Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Morskoprase]

Koliko mi se ćini, kineski je razarać klase Type 52D a to znaći da su postavili nasuprot  američkom razaraću svoj najsposobniji brod u operativi. Baš me zanima, šta se krilo ispod površine mora...

[MOTORISTA]

Američki bombarderi nadleću sporna ostrva
M.I.M. , CNN  18.10.2018.

Dva američka bombardera “B-52” proletela su u utorak blizu spornih ostrva u Južnom kineskom moru, objavile su danas Pacifičke vazduhoplovne snage.

- Dva bombardera, stacionirana u Guamu, učestvovala su u rutinskoj misiji  blizu Južnog kineskog mora - navodi se u saopštenju i dodaje da je ovaj prelet bio u sklopu “Operacije stalnog prisustva bombardera” Indo-pacifičke komande, koja se odvija od marta 2004.

Iz Pacifičkih vazduhoplovnih snaga tvrde da je ova misija u skladu sa međunarodnim zakonom i posvećenosti Sjedinjenih Država kao slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku, navodi CNN. Pentagon nije potvrdio pored kojih su ostrva bombarderi proleteli, ali nedavne tenzije su fokusirane na ostrva Spretli. SAD redovno preleću Južno kinesko more, ali je Kina veoma osetljiva oko operacija blizu područja na kojima je azijski džin podigao veštačka ostrva i utvrdio vojne objekte.

- Kinezi su uspešno militarizovali neke od ovih baza, njihovo ponašanje je postalo napadno i mi pokušavamo da damo prikladan odgovor – izjavio je pomoćnik ministra odbrane za Bezbednost Azije i Pacifika Rendal Šrajver. Kineski razarač nedavno je prošao na 40 metara od američkog ratnog broda “USS Dekejtur”, primoravajući ga da naglo manevriše kako bi izbegli sudar u blizini spornih ostrva Spretli. Zvaničnici Pentagona su rekli da će SAD, uprkos tome, nastaviti da sprovode “slobodu plovidbe”.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Dva američka razarača prošli kroz Tajvanski prolaz


Dva broda američke mornarice "Antitam" i "Kurtis Bilbur" prošla su u ponedeljak kroz Tajvanski prolaz i to u trenutku kada su Peking i Vašington u zategnutim odnosima.

Mornarica SAD će nastaviti da leti, plovi i dejstvuje svuda gde to međunarodno pravo dozvoljava, poručuju iz američke vojske.

Ministarstvo je saopštilo da je u potpunosti imalo kontrolu nad situacijom tokom prolaska američkih vojnih brodova kroz Tajvanski prolaz.

Rojters navodi da će na tom ostrvu verovatno gledati na ovaj potez kao na podršku predsednika SAD Donalda Trampa Tajvanu, usred rastućih tenzija sa Pekingom.

"Prolazak brodova kroz Tajvanski prolaz demonstrira posvećenost SAD slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku. Mornarica SAD će nastaviti da leti, plovi i dejstvuje svuda gde to međunarodno pravo dozvoljava", rekao je komandant Nejt Kristensen.

Američka mornarica je sprovela sličnu misiju u julu, preneo je Rojters.

Peking je nedavno održao niz vojnih vežbi, a u aprilu i vežbu s bojnom municijom u Tajvanskom prolazu, izrazivši spremnost da se obračuna s tajvanskim "separatističkim snagama".

izvor

[MOTORISTA]

Amerika demonstrirala moć, Britanci im se pridružuju, a Peking besni
M. Milikšić , Express , Tanjug  24.10.2018.

Dva broda američke mornarice "Antietam" i "Kurtis Vilbur" prošla su u ponedeljak kroz Tajvanski prolaz i to u trenutku kada su Peking i Vašington u zategnutim odnosima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iz američke vojske su poručili da će njihova mornarica nastaviti da leti, plovi i dejstvuje svuda gde to međunarodno pravo dozvoljava. Ministarstvo je saopštilo da je u potpunosti imalo kontrolu nad situacijom tokom prolaska američkih vojnih brodova kroz Tajvanski prolaz.

- Prolazak brodova kroz Tajvanski prolaz demonstrira posvećenost Sjedinjenih Država slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku. Mornarica SAD će nastaviti da leti, plovi i dejstvuje svuda gde to međunarodno pravo dozvoljava - rekao je komandant Nejt Kristensen. Američka mornarica je sprovela sličnu misiju u julu. Peking je nedavno održao niz vojnih vežbi, a u aprilu i vežbu s bojnom municijom u Tajvanskom prolazu, izrazivši spremnost da se obračuna s tajvanskim "separatističkim snagama".

