PALUBA
December 09, 2024, 02:24:07 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije unesite tačno Vašu e-mail adresu i obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 [12] 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 ... 104   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru  (Read 211974 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #110 on: April 13, 2018, 02:04:52 pm »

Kina započela pomorske vojne vežbe
Tanjug   12. april 2018.

Kina je započela pomorske vojne vežbe nedaleko od provincije Hajnan u Južnom kineskom moru.



Tim vežbama Kina ističe, kako je ocenila agencija AP, svoju rastuću sposobnost u odbrani pomorskih interesa. Vojna vežba trajaće tri dana, saopštila je kineska uprava za pomorsku bezbednost. Kina ubrzano gradi nove brodove s ciljem opremanja svoje mornarice, obalske straže i pomorskih agencija, uključujući i prvi nosač aviona domaće proizvodnje, navela je američka agencija.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:July 05, 2023, 07:20:38 pm
Posts: 7 453


« Reply #111 on: April 13, 2018, 08:17:05 pm »

I posle tih vežbi, odabrani brodovi - pravac prema Siriji!

Trebalo bi da i Kineska mornarica isproba svoje oružje, u pravim, ratnim uslovima! To još nikada nisu činili! marinero
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #112 on: April 15, 2018, 08:01:08 pm »

Аустралија не жели кинеске војне бродове на свом прагу
Аутор: Јелена Каваја недеља, 15.04.2018.

Вест да су Кина и Вануату у прелиминарним разговорима о изградњи кинеске војне базе у малој острвској држави у јужном Пацифику изазвала је зебњу у Аустралији иако су обе владе брзо демантовале медијске наводе. Канбера је у затегнутим односима са највећим трговинским партнером Пекингом и не жели на свом прагу војне бродове азијског џина у успону.

О могућности да се таква база подигне на непуних 2.000 километара (североисточно) од обале Аустралије дискутовало се „на највишем нивоу” у Канбери и Вашингтону, наводи „Сидни морнинг хералд”, који је објавио причу позивајући се на анонимне изворе.

Ралф Регенвану, шеф дипломатије државе коју је већина грађана Србије први пут потражила на мапи када је 2010. признала Косово, рекао је да као „несврстана земља” Вануату „није заинтересован” ни за какву војну базу. Кинеско министарство спољних послова саопштило је да изнете тврдње немају везе са чињеницама.

Аустралијски премијер Малколм Тернбул рекао је да би Канбера „са великом забринутошћу” гледала на оснивање било каквих страних војних база у суседним државама на Пацифику.

База на таквом месту, прва кинеска у Тихом океану и тек друга у свету после оне отворене прошлог августа у Џибутију, пореметила би стратешку равнотежу у региону, уз ризик да доведе до конфронтације између Кине и САД, наводе аустралијски медији. Подсећа се да Пекинг „засипа стотинама милиона долара” острвску земљу са 270.000 становника која последње деценије користи ривалитет великих сила да привуче улагања у инфраструктуру.

Кинески гигант „Хуавеј“ уложио је 20 милиона долара у телекомуникациону мрежу, а Аустралија је одговорила финансирањем регулативе и управљања у овом сектору. Једно од највећих кинеских улагања је ново пристаниште на највећем острву, које изазива сумњичавост војнообавештајних кругова у Канбери, јер иако се гради за туристичке бродове има капацитете и за морнарицу. Јапан демонстрира пријатељство тако што улаже 70 милиона долара у пристаниште у главном граду Порт Вила.

Аустралија је и даље највећи донатор Вануатуа и осталих земаља у региону, али посматрачима се чини  да је Кина полако претиче тако што се зближава са локалним политичарима. Опозиција оптужује владу у Канбери да ће Кина преотети Аустралији утицај у региону због тога што се,  страхујући да не буде схваћена као надмена колонијална сила, није показала као прави лидер.

Анонимни извори рекли су аустралијским медијима да се високим старешинама Кинеске ослободилачке армије жури да што пре оснују војну базу на архипелагу на ком је за време Другог светског рата била смештена кључна база америчке морнарице а до 1980. био је британско-француска колонија. Данас је Вануату једна од малобројних држава које подржавају за већину региона спорне територијалне претензије Кине.

