Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Dreadnought]

"Imam osećaj hitnosti, uskočiće svuda" - američki komandat u "panici"


Komandant američkih snaga u Centralnoj i Južnoj Americi, admiral Južne komande Kreig Foler, rekao je u utorak da je Kina postala vodeća prijetnja u regionu.

I to - iskoristivši pandemiju koronavirusa i sve veće bezakonje da nametne svoju volju sve većem broju zemalja .

Upravo kada se najviši američki odbrambeni i diplomatski zvaničnici sastaju sa saveznicima u Aziji kako bi pronašli načine za suprotstavljanje pretnji napredujuće, agresivnije Kine, glavni vojni zapovednik upozorava da je linija fronta u konkurenciji za globalnu dominaciju između Vašingtona i Pekinga mnogo veća bliže kući.

"Na ovu hemisferu gledam kao na prvu liniju nadmetanja", rekao je Foler članovima senatrsko Odbora za oružane snage.

"Imam osećaj hitnosti", dodao je. "Naš uticaj se smanjuje".

Folerovi komentari samo su poslednji u nizu sve ozbiljnijih upozorenja ključnih američkih vojnih zvaničnika poslednjih nedelja, kojima se kreatorima američke politike ukazuje na ambicije Kine i dokle se veruje da će Peking ići da ih ostvari.

Samo prošle nedelje, komandant američke Indo-pacifičke komande rekao je pred istim senatskim odborom da nesposobnost Vašingtona da značajno uzvrati protiv kineske vojne aktivnosti ohrabruje Kinu da bude sve agresivnija.

Ranije ovog meseca, najviši obaveštajni oficir Indo-pacifičke komande rekao je na virtuelnoj konferenciji da Sjedinjene Države već osećaju "ukus" onoga što će verovatno doći.

"Pronaći ćete vrlo globalnu, ekspedicionu kinesku vojsku koja će biti tamo da uskoči svuda gde misle da su kineski interesi ugroženi", rekao je kontraadmiral mornarice Majkl Stjudemen.

Izgleda da administracija američkog predsednika Džoa Bajdena ozbiljno shvata takva upozorenja.

Ministar odbrane Lojd Oustin i državni sekretar Entoni Blinken koriste priliku na svojim prvim inostranim putovanjima kako bi se konsultovali sa ključnim saveznicima, uključujući Japan i Južnu Koreju, delom da bi se pozabavili zabrinutošću zbog rastuće opasnosti koju predstavlja Kina i razgovarali o načinima da Peking pozove na odgovornost zbog svojih postupaka koji krše postojeće međunarodne norme.

Ali u utorak je Foler upozorio da je pretnja, koju je više puta opisao kao "podmuklu", mnogo bliža.

"Neki primeri uključuju njihovu nastojanje za zaključivanje više lučkih poslova, zajmove za političku polugu, diplomatiju vakcina koja podriva suverenitet, državni nadzor, informatiku i eksploataciju resursa kao što su ilegalni neregulisani i neprijavljeni ribolov", rekao je novinarima u Pentagonu, nakon svog svedočenje na Kapitol hilu.

Foler je rekao da je kineska diplomatija preko vakcine protiv koronavirusa posebno zabrinjavajuća.

"Oni koriste vakcine da izdejstvuju dogovore za svoj IT, njihov 5G", rekao je kongresmenima tokom saslušanja u utorak. "I koriste ga za pokušaj zabijanja klina između nekih nacija poput Tajvana i drugih u regionu".

Komandant Južne komande potvrdio je izveštaje, poput onih u Njujork tajmsu, da Kina odbija da deli vakcinu sa zemljama Centralne i Južne Amerike koje nastavljaju da održavaju odnose sa Tajvanom, osim ako te zemlje ne prekidaju ili slabe te veze.

Zabrinutost se tu ne završava.

Komandant američke Severne komande general Glen VanHerk, zadužen za američke trupe i bezbednost u delovima Kariba, Bahama i Meksika, rekao je u utorak zakonodavcima da kineski uticaj nastavlja da se širi prema severu.

"Oni su apsolutno u odgovornosti Severne komande i pokušavaju da utiču na Bahamima, radeći na primer preko 5G", rekao je VanHerk. "Ista stvar u Meksiku".

Američki vojni zvaničnici takođe su izrazili zabrinutost zbog rastućeg odnosa između kineskih operacija u Centralnoj i Južnoj Americi i transnacionalnog kriminala, koji je Foler opisao kao drugu najveću pretnju SAD na amerčkom kontinentu.

