Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[MOTORISTA]

Kina upozorila SAD zbog "vežbanja mišića" u Južno kineskom moru
Tanjug 25. 01. 2021.

SAD često šalju brodove i avione u Južno kinesko more da "vežbaju svoje mišiće", ali to nije dobro za mir, saopštilo je danas kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, nakon što je američka grupa nosača aviona uplovila u sporni plovni put.

- SAD često šalju nosače i brodova u Južno kinesko more kako bi vežbali mišiće. To ne doprinosi miru i stabilnosti u regionu - izjavio je portparol Ministarstva Džao Liđijan, prenosi Rojters.

Južno kinesko more već dugo je predmet sporenja između SAD i Kine, pre svega zbog aktivnosti američke vojske. U subotu je američki nosač aviona "Teodor Ruzvelt" u pratnji tri manja broda ušao u taj vodeni prolaz kako bi, navedeno je, "promovisao slobodu mora".

Kina se više puta žalila zbog približavanja brodova američke mornarice ostrvima koja drži u Južnom kineskom moru, na koje pravo polažu i Vijetnam, Malezija, Filipini, Brunej i Tajvan.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

"Teodor Ruzvelt" stigao da promoviše "slobodu plovidbe"


Američki nosač aviona "Teodor Ruzvelt" ušao u Južno kinesko more kako bi promovisao "slobodu plovidbe".

To je, pišu američki mediji, prva rutinska vežba od dolaska u Belu kuću predsednika Džoa Bajdena.

Nosač aviona je u subotu stigao u region, saopštila je indopacifička regionalna komanda, istog dana kada je Tajvan izvestio da su kineski avioni ušli u vazdušni prostor ostrva.

"Sjajno je ponovo biti u Južnom kineskom moru kako bismo sproveli rutinske operacije, promovisali slobodu mora i zaštitili naše saveznike i partnere", rekao je komandant nosača aviona, kontraadmiral Dag Verisimo.

Peking polaže pravo na gotovo sva ostrva u Južnom kineskom moru i redovno se žali na američke operacije u tom regionu.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da američke rutinske vežbe predstavljaju "demonstraciju sile koja ne vodi miru i stabilnosti u regionu".

Vežbe američke mornarice usledile su nakon što je nova administracija u subotu saopštila da je podrška Vašingtona Tajvanu i dalje "čvrsta" uprkos kineskim "pokušajima zastrašivanja".

Reč je o prvim izjavama vezano za Tajvan od stupanja na dužnost predsednika SAD Džoa Bajdena.

Prema tajvanskom ministarstvu odbrane, 13 kineskih aviona, uključujući osam bombardera i pet lovaca, ušlo je u subotu u prostor vazdušne odbrane ostrva, a Kina je juče poslala u isti sektor 15 aviona od kojih tri bombardera i 12 lovaca.

I pored diplomatskih veza sa Pekingom, Vašington ostaje najvažnija vojna podrška Tajpeja.

Peking smatra Tajvan kineskom provincijom i preti da će ga vratiti silom u slučaju formalnog proglašenja nezavisnosti ili strane intervencije.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp učvrstio je odnose sa Tajpejom tokom diplomatskog i trgovinskog sukoba sa Kinom.

izvor

[Dreadnought]

Kina najavila da će ove nedelje održati vojne manevre u Južnom Kineskom moru


Kina je danas najavila da će ove nedelje održati vojne manevre u Južnom Kineskom moru.

Takva odluka usledila je nekoliko dana nakon što je zvanični Peking izrazio negodovanje zbog ulaska američkog nosača aviona u tu spornu pomorsku oblast.

U saopštenju koje je izdala kineska služba za pomorsku bezbednost, od 27. do 30. januara zabranjuje se uplovljavanje u vode od dela poznatog kao Tonkinov zaliv do poluostrva Lejžu, ali se ne navodi kada će tačno biti održani vojni manevri, prenosi Rojters.

Američka mornarička grupa predvođena nosačem aviona Teodor Ruzvelt uplovila je prošle subote u Južno Kinesko more da promoviše "slobodnu plovidbu morima", saopštili su zvaničnici Pentagona samo nekoliko dana nakon inauguracije predsednika Bajdena.