По оцени војних стручњака, уследиле би нове базе како би Кина уздрмала послератну доминацију САД на Пацифику, коју Аустралија здушно подржава и сматра окосницом сопствене безбедности. Присуство Кине на Вануатуу и у околини променило би безбедносно окружење земље-континента на начин који вероватно није виђен од четрдесетих година, упозоравају експерти, мада има и оних који кажу да се комунистичка земља шири на Пацифику само да би обезбедила растуће потребе становништва за рибом.

Западни аналитичари уверени су да ће Кинези градити војне базе на Пацифику и да ће Вашингтон, фокусиран на северну Азију, од Аустралије вероватно очекивати да спречи да Пекинг „предубоко” продре јужно. Подсећа се на образац који је Кина примењивала у Индијском океану тако што је одобравала кредите које локалне владе нису могле да врате па је дуг конвертовала у власништво. Кина наводно има удео у спољном дугу Вануатуа од скоро 50 одсто.

Шефица аустралијске дипломатије Џули Бишоп раније је говорила о повећаном интересовању Кине за Пацифик, а јуче је изразила уверење да Вануату ипак бира Аустралију за стратешког партнера. То што има за највећег трговинског партнера земљу која јој није традиционални савезник, по неким мишљењима је један од највећих изазова спољне политике Аустралије. Прошле године влада је због Кине усвојила ограничења за стране инвестиције а недавно је, пратећи пример САД, увела ограничења за кинеске компаније „Хуавеј” и ЗТЕ због страха од шпијунаже.

Izvor: www.politika.rs
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 08:26:50 pm
Posts: 22 871


« Reply #113 on: April 15, 2018, 08:21:07 pm »

Ништа необично. И друге велике силе у успону кроз историју су слично радиле.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #114 on: April 24, 2018, 03:51:03 pm »

Kina ponovo pokazuje mišiće i to na teritoriji zbog koje bi mogla da uđe u novi problem sa SAD
M. Milikšić , Business Insider  24.04.2018.

Tenzije između Narodne Republike Kine i Tajvana nedavno su se rasplamsale, nakon što je azijski džin ovog meseca održao najveći spektakl pomorskih snaga u svojoj istoriji i uputio nove pretnje Taipeiju.

-Želimo da ponovo potvrdimo da posedujemo jaku odlučnost, samopouzdanje i sposobnost da uništimo bilo kakvu vrstu “tajvanske nezavisnosti” kako bi sačuvali suverenitet i teritorijalni integritet zemlje – izjavila je nedavno Ma Sjaoguang, portparolka tajvanske Kancelarije za spoljne poslove pri Državnom veću Kine. Kinezi su takođe ove nedelje preletali bombarderima oko Tajvana da pokažu svoju silu. Iako su se tenzije nešto smirile kad su povučene najavljene vežbe pucanja, ovi događaji podsećaju političare i stručnjake da jedan od najstarijih sukoba u svetu u post-hladnoratovskoj eri ostaje nerešen. Štaviše, mogao bi da eskalira u rat.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Mnogo toga ima veza sa kineskim predsednikom i generalnim sekretarom Komunističke partije Sijem Đinpingom, koji je zauzeo mnogo agresivniji stav prema Tajvanu od svojih prethodnika.

-Si Đinping je u suštini povezao obnavljanje kineske nacije sa ponovnim preuzimanjem Tajvana – izjavila je za “Biznis insajder” Boni Glejzer, direktorka Projekta Čajna pauer u Centru za strateške i međunarodne studije. Ona je ocenila da je sada period relativnog mira što se tiče tajvanskog pitanja i da je to sada na prioritetnijem mestu pekinškog dnevnog reda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Suština je u tome da Kina želi da se Tajvan, čije je zvanično ime Republika Kina, vrati kako bi stvorila jednu zemlju koja je ujedinjena pod vladavinom Komunističke partije Kine. Ali Tajvan – uz pomoć Sjedinjenih Država – je do sada uspevao da se odupre pokušajima Kine da ga izoluje ekonomski i politički i čak je pokazao znakove daljeg udaljavanja od Kine i napretka ka zvaničnoj nezavisnost –pokret koji bi skoro sigurno isprovocirao naoružani odgovor azijskog džina.

