Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[MOTORISTA]

Novi japanski razarač uspaničio Peking i otkrio koji je glavni cilj Kine
M. Milikšić , Business Insider  07.08.2018.

Japan je početkom meseca lansirao novi razarač sa vrhunskom američkom antiraketnom tehnologijom, a uprkos odbrambenoj prirodi broda, Kina ga je predstavila kao "opasnu napast". Japan se odrekao vojne agresije nakon predaje u Drugom svetskom ratu i od tada je ova zemlja držala samo takozvane samoodbrambene snage. Ustav Japana izričito ograničava troškove na odbranu i ne dozvoljava razmeštanje trupa u inostranstvu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Međutim, nuklearna pretnja Severne Koreje, koja je više puta svojim projektilima preletela iznad Japana, podstakla je ovu ostrvsku državu da zatraži antiraketnu odbranu, što se delimično manifestovalo lansiranjem razarača "Maja", klase 27DDG.

- Nije problem što imaju taj brod. Koriste ga za vojne razmene ili diiplomatiju. To je ono što će raditi obilazeći Indiju, Šri Lanku i Singapur – rekao je Virl Nouvens, stručnjak za Aziju-Pacifik. Novi razarač Japana nije radikalni pomak u odnosu na starije i potrošiće većinu vremena na obuke i posete susednih armija. Iako mu je misija diplomatska, već je privukao kritike iz Kine, a razlog za to je uglavnom – geografski. Naime, razarač će morati da prođe kroz Južno kinesko more, koje je trenutno ekstremno osetljivo područje za Peking, koji polaže pravo na skoro čitavu morsku teritoriju, otvoreno prkoseći međunarodnom zakonu.



Kineski državni list "Global tajms" je nakon lansiranja broda objavio da mu je Kina potencijalna meta i da je pretnja po druge države.

-Jednom kad Japan i SAD uspostave apsolutnu sigurnost, mogu napasti druge zemlje bez skrupula, što će sigurno destabilizovati druge regione – rekao je jedan stručnjak za taj list. Nouvens je sada istakao da Kina želi punu kontrolu nad Južnim kineskim morem i da izmesti SAD sa tradicionalnih pozicija regionalne dominacije u jugoistočnoj Aziji i šire. Još od Drugog svetskog rada SAD su uvele pravo slobodne plovidbe i svetski poredak zasnovan na pravilima. Taj poredak je, kako piše "Biznis insajder", obogatio svet, a posebno Kinu, trgovanjem u slobodnim vodama. Kina sada preti da promeni to stanje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Azijski džin je više puta pretio silom protiv država koje traže da preduzmu sitne aktivnosti, poput ribarenja, u okviru svojih morskih granica koje su im dodelile Ujedinjene nacije. Ali, kad američki brod prođe kroz Južno kinesko more, Peking to zove provokativnim ili destabilizujućim. Japan i SAD – jedine dve zemlje koje su ikada bile umešane u nuklearni rat – sada mogu da sarađuju u zaštiti prava svih država.

Izvor: www.blic.rs

[kumbor]

Posle 4 DDG klase Kongo 1994-1998., usledila su dva broda klase Atago, 2005-2008., a sada slede dva broda klase Maya, predviđeni za ulazak u službu 2020 i 2021. Svaka klasa je nešto veća i bolje opremljena od prethodne, a svi su razvoj američkih Arleigh Burke. Američki prototipovi su izvanredni brodovi, projektovani u vreme kada USN nije pravila današnje brljotine tipa LCS. Veoma su složeni i skupi, ali Japan ima i finansijske i tehnološke mogućnosti da ove brodove gradi. Japan takođe ima sjajan izbor istorijskih imena za ove brodove. Sve su to čuvene krstarice iz WWII, a još pre toga brodovi sa početka veka. 
Ma koliko voleo Ruse, činjenica je da TOF VMF Rusije nema, niti će u dogledno vreme imati bilo kakve slične brodove da parira Japanu u Tihom okeanu. I novi kineski brodovi su, za sada, daleko manje impresivni od ovih japanskih. Rusi bi mogli samo da ih u slučaju neophodnosti "zbombaju", što Rusima naravno ne pada na pamet.