"Oni distribuiraju drogu, ljude i oružje i ilegalno rudarenje", rekao je Foler o raznim kriminalnim organizacijama koje su se uporile širom regiona. "A jedan od glavnih izvora koji podupire njihove napore je kinesko pranje novca".

Da bi se suprotstavili Kini, Foler je pozvao zakonodavce da pomognu da se osigura kontinuirano prisustvo i partnerstvo u SAD.

"Važno je da ostanemo angažovani na ovoj hemisferi", rekao je. "To je naše susedstvo, ta blizina je važna".

"Ono što čujem od svojih partnera je... 'Želimo da se udružimo s vama, ali kada se utapate, potreban vam je kolut za spasavanje i uzećete kolut od onoga ko ga baci'", rekao je Foler.

izvor

[Dreadnought]

Tajvan pravi raketu dugog dometa koja može da dosegne do Kine


Tajvan je objavio da proizvodi raketu dugog dometa koja može da dosegne do Kine, a uporedo izrađuje još tri modela raketa. Kina se za sada nije oglasila ovim povodom.

Raketni program razvija tajvanski Nacionalni institut za nauku i tehnologiju „Čung Šan“. Ranije ovog meseca izveli su seriju od šest raketnih proba, što se podudarilo sa jednomesečnim vojnim vežbama Kineske narodnooslobodilačke vojske u Tajvanskom moreuzu.

Kina tvrdi da je Tajvan njena teritorija i vladu Tajpeja smatra otcepljenom provincijom, te je pojačala je vojne aktivnosti da podupre svoje stanovište. Tajvanska protivvazdušna odbrana redovno je na testu kineskih vojnih preleta, prenosi RT.

Direktor instituta „Čung Šan“ Leng Čin Su rekao je tajvanskim zakonodavcima da je jedna raketa dugog dometa već ušla u proizvodnju, a da su tri rakete takođe u fazi izrade. On nije izneo detalje o raketama, rekavši da to „nije zgodno“.

Na najavu Tajvana nije bilo neposredne reakcije zvaničnika u Pekingu. Kina je, međutim, upozorila još krajem januara da će „elementi nezavisnosti Tajvanaca, koji se igraju vatrom, izgoreti“, dodajući da „nezavisnost Tajvana znači rat“.

Od dolaska na vlast 2016. godine u Tajpeju, predsednik Caj Ing Ven zalagao se za „asimetrično odvraćanje“ – koristeći pokretnu opremu koju je teško locirati i uništiti, ali sposobnu za napad u Tajvanskom moreuzu dugom 180 km. Većinu vojne opreme Tajvana isporučuje SAD.

Ranije ovog meseca, admiral američke mornarice Filip Dejvidson izjavio je da bi Kina mogla da napadne Tajvan u narednih šest godina. Tu teoriju Peking je odbacio, rekavši da je admiral ovo izneo kako bi opravdao troškove odbrane Vašingtona.

izvor

[MOTORISTA]

Kineski vojni avioni ušli u tajvanski vazdušni prostor
IZVOR: TANJUG PETAK, 26.03.2021.

Dvadeset kineskih vojnih aviona, među kojima i borbeni lovački avioni, ušli su danas u tajvanski vazdušni prostor.

U saopštenju ministarstva odbrane te autonomne kineske teritorije koju kao nezavisnu državu priznaje 15-ak zemalja sveta, navodi se da je tajvansko ratno vazduhoplovstvo ispalilo rakete upozorenja, kao i da su piloti kineskih aviona upozoreni i preko radio veze, preneo je Rojters.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Prave rakete dugog dometa
Novosti online 27. 03. 2021.

TAJVAN je objavio da proizvodi raketu dugog dometa koja može da dosegne do Kine, a uporedo izrađuje još tri modela raketa.

Kina se za sada nije oglasila ovim povodom. Raketni program razvija tajvanski Nacionalni institut za nauku i tehnologiju „Čung Šan“. Ranije ovog meseca izveli su seriju od šest raketnih proba, što se podudarilo sa jednomesečnim vojnim vežbama Kineske narodnooslobodilačke vojske u Tajvanskom moreuzu. Kina tvrdi da je Tajvan njena teritorija i vladu Tajpeja smatra otcepljenom provincijom, te je pojačala je vojne aktivnosti da podupre svoje stanovište. Tajvanska protivvazdušna odbrana redovno je na testu kineskih vojnih preleta, prenosi RT.