BRITANCI NAJAVILI PLOVIDBU, KINA BESNA

Velika Britanija će proći kroz sporne vode u Južnom kineskom moru, ignorišući proteste Kine, piše britanski “Ekspres”. Kraljevska mornarica je navela da će tim potezom pružiti podršku pacifičkim saveznicima, a otpor Kini koja tvrdi da ih Britanija provocira. Oficir Kraljevske mornarice, admiral Filip Džouns, rekao je da će nastaviti da šalju ratne brodove u sporne vode.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prošlog meseca Peking je optužio Veliku Britaniju da krši suverenitet Kine, nakon što je brod “HMS Albion” prošao blizu spornih Paracelskih ostrva u Južnom kineskom moru. Kina je ocenila da je to provokacija i podnela pritužbu.

- Kina snažno podstiče britansku stranu da odmah prestane sa takvim provokativnim potezima, da izbegava nanošenje štete široj slici bilateralnih odnosa i regionalnom miru i stabilnosti - navelo je u saopštenju kineskom Ministarstvo spoljnih poslova, dodajući da će Kina preduzeti “sve potrebne mere” da brani svoj suverenitet i bezbednost.

MILITARIZACIJA MORA

Nakon britanske plovidbe u Južnom kineskom moru, Kina je upozorila da će ostrvska država ugroziti svoje post-Bregzit odnose. U ovom području prolaze neke od najvažnijih trgovačkih ruta u svetu, koje godišnje prenesu robe u vrednosti preko 3,8 milijardi funti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kina se u Južnom kineskom moru spori oko određenih teritorija sa Brunejima, Malezijom, Filipinima, Tajvanom i Vijetnamom i veoma je osetljiva na plovidbe blizu njihovih utvrđenih veštačkih ostrva. Američki ministar odbrane Džejms Matis istakao je da je zabrinut zbog “militarizacije Južnog kineskog mora”, dok je njegov malezijski kolega Mohamad Sabu poručio je da će njegova zemlja nastaviti da traži da Južno kinesko more ostane slobodna zona, van svakog vojnog nadmetavanja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Zavet Kine - "Nikad nećemo dati ni centimetar, branićemo ove teritorije po svaku cenu"
M. Milikšić , aljazeera.com  25.10.2018.

Kina se zavetovala da nikada neće dati ni centimetar svoje teritorije, bilo da je u pitanju samoupravno ostrvo Tajvan na koje poteže pravo ili sporne vode Južnog kineskog mora.

- Ako neko pokuša da razdvoji Tajvan od Kine, kineska oružana sila će preduzeti akciju po bilo kojoj ceni – upozorio je kineski ministar odbrane Vei Fenge u četvrtak na otvaranju Foruma Sjangšan u Pekingu. On je dodao da su vojne veze Kine sa Sjedinjenim Državama “važne i osetljive”.

- Tajvan je od suštinskog interesa i Peking se suprotstavlja demonstracijama snage stranih sila u Južnom kineskom moru – istakao je Vei. Kina je besna zbog nedavnih američkih sankcija njenoj vojsci, što je nova žarišna tačka u njihovim odnosima, pored trgovinskog rata, američke podrške Tajvanu i stave SAD prema Južnom kineskom moru.

- Ostrva u Južnom kineskom moru dugo su bila kineska teritorija. Ona su nasleđe naših predaka i mi ne možemo priuštiti da izgubimo nijedan njihov centimetar – rekao je Vei. Američki ministar odbrane Džejms Matis rekao je prošle nedelje Veiju da dve najveće svetske ekonomije – SAD i Kina – treba da prodube veze na najvišem nivou da upravljaju tenzijama i spreče konflikte.

Izvor: www.blic.rs

[dzumba]

Нисам се превише удубљивао у то ко стварно има право на та острва. Знало ко по основу ког права било која држава има право на њих. Или је уствари једино право: "ко пре девојци њему и девојка" + ко је јачи= моје је.

[MOTORISTA]

Амерички сан: Уништити кинеске „убице носача авиона“
25.10.2018. Милена Цмиљанић

Излазак САД из Договора о ликвидацији ракета средњег и малог домета је само још једна тачка сукоба две највеће економске суперсиле — Америке и Кине. Вашингтон има намеру да натера Пекинг да уништи „убице носачa авиона“, које су највећа претња његовим снагама у Пацифику и обуздају јачање кинеског војног потенцијала.



Вашингтон већ дуго упозорава да се због Договора о ликвидацији ракета средњег и малог домета (од 500 до 5.500 километара) налази у неповољном положају у односу на Кину, која је постала озбиљна ракетна сила. Зато, одлука председника САД Доналда Трампа да напусти поменути Договор, наводно јер га Русија крши, може бити само изговор, а главни циљ је плашење Кине. То може покренути трку у наоружању у Пацифичком региону и још више повећати напетост у том делу света.

„Кина је друга, а по неким показатељима и прва економска сила и сви могући сукоби у догледној будућности ће се одвијати управо између САД и Кине“, каже за Спутњик руски пуковник у пензији Михаил Ходаронак.

Подсетимо, горепоменути договор су потписале САД и СССР 1987. године када се ракетни потенцијал Кине није могао упоредити са ове две државе. Међутим, само 30 година касније распоред снага у свету се озбиљно променио. Док су се ове две државе бавиле разоружањем, друге су се наоружавале. То јако брине естаблишмент у Вашингтону и зато најављује да ће „радити на нуклеарном наоружању све док се други не опамете“ и потпишу нови Договор о ракетама.

„Ако Договор предвиђа нека ограничења за Русију, то за многе евроазијске државе не важи. На пример Кину, чију окосницу нуклеарног потенцијала чине ракете средњег домета. Ту су и Пакистан, Индија, Иран. Нуклеарни потенцијал Кине расте бољшевичким темпом и не мислим да ће она кренути на нека ограничења свог потенцијала, тим пре што би се у том случају под тај Договор нашле такве ракете као што су ДФ21Д, које су предвиђене за гађање носача авиона. Кина је већ рекла да је то уцена“, објаснио је за руски пуковник.

Системи ДФ-21 („донгфенг“) називају и „убицама носача авиона“, имају домет од 1.000 до 3.000 километара. Имајући у виду да поморске снаге чине окосницу америчке војске, то изазива велику забринутост преко океана.

Са друге стране, Ходаронак сматра да Кинези бар засад немају тако много ракета које могу да добаце до територије САД. Међутим, подаци о кинеским ракетама су тајна. Помоћник председника САД за националну безбедност Џон Болтон је саопштио да по њиховим подацима од трећине до половине ракета није у складу са Договором о ракетама.

„Најмање 40-50 јединица има интерконтинентални опсег лета. Све остале су ракете средњег домета. Зато ће за Кинезе било каква ограничења бити врло осетљива“, додао је руски пуковник.

Нови Договор о ликвидацији ракета средњег и малог домета може бити потписан само под условом да и Пекинг стави потпис под њега, у шта многи аналитичари сумњају.

„Неће бити никаквог договора са Кином. Сматрајте да он више не постоји. САД су јасно саопштиле да излазе из Договора. Он је већ историја“, закључио је руски пуковник у пензији. 

Izvor: www.sputniknews.com

[MOTORISTA]

Si južnoj komandi vojske: Pripremite se za rat
Tanjug   29. oktobar 2018.

Kineski predsednik Si Đinping naredio je Južnoj komandi kineske vojske, zaduženoj za nadgledanje prostora Južnog kineskog mora i Tajvana, da proceni situaciju i pojača svoje kapacitete tako da može da se izbori sa bilo kakvom vanrednom situacijom.

"Moramo da pojačamo vežbe borbene gotovosti... da osnažimo kapacitete vojnike i pripremimo se za rat", rekao je Si tokom posete pokrajini Guangdung, prenosi "Saut Čajna morning post", pozivajući se na državnu kinesku televiziju ČTV. Si smatra da je neophodno ojačati misiju Južne komande i usrediti se na pripreme za rat. "Mi svi moramo da razmotrimo sve složene situacije i u skladu s tim da napravimo planove za vanredne situacije", rekao je Si.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Ruska flota izvela vežbu u Istočnom kineskom moru


Ruska pacifička flota održala je vojnu vežbu u Istočnom kineskom moru s ciljem ovladavanja "odbijanja" vazdušnih napada, a bez otvaranja vatre.

"Ruska pacifička flota...nastavila je da rešava zadatke u azijskom Pacifiku. U skladu sa planom, brodovi su održali vojnu vežbu u Istočnom kineskom moru o organizovanju raketne odbrane, gde su vežbali algoritam zajedničkih akcija odbijanja vazdušnog napada 'neprijatelja' bez otvaranja vatre", istakao je portparol flote Nikolaj Voskresenjski.

U vojnoj vežbi učestvovali su i razarač Admiral Pantelejev i spasilački helikopter Ka-27.

Brodovi ruske pacifičke flote isplovili su 1. oktobra iz Vladivostoka na put koji će trajati tri meseca, a zasad su brodovi posetili luke u Japanu, Južnoj Koreji i Kini.

izvor

[Dreadnought]

Kina kritikuje SAD zbog prisustva u Južnom kineskom moru


Kina je poručila SAD da prestanu da šalju američke brodove i vojne avione blizu ostrva na koja Peking polaže pravo u Južnom kineskom moru.

Visoki kineski diplomata Jang Đijeći izneo je taj stav svoje vlade nakon najnovije runde bezbednosnih razgovora SAD i Kine u Vašingtonu, prenosi AP.

Istovremeno, američki ministar odbrane Džim Matis rekao je da su SAD poručile Kini da će američka vojska "leteti, ploviti i operisati gde god međunarodno pravo to dozvoljava".

Matis je rekao i da je, tokom današnjeg sastanka na visokom nivou s kineskim kolegom i drugim zvaničnicima, razgovarao o načinima da se ublaže vojne tenzije u odnosima dve zemlje, prenosi Rojters.

"Kroz otvorene razgovore smo potražili načine da umanjimo tenzije, održimo otvorenim linije komunikacije između naših vojski i smanjimo rizik od loših procena", rekao je Matis na konferenciji za novinare posle sastanka u Vašingtonu.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa, inače, kritikuje navodnu kinesku militarizaciju Južnog kineskog mora, ključnog vodenog puta za svetsku trgovinu, a na koji pravao polaže više zemalja jugoistočne Azije.

izvor

[MOTORISTA]

Носач авиона „Роналд Реган” у Јужном кинеском мору
Објављено: 20.11.2018

Амерички носач авиона „Роналд Реган” налази се у Јужном кинеском мору, региону у којем САД и Кина одмеравају снаге. Ипак, овог пута овај носач авиона упловиће у Хонгконг, након што је такав захтев прошлог пута одбијен. На путу према Кини авиони Ф/А-18, који се налазе на носачу авиона, обављају уобичајене тренажне летове.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Kineski vojni zvaničnici planiraju da silom preuzmu kontrolu nad ovom državom
express.co.uk / taiwannews.com.tw / M.A.  11.12.2018.

Na konferenciji, koju je u subotu u Pekingu organizovala vladajuća Komunistička partija Kine, vlada i vojni zvaničnici raspravljali su o problemima u Južnom Kineskom moru i sadašnjim odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Kineski mediji prenose da će se situacija u Južnom kineskom moru tokom naredne godine dodatno zaoštriti, a jedan viši vojni zvaničnik izjavio je da Kina treba da bude spremna da napadne brodove Američke ratne mornarice, ukoliko SAD povrede kineske "teritorijalne vode". Kako prenosi "Global tajms", glasilo Komunističke partije Kine, Daj Su, predsednik Instituta za pomorsku bezbednost i saradnju i general-pukovnik vazduhoplovnih snaga Narodne Republike Kine izjavio je:

- Ukoliko američki ratni brodovi ponovo prodru u kineske vode, predlažem da pošaljemo dva ratna borda: jedan da to zaustavi, a drugi da napadne... Nećemo dopustiti da američki ratni brodovi remete mir u našim teritorijalnim vodama. Podsećajući na učestale operacije "Sloboda navigacije" (FONOP), koje SAD izvode u Južnom kineskom moru, Daj je rekao da ne razume zašto se Kinezi boje primene vojne sile kao odgovora na takve aktivnosti.

Nedavno su SAD uputile dva vojna broda u Tajvanski prolaz, četiri dana nakon tajvanskih izbora u novembru, koji su izazvali uznemirenost među mnogim zvaničnicima u Pekingu. Govoreći o Tajvanu, Daj je izrazio očekivanje da će tenzije u Južnom kineskom moru i dalje rasti i istakao da Kina ne treba da se plaši sukoba. Određena vrsta provokacije u Južnom kineskom moru mogla bi da prisili Kinu na vojnu akciju protiv Tajvana.

- To bi ubrzalo naše ujedinjenje s Tajvanom... Treba da se spremimo i sačekamo. Kada se pojavi strateška prilika, treba da budemo spremni da preuzmemo kontrolu nad Tajvanom - rekao je Daj, dodavši da će pojačane tenzije biti "sama početak rata za oslobođenje Tajvana".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Peking neće da popusti i odustane od spornih teritorija, a situacija u 2019. biće još gora
N.I. / CNN  22.12.2018.

Kineski ratni brod Lanžu približio se od pozadi, brzo se okretao na desnu stranu dok je pokušavao da preseče put američkom razaraču USS Dekatur. prema međunarodnom pomorskom pravu, američki ratni brod imao je pravo da prođe. Ali, Lanžu je prisilio američkog kapetana da "baci" svoj ratni brod, dugačak 152 metra i težak 8.500 tona, u drugu stranu, izbegavajući sudar od kojeg su ih delile sekunde.

Dva broda nalazila su se na oko 41 metar udaljeni jedno od drugog tokom incidenta koji se desio u septembru, u blizini spornih ostrva u Južno kineskom moru. Američka mornarica saopštila je da je tada kineski ratni brod "sproveo seriju sve agresivnijih manevara praćenih upozorenjima kako bi Dekatur napustio područje."

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

To je bio jedan od 18 susreta od 2016. između američke mornarice i kineske vojske, koje je Vašington okarakterisao kao "nebezbedne ili neprofesionalne". I to je samo jedno od mnogih žarišta u Južno kineskom moru prošle godine. Situacija se verovatno neće poboljšati i 2019. godine. Tenzije pokazuju pomalo znake smirivanja tenzija, a neki analitičari predviđaju da bi situacija zapravo mogla da postane još gora.

Nema povlačenja

Kina tvrdi da je gotovo 1,3 miliona kvadratnih milja Južno kineskog mora njena suverena teritorija i agresivno je potvrdila svoj udeo poslednjih nekoliko godina, usprkos suprotstavljenim tvrdnjama nekoliko zemalja jugoistočne Azije.

- Kina neće smanjiti svoje pokušaje da kontroliše Južno kinesko more u celini. U osnovi, ono što Kinezi žele da urade jeste da naprave od Južno kineskog mora njihovo jezero - rekao je Malkom Dejvis, viši analitičar sa Strateškog političkog instituta u Kanberi. Ali, SAD neće zapravo ostaviti Kinu bez odgovora u jednom od najvrednijih vodenih puteva na svetu. Vašington kaže da izgradnja i utvrđivanje kineskih ostrva u Južno kineskom moru stavlja trilione dolara trgovine, putovanja i komunikacija pod palicu Pekinga.

- Administracija Trampa neće odustati zbog pritiska Kine. To bi ozbiljno potkopalo kredibilitet SAD i ohrabrilo Kineze da budu više asertivni i smeli - rekao je Dejvis. On predviđa da će američki ratni brodovi nastaviti operacije "slobode plovidbe" u blizini spornih ostrva - što su radili na svakih osam nedelja 2018. godine, prema analitičarima. Američki saveznici, uključujući Japan, Australiju, Veliku Britaniju, Kanadu i Francusku, takođe su poslali ili planiraju da pošalju ratne brodove u tranzit Južno kineskog mora. Sa svakom od tih operacija dolazi opasnost od pogrešnog preračunavanja, što je dokazano i krajem septembra kada je došlo do incidenta između kineskog i američkog broda.

Dizanje tenzija

Dejvis je rekao da bi Peking mogao da ide tako daleko da proglasi vode kao suverenu kinesku teritoriju.

- To bi bio korak ka potraživanju celog Južno kineskog mora - dodao je on. Ali, eksperti su upozorili da Peking igra rizično i da može da izazove neprijatan odgovor iz Vašingtona.

- Taktika "balansiranja na ivici rata" mogla bi da ponuditi više strategijskih koristi Pekingu ako se uspešno izvede, ali rizici su ogromni i ishod može biti katastrofalan - rekao je Timoti Het za CNN, stručnjak iz Azije. Pet zemalja ASEAN-a (Asocijacija nacija jugoistočne Azije) - Brunej, Indonezija, Malezija, Filipini i Vijetnam - imaju konkurentne tvrdnje za delove teritorijalnih voda oko dva ostrva, Parcelska i Spratli. Svaki kineski spor sa tim zemljama mogao bi izazvati širi sukob, rekao je Isak Kardon iz Instituta za pomorske studije Kine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iako takvi sukobi mogu početi od malih država, oni mogu da eskaliraju i tako uključe druge svetske sile u "igru". Ipak, čak i bez takvog sukoba, čini se da je hlađenje napetosti između SAD i Kine daleko.

Izvor: www.blic.rs

[dzumba]

Кинези играју "коцкарски": ко рискира тај добија. Наравно, може и да изгуби али се они уздају и близину своје обале и јачину растуће флоте и војске уопште.

[MOTORISTA]

Oružje zvecka zbog Tajvana
D. Savić   03. januar 2019.

GOVOR predsednika Kine Si Đinpinga povodom obeležavanja 40-godišnjice odluke Pekinga o Tajvanu odjeknuo je snažno ne samo u Pekingu, već i u Tajpeju i Vašingtonu. Poruka Sija da Kina teži mirnom ujedinjenju sa Tajvanom, dok zadržava pravo upotrebe sile, na separatističkom ostrvu dočekana je podsećanjem predsednice Cai Ing Ven da Peking mora da prihvati činjenicu da postoji Republika Tajvan. Na sve to je novi privremeni američki ministar odbrane SAD Patrik Šehenen, već prvog dana na novoj funkciji, konstatovao da bi Kina trebalo da bude jedno od glavnih pitanja Pentagona.

U punom jeku trgovinskog rata sa Vašingtonom, kineski predsednik je kategorično tvrdio da niko ne može da promeni činjenicu da je Tajvan deo Kine, i da je strano mešanje neprihvatljivo. Si je, rešen da okonča 70 godina dug spor kontinentalne Kine i Tajvana, nagovestio da dve strane ulaze u "duboke demokratske konsultacije" i da rade na ujedinjenju, nazvavši to neizbežnim uslovom obnove kineske nacije.

Sa ostrva udaljenog svega 160 kilometara od kontinenta najmnogoljudnije zemlje, samo nekoliko sati kasnije stigao je negativni eho. Predsednica Cai je odbacila poziv na ujedinjenje po sistemu "jedna zemlja, dva sistema", kakav je svojevremeno primenjen između Pekinga i Hongkonga. Ona smatra da pregovori vlasti sa dve strane Tajvanskog moreuza moraju da se odvijaju na nivou kontakata dveju vlada. Si je u govoru održanom u znak sećanja na poruku koju su vlasti Pekinga uputile sunarodnicima na Tajvanu 1. januara 1979. godine, objavljujući kraj, dotad redovnih, artiljerijskih napada na ostrvo, poručio da Kinez neće tući Kineza. Istovremeno je, međutim, upozorio da Peking ipak zadržava opciju primene sile:

- Kina mora da bude ujedinjena... Mi ne obećavamo da ćemo odustati od upotrebe sile i zadržati opciju preduzimanja svih neophodnih mera - saopštio je Si.

Ovu poruku Vašington je, kako navode američki mediji, protumačio kao direktnu poruku SAD, koje, kao neformalni saveznici Tajvana, snabdevaju ovo ostrvo oružjem. Ta pomoć se, štaviše, pojačala tokom administracije aktuelnog stanara Bele kuće Donalda Trampa, koji otvoreno pokazuje podršku Tajpeju pojačanom prodajom oružja i raspoređivanjem američkih ratnih brodova u okolnim vodama. Američki vojni sporazumi sa Tajvanom pružili su znatnu podršku nezavisnosti ostrva po okončanju kineskog građanskog rata 1949. godine. Kina, međutim, Tajvan smatra svojom teritorijom. Posebnu opasnost sukobu oko Tajvana daje činjenica da je 200 kilometara širok Tajvanski moreuz jedno od najmilitarizovanijih zona u svetu.

NEPRIZNATI

Po Ustavu NR Kine Tajvan je jedna od 23 kineske pokrajine, iako Tajvanom ne upravlja administrativno Peking. Tajvanom i ostrvima njegovog arhipelaga upravlja nepriznata republika Kina. Tajvan je priznalo dvadesetak uglavnom siromašnih država Afrike i Centralne Amerike, a od evropskih zemalja samo Vatikan. Prema Rezoluciji Generalne skupštine UN o jednom entitetu, NR Kina je 1971. godine postala jedini legitimni predstavnik Kine i Tajvana u UN.

Izvor: www.novosti.rs