Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[MOTORISTA]

Носач авиона „Роналд Реган” у Јужном кинеском мору
Објављено: 20.11.2018

Амерички носач авиона „Роналд Реган” налази се у Јужном кинеском мору, региону у којем САД и Кина одмеравају снаге. Ипак, овог пута овај носач авиона упловиће у Хонгконг, након што је такав захтев прошлог пута одбијен. На путу према Кини авиони Ф/А-18, који се налазе на носачу авиона, обављају уобичајене тренажне летове.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Kineski vojni zvaničnici planiraju da silom preuzmu kontrolu nad ovom državom
express.co.uk / taiwannews.com.tw / M.A.  11.12.2018.

Na konferenciji, koju je u subotu u Pekingu organizovala vladajuća Komunistička partija Kine, vlada i vojni zvaničnici raspravljali su o problemima u Južnom Kineskom moru i sadašnjim odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Kineski mediji prenose da će se situacija u Južnom kineskom moru tokom naredne godine dodatno zaoštriti, a jedan viši vojni zvaničnik izjavio je da Kina treba da bude spremna da napadne brodove Američke ratne mornarice, ukoliko SAD povrede kineske "teritorijalne vode". Kako prenosi "Global tajms", glasilo Komunističke partije Kine, Daj Su, predsednik Instituta za pomorsku bezbednost i saradnju i general-pukovnik vazduhoplovnih snaga Narodne Republike Kine izjavio je:

- Ukoliko američki ratni brodovi ponovo prodru u kineske vode, predlažem da pošaljemo dva ratna borda: jedan da to zaustavi, a drugi da napadne... Nećemo dopustiti da američki ratni brodovi remete mir u našim teritorijalnim vodama. Podsećajući na učestale operacije "Sloboda navigacije" (FONOP), koje SAD izvode u Južnom kineskom moru, Daj je rekao da ne razume zašto se Kinezi boje primene vojne sile kao odgovora na takve aktivnosti.

Nedavno su SAD uputile dva vojna broda u Tajvanski prolaz, četiri dana nakon tajvanskih izbora u novembru, koji su izazvali uznemirenost među mnogim zvaničnicima u Pekingu. Govoreći o Tajvanu, Daj je izrazio očekivanje da će tenzije u Južnom kineskom moru i dalje rasti i istakao da Kina ne treba da se plaši sukoba. Određena vrsta provokacije u Južnom kineskom moru mogla bi da prisili Kinu na vojnu akciju protiv Tajvana.

- To bi ubrzalo naše ujedinjenje s Tajvanom... Treba da se spremimo i sačekamo. Kada se pojavi strateška prilika, treba da budemo spremni da preuzmemo kontrolu nad Tajvanom - rekao je Daj, dodavši da će pojačane tenzije biti "sama početak rata za oslobođenje Tajvana".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Peking neće da popusti i odustane od spornih teritorija, a situacija u 2019. biće još gora
N.I. / CNN  22.12.2018.

Kineski ratni brod Lanžu približio se od pozadi, brzo se okretao na desnu stranu dok je pokušavao da preseče put američkom razaraču USS Dekatur. prema međunarodnom pomorskom pravu, američki ratni brod imao je pravo da prođe. Ali, Lanžu je prisilio američkog kapetana da "baci" svoj ratni brod, dugačak 152 metra i težak 8.500 tona, u drugu stranu, izbegavajući sudar od kojeg su ih delile sekunde.

Dva broda nalazila su se na oko 41 metar udaljeni jedno od drugog tokom incidenta koji se desio u septembru, u blizini spornih ostrva u Južno kineskom moru. Američka mornarica saopštila je da je tada kineski ratni brod "sproveo seriju sve agresivnijih manevara praćenih upozorenjima kako bi Dekatur napustio područje."

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

To je bio jedan od 18 susreta od 2016. između američke mornarice i kineske vojske, koje je Vašington okarakterisao kao "nebezbedne ili neprofesionalne". I to je samo jedno od mnogih žarišta u Južno kineskom moru prošle godine. Situacija se verovatno neće poboljšati i 2019. godine. Tenzije pokazuju pomalo znake smirivanja tenzija, a neki analitičari predviđaju da bi situacija zapravo mogla da postane još gora.

Nema povlačenja

Kina tvrdi da je gotovo 1,3 miliona kvadratnih milja Južno kineskog mora njena suverena teritorija i agresivno je potvrdila svoj udeo poslednjih nekoliko godina, usprkos suprotstavljenim tvrdnjama nekoliko zemalja jugoistočne Azije.

- Kina neće smanjiti svoje pokušaje da kontroliše Južno kinesko more u celini. U osnovi, ono što Kinezi žele da urade jeste da naprave od Južno kineskog mora njihovo jezero - rekao je Malkom Dejvis, viši analitičar sa Strateškog političkog instituta u Kanberi. Ali, SAD neće zapravo ostaviti Kinu bez odgovora u jednom od najvrednijih vodenih puteva na svetu. Vašington kaže da izgradnja i utvrđivanje kineskih ostrva u Južno kineskom moru stavlja trilione dolara trgovine, putovanja i komunikacija pod palicu Pekinga.

- Administracija Trampa neće odustati zbog pritiska Kine. To bi ozbiljno potkopalo kredibilitet SAD i ohrabrilo Kineze da budu više asertivni i smeli - rekao je Dejvis. On predviđa da će američki ratni brodovi nastaviti operacije "slobode plovidbe" u blizini spornih ostrva - što su radili na svakih osam nedelja 2018. godine, prema analitičarima. Američki saveznici, uključujući Japan, Australiju, Veliku Britaniju, Kanadu i Francusku, takođe su poslali ili planiraju da pošalju ratne brodove u tranzit Južno kineskog mora. Sa svakom od tih operacija dolazi opasnost od pogrešnog preračunavanja, što je dokazano i krajem septembra kada je došlo do incidenta između kineskog i američkog broda.

Dizanje tenzija

Dejvis je rekao da bi Peking mogao da ide tako daleko da proglasi vode kao suverenu kinesku teritoriju.

- To bi bio korak ka potraživanju celog Južno kineskog mora - dodao je on. Ali, eksperti su upozorili da Peking igra rizično i da može da izazove neprijatan odgovor iz Vašingtona.

- Taktika "balansiranja na ivici rata" mogla bi da ponuditi više strategijskih koristi Pekingu ako se uspešno izvede, ali rizici su ogromni i ishod može biti katastrofalan - rekao je Timoti Het za CNN, stručnjak iz Azije. Pet zemalja ASEAN-a (Asocijacija nacija jugoistočne Azije) - Brunej, Indonezija, Malezija, Filipini i Vijetnam - imaju konkurentne tvrdnje za delove teritorijalnih voda oko dva ostrva, Parcelska i Spratli. Svaki kineski spor sa tim zemljama mogao bi izazvati širi sukob, rekao je Isak Kardon iz Instituta za pomorske studije Kine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iako takvi sukobi mogu početi od malih država, oni mogu da eskaliraju i tako uključe druge svetske sile u "igru". Ipak, čak i bez takvog sukoba, čini se da je hlađenje napetosti između SAD i Kine daleko.

Izvor: www.blic.rs

[dzumba]

Кинези играју "коцкарски": ко рискира тај добија. Наравно, може и да изгуби али се они уздају и близину своје обале и јачину растуће флоте и војске уопште.

[MOTORISTA]

Oružje zvecka zbog Tajvana
D. Savić   03. januar 2019.

GOVOR predsednika Kine Si Đinpinga povodom obeležavanja 40-godišnjice odluke Pekinga o Tajvanu odjeknuo je snažno ne samo u Pekingu, već i u Tajpeju i Vašingtonu. Poruka Sija da Kina teži mirnom ujedinjenju sa Tajvanom, dok zadržava pravo upotrebe sile, na separatističkom ostrvu dočekana je podsećanjem predsednice Cai Ing Ven da Peking mora da prihvati činjenicu da postoji Republika Tajvan. Na sve to je novi privremeni američki ministar odbrane SAD Patrik Šehenen, već prvog dana na novoj funkciji, konstatovao da bi Kina trebalo da bude jedno od glavnih pitanja Pentagona.

U punom jeku trgovinskog rata sa Vašingtonom, kineski predsednik je kategorično tvrdio da niko ne može da promeni činjenicu da je Tajvan deo Kine, i da je strano mešanje neprihvatljivo. Si je, rešen da okonča 70 godina dug spor kontinentalne Kine i Tajvana, nagovestio da dve strane ulaze u "duboke demokratske konsultacije" i da rade na ujedinjenju, nazvavši to neizbežnim uslovom obnove kineske nacije.

Sa ostrva udaljenog svega 160 kilometara od kontinenta najmnogoljudnije zemlje, samo nekoliko sati kasnije stigao je negativni eho. Predsednica Cai je odbacila poziv na ujedinjenje po sistemu "jedna zemlja, dva sistema", kakav je svojevremeno primenjen između Pekinga i Hongkonga. Ona smatra da pregovori vlasti sa dve strane Tajvanskog moreuza moraju da se odvijaju na nivou kontakata dveju vlada. Si je u govoru održanom u znak sećanja na poruku koju su vlasti Pekinga uputile sunarodnicima na Tajvanu 1. januara 1979. godine, objavljujući kraj, dotad redovnih, artiljerijskih napada na ostrvo, poručio da Kinez neće tući Kineza. Istovremeno je, međutim, upozorio da Peking ipak zadržava opciju primene sile:

- Kina mora da bude ujedinjena... Mi ne obećavamo da ćemo odustati od upotrebe sile i zadržati opciju preduzimanja svih neophodnih mera - saopštio je Si.

Ovu poruku Vašington je, kako navode američki mediji, protumačio kao direktnu poruku SAD, koje, kao neformalni saveznici Tajvana, snabdevaju ovo ostrvo oružjem. Ta pomoć se, štaviše, pojačala tokom administracije aktuelnog stanara Bele kuće Donalda Trampa, koji otvoreno pokazuje podršku Tajpeju pojačanom prodajom oružja i raspoređivanjem američkih ratnih brodova u okolnim vodama. Američki vojni sporazumi sa Tajvanom pružili su znatnu podršku nezavisnosti ostrva po okončanju kineskog građanskog rata 1949. godine. Kina, međutim, Tajvan smatra svojom teritorijom. Posebnu opasnost sukobu oko Tajvana daje činjenica da je 200 kilometara širok Tajvanski moreuz jedno od najmilitarizovanijih zona u svetu.

NEPRIZNATI

Po Ustavu NR Kine Tajvan je jedna od 23 kineske pokrajine, iako Tajvanom ne upravlja administrativno Peking. Tajvanom i ostrvima njegovog arhipelaga upravlja nepriznata republika Kina. Tajvan je priznalo dvadesetak uglavnom siromašnih država Afrike i Centralne Amerike, a od evropskih zemalja samo Vatikan. Prema Rezoluciji Generalne skupštine UN o jednom entitetu, NR Kina je 1971. godine postala jedini legitimni predstavnik Kine i Tajvana u UN.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kineska vojska ubrzano se modernizuje uz pomoć nove tehnologije i to samo zbog jednog cilja
cnn.com / M.A.  20.01.2019.

Kina je poslednjih godina sprovela ambiciozne reforme u domenu vojske i nabavila novu tehnologiju sa ciljem da se bolje osposobi za borbu u regionalnim sukobima oko kontrole nad teritorijama kao što je Tajvan, pokazuje novi izveštaj američke Odbrambene obaveštajne agencije (DIA).



- Dugotrajni interes Pekinga da najzad iznudi ponovno ujedinjenje Tajvana s kontinentalnim delom Kine i spreči svaki pokušaj Tajvana da proglasi nezavisnost primarni su pokretač modernizacije kineske vojske - navodi se u izveštaju DIA pod naslovom "Kineska vojna sila". U dokumentu, objavljenom u utorak, takođe se navodi da je "uverenje Pekinga da će strane sile intervenisati u eventualnom tajvanskom scenariju navelo Narodnooslobodilačku armiju Kine da razvije niz sistema za odvraćanje i osporavanje svake namere za uspostavljanje strane regionalne sile". Kina je ranije u utorak jasno stavila do znanja američkoj vosci da neće trpeti mešanje u vezi s Tajvanom, prenosi sajt kineske vojske na engleskom jeziku.

- Ako neko pokuša da odvoji Tajvan od Kine, kineska vojska će učiniti sve što je neophodno da sačuva nacionalno jedinstvo, nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet - rekao je general Li Cuočeng, član Centralne vojne komisije Kine, američkom komandantu za pomorske operacije admiralu Džonu Ričardsonu, koji boravi u četvorodnevnoj poseti toj zemlji. Prema procenama DIA, Kina je u 2018. za oružane snage "verovatno izdvojila više od 200 milijardi dolara", "trostruko više nego 2002". U uvodu uz izveštaj, direktor DIA, general-pukovnik Robert Ešli napisao je da Kina primenjuje niz različitih metoda kako bi nabavila naprednu tehnologiju i poboljšala vojne sposobnosti, iako pojedine zemlje nastoje da im ograniče pristup toj tehnologiji zbog zabrinutosti za ljudska prava u Pekingu.

- Kina je preusmerila sredstva i napore kako bi na svaki mogući način obezbedila tehnologiju. Zakoni u zemlji prisilili su strane partnere u zajedničkim preduzećima u Kini da daju svoju tehnologiju u zamenu za ulazak na unosno kinesko tržište, a Kina koristi i druga sredstva da nabavi potrebnu tehnologiju i ekspertizu - navodi Ešli. Iako Kina troši znatno manje na odbranu nego što je SAD investirala u te svrhe 2018. godine (oko 700 milijardi dolara), u izveštaju se navodi da je Peking u prednosti zbog činjenice da "Kina nije morala da ulaže u skupa istraživanja i razvoj novih tehnologija u podjednakoj meri kao i SAD".

"Najmoderniji oružani sistemi na svetu"

Kina je "na pragu obezbeđivanja nekih od najmodernijih oružanih sistema na svetu. U pojedinim oblastima, ona je već vodeća u svetu" piše Ešli. Njega najviše brine to što "dolaze do tačke kada bi vojno rukovodstvo moglo da obavesti predsednika da su sigurni u svoje sposobnosti". U izveštaju se navodi da veći deo kineskog raketnog arsenala može da pogodi Tajvan, ali i ističe da je Peking razvio nove oružane sisteme, kao što su bombarder H-6 naoružan krstarećim raketama CJ-20, sposobnim da pogode udaljenije ciljeve, kao što su američka vojna postrojenja na ostrvu Gvam.

Kina je razvila ili nabavila široku lepezu naprednih platformi, uključujući i podmornice, velike borbene brodove, raketne patrolne čamce, bombardere za napade na ciljeve na moru, sisteme stacionirane na kopnu koji koriste nove, sofisticirane protivbrodske krstareće rakete i rakete zemlja-vazduh. Ranije ovog meseca Si je pozvao Tajvan da odbaci nezavisnost i prigrli "mirno ujedinjenje" s Kinom, ali je dodao da "ne obećavamo da ćemo odustati o primene sile".

- Zadržavamo pravo na tu mogućnost ukoliko to bude potrebno - rekao je kineski predsednik. Reagujući na govor, predsednik Tajvana Caj Ing-ven poručila je da ostrvo "nikada neće pristati" na opciju "jedna država, dva sistema".

Izvor: www.blic.rs

[lovac]

Кинези играју "коцкарски": ко рискира тај добија. Наравно, може и да изгуби али се они уздају и близину своје обале и јачину растуће флоте и војске уопште.

KInezi u ovoj igranci ne mogu da izgube!
Oni igraju na domaćem terenu i dovoljno su jaki (i ekonomski i ekonomski i politički) da ga odbrane. Nije isključeno da mogu primiti koji (ekonomski) gol, ali krajni rezultat će svakako biti u njihovu korist.

Iako se USA propagira i reklamira svoju moć, to kod kineza ne pali; oni su realni i savim svesni svoje pozicije i svojih sttrateških interesa.

Zato, nije mi jasno, zašto USA tu troši svoje snage, i gubi svoj međunarodni ugled.

[Milan (longtrip)]

Zato, nije mi jasno, zašto USA tu troši svoje snage, i gubi svoj međunarodni ugled.

Ameri bi ugled tek izgubili ako nisu tamo. Da bi bili i ostali prvi, moraju se s nekim takmičiti 

[MOTORISTA]

Američki ratni brodovi u Tajvanskom moreuzu, Kina upozorava
Tanjug   25. januar 2019.

Rojters navodi da SAD povećavaju učestalost prolazaka kroz ovo strateško područje u trenutku napetosti sa Kinom

SAD su uputile dva ratna broda u Tajvanski moreuz, saopštile su tajvanske vlasti, a Ministarstvo spoljnih poslova Kine zatražilo je od Vašingtona da se pridržava principa "Jedne Kine" na kojem insistira Peking. Portparolka kineskog ministarstva Hua Čunjing saopštila je to na redovnom brifingu za medije i dodala da "Kina pažljivo prati prolazak američkih ratnih brodova kroz moreuz". Rojters navodi da SAD povećavaju učestalost prolazaka kroz ovo strateško područje u trenutku napetosti sa Kinom. Agencija ocenjuje da najnovije upućivanje ratnih brodova nosi rizik dodatnog jačanja napetosti sa Kinom, koja Tajvan smatra sopstvenom teritorijom i nije odbacila korišćenje sile kako bi ovo ostrvo stavila pod kontrolu Pekinga. Tajvanske vlasti su prethodno objavile da je Kina juče ujutru uputila nekoliko bombardera i letelicu kroz kanal Baši, koji odvaja Tajvan od Filipina, kao i da je slična kineska operacija izvedena u utorak.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]