Direktor instituta „Čung Šan“ Leng Čin Su rekao je tajvanskim zakonodavcima da je jedna raketa dugog dometa već ušla u proizvodnju, a da su tri rakete takođe u fazi izrade. On nije izneo detalje o raketama, rekavši da to „nije zgodno“. Na najavu Tajvana nije bilo neposredne reakcije zvaničnika u Pekingu. Kina je, međutim, upozorila još krajem januara da će „elementi nezavisnosti Tajvanaca, koji se igraju vatrom, izgoreti“, dodajući da „nezavisnost Tajvana znači rat“.

Od dolaska na vlast 2016. godine u Tajpeju, predsednik Caj Ing Ven zalagao se za „asimetrično odvraćanje“ – koristeći pokretnu opremu koju je teško locirati i uništiti, ali sposobnu za napad u Tajvanskom moreuzu dugom 180 km. Većinu vojne opreme Tajvana isporučuje SAD. Ranije ovog meseca, admiral američke mornarice Filip Dejvidson izjavio je da bi Kina mogla da napadne Tajvan u narednih šest godina. Tu teoriju Peking je odbacio, rekavši da je admiral ovo izneo kako bi opravdao troškove odbrane Vašingtona.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Si sve bliži Tajvanu, Amerikanci strahuju, da li je na pomolu invazija
M.I.M. 31.03.2021.

Kineski predsednik otišao je u posetu Fudženu, kopnenoj provinciji najbližoj Tajvanu, usred tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama oko statusa ostrva.

Si je obišao, izvestio je “Blumberg”, farmu čaja u gradu Vujišanu, povezujući tamošnju proizvodnju sa svojom kampanjom jačanja životnog standarda. On je ranije posetio i park u čast Sija Džua, pesnika iz 12. veka, kad se zapitao kako bi “bez 5.000 godina stare kineske civilizacije pronašli put do današnjeg uspeha”. “Blumberg” ukazuje da Fudžen ima ključni geografski značaj za Kinu, čija Komunistička partija tvrdi da je Tajvan – smešten 130 kilometara dalje od obale – njena teritorija. Si je radio u Fudženu od 1985-2003, gde je napredovao od zamenika gradonačelnika Sjamena do guvernera provincije.

Prioritet broj 1

Ali, i SAD su snažno povezane sa ostrvom, ekonomski i bezbednosno.

Sijeva poseta Fudženu samo se nadodala na ionako povećane tenzije u ovom delu sveta. Američki vojni zvaničnici upozorili su da je preuzimanje kontrole nad Tajvanom “prioritet broj 1 za Kinu” i da je kineska pretnja invazije “ozbiljnija i neposrednija” nego što mnogi misle, preneo je “Gardijan”.

- Oni na Tajvan gledaju kao na prioritet broj 1. Ulog je podmlađivanje kineske KP, veoma kritično kako oni gledaju na problem – istakao je admiral Džon Akvilino, koji je nominovan za komandanta američke Indo-pacifičke komande. On je ukazao i na značaj strateškog položaja Tajvana. Akvilino je rekao da je pretnja tolika da SAD trebaju da implementuju predloženi plan vredan 27 milijardi kako bi se pojačala američka odbrana u regionu “u kratkom roku i hitno”.

- Kineska KP je generisala neke mogućnosti u regionu koje su osmišljene da nas drže dalje. Najopasnija zabrinutost je vojna sila protiv Tajvana – istakao je. Akvilino je naveo da postoje dve glavne brige ukoliko se Kini dopusti da uzme Tajvan. Prvi je potencijalna pretnja po globalnu trgovinu, koja uvelike protiče pored ostrva, a drugi faktor je šteta po američku kredibilnost kod azijskih saveznika poput Japana, Južne Koreje i Filipoina.

- Status SDA kao partnera sa našim saveznicima je takođe u pitanju ukoliko dođe do konflikta na Tajvanu – rekao je on.

"Nesigurni diktator"

Još pre Sijeve posete Fudženu, jedan tajvanski zvaničnik je rekao da će Si, “nesigurni diktator, žrtvovati sve za treći mandat”. Vang Ting Ju, poslanik Demokratske napredne partije, rekao je da je na Sijevom dnevnom redu pretvaranje Kine u dominantnu vojnu silu Azije do 2017, a globalnu do 2049.