Sporne vode su još jedno pitanje oko kojeg se zaoštravaju bilateralni odnosi između Vašingtona i Pekinga.

Najava o pomorskiom manevrima kineske vojske u zalivu Tonkin nadomak Vijetnama stigla je u trenutku dok se u Hanoju održava važan kongres Komunističke partije Vijetnama.

izvor

[Dreadnought]

Kina najavila vojne vežbe posle ulaska američkih ratnih brodova u Južno kinesko more


Peking je optužio Vašington da "pokazuje mišiće" u regionu, nekoliko dana nakon što je američka mornarica poslala ratne brodove predvođene nosačem aviona "Teodor Ruzvelt" u Južno kinesko more "radi jačanja pomorske bezbednosti".

Kineska vojska najavila je da će vojne vežbe biti izvedene u Južnom kineskom moru krajem ove nedelje, saopštila je u utorak uprava za pomorsku bezbednost, odbivši da precizira tačan datum i u kom obimu će se izvoditi vežbe.

Administracija je, međutim, izdala obaveštenje o zabrani ulaska u deo voda u zalivu Tonkin istočno od Vijetnama 27. i 30. januara.

Saopštenje je objavljeno posle izjave portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova Zao Lijiana da SAD "često" šalje svoje "letelice i brodove u Južno kinesko more kako bi "pokazale mišiće".

„To nije pogodno za mir i stabilnost u regionu“, istakao je portparol.

Izjava je usledila nakon objave američke Indo-pacifičke komande da su američki ratni brodovi predvođeni nosačem aviona "Teodor Ruzvelt" ušli u Južnokinesko more 23. januara "radi obavljanja rutinskih operacija".

„Brodovi su raspoređeni u američku 7. flotu kako bi osigurali slobodu mora, izgradili partnerstva koja unapređuju pomorsku sigurnost i izvela širok spektar operacija“, navela je komanda.

Najnoviji događaji odvijaju se paralelno sa stalnim regionalnim tenzijama u vezi sa teritorijom Južnog kineskog mora, na koje osim Pekinga polaže pravo čitav niz država, uključujući Filipine, Brunej, Maleziju, Tajvan i Vijetnam.

izvor

[Dreadnought]

"Ovo je upozorenje"


Kineska vlada saopštila da su vojne akcije koje Kina sprovodi nedaleko od Tajvana upozorenje protiv stranog mešanja i zalaganja za nezavisnost tog ostrva.

Portparolka kineske kancelarije za tajvanske poslove Džu Fenglijan rekla je da će kineske vojne vežbe pokazati da je Kina odlučna da štiti suverenitet i teritorijalni integritet.

"One su strogo upozorenje protiv spoljnog uplitanja i provokacija separatističkih snaga koje se zalažu za nezavisnost Tajvana", rekla je portparolka.

Prema tajvanskom ministarstvu odbrane, 13 kineskih aviona, uključujući osam bombardera i pet lovaca, ušlo je u subotu u prostor vazdušne odbrane ostrva, a Kina je u nedelju poslala u isti sektor 15 aviona od kojih tri bombardera i 12 lovaca.

Peking smatra Tajvan kineskom provincijom i preti da će ga vratiti silom u slučaju formalnog proglašenja nezavisnosti ili strane intervencije

izvor

[Dreadnought]

Kina ne isključuje primenu sile protiv tajvanskog separatizma i mešanja stranih sila


Peking ne obećava da će odustati od primene sile kada je u pitanju mešanje iz inostranstva i tajvanski separatizam, saopštila je Kineska centralna televizija, pozivajući se na predstavnicu kancelarije za Tajvan pri Državnom savetu Kine Džu Fenlan.

„Ne obećavamo da nećemo primeniti silu kako bismo efikasno odreagovali na mešanje stranih sila, na beznačajan broj separatista koji se zalažu za nezavisnost Tajvana i na njihove separatističke akcije“, izjavila je Džu Fenlan.

Ona je dodala da su vojne vežbe Narodnooslobodilačke armije u regionu Tajvanskog moreuza ozbiljno upozorenje spoljnim silama da prekinu sa mešanjem, kao i upozorenje separatistima da prekinu sa provokacijama.