[MOTORISTA]

TOF nema ništa čime bi mogla da se efikasno suproststavi ni IJN ni PLAN.

[MOTORISTA]

Kina spotom motiviše regrute i pokazuje moćno oružje
Novosti Online   10. avgust 2018.

Snimak visoke produkcije počinje dirljivim opraštanjem od porodice i vrlo brzo menja tempo i atmosferu kada se novi regruti nađu na brutalnoj obuci



KINESKI promotivni video za regrutaciju pod nazivom “Mir iza, front ispred mene” na glamurozan, maltene holivudski način, prikazuje put vojnika koji se prijavio za službu, dok je okružen najnovijim oružjem.

Snimak visoke produkcije počinje dirljivim opraštanjem od porodice i vrlo brzo menja tempo i atmosferu kada se novi regruti nađu na brutalnoj obuci, dok narator govori o njihovoj žrtvi za domovinu. Ove lične momente preseca demonstracija vojne moći uz prikaz lovaca, tenkova, nosača aviona i velikog broja artiljerijskog naoružanja, dok propratna muzika treba da izazove strahopoštovanje.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

„Svirepi vetar“: Tajvan uperio rakete prema Kini — iza svega stoji njihov moćni zaštitnik
Novosti online   11. avgust 2018,

Nove krstareće rakete zemlja—zemlja, koje mogu da pogode Šangaj i Hongkong, razmeštene su na zapadu Tajvana

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nove krstareće rakete zemlja—zemlja, koje mogu da pogode Šangaj i Hongkong, razmeštene su na zapadu Tajvana. Sami se ne bi odlučili na ovakav korak, iza tajvanskog zveckanja oružjem stoje Sjedinjene Američke Države i druge članice NATO-a, tvrde sagovornici Sputnjika.
Na osnovu analize satelitskih snimaka, vojni magazin „Kanva difens rivju“ tvrdi da su 50 kilometara zapadno od Tajpeja, u specijalno za tu namenu izgrađenoj bazi, instalirane rakete kojima su na Zapadu dali oznaku „Hsijung Feng“ 2E, što na kineskom znači „svirepi vetar“.

Vojni eksperti kažu da je reč o raketama dometa do 1.500 kilometara sposobnim za precizne udare po vojnim bazama, atomskim centralama, strateškim skladištima nafte, železničkim prugama, mostovima i tunelima u dubini kineske teritorije. Stručnjak za Kinu, politikolog Oleg Fočkin, kaže za Sputnjik da je jasno da se Tajvan sam ne bi odlučio na ovakav korak i da iza njega stoje SAD i druge članice NATO-a. Raspoređivanje raketa nije slučajno i sve upućuje na to da se radi o koraku koji je usledio posle ostalih napora Trampa da pokvari odnose sa Kinom. Raspoređivanje raketa na Tajvanu u ovoj situaciji se apsolutno može tumačiti kao zveckanje oružjem, kaže Fočkin. „Amerika je uvek podržavala Tajvan, uvek je podržavala otpor koji Tajpej pruža Pekingu. U celokupnoj situaciji, Tajvan veoma zavisi od SAD, on nema mnogo izbora. Stoga su i brojne najavljivane posete američki državnika Tajpeju potpuno logične. Raspoređivanje raketa je samo potvrda da će prethodni kurs Vašingtona i dalje biti na snazi“, kaže on.