- Da Si ne ganja treći mandat, naši odnosi bi izgledali značajno drugačije nego u protekle dve godine – rekao je Vang, odnoseći se na narušene veze Tajvana sa vladom u Pekingu, kojoj je uslov za dijalog prihvatanje njenih teritorijalnih pretenzija spram ostrva po principu “jedna Kina”. Vang je rekao da je prvo pravilo kineske KP da učvrsti liderstvo te da je zato sva njihova retorika usmerena direktno ka domaćoj publici.

- Nesigurni diktator je ekstremno opasan – rekao je on, dodajući da smatra da Si razume da agresija neće doprineti Kini ni ekonomski ni diplomatski. – Ali, on može sve to da žrtvuje.

Dok su se odnosi sa Kinom pogoršali, oni sa SAD su otoplili u poslednjih pet godina. Prošle godine je tajvanska vlada rekla da su njeni odnosi sa Amerikom dosegli “istorijski vrhunac”, a Vang ukazuje da se poboljšavaju i oni sa evropskim partnerima. Da li Si razume da agresija neće doprineti Kini, kako smatra Vang, tek glasine o ratu u Tajvanskom moreuzu u poslednje vreme ne jenjavaju. Ipak, kako piše “Diplomat”, izgledi da dođe do skore kineske invazije, na šta upozoravaju američki vojni zvaničnici, su “prenaduvani” – ali to ne znači da Tajvan može da se opusti.

Zbog čega rastu strahovi od invazije?

Strahovi da će Kina pokrenuti vojni napad protiv ostrva su dosegli vrhunac, a kako navodi “Diplomat” tri su faktora koja ih hrane.

 - Prvi je procena mnogih stručnjaka da je kineska armija dosegla ili je veoma blizu nivoa snage da im pokušaj nasilnog zauzimanja Tajvana i političke unifikacije sa Kinom izgleda izvodljivo. Među tim procenama najveću težinu ima ona admiral Filipa Dejvidsona, šefa Indo-pacifičke komande. On je u februaru pred Senatom rekao da bi Kina mogla pokušati da zauzme Tajvan vojnim sredstvima “u narednih šest godina”. Loni Henli, bivši američki obaveštajni zvaničnik, smatra da je kineska vlada postavila cilj da do 2020. postane sposobna da uspešno izvrši invaziju na Tajvan – sada verovatno veruje da je uspela u tome. Orijana Skajlar Mastro sa Univerziteta Stenford rekla je početkom godine da su joj “kineski vojni lideri rekli da će biti spremni za godinu dana”.

 - Drugi faktor koji hrani strahove o ratu u moreuzu je nedavno jačanje vojnog pritiska Kine na Tajvan. Kineski ratni avioni su prošle godine skoro svakodnevno nadletali Tajvan, a to zastrašivanje se nastavilo i ove godine, uprkos pandemiji. Kineski mediji su prošlog septembra pisali kako vojne vežbe blizu moreuza “nisu upozorenje već proba za preuzimanje Tajvana”.

 - Treći faktor je generalno povećanje agresivnosti kineske spoljne politike. Posmatrači ukazuju na sukobe Kine i Indije, utvrđivanje kineske odbrane na čuvenoj “liniji od devet crtica” u Južnokineskom moru te uspon diplomatije “vučjih ratnika”.

“Diplomat” navodi da je kineski vojni budžet procenjen na oko 250 milijardi godišnje, dok je u slučaju Tajvana svega 11 milijardi. Kineska armija je 12 puta brojnija od tajvanske.

Verovatnoća rata

Ipak, situacija nije toliko sumorna kako može da deluje. Iz domaćih političkih razloga malo je verovatno da će Kina krenuti u rat protiv Tajvana sopstvenim izborom tokom sledeće godine. U februaru 2022. Peking će imati priliku da se predstavi u najboljem mogućem svetlu kad bude domaćin Zimskih olimpijskih igara, u koje je vlada bogato investirala. Rat u moreuzu bi to upropastio. Dalje, u oktobru je zakazan 20. kongres nacionalne partije a Si će biti spreman za treći mandat generalnog sekretara KP. Teško je zamisliti da bi pokrenuo nepotreban sukob s Tajvanom uoči toga, jer bi mu to narušilo popularnost. Čak i sa moćnom kineskom armijom, invazija na Tajvan bi bila veoma rizična. Takva akcija bi bila najveća i najkompleksnija amfibijska operacija u istoriji, a vojska nije imala značajnih sukoba od 1979, kad je Kina loše prošla u pograničnom ratu protiv Vijetnama. Kina bi pre mogla da pokuša da zapleni jedno od manjih ostrva oko Tajvana ili nametne blokadu velikim lukama na ostrvu, što bi bila bezbednija varijanta ali nijedan od tih pristupa ne bi garantovao predaju Taipeja.