Prošle sedmice tajvanske vlasti su saopštile da je osam kineskih bombardera i četiri lovca ušlo u vazdušni prostor Tajvana na jugozapadu ostrva. Nakon toga je američki Stejt department zatražio od Pekinga da prekine da vrši pritisak na Tajvan.

izvor

[MOTORISTA]

Kina poslala upozorenje Americi zbog Tajvana: Oni koji se igraju vatrom izgoreće
Blic 29.01.2021.

Kina je upozorila da svaku aktivnost na ostvarivanju nezavisnosti Tajvana smatra kao neprijateljsku, čime je odgovorila na najave nove američke administracija da će biti posvećena ovom pitanju i podržala Tajvan, javlja BBC.

- Ozbiljno poručujemo takozvanim tajvanskim snagama koje se bore za nezavisnost, oni koji se igraju vatrom izgoreće, a tajvanska nezavisnost za nas znači rat - rekao je portparol kineskog Ministarstva odbrane Vu Ćijan na konferenciji za štampu. Ćijan je rekao da će kineske oružane snage reagovati na svaku provokaciju i strano uplitanje, prenosi Srna. Na pitanje novinara o aktivnosti kineske avijacije u zoni Tajvana on je rekao da je Tajvan neodvojivi deo Kine.

- Aktivnosti kineske Narodnooslobodilačke armije u Tajvanskom moreuzu su neophodne akcije u vezi sa aktuelnom bezbednosnom situacijom u regionu i u cilju očuvanja nacionalnog suvereniteta i bezbednosti Kine - rekao je on. Vu je dodao da "šačica" ljudi na Tajvanu traži nezavisnost ostrva. On je rekao da je vojno prisustvo Kine odgovor na spoljno uplitanje i provokaciju od strane tajvanskih snaga koje žele nezavisnost. BBC navodi da je on opravdao nedavne kineske vojne aktivnosti u tom regionu i rekao da su one neophodne za rešavanje trenutne bezbednosne situacije u Tajvanskom moreuzu i za zaštitu nacionalnog suvereniteta i bezbednosti.

Upozorenje kineskih vlasti dolazi nekoliko dana nakon što je Kina pojačala svoje vojne aktivnosti i i vršila preletanje ratnim avionima u blizini ostrva koje smatra svojom teritorijom, i pošto je novi američki predsednik Džo Bajden potvrdio svoju posvećenost nezavisnom Tajvanu, navodi BBC, a prenosi Tanjug.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

China's military has grown to such an extent that it now represents a credible threat to the US in the Western Pacific. The FT's global China editor James Kynge and Taiwan-based greater China correspondent Kathrin Hille discuss the growing tensions and whether China could actually win a war over Taiwan.

[MOTORISTA]

Kineski ratni avioni simulirali napad na američki nosač aviona u blizini Tajvana.

Chinese warplanes simulated attacking US carrier near Taiwan
Kathrin Hille in Taipei and Demetri Sevastopulo in Washington January 28, 2021

Chinese military aircraft simulated missile attacks on a nearby US aircraft carrier during an incursion into Taiwan’s air defence zone three days after Joe Biden’s inauguration, according to intelligence from the US and its allies.

The People’s Liberation Army sent 11 aircraft into the south-western corner of Taiwan’s air defence zone on January 23, and 15 aircraft into the same area the next day, according to Taiwan’s defence ministry. People familiar with intelligence collected by the US and its allies said the bombers and some of the fighter aircraft involved were conducting an exercise that used a group of US Navy vessels led by the carrier USS Theodore Roosevelt in the same area as a simulated target.

Pilots of H-6 bombers could be heard in cockpit conversations confirming orders for the simulated targeting and release of anti-ship missiles against the carrier, the people said. The revelations highlight that the intense military competition between the two superpowers around Taiwan and the South China Sea has not eased, posing a challenge to any attempts the Biden administration might make to improve US relations with Beijing.