I Milan Lipovac, docent na Fakultetu bezbednosti, za Sputnjik kaže da razmeštanje raketa treba posmatrati u kontekstu američko-kineskih odnosa i rata sankcijama koji se trenutno vodi oko uvoza i izvoza robe. „Ovaj potez treba posmatrati i u kontekstu pregovora koji su vođeni oko denuklearizacije Severne Koreje, sad to sve ide nekako sporo, pa je moguće da se uvodi neka nova karta koja upravo podrazumeva ovu poziciju Tajvana i manevre vezane za raspored raketa. Tajvan je samo eksponent nekih većih sila, a znamo koja sila podržava Tajvan“, kaže Lipovac. Vojni stručnjaci kažu da „Svirepi vetar“ liči na američki „Tomahavk“ i da nosi 200 kilograma eksploziva, ali i da Tajvan ima ambiciju da u obalnom pojasu rasporedi oko 300 takvih raketa. Međutim, Fočkin objašnjava da Kina ima protivvazdušnu odbranu koja može dobro da se nosi sa takvim krstarećim raketama. „Ne mislim da se Kina nešto posebno uplašila ovih raketa, jer su kineske oružane snage sada prilično moćne. Treba reći i da se Tajvan oduvek nalazio u nezavidnoj poziciji — situacija se može uporediti sa Kubom i SAD, mogu se napraviti određene paralele. S jedne strane, Tajvan odlično shvata da opasnost ostaje, a Kina shvata da neće doći do eskalacije, ali da nije zgoreg pripremati se kao da će biti rata“, kaže Fočkin.

S njegovom tvrdnjom slaže se predsednik Rusko-kineskog analitičkog centra Sergej Sanakojev, koji kaže da vreme koje je izabrano za ovu provokaciju pokazuje da su vlasti Tajvana realizovale zamisao svog patrona — Amerike, koja ulazi u prilično oštru fazu trgovinskog rata sa Kinom. „Vašington se u ovom trgovinskom konfliktu ustremio i na Rusiju i na EU, ali, sudeći po svemu, deluje da bi SAD volele da celu ovu situaciju potvrde još i vojnim provokacijama. U Južnom kineskom moru su se utišali prethodni konflikti, a uglavnom uvek pokušavaju da sporove sa Kinom reše pre na bilateralnoj osnovi, nego da pozovu Šestu flotu. Mislim da ova provokacija neće proći tek tako, već da će uslediti prilično ozbiljan odgovor Kine“, ocenjuje Sanakojev. On dodaje da Amerikanci ništa ne rade slučajno i da dobro znaju da Kinezi ovaj potez sa raketama doživljavaju kao mešanje u njihova unutrašnja pitanja. Moguće je da se radi o potezu Donalda Trampa koji je čovek biznisa, navikao da nastupa sa „teškom artiljerijom“, a da onda putem kompromisa izvuče za sebe najbolje uslove za sebe, odnosno sada i svoju državu, ocenjuje Sanakojev. „Ne treba isključiti ni drugu opciju, imajući u vidu unutrašnje procese koji se sada odvijaju u SAD, kada Kongres praktično opstruiše odluke administracije predsednika, tokom kampanje za izbore za Kongres.



Došlo je do određene pat pozicije, ne zna se ko pije, a ko plaća. Ovde se čak možda radi i o nekim velikim planovima, i to ne samo u vojno-tehničkom kontekstu, već o pripremama za neke dalje vanredne korake koje bi učinili Amerikanci kako bi ostvarili određeni balans interesa za sebe u regionu“, zaključuje Sanakojev. Uprkos uvoznim taksama koje je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa, kineski izvoz u Sjedinjene Države u julu je uvećan za 13 procenata i iznosio je 41,5 milijardi dolara. Ništa bitno se nije promenilo ni kada je u pitanju američki deficit u trgovini sa Kinom. Takvi podaci uslovili su odluku Trampa da krene u još žešći trgovinski rat sa Kinom i da od 23. avgusta uvede taksu od 25 odsto na kineske proizvode u iznosu od 16 milijardi dolara. Kina je odmah uzvratila identičnom merom, koja će na snagu stupiti takođe 23. avgusta, a obuhvatiće i uvoz automobila i sirove nafte.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Odmah idite da ne dođe do..." Američki vojni avioni otkrili kinesku tajnu bazu usred spornih voda
Večernji list , CNN  12.08.2018.