-Trenutna situacija na Tajvanskom prolazu je rat nerava. Tajvan pobeđuje. Nije se slomio pod pritiskom, ali tenzije su velike i verovatno će se stvari pogoršati – ocenio je Jan Iston, istraživač Instituta Projekt 2049 i autor knjige “Pretnja kineske invazije: Odbrana Tajvana i američka strategija u Aziji”.

Prednosti tajvanske vojske


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U slučaju rata, tajvanska vojska ima nekoliko prednosti na svojoj strani. Prvo, Tajvan je decenijama treniran da brani svoje ostrvo. Za zemlju sa svega 23 miliona ljudi, njena vojska je prilično sposobna. Tajvan ima aktivnu silu od oko 180.000 vojnika i 1,5 miliona rezervista, što je stavlja u rang sa nemačkom i japanskom vojskom, uprkos daleko manjoj populaciji. Neka tajvanska vojna oprema je relativno moderna. Vazdušne snage imaju oko 100 američkih “F-16” aviona i 100 domaćih “F-CK-1A/C”. Vojska poseduje i niz “AH-64 Apač” i “AH-1W Superkobra” helikoptera.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Mornarica ima oko osam razarača i 20 fregata, uglavnom klase “Olivijer Hazard Peri” i “Noks”. Tu su i šest francuskih fregata klase “La Fajet”, kao i velik broj brzih brodova naoružanih projektilima i dve modifikovane napadačke podmornice klase “Zvardvis”. Tajvan ima i gomilu protivvazdušnih i protivbrodskih sistema i stotine krstarećih raketa koje mogu da pogode centralnu Kinu. Tajvanu i geografija pruža određenu prednost. Za prelazak Tajvanskog prelaza treba oko 7-8 sati plovidbe a za to vreme se ova ostrvska zemlja može pripremiti za invaziju i svojim pomorskim i vazdušnim snagama napasti dolazeće kineske brodove, te postaviti protivbrodske mine duž Prelaza. Kina trenutno nema sposobnost da transportuje broj vojnika koji je potreban da se zauzme ostrvo (jednom procenjen na čak 400.000). Dalje, Tajvan je planinska država i nema mnogo područja pogodnih za sletanje, na kojima bi kineska armija mogla podići bunkere na plaži. Svega oko 10 odsto obale Tajvana je pogodno za dolazak velikog broja amfibija koje bi kineska vojska mogla da pošalje. Sve to znači da bi Kinu invazija na Tajvan koštala veoma mnogo.

- Kina nema očiglednog početnog poteza koji bi garantovao da neće preuzeti mnogo rizika iz takve akcije – kaže Skot Harold, pomoćnik direktora Centra RAND za azijsko-pacifičku politiku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Mane tajvanske vojske

Tajvanska vojska ima dve velike mane – manjak napredne opreme i problem sa njenim prenosom do vojnika i dobrovoljaca. Većina njihove vojne opreme vapi za moderniziacijom, posebno kad je reč o tenkovima i brodovima, ali to se ne može uraditi zbog diplomatskih razloga. Svega oko 20 zemalja zvanično priznaju Tajvan, a Kina pritišće druge zemlje da ne trguju sa ostrvom, posebno kad je reč o odbrani.

-Jedina nacija koja je voljna da proda Tajvanu kompletan sistem naoružanja su SAD, ali su oni bili spori da obezbede oružje koje je Tajvan tražio, posebno u poslednjih 20 godina – kaže Iston. Vojska takođe ima poteškoća s kvotama za zapošljavanje, što utiče na generalnu sposobnost i performanse jer pokušavaju da zamene svoju uveliko regrutnu službu sa profesionalnim vojnicima.

-Kina ima masivnu armiju, pa Tajvan mora održati svoju prednost u kvalitetu – ističe Iston.

"SAD bi sigurno ušle u rat na strani Tajvana"


Ratom između Kine i Tajvana rizikovalo bi se uvlačenje SAD koje su se u prošlosti, iako nisu pravno obavezane, protivile bilo kakvoj upotrebi sile protiv Tajvana. SAD su 1995. u Tajvanskom prolazu razmestile nosače aviona da spreče izbijanje rata i odnosi između dve zemlje su ostali jaki. Jedan analitičar je izračunao da bi američke podmornice mogle potopiti oko 40 odsto invazivne sile Kine. Rat između “dve Kine” bi bio katastrofalan.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Kratko rečeno, bio bi ekstremno složen i pun rizika, i za Kinu i za Tajvan – rekao je Iston, dodajući da bi obe strane izgubile stotine hiljada, ako ne milione života i da bi SAD sigurno ušle u sukob i stale na stranu Tajvana. To bi se moglo pretvoriti u rat iscrpljivanja, a mogući poraz kineske vojske bio bi neizmeran udarac za Komunističku partiju Kine.

- Mislim da kinesko vođstvo misli da nikada ne sme biti viđeno kao blago prema Tajvanu. Oni ne mogu praviti kompromise – kaže Glejzer. Ona je podsetila da Sijeve izjave sa 19. kongresa KP prošlog oktobra.

-Mi ćemo odlučno čuvati nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet i nikada nećemo tolerisati ponavljanje istorijske tragedije podeljene zemlje – rekao je Si, praćen burnim aplauzom.

-Mi imamo čvrstu volju, puno samopouzdanje i dovoljno sposobnosti da porazimo svaki oblik zavere o tajvanskoj nezavisnosti. Nikada nećemo dozvoliti bilo kojoj osobi, organizaciji ili političkoj partiji da podeli bilo koji deo kineske teritorije od Kine bilo kad i u bilo kojoj formi – naveo je tada kineski predsednik.

Izvor: www.blic.rs


* 0011.jpg (27.31 KB, 410x282 - viewed 331 times.)

* 0021.jpg (240.7 KB, 814x545 - viewed 46 times.)

* 0012.jpg (181.8 KB, 850x602 - viewed 45 times.)

* 0022.jpg (140.75 KB, 969x527 - viewed 38 times.)

* 0013.jpg (229.18 KB, 840x630 - viewed 47 times.)

* 0023.JPG (116.03 KB, 875x528 - viewed 102 times.)
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:July 05, 2023, 07:20:38 pm
Posts: 7 453


« Reply #115 on: April 24, 2018, 08:35:44 pm »

Bilo bi im pametnije da nađu zajednički jezik sa prvim komšijom i zemljacima (sunarodnicima), nego da se oslone na USA obećanja.

Zar misle da bi u slučaju (mogućeg) ratnog sukoba sa Kinom, mogli da se oslone na podršku USA?
Suluda ideja!
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #116 on: April 26, 2018, 11:03:06 am »

Kineski borbeni avioni nadletali Tajvan
SRNA/Rojters  26.04.2018.

Kineski avion napravio je danas let oko Tajvana, saopštila je kineska borbena avijacija, kao deo serije vežbi koje je Tajvan opisao kao vojno zastrašivanje.

U poslednjih godinu dana Kina je intenzivirala vojne manevre oko Tajvana, uključujući letove bombardera i ostalih aviona oko ostrva. Vazduhoplovstvo je objavilo u svom blogu da je u današnjoj "borbenoj vojnoj vježbi" angažovalo borbene i izviđačke avione, kao i bombardere "H-6K" sa nekoliko aerodroma. Bombarderi su obavili brojne vežbe, leteći oko Tajvana od 18. aprila "da bi poboljšali sposobnost zaštite nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta". Negativan odnos Kine prema ostrvu pojačan je posle izbora 2016. godine, na kojima je za predsednika Tajvana izabran Cai Ing Ven iz Demokratske napredne stranke, koja je naklonjena nezavisnosti. Kina sve češće poziva Tajvan da ublaži takvu retoriku, iako je Cai obećao da će zadržati sadašnji status i očuvati mir.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #117 on: April 26, 2018, 07:28:12 pm »

Kinesko vazduhoplovstvo sprovodi letačku obuku u oblasti oko Tajvana
Beta   26. april 2018.

Kinesko vazduhoplovstvo saopštilo je danas da sprovodi letačku obuku u oblasti oko ostrva Tajvan, koja, kako je navedeno, označava "istorijski pomak" u borbenim sposobnostima Kine.

