kina ponovo pokazuje mišiće i to na teritoriji zbog koje bi mogla da uđe u novi problem sa SADM. Milikšić , Business Insider 24.04.2018.
Tenzije između Narodne Republike Kine i Tajvana nedavno su se rasplamsale, nakon što je azijski džin ovog meseca održao najveći spektakl pomorskih snaga u svojoj istoriji i uputio nove pretnje Taipeiju.-Želimo da ponovo potvrdimo da posedujemo jaku odlučnost, samopouzdanje i sposobnost da uništimo bilo kakvu vrstu “tajvanske nezavisnosti” kako bi sačuvali suverenitet i teritorijalni integritet zemlje – izjavila je nedavno Ma Sjaoguang, portparolka tajvanske Kancelarije za spoljne poslove pri Državnom veću Kine. Kinezi su takođe ove nedelje preletali bombarderima oko Tajvana da pokažu svoju silu. Iako su se tenzije nešto smirile kad su povučene najavljene vežbe pucanja, ovi događaji podsećaju političare i stručnjake da jedan od najstarijih sukoba u svetu u post-hladnoratovskoj eri ostaje nerešen. Štaviše, mogao bi da eskalira u rat.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mnogo toga ima veza sa kineskim predsednikom i generalnim sekretarom Komunističke partije Sijem Đinpingom, koji je zauzeo mnogo agresivniji stav prema Tajvanu od svojih prethodnika.
-Si Đinping je u suštini povezao obnavljanje kineske nacije sa ponovnim preuzimanjem Tajvana – izjavila je za “Biznis insajder” Boni Glejzer, direktorka Projekta Čajna pauer u Centru za strateške i međunarodne studije. Ona je ocenila da je sada period relativnog mira što se tiče tajvanskog pitanja i da je to sada na prioritetnijem mestu pekinškog dnevnog reda.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Suština je u tome da Kina želi da se Tajvan, čije je zvanično ime Republika Kina, vrati kako bi stvorila jednu zemlju koja je ujedinjena pod vladavinom Komunističke partije Kine. Ali Tajvan – uz pomoć Sjedinjenih Država – je do sada uspevao da se odupre pokušajima Kine da ga izoluje ekonomski i politički i čak je pokazao znakove daljeg udaljavanja od Kine i napretka ka zvaničnoj nezavisnost –pokret koji bi skoro sigurno isprovocirao naoružani odgovor azijskog džina.
-Trenutna situacija na Tajvanskom prolazu je rat nerava. Tajvan pobeđuje. Nije se slomio pod pritiskom, ali tenzije su velike i verovatno će se stvari pogoršati – ocenio je Jan Iston, istraživač Instituta Projekt 2049 i autor knjige “Pretnja kineske invazije: Odbrana Tajvana i američka strategija u Aziji”.
Prednosti tajvanske vojske [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U slučaju rata, tajvanska vojska ima nekoliko prednosti na svojoj strani. Prvo, Tajvan je decenijama treniran da brani svoje ostrvo. Za zemlju sa svega 23 miliona ljudi, njena vojska je prilično sposobna. Tajvan ima aktivnu silu od oko 180.000 vojnika i 1,5 miliona rezervista, što je stavlja u rang sa nemačkom i japanskom vojskom, uprkos daleko manjoj populaciji. Neka tajvanska vojna oprema je relativno moderna. Vazdušne snage imaju oko 100 američkih “F-16” aviona i 100 domaćih “F-CK-1A/C”. Vojska poseduje i niz “AH-64 Apač” i “AH-1W Superkobra” helikoptera.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mornarica ima oko osam razarača i 20 fregata, uglavnom klase “Olivijer Hazard Peri” i “Noks”. Tu su i šest francuskih fregata klase “La Fajet”, kao i velik broj brzih brodova naoružanih projektilima i dve modifikovane napadačke podmornice klase “Zvardvis”. Tajvan ima i gomilu protivvazdušnih i protivbrodskih sistema i stotine krstarećih raketa koje mogu da pogode centralnu Kinu. Tajvanu i geografija pruža određenu prednost. Za prelazak Tajvanskog prelaza treba oko 7-8 sati plovidbe a za to vreme se ova ostrvska zemlja može pripremiti za invaziju i svojim pomorskim i vazdušnim snagama napasti dolazeće kineske brodove, te postaviti protivbrodske mine duž Prelaza. Kina trenutno nema sposobnost da transportuje broj vojnika koji je potreban da se zauzme ostrvo (jednom procenjen na čak 400.000). Dalje, Tajvan je planinska država i nema mnogo područja pogodnih za sletanje, na kojima bi kineska armija mogla podići bunkere na plaži. Svega oko 10 odsto obale Tajvana je pogodno za dolazak velikog broja amfibija koje bi kineska vojska mogla da pošalje. Sve to znači da bi Kinu invazija na Tajvan koštala veoma mnogo.
- Kina nema očiglednog početnog poteza koji bi garantovao da neće preuzeti mnogo rizika iz takve akcije – kaže Skot Harold, pomoćnik direktora Centra RAND za azijsko-pacifičku politiku.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mane tajvanske vojskeTajvanska vojska ima dve velike mane – manjak napredne opreme i problem sa njenim prenosom do vojnika i dobrovoljaca. Većina njihove vojne opreme vapi za moderniziacijom, posebno kad je reč o tenkovima i brodovima, ali to se ne može uraditi zbog diplomatskih razloga. Svega oko 20 zemalja zvanično priznaju Tajvan, a Kina pritišće druge zemlje da ne trguju sa ostrvom, posebno kad je reč o odbrani.
-Jedina nacija koja je voljna da proda Tajvanu kompletan sistem naoružanja su SAD, ali su oni bili spori da obezbede oružje koje je Tajvan tražio, posebno u poslednjih 20 godina – kaže Iston. Vojska takođe ima poteškoća s kvotama za zapošljavanje, što utiče na generalnu sposobnost i performanse jer pokušavaju da zamene svoju uveliko regrutnu službu sa profesionalnim vojnicima.
-Kina ima masivnu armiju, pa Tajvan mora održati svoju prednost u kvalitetu – ističe Iston.
"SAD bi sigurno ušle u rat na strani Tajvana"Ratom između Kine i Tajvana rizikovalo bi se uvlačenje SAD koje su se u prošlosti, iako nisu pravno obavezane, protivile bilo kakvoj upotrebi sile protiv Tajvana. SAD su 1995. u Tajvanskom prolazu razmestile nosače aviona da spreče izbijanje rata i odnosi između dve zemlje su ostali jaki. Jedan analitičar je izračunao da bi američke podmornice mogle potopiti oko 40 odsto invazivne sile Kine. Rat između “dve Kine” bi bio katastrofalan.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- Kratko rečeno, bio bi ekstremno složen i pun rizika, i za Kinu i za Tajvan – rekao je Iston, dodajući da bi obe strane izgubile stotine hiljada, ako ne milione života i da bi SAD sigurno ušle u sukob i stale na stranu Tajvana. To bi se moglo pretvoriti u rat iscrpljivanja, a mogući poraz kineske vojske bio bi neizmeran udarac za Komunističku partiju Kine.
- Mislim da kinesko vođstvo misli da nikada ne sme biti viđeno kao blago prema Tajvanu. Oni ne mogu praviti kompromise – kaže Glejzer. Ona je podsetila da Sijeve izjave sa 19. kongresa KP prošlog oktobra.
-Mi ćemo odlučno čuvati nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet i nikada nećemo tolerisati ponavljanje istorijske tragedije podeljene zemlje – rekao je Si, praćen burnim aplauzom.
-Mi imamo čvrstu volju, puno samopouzdanje i dovoljno sposobnosti da porazimo svaki oblik zavere o tajvanskoj nezavisnosti. Nikada nećemo dozvoliti bilo kojoj osobi, organizaciji ili političkoj partiji da podeli bilo koji deo kineske teritorije od Kine bilo kad i u bilo kojoj formi – naveo je tada kineski predsednik.
Izvor:
www.blic.rs