CNN je objavio vaznušne snimke kineskih vojnih baza izgrađenih u Južnom kineskom moru, uključujući garnizone izgrađene na koralnim grebenima, sa zgradama na pet spratova, radarskim instalacijama, elektranama i pistama dovoljno izdržljivima za vojne avione.

Snmci su, kako prenosi CNN, snimljeni avionom "P-8A posejdon" američke mornarice. Kineska vojska je šest puta upozorila posadu da se nalaze na kineskoj teritoriji i pozvala ih je da napuste područje.

- Odmah idite i ostanite izvan prostora kako bi se izbegao bilo kakav nesporazum - poručeno im je. Američki odgovor je bio da izvode zakonite vojne aktivnosti izvan nacionalne vazdušne teritorie bilo koje obalske države. Kina je ove godine u tajnosti značajno ubrzala gradnju vojne infrastrukture na spornim ostrvima u Južnom Kineskom moru. Južno kinesko more je sporno područje na čije delove prava polažu Kina, Vijetnam, Filipini, Tajvan, Indonezija, Malezija i Bruneji. Kineske pretenzije su međutim daleko najveće, sa čime se ostale države ne slažu, a gradnjom veštačkih ostrva i njihovom militarizacijom Peking želi da učvrstiti svoje stavove. Američki avion je preleteo kraj četiri ključna veštačka ostrva u arhipelagu Spretli.

- Iznenadili smo se kada smo videli vazdušne luke usred okeana, rekla je poručnica Loren Kalen. Lu Kang, šef kineske diplomatije je rekao prošle godine da je "normalno za Kinu da sprovodi miroljubivu izgradnju i da postavlja neophodnu odbrambenu opremu na sopstvenoj teritoriji".

- Mi verujemo da neki prikriveni motivi čine da ljudi od toga prave problem. Nadamo se da će države izvan regiona poštovati napore regionalnih država i uzdržavati se od podgrevanja nevolja - rekao je on.

Izvor: www.blic.rs

[Director]

Prvi put kad je otrkiveno da grade ostrvo rekli su da grade stanicu za njihove ribare da ne moraju da se vraćaju u Kinu

Žešća komedija kad se prisetimo toga.

[MOTORISTA]

Дутерте: Кина да пази на понашање у спорним водама
уторак, 14.08.2018.

Манила - Председник Филипина Родриго Дутерте рекао је да је кинеско полагање права на ваздушни простор изнад вештачких острва и околноих вода у спорном Јужном кинеском мору „погрешно” и да Пекинг не треба да говори другима да оду из тих подручја да би се избегли евентуални сукоби.

„Не можете направити острво и рећи да је ваздух изнад тих вештачких острва ваш. То је погрешно јер су те воде оно што сматрамо међународним морем”, рекао је Дутерте и додао да је „право нешкодљивог пролаза гарантовано” и да „није потребна дозвола за пловидбу отвореним морем”. Асошиејтед прес је пре две недеље пренео да је Манила Кини изразила забринутост због све већег броја упозорења филипинским авионима и бродовима да се држе подаље од кинеских вештачких острва. Такође, Си-ен-ен је прошле недеље навео да је кинеска војска више пута упозорила амерички морнарички извиђачки авион да „одмах оде и држи се даље да би се избегли неспоразуми”.

„Надам се да ће Кина водити рачуна о свом понашању”, изјавио је филипински председник и упозорио да ће у спорним водама „једног дана командант усијане главе само притиснути обарач”. Он је ипак похвалио Пекинг због спремности да пружа помоћ. Дутерте је говорио пред публиком у којој је био амерички амбасадор и други страни гости, а изјава је његова ретка критика Кине са којом жели да изгради боље односе. (Бета-АП)

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

U članku se raspravlja o rastu Kineske vojne moći što se tiče mornarice i vazduhoplovstva.

China’s military capabilities are booming, but does its defense industry mirror that trend?
By: Mike Yeo     2 days ago

MELBOURNE, Australia — China’s massive military modernization program over the past two decades has been matched to a large degree by a parallel development in its state-owned military-industrial base, and that trend is set to continue as China continues it efforts to build up its forces to challenge U.S. military primacy in the western Pacific.

Despite accusations that a lot of the technology has been acquired through espionage or outright intellectual property theft, there is no question that China’s military might has taken a big leap in capabilities since the turn of the century as it has transformed itself into an economic powerhouse.

This buildup is most evident at sea, where the ships of the People’s Liberation Army Navy, or PLAN, are frequently encountered by the navies of China’s neighbors at sea in greater numbers at longer and longer distances from China’s coastline. They have also been appearing frequently at or near the disputed reefs and features in the South China Sea, which China has reclaimed and turned into military outposts. The country has regularly challenged U.S. military ships in the area and harassed those from the rival claimants of the region.

Most of the PLAN’s ships are built by two state-owned shipbuilding behemoths, the China State Shipbuilding Corporation and the China Shipbuilding Industry Company. Together both companies have primarily been responsible for the Chinese naval buildup, with the London-based International Institute for Strategic Studies noting earlier this year that China “has launched more submarines, warships, principal amphibious vessels and auxiliaries than the total number of ships currently serving in the navies of Germany, India, Spain, Taiwan and the United Kingdom” since 2014.

The think tank further noted that following a period in the 1990s and early 2000s when China experimented with small classes of incrementally improved designs, it has in recent years settled on designs and shifted its priorities toward putting ships in the water at a rapid clip, in what has been likened to “dropping dumplings into soup.” The results have been impressive to see, with almost 50 Type 056 corvettes and more than 20 Type 054 frigates commissioned within the last decade.

The shipbuilding program is more impressive when larger ships are factored in, with eight Type 052D destroyers in service and another 11 in various stages of construction or sea trials, with a further six of the new Type 055 cruisers fitting out or being built. Both classes are modern ships fitted with advanced phased-array radars and vertical launch systems capable of launching a variety of anti-ship, anti-aircraft or land-attack missiles.

An aircraft carrier program is also ongoing, with a locally built ship based on the former Soviet Admiral Kuznetsov-class vessel being fitted out, while the first a new class of more capable aircraft carrier is believed to be undergoing module construction in Shanghai.

Aviation

China’s aviation industry is also making strides in building up its capabilities. It has moved away from its beginnings manufacturing licensed and unlicensed copies of Soviet aircraft during the Cold War. The backbone of the People’s Liberation Army Air Force is the Chengdu J-10 and the Shenyang J-11/15/16 derivatives of the Russian Sukhoi Flanker family, although the latter are extensively fitted with local avionics, weapon systems and engines.

The industry has also ramped up production of support aircraft, with the Y-9 turboprop and Y-20 jet airlifters in serial production. The former is also built for special missions such as airborne early warning, anti-submarine and intelligence gathering fitted with locally developed mission systems.

However, the local industry continues to struggle with critical technologies despite a sustained effort at bridging this gap. This is most notable in the field of aircraft engines, as China is still seemingly unable to produce jet engines to a standard it deems satisfactory; the country still relies, to some extent, on imported Russian engines. This is exemplified by the single-engine J-10 interceptor, J-15 carrier-borne fighter and Y-20 — all still operating with imported power plants despite Chinese equivalents already in service or in development.

This is also true of the Chengdu J-20 stealth fighter, which is slowly entering service, although recent evidence suggests some J-20 prototypes are undergoing flight tests powered by indigenous engines with low-observable features.

That Chinese defense companies — like universities and research institutes that conduct defense-related research and development — are entirely state-owned entities has not stopped them from pursuing private ventures for the export market. In recent years, Chinese companies have pushed hard for arms exports, with the country’s share of the global arms market increasing in recent years.

However, the export successes have mostly been connected to developing nations, who were attracted by the lower price point and the few political strings attached to sales of Chinese weapon systems, compared to Western counterparts. Attempts to move into more prestigious markets has so far proved unsuccessful, except in cases where buyers are unable to access Western systems such as Saudi Arabia turning to Chinese armed drones due to since-relaxed American restrictions on the export of such systems.

One of the main stumbling blocks has been a negative perception on the quality of Chinese-made arms, a reputation partly fueled by China refusing to release its top-of-the line systems for export, with a notable example being the Shenyang J-31 stealth fighter, which has been marketed overseas despite the Chinese military showing little interest.

Izvor: www.defencenews.com

[MOTORISTA]

Kina sprema bombardere za napad, Amerika uverena: Mi smo meta
I.Z.K.  17.08.2018.

Kineska vojska aktivno razvija flotu dalekometnih bombardera i verovatno obučava vojne pilote za vazdušne napade na SAD, navedeno je u novom izveštaju Pentagona.



Kako prenosi "Gardijan" u godišnjem izveštaju objavljenom u četvrtak istaknuti su napori Kine da pojača svoj globalni uticaj. Kina je povećala vojni budžet, a Pentagon je procenio da je kineska vojna potrošnja prošle godine prešla 190 milijardi dolara.

- Tokom poslednje tri godine Narodno-oslobodilačka armija Kine brzo je proširila područje operacija bombardera i stekla iskustva u pomorskim regijama. Vojska verovatno trenira za napade na SAD i naše saveznike - objavljeno je u izveštaju. Pentagon je takođe naveo da Kina razvija nuklearne sposobnosti na bombarderima dalekog dometa kao i to da su kineske vazdušne snage "dobile novu nuklearnu misiju".

- Upotreba nuklearno sposobnih bombardera bi prvi put Kini omogućila nuklearnu 'trijadu' sistema na kopnu, moru i u vazduhu - naveo je Pentagon. Kako se navodi, očekuje se da bombarderi postanu funkcionalni u toku narednih deset godina. U izveštaju je opisano i da su u avgustu prošle godine šest kineskih H-6K bombardera prišli opasno blizu japanskom ostrvu Okinava gde su smešete američke trupe. Izveštaj je objavljen u vreme kada Kina i SAD planiraju da održe razgovore kako bi rešili probleme eskalirajućeg trgovinskog sukoba oko tarifa, koji planira da se pretvori u pravi trgovinski rat. Kineska ambasada u Vašingtonu nije bila dostupna za komentar, navodi "Gardijan".

Ove godine su kineski bombarderi sleteli i na veštačka ostrva u spornim vodama Južnog kineskog mora, što ej takođe zabrinulo Pentagon. U januaru je Pentagon stavio Peking zajedno sa Moskvom u centar nove strategije nacionalne odbrane. U poslednje vreme je bilo više tenzija između američke i kineske vojske, a u maju je američko Ministarstvo odbrane povuklo poziv Kini da učestvuje u međunarodnim pomorskim vojnim vežbama.

Napreduje i kineski svemirski program

Izveštaj Pentagona je rekao da će, uprkos projektovanom usporavanju ekonomskog rasta, zvanični odbrambeni budžet Kine do 2028. godine biti veći od 240 milijardi dolara. Takođe se navodi i da je kineski svemirski program ubrzano napredovao.

- Narodno-oslobodilačka armija Kine nastavlja da ojača svoje vojne svemirske kapacitete uprkos njenom javnom stavu protiv militarizacije svemira - piše u izveštaju. Ovog meseca administracija predsednika Donalda Trampa objavila je ambiciozan plan za uspostavljanje novih "svemirskih snaga" kao šestog roda vojske do 2020. godine. Jedan od argumenata u korist razvijanja takve sile jeste to što su američki rivali poput Kine izgleda sve spremniji da napadnu američke svemirske sposobnosti u slučaju sukoba.

Izvor: www.blic.rs