четвртак, 08.07.2021.
Борислав Коркоделовић
Дуги марш од „црвеног брода”„Извините, погрешно место”, промрмљао је полицијски агент упавши у кућу у којој су политички активисти имали тајни састанак. Накратко је погледао, тринаесторицу окупљених и журно отишао.
Ово није заплет у шпијунском филму. То се догодило на првом Националном конгресу Комунистичке партије Кине (КПК) у Шангају 1921. године.
Делегате на скупу полиција је скоро ухапсила у делу Шангаја под француском концесијом, својеврсном колонијалном окупацијом. Узнемирени сумњивим понашањем уљеза и претресом који је полиција вршила у суседству преселили су на сигурнију локацију, у 100 километара западнији град Ђаксинг. Тамо су богати људи унајмљивали бродиће на језеру Нанху у Ђаксингу да разонодe пријатељe, породицe.
Комунистички делегати, међу њима и Мао Це Дунг, касније лидер партије и Народне Републике Кине, наставили су заседање на „Црвеном броду”. У измаглици језерске воде је, према савременој историји, 1. јула 2021. рођена КПК.
„Црвени чамац” у Ђаксингу је постао инспирација за једну од најчувенијих револуција 20. века. После једногодишњег Дугог марша између 1934. и 1935. ка револуционарном упоришту у северозападној покрајини Јанан, да би била избегнута надмоћнија националистичка војска десничарске партије Куоминтанг, ослободилачке борбе против империјалног Јапана током Другог светског рата (1937–1945) и победе у грађанском рату против Куоминтанга, КПК и Мао су у Пекингу прогласили 1. октобра 1949. НР Кину.
Надмоћне победе после века националних понижења која су наносиле стране окупаторске силе, а онда подршка маса, давали су легитимитет КПК. Наредне три деценије, идеологија марксизма-лењинизма је била апсолутна, мада је у том период постављена основа за убрзану индустријализацију и образовање у земљи чије је становништво било преко 99 одсто сиромашно и само 20 одсто писмено.
Две године после разорне Културне револуције (1966–1976), Маов наследник Денг Сијаопинг је покренуо реформу и политику отварања, замењујући идеолошку чистоћу и верност економским развојем и прагматизмом.
Од тада најмногољудније становништво на свету (1,44 милијарде људи) дуго и напорно ради на побољшању живота својих породица, истовремено остварујући највећи економски и друштвени преображај у историји човечанства. Некада неразвијена пољопривредна земља је данас друга највећа економија на свету и извукла је из апсолутног сиромаштва 800 милиона становника. У НР Кини сада има преко 400 милиона припадника средње класе. КПК је побољшала животни стандард Кинеза за протеклих 40 година више него што је било која друга власт током преко 5.000 година кинеске историје.
У готово сваком аспекту стварног живота, Кинези имају више личне слободе него у било које друго време треће најпространије земље на свету (9,7 милиона квадратних километара). Становништво се коначно ослободило распрострањене глади, пошасти, бескућништва, неписмености, деструктивних политичких масовних покрета и других друштвених пошасти, све под вођством партије.
Недавна студија америчког универзитета Харвард, после 13-годишњег истраживања, показала је раст подршке међу Кинезима влади у Пекингу са 86 процената у 2003. на 93 процента у 2016. КПК је на власти јер је побољшала егзистенцију кинеског народа и наставља да ужива наклоност становништва. „Јасно нам је да можемо управљати само док будемо имали економске резултате”, рекао је 2015. у кинеском граду Јиву локални секретар КПК Ли Јифеи новинарима из Централне и Источне Европе.
Има мишљења да је КПК током протеклог века вероватно била најуспешнија политичка странка на свету. Изузетан успех партије је зато што је током стогодишње историје комбиновала своју огромну способност прилагођавања друштвеним условима са дубоком укорењеношћу у кинеском друштву и култури.
Неки академици описују КПК као хибрид кинеског марксизма и конфучијанизма. Партију је обликовала једна од најстаријих цивилизација на свету попут које је и КПК сложена.
На Западу постоји дубоко уверење да је једнопартијски систем неодржив јер није способан за реформу. То не произлази из историје КПК. Она је, више од било које друге странке на свету показала изванредну способност реформи.
Можда је најупечатљивија илустрација био Денгово препознавање да маоистички систем спутава па је увео две темељне реформе. Тржиште је прихватио као саставни део кинеског социјализма, поред државе и планирања, и интегрисао Кину у глобалну економију. Промена је била дубља и далекосежнија од било које на Западу од 1945, а за то је била искључиво одговорна КПК.
КПК, такође, одликује прагматизам. „Тражити истину из чињеница” је у средишту њене партијске филозофије и основни принцип кинеских реформи. Професионализам, пробе и научна метода су обележје управљања у НР Кини.
Даље, на Западу је дебата о управљању државом усредсређена на принцип изборне демократије. Надлежност државе сматра се секундарном. У НР Кини је супротно: државна надлежност је превасходна.
Ово је уско повезано са значајем који се у Кини одувек придавао меритократији. Да би опстала на власти, странци је потребан веома висок ниво образовања чланства (готово 50 одсто међу близу 95 милиона припадника КПК сада има више или високо образовање) и најшире искуство управљања савременом привредом и друштвом.
Два недавна примера илуструју изванредну способност управљања у НР Кини: елиминисање екстремног сиромаштва и сузбијање пандемије ковида 19. Ти паралелни масивни национални задаци током 2020. били су тријумф управљања. Структурне сличности
„народне борбе” су упечатљиве, вођство КПК, залагање њеног генералног секретара Си Ђинпинга и организациони капацитет партије да мобилише чланство.
НР Кина на 100-годишњи јубилеј партије остварује један од два вековна циља КПК, достизање конфучијанског идеала, „сијаоканг”,
„умерено добро стојећег друштва”. Други је да 2049, на столеће проглашења, НР Кина буде
„снажна, демократска, цивилизована, складна и модерна социјалистичка земља”.
Постоје изазови, наравно – спорији привредни раст, социјално и економско раслојавање, масовно загађење природе, све непријатељскија политика Запада због успона НР Кине. Зато Си наставља да обнавља и реформише КПК. Нови слоган партије гласи:
„Останите верни својој првобитној тежњи и држите нашу мисију чврсто на уму.”Izvor:
www.politika.rs