Na zvaničnom mikroblogu kineskog vazduhoplovstva navedeno je da je do današnjih poletanja, pored ostalog lovačkih aviona, aviona za elektronsko izviđanje i bombardera dugog dometa H-6, došlo iz različitih baza. Navedeno je i da su avioni obišli oko Tajvan, prelazeći kanal Baši ka jugu i moreuz Mijako na severu, uz pomorsku granicu s Japanom. U izveštaju je navedeno da je portparol kineskog vazduhoplovstva Šen Đinke rekao da vazduhoplovne snage Kine "imaju čvrstu volju, potpuno uverenje i dovoljno sposobnosti da zaštite nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet". Peking smatra da je Tajvan neodvojivi deo Kine. Većina zemalja u svetu priznala je Tajvan 1960-ih godina, ali sada ga priznaje samo nekoliko država.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #118 on: May 03, 2018, 08:34:08 am »

Širenje zmaja - Kina instalirala raketne sisteme u Južnom kineskom moru
Tanjug  03.05.2018.

Kina je instalirala sisteme protivbrodskih krstarećih raketa i raketa zemlja-vazduh na tri svoje ispostave u Južnom kineskom moru, navodi američka novinska mreža Si-En-Bi-Si (CNBC), pozivajući se na izvore direktno upućene u obaveštajne izveštaje SAD.

Ukoliko se potvrdi, ovaj potez bi označio prvo raspoređivanje kineskih raketa na ostrvima Spratli, na koje prava ističe i nekoliko azijskih zemalja, ocenjuje Rojters. Kineski zvaničnici, za sada, nisu odgovorili na zahtev za komentar. CNBC se poziva na neimenovane izvore koji tvrde da su, prema američkim obaveštajnim procenama, rakete raspoređene na grebenu Jongšu (grebenu Vatrenog krsta), grebenu Subi i grebenu Meiđi, u proteklih 30 dana. Ministarstvo odbrane SAD, koje se protivi instaliranju vojnih objekata na ispostavama koje je Kina izgradila u Južnom kineskom moru, takođe je odbilo da komentariše s tim u vezi.

Kina, inače, nije pominjala nikakvo raketno raspoređivanje, ali tvrdi da su njeni vojni objekti na ahripelagu Spratli čisto odbrambene prirode. Prošlog meseca je američki admiral Filip Dejvidson, koji je norminovan za komandanta američke Pacifičke komande, rekao da su kineske "isturene operativne baze" u Južnom kineskom moru, po svoj prilici, završene.

- Samo još nedostaju raspoređene snage, i Kina će onda moći da svoj uticaj širi hiljadama kilometara ka jugu i da projektuje moć duboko u Okeaniju - rekao je tada Dejvidson. Kako je zaključio, Kina bi mogla da te baze koristi za osporavanje regionalnog prisustva SAD i "lako bi mogla da nadmaši vojne snage svih drugih zemalja koje takođe polažu pravo na Južno kinesko more".

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #119 on: May 04, 2018, 06:41:30 am »

Kinesko osoblje laserima povredilo američke vojne pilote u Africi
Tanjug  03.05.2018.

Kinesko osoblje u Džibutiju koristilo je lasere protiv američkih letelica iz obližnje vojne baze SAD, što je rezultiralo povređenim američkim pilotima i formalnim diplomatskim protestom koji su SAD uputile Pekingu, javlja Si-En-En.

SAD su izdale obaveštenje za svoje osoblje, u kojem se navodi da treba da budu oprezni kada lete u određenim delovima Džibutija, zato što su "u prethodnim nedeljama, u malom broj odvojenih slučajeva, američke letelice pogođene laserima". "Tokom jednog incidenta, dogodile su se dve manje povrede oka kod osoblja koje je letelo u C-130, što je rezultat izlaganja vojnim laserima, za koje je navedeno da potiču iz obližnje kineske baze", kaže se u tom upozorenju. Portparolka šefa Pentagona Dejna Vajt je potvrdila da su se dogodili incidenti, kao i da je upućen "formalni demarš" kineskoj vladi i da su "zahtevali" da Kina pokrene sopstvenu istragu.

- Ovakva aktivnost predstavlja stvarnju pretnju našim pilotima - rekla je Vajtova. Jedan zvaničnik iz sektora odbrane je rekao da vojska SAD veruje da Kina koristi slične lasere protiv američkih letelica i u Južnom kineskom moru, navodi CNN.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 [12] 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 ... 104   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.026 seconds with 22 queries.