Субота, 07.08.2021.
Милан Галовић
„Бајерн” у мисији која не сме да наљути ни Кину и ЗападСлањем фрегате Берлин жели да подржи партнере у „слободи навигације” кроз Јужно кинеско море, а да при том не поквари економске односе с ПекингомНемачки војни брод „Бајерн”, с посадом коју чини више од 230 морнара, упутио се на веома дуго путовање, како географски, тако и временски гледано. Одредиште фрегате „Бајерн” („Баварска”) је Јужно кинеско море а у матичну луку Вилхелмсхафен вратиће се тек у фебруару наредне године. Задатак је деликатан – треба подржати западне партнере предвођене САД (Велика Британија, Француска, Јапан, Аустралија и Нови Зеланд) у
„обуздавању” кинеских амбиција у поменутом мору, а притом не испровоцирати Кину, важног трговинског партнера Немачке. Пекинг полаже право на острва и гребене у Јужном кинеском мору и инсистира на поштовању свог суверенитета. Поменуте државе то оспоравају, демонстрирајући
„слободу навигације” пловидбом кроз те воде, при чему их обично прати кинеска морнарица. У суштини – игра живаца уз
„звецкање оружјем”.
„Желимо да се поштује право, да се слободно плови поморским рутама, да се поштују трговинска правила”, изјавила је немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер испраћајући фрегату „Бајерн” из Вилхелмсхафена.
Како јављају новинске агенције АП и ДПА, на путу према Јужном кинеском мору овај брод учествоваