Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[MOTORISTA]

Tajvan prkosi Kini: Razvijaju modernu raketnu odbranu
Beta   18. avgust 2018.

Otkako je 2016. na vlast u Tajpeju došao predsednik Cai Ing-ven, Tajvan je rasporedio jedan tip projektila, usavršio drugi i ubrzao proizvodnju trećeg.

Kineski predsednik Si Đinping je zauzeo tvrd stav prema zagovornicima nezavisnosti Tajvana i poslao je ratne brodove, bombardere i lovce na trenažne misije oko tog ostrva. Tajvanski profesor strateških studija Aleksandar Huang rekao je da bi, iako Peking ima sve veću vojnu nadmoć, tajvanski raketni sistemi mogli služiti kao sredstvo odvraćanja u asimetričnom ratu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Da li će Kina vratiti Ameriku u 1941. godinu?
19.08.2018.

Kineska vojska sprovodi najsveobuhvatniju reformu u svojoj istoriji, dok Kina istovremeno nastoji da proširi svoj uticaj širom sveta, konstatuje se, sa vidnom zabrinutošću, u redovnom godišnjem izveštaju američkog Pentagona o kineskoj Narodnooslobodilačkoj armiji koji je objavljen u četvrtak. 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pentagonov dokument ukazuje i da je Kina prošlog jula otvorila svoju prvu prekomorsku vojnu bazu u Africi, u Džibutiju, preuzela je potom i luku Hambantota na Šri Lanci, prvi put je ovog maja stacionirala strateške nuklearne bombardere na jednom od svojih veštačkih ostrva u Južnokineskom moru, a "nastojaće i da uspostavi dodatne vojne baze u državama s kojima ima dugotrajne prijateljske odnose i slične strateške interese, kao što je Pakistan" stoji u dokumentu Pentagona. Povrh svega toga, kineski ambasador u Siriji upravo ovih dana najavljuje, premda je to potom relativizovao, da bi kineska vojska, prvi put od izbijanja rata u toj zemlji, mogla direktno da se angažuje u predstojećoj ofanzivi protiv džihadista u provinciji Idlibu, rame uz rame sa sirijskom i ruskom vojskom.

Zbog čega Kina širi svoje vojno prisustvo širom sveta? Kakve su geopolitičke i geostrateške posledice tih poteza Pekinga? Kakvu buduću spoljnu politiku Kine oni najavljuju? O tim su pitanjima u "Novom Sputnjik poretku" govorili Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, i dr Jovan Čavoški, saradnik Instituta za modernu istoriju Srbije.

- Kina, koja je postala druga ekonomska sila na svetu i koja se zalaže za ravnopravno učešće svih relevantnih faktora u kreiranju međunarodnih odnosa, želi da svoje ekonomsko i političko-diplomatsko usmerenje proprati i vojnom podrškom - objašnjava Borislav Korkodelović i podseća da su kineske investicije širom sveta bile bezbednosno ugrožene, - tako da ona mora da preduzima i određene mere predostrožnosti. Takođe, dodaje sagovornik, - Kina je svesna da su međunarodni odnosi jedna vrsta surove realnosti, a da je u Vašingtonu sve više doživljavaju kao pretnju, te zbog toga mora da se sprema i za situaciju u kojoj će se braniti, o čemu svedoči i tekući trgovinski rat koji je pokrenula administracija Donalda Trampa, a koji se u Kini doživljava kao pokušaj obuzdavanja njenog napretka.

- Licemerne su američke kritike na račun Kine - komentariše Jovan Čavoški. - Kina, naprosto, radi ono što radi i svaka velika sila, pa i Sjedinjene Države u proteklim decenijama. Čavoški podseća da je Kina, kao velika sila, oduvek bila prisutna u različitim delovima sveta, iako nije imala vojne baze kakve su imali Sovjetski savez i SAD.

- Sada uočavamo trend povećanja kineskog vojnog prisustva u svetu. Kina je izvozno orijentisana ekonomija koja svoje proizvode plasira u različite delove sveta, pa je i te kako zainteresovana da ti putevi, naročito pomorski, budu sigurni i otvoreni za nesmetano kinesko investiranje. Naročito u indo-pacifičkom regionu, ona nastoji da zaštiti svoje interese, nadgledajući one ključne tačke gde bi moglo da dođe do prekida. Otuda joj je, recimo, važan Džibuti, jer bi zatvaranje Bab el Mandeba dovelo do prekida veze s Evropom, odnosno Mediteranom, važno joj je i Južnokinesko more u kojem gradi veštačka ostrva…

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Japanska novinska agencija Kjodo početkom prošlog meseca objavila je interni dokument Komunističke partije Kine u kojem se, pored ostalog, navodi da se cilj reforme kineske vojske sastoji u pomeranju fokusa sa odbrane samih kineskih obala na operacije na kopnu, moru i vazduhu izvan granica Kine.

- Dok se otvaramo i širimo naše nacionalne interese izvan granica Kine, očajnički nam je potrebna sveobuhvatna zaštita naše bezbednosti širom sveta - navodi se u ovom dokumentu.

- Od 2015. godine, kada je izdala svoju poslednju Belu knjigu o svojim oružanim snagama, Kina radi na njihovoj sveobuhvatnoj reformi, s akcentom na njihovom tehnološkom unapređivanju, kao i na pomorskim i vazduhoplovnim snagama - kaže Borislav Korkodelović.

- Ukoliko želi da projektuje svoju vojnu moć, Kina to neće raditi onako kako su to radile SAD, ona sigurno neće izvršiti neku intervenciju u Africi ili Latinskoj Americi, već to pre svega čini stvaranjem združenog ofanzivnog mehanizma oružanih snaga. Tome i služi ubrzani razvoj pomorskih, vazduhoplovnih i balističkih snaga, u sklopu tekuće reforme oružanih snaga koja je najobuhvatnija još od 1949. godine - napominje Jovan Čavoški, objašnjavajući kinesku strategiju:

- Kina potiskuje SAD iz svog priobalnog pojasa i to joj je trenutno primarni cilj. Ukoliko uspe da od Filipina i Japana načini poslednje oslonce SAD na tom prostoru, pri čemu Filipini više nisu tako pouzdan saveznik kao što su bili, onda će to biti zaista alarmantno za SAD, jer će se one faktički vratiti u 1941. godinu, budući da će im glavno pomorsko uporište u azijsko-pacifičkom regionu ponovo postati Havaji.  Znači li to da je konflikt između Kine i SAD neminovan? Spomenuti kineski dokument sadrži pak sasvim drugačiju kalkulaciju, čija je suština da kinesku vojsku treba osnažiti do te mere da nikome ne padne na kraj pameti da pokuša da suzbije Kinu vojnim sredstvima.

- Teško je zamisliti veliki oružani sukob Kine i Amerike -, primećuje Korkodelović, - ali činjenica jeste da se nalazimo u veoma delikatnom momentu, jer trgovinski rat može da poveća nepoverenje koje već postoji između oružanih snaga SAD i Kine. Prošlog meseca je američki sekretar za odbranu Džim Matis boravio u Kini, ali, uprkos diplomatskom rečniku, ta poseta nije ostvarila svoje ciljeve. Među njima ostaje problem Tajvana koji SAD dodatno podstiču, one istovremeno nastoje da sve veći broj članica ASEAN-a, organizacije zemalja Jugoistočne Azije, konfrontiraju s Kinom računajući na teritorijalne sporove koje ona ima s nekima od tih zemalja, pre svega s Vijetnamom i Filipinima, SAD će možda pokušati da preokrenu i situaciju u Pakistanu u svoju korist, tu su i pokušaji da se Indija usmeri na sve veću saradnju s Australijom i Japanom… Sve to govori da predstoje godine zategnutih odnosa. Upravo zbog toga, skreće pažnju Jovan Čavoški, u Americi postoje uticajni krugovi koji sve više razmišljaju o mogućnosti ratnog sukoba, od ograničenog do sveopšteg.

- Uticajna RAND korporacija je u svom izveštaju od pre nekoliko godina, pod nazivom ’Zamišljajući nezamislivo‘, razmatrala baš takve scenarije. Ono što je najvažnije, u tom izveštaju je jasno navedeno da bi Amerika imala veće šanse da pobedi da je rat izbio 2015. godine, ali, ako bi SAD pustile Kinu da završi program reformi do 2025. godine, u bilo kakvom sukobu koji bi se desio, Amerika bi pretrpela ozbiljnu političku, ekonomsku i vojnu štetu. A to znači da se taj prostor za američko delovanje smanjuje i da SAD moraju do tada da preduzmu određene mere i protiv Kine, ali i protiv Rusije, jer je 2025. ta ključna godina kada će na neki način biti ustoličen novi svetski poredak.

Izvor: www.vesti-online.com

[MOTORISTA]

Kina: Troje mornaričkih tehničara stradalo u oluji
Tanjug  25.08.2018.

Trojica viših mornaričkih tehničara poginuli su dok su obezbeđivali istraživački brod tokom oluje koja je pogodila luku Dailan na severoistoku Kine.

Oni su žurili da brod ukotve u pristaništu kako bi se pripremili za tajfun koji je pogodio taj deo Kine, a kako je objavila kineska CHTV, stradali su zamenik direktora instituta, vođa projekta i inženjer elektromehanike, prenosi AP. Kineski mediji preneli su da je Institut 760 za koji su tehničari radili, koristio brod za eksperimentisanje sa podvodnom akustikom. U tom institutu radi civilno i vojno osoblje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Japan u tajnosti pustio podmornicu kod spornih teritorija i poslao nedvosmislenu poruku jednoj supersili
M.I.M. , The New York Times  19.09.2018.

Japanska podmornica učestvovala je u ratnim igrama u Južnom kineskom moru prošle nedelje, a sada je u poseti Vijetnamu. Ovo je signal da se Japan čvršće opire kineskim teritorijalnim pretenzijama u regionu.

Japan je u ponedeljak objavio da je sproveo pomorske vežbe, u koje su osim podmornice bila uključena i dva razarača i nosač helikoptera. Japansko Ministarstvo odbrane tvrdi da tim vežbama nije targetirana određena nacija, ali stručnjaci kažu da je to nedvosmislena poruka Kini.

-Šaljemo signal Kini da ne može prosto da radi šta hoće i da se izvuče s tim – izjavio je Narušige Mičišita, direktor Programa međunarodnih studija i bezbednosti na Nacionalnom institute za političke studije u Tokiju. Ovo su bile prve poznate vežbe Japana u Južnom kineskom moru koje su uključile podmornicu. Ni Ministarstvo odbrane ni novine “Asahi Šimbun”, koje su saznale za vest pre zvanične objave, nisu naveli gde su tačno vežbe izvedene. Podmornica “Kurošio” počela je u ponedeljak svoju petodnevnu posetu Vijetnamu, ukazujući na dalje napore Japana da učvrsti svoje veze sa zemljama jugoistočne Azije koje osporavaju kineske pretenzije u regionu. Kina je poslednjih godina izgradila veštačka ostrva i vojne baze u Južnom kineskom moru, za koje tvrdi da je većinski u njenom vlasništvu.

Šest vlada, uključujući Vijetnam i Filipine, polažu pravo na razne delove Južnog kineskog mora. Druge zemlje, poput Australije i Indije, oprezno prate rast kineske vojske. Kako primećuje “Njujork tajms”, ove vežbe odigrane su iako su odnosi Japana i Kine otoplili –japanski premijer Šinzo Abe i kineski predsednik Si Đinping sastaće se u Pekingu sledećeg meseca. Analitičari smatraju da Japan ispituje svoje granice dok se odnos dva rivala razvija.

- Japan poseže za zemljama koje imaju teritorijalne sporove sa Kinom. To je poruka Kini da pružamo ruku i jačamo našu bezbednosnu saradnju sa drugima – ocenio je Džefri Hornung, stručnjak za Japan u korporaciji RAND.

Izvor: www.blic.rs

[kumbor]

Japan drži broj podmornica oko 15. Velike su, odlično opremljene i naoružane, možda najbolje neatomne P na Zapadu (koji je ovde geografski daleki istok)

[Dreadnought]

Američki razarač prišao na 12 nautičkih milja kineskom veštačkom ostrvu


Razarač mornarice SAD "USS Dekatur" prišao je na 12 nautičkih milja od veštačkog ostrva koje je Kina izgradila u Južnom kineskom moru, izjavio je danas neimenovani američki zvaničnik.

Rojters navodi da je zvaničnik to nazvao operacijom koja pokazuje "slobodu navigacije".

"Razarač 'Dekatur' kretao se na 12 nautičkih milja od rtova Gejven i Džonson u grupi ostrva Spretli", kazao je zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti.


izvor

[Morskoprase]

I šta...? Nije narušio teritorialne vode ni jedne države (bilokoje od onih, koje polažu pavo na te otoke). A ratni brodovi i ne narušavaju funkcionisanje ekonomske zone na moru.

[MOTORISTA]

Опасан сусрет ратних бродова Кине и САД у Јужном кинеском мору
уторак, 02.10.2018.

ВАШИНГТОН, ПЕКИНГ –Један кинески ратни брод пришао је „опасно близу” америчком разарачу у спорним водама Јужног кинеског мора и натерао га да промени курс, саопштила је америчка ратна морнарица.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Портпарол америчке Пацифичке флоте Нејт Кристенсен је јуче рекао да је разарач „Декатур” у недељу пловио у архипелагу Спретли, између Вијетнама и Филипина, када му је кинески брод „пришао на мање од 41 метра” и позвао га да „напусти подручје”. Према његовим речима, кинески брод је поступио „агресивно, опасно и непрофесионално” док је „Декатур” био приморан да „маневрише да би избегао судар”, преноси Бета. Пекинг , са друге стране, захтева да Вашингтон хитно прекине са провокацијама Ратне морнарице у Јужнокинеском мору, изјавила је званична представница Министарства иностраних послова Хуа Чунинг. Према речима портпаролке МИП Кине, САД под изговором слободне пловидбе крше основне међународне норме, представљају претњу суверенитету Кине и штете стабилности у региону.

Хуа Чунинг је нагласила, преноси Спутњик,  да Кина намерава да предузме све неопходне мере за заштиту националног суверенитета и безбедности. „Кина изражава крајње незадовољство и одлучан протест против таквих акција“, нагласила је она. Пекинг је изјавио да је амерички разарач самовољно ушао у поменуту акваторију, те је кинески ратни брод одмах предузео мере: извршио је проверу коме припада брод и упозорио га да одмах напусти те воде. Кина  полаже право на готово читаво Јужно кинеско море и због тога се спори са земљама Асоцијације земаља југоисточне Азије (Асеан), Вијетнамом, Филипинима, Малезијом и Брунејом.

Најновији поморски инцидент се дешава у тренутку веома напетих односа Кине и САД, уплетених у трговински рат који је већ довео до увођења царина на милијардне долара робе. Амерички министар одбране Џејмс Матис отказао је заказану посету Пекингу у октобру, пошто је кинески министар одбране Веи Фенге рекао да нема времена за састанак.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Fotografije iz vazduha otkrivaju koliko su bili opasno blizu


Fotografije iz vazduha američke mornarice pokazuju kako je blizu prošao kineski ratni brod pored broda američke mornarice u Južnom kineskom moru.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Portparol američke Pacifičke flote Nejt Kristensen je rekao da je razarač "Dekatur" u nedelju plovio u arhipelagu Spretli, između Vijetnama i Filipina, kada mu je kineski brod "prišao na manje od 41 metra" i pozvao ga da "napusti područje".

Karl Šuster, bivši kapetan američke mornarice sa 12 godina iskustva na moru,  izjavio da su dva broda izbegla sudar koji je mogao da se dogodi za svega nekoliko sekundi.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


izvor