Kineski analitičar Kui Lei je nedavno ukazao da kineski lideri smatraju da treba da održe strog imidž prema Tajvanu, ali da nemaju nameru da stvarno pokrenu vojni napad u skoroj budućnosti. On je istakao da se tajvanski narod neće predati bez borbe, da bi im SAD pomogle u odbrani iz straha da ne izgube ulogu u regionu, da Kina nije vojno snažna u odnosu na Ameriku, da bi rat uzrokovao nezadovoljstvo među kineskim narodom i, na kraju, da bi osuda međunarodne zajednice omela napredak Kine ka modernizaciji.

Zaplašivanje ratom, pre nego stvarni rat, dotad ostaje opcija Pekinga. Lideri zemlje mogu to videti kao šansu da “dobiju rat bez borbe”, jer se kineskom narodu i političkim rivalima prikazuje da Sijeva vlada nešto radi da usmeri Tajvan ka unifikaciji, ali nažalost po tajvanske stanovnike, čak i uz nizak rizik od rata, stalne tenzije su najbolje čemu se mogu nadati u dogledno vreme, zaključuje “Diplomat”.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Pomorski vojni manevri Kine nedaleko od Tajvana


Nedaleko od obala Tajvana kineska ratna mornarica izvodi manevre u koje je uključena i udarna mornarička formacija s nosačem aviona "Lijaoning".

Cilj je da se sačuva suverenitet Kine.

U zvaničnom kineskom saopštenju se navodi da je reč o rutinskoj vojnoj vežbi, ali zvanični Peking sve češće preti da će vojno zauzeti Tajvan, izvodi vojne vežbe i narušava mu svojim ratnim avionima vazdušni prostor, preneo je AP.

U svojm jučerašnjem saopštenju kineska mornarica nije potvrdila kada su počeli manevri, niti koliko će trajati, ali je najavila da će ovakve vojne vežbe biti redoivno održavane.

izvor

[MOTORISTA]

Američki nosač uplovio u Južnokinesko more, dok kineska mornarica izvodi vežbe kod Tajvana
M.I.M. 06.04.2021.

Američki nosač aviona "Teodor Ruzvelt" uplovio je u Južnokinesko more, u vreme kada kineska mornarica nedaleko od Tajvana izvodi manevre sa svojim nosačem aviona.

Kako je danas saopštila američka mornarica, "Teodor Ruzvelt" je ušao u Južnokinesko more 4. aprila. To je drugi put ove godine da je taj nosač aviona ušao u Južnokinesko more, u skladu sa njegovim raspoređivanjem na područje operacija 7. flote SAD, saopštila je američka mornarica. U Pekingu je ranije saopšteno da kineska ratna mornarica nedaleko od obala Tajvana izvodi manevre u koje je uključena i udarna mornarička formacija sa nosačem aviona "Lijaoning". Kako je navedeno, reč je o rutinskoj vojnoj vežbi, s ciljem da se sačuva suverenitet Kine.

Kineska mornarica nije navela kada su počeli manevri niti koliko će trajati, ali je najavila da će ovakve vojne vežbe biti održavane redovno.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Situacija je toliko opasna da jedna varnica može da izazove svetski rat
Novosti online 06. 04. 2021.

TAJVANSKI moreuz je "bure baruta" koji ima potencijal da pokrene svetski rat, rekao je u utorak vojni analitičar kao panel stručnjaka okupljenih da razgovara o američkoj spoljnoj politici iz tajvanske perspektive.

Kineska operativna grupa nosača aviona koju predvodi "Liaoning" trenutno sprovodi ono što je Peking nazvao "rutinskom" borbenom vežbom istočno od Tajvana, dok američka vojska nadgleda vežbu na Tihom okeanu i raspoređuje udarnu grupu nosača "Teodora Ruzvelta" u Južnokinesko more. To su znaci da su SAD, Kina i Tajvan upale u "začarani krug", dok napetosti i dalje rastu u regionu, prema Ma Čen-kun-u, profesoru na postdiplomskim studijama na institutu za kineska vojna pitanja na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Taoiuanu na severoistoku Tajvana. Ma je komentarisao dok se pojavljivao na panelu od četiri osobe čiji je domaćin Prospekt fondacija, istraživački centar sa sedištem u Tajpeju koji istražuje međusobne prolaze i savetuje vladu, izvestila je tajvanska Centralna novinska agencija.