China’s development of missiles capable of targeting US ships and aircraft in the region has helped counter America’s military dominance in Asia and the western Pacific. Although Chinese experts have said that Beijing remains unwilling to risk open conflict with the US, the PLA’s new muscle is forcing the US to adjust its posture and strategy in Asia.

The area where Taipei reported the incursions last weekend is located between Pratas, a Taiwan-held atoll in the northern part of the South China Sea, and Taiwan proper, where the Taiwan Strait meets the Bashi Channel, a main passageway between the western Pacific and the South China Sea.

“The Su-30 [fighters] can carry Kh-31 anti-ship missiles, and the H-6 bombers and J-16 fighters can both carry YJ anti-ship missiles,” said Su Tzu-yun, an analyst at the Institute for National Defense and Security Research, a think-tank backed by Taiwan’s defence ministry. “All three aircraft are clearly a display of threat against surface ships.”

The US Indo-Pacific Command said on January 23 that the US carrier strike group had sailed into the South China Sea that day. According to ship-tracking data, it passed through the Bashi Channel. The Chinese aerial manoeuvres sparked a strong response from the new US administration, which warned Beijing to stop intimidating Taiwan.

“We urge Beijing to cease its military, diplomatic and economic pressure against Taiwan,” the US state department said, before adding that China should remember that Washington’s relationship with Taipei was “rock solid”.

Mr Biden sent another message to China reaffirming the US commitment to help Japan defend the Senkaku Islands, which are administered by Tokyo but claimed by Beijing, which calls them the Diaoyu.

China experts in Washington expect that Mr Biden will adopt a less chaotic approach than former president Donald Trump in setting policy. 

In an early sign that relations between Washington and Beijing would remain tense over Taiwan and a range of other issues, Antony Blinken, the new US secretary of state, this week said he agreed with the Trump administration, which had said the Chinese government’s repression of Uighur Muslims in detention camps in Xinjiang province was “genocide”. 

In his confirmation hearing last week, Mr Blinken said that while he disagreed with how Mr Trump had implemented his policies towards China, he was “right in taking a tougher approach”.

According to an announcement by China’s Maritime Safety Administration, the PLA is conducting another exercise in the South China Sea, which is due to wrap up on Saturday. Taiwan’s defence ministry has reported larger than average Chinese air incursions into its air defence zone since that latest exercise started on Wednesday.

Izvor: CLICK

[fazan]

Мислим да неће доћи до директног војног конфликта, јер то није никоме у интересу.  За Кину је Тајван питање националног поноса. Међутим, све док Тајван не претендује да постане међународно призната независна држава, а кинески ратни бродови могу слободно да плове око Тајвана - на томе ће стати. Компаније са Тајвана су инвестирале у НР Кину око 200 милијарди долара, годишња трговинска размена је преко 150 милијарди. Оно што Кина не може да дозволи је интензивно наоружавање Тајвана и његово претварање у амерички носач авиона.

Без обзира колико су, у одређеним круговима у Тајвану, велике жеље да се прогласи независност - на Тајвану су свесни да би сваки сукоб са НР Кином био погубан за економију. Чак и у случају победе, деценије би биле потребне за опоравак.

Америка би се нашла у веома назавидној позицији, јер би у питање био доведен њен престиж. Данашља Кина није она од пре 30 година, а повезаност међународне економије и трговине је далеко већа неко тада, без обзира на све царине и трговинске баријере. Колико би тај рат кошзтао и ко би платио за њега?

Тајван је предалеко од Америке, а превише близу онога што се зове ”mainland China”, кинсеког копна. Има 22 милиона становника на површини која је мања од пола Србије. Око 2,5 милиона Кинеза из НР Кине годишње посети Тајван. Путовања су потпуно нормализована од 2008. године, а богати Кинези са обе стране Тајванског мореуза живе врло слично и праве велике паре на супротној обали.

Кинези који живе на Тајвану нису ништа мање Кинези и кинески националисти од оних у НР Кини. Времена су се променила. Познавао сам богату и успешну Кинескињу, отац јој је био пуковник код Чанг Каи-шека, са њим се повукао на Формозу (Тајван). То јој није сметало да учествује на бројним догађајима које је организовала дипломатија НР Кине и да развија послове у НР Кини.