Tajvanski moreuz sada podseća na Balkan pre izbijanja Prvog svetskog rata, dodao je Ma, rekavši da je "prozor za mir" - nenasilno rešavanje odnosa između Kine i Tajvana - postajao sve manji.

"Iako nijedna zemlja ne namerava da pokrene rat, burad baruta raširene su širom Tajvanskog moreuza i okoline", rekao je on.

NJegove primedbe usledile su onog dana kada je tajvansko ministarstvo odbrane izvestilo o četiri naleta aviona Narodne oslobodilačke vojske u ostrvsku identifikacionu zonu PVO (ADIZ), samoproglašenu sferu koja nije regulisana međunarodnim pravom. U ponedeljak, dok su Liaoning i pet pratećih kineskih ratnih brodova ušli u zapadni Pacifik, PLA je uleteo sa 10 borbenih aviona i izviđačkih aviona u ADIZ. Kineski ratni avioni videli su se na tajvarskim radarima PVO ukupno 18 dana u martu i do sada su se pojavljivali četiri uzastopna dana u aprilu, navodi se na veb stranici ministarstva odbrane. U panelu od utorka, koji je razmatrao posete državnog sekretara Antonija Blinkena Aziji i Evropi, bio je Li Ših-hui, profesor na Nacionalnom univerzitetu Čengči (Chengchi NCCU) u Tajpeju.

Blinkenove posete inostranstvu Tokiju, Seulu i Briselu - prvi diplomatski potezi nove administracije - pokazale su spoljnopolitičku strategiju predsednika Bajdena o ponovnom uspostavljanju zajedničkih interesa Amerikanaca i njegovih saveznika, rekao je Li. Dajući prioritet svojoj konkurenciji sa Pekingom i čineći to iz perspektive ljudskih prava i bezbednosti, administracija Bajdena stvorila je kontrast između SAD-a i Kine, ističući pretnju potonje regionalnom poretku u Aziji, dodao je profesor.

Strateški značaj Tajvana stavio se na dnevni red u razgovorima između Vašingtona i Tokija, rekao je Li, koji je u programu Japanskih studija NCCU-a. Povećana vidljivost ostrva na međunarodnoj sceni bio je „diplomatski proboj“, dodao je on, ali je rekao da je Tajvan istovremeno uvukao u veću američko-kinesku bitku za prevlast. Uprkos podršci koju je dobio za svoj tehnološki napredak i dostignuća u oblasti ljudskih prava, Tajvan treba da bude okretan i fleksibilan kako bi mogao da izađe na kraj sa strateškim izazovima, zaključio je Li.

Usred upozorenja iz Pekinga, japanski premijer Jošihide Suga u nedelju je naglasio značaj tajvanskog mira i stabilnosti za region. Rekao je da se nada da će sarađivati sa predsednikom Bajdenom na smanjenju napetosti među moreuzima.

„Važno je da Japan i Sjedinjene Države sarađuju i koriste odvraćanje da stvore okruženje u kojem Tajvan i Kina mogu naći mirno rešenje“, rekao je on u televizijskom intervjuu. Suga i Bajden treba da održe samit u Vašingtonu 16. aprila, saopštila je Bela kuća. Dvojica lidera će navodno pomenuti mir širom Tajvanskog moreuza kao zajedničku zabrinutost u zajedničkoj izjavi objavljenoj nakon prve lične posete stranog lidera Bajdenovoj administraciji.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

"Ako Kina napadne, Tajvan će se braniti do zadnjeg dana"


Tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu izjavio je danas da će se Tajvan braniti do poslednjeg dana ako ga napadne Kina.

Vu je rekao da kineski pokušaji pomirenja, dok pribegavaju vojnom zastrašivanju, šalju mešovite signale stanovnicima ostrva, preneo je AP.

On je naveo da je 10 kineskih ratnih aviona u ponedeljak ušlo u tajvansku identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane i da je Kina rasporedila grupu nosača aviona za vežbe u blizini Tajvana.

"Spremni smo da se branimo, to se ne dovodi u pitanje", rekao je Vu novinarima.

On je poručio da će Tajvan voditi rat ukoliko je to potrebno i da će se braniti do poslednjeg dana.

Kina ne priznaje tajvansku demokratski izabranu vladu, a kineski lider Si Djinping rekao je da se "ujedinjenje strana" ne može odlagati u nedogled, naveo je AP.

izvor

[Dreadnought]

China and Taiwan: China's Build Up and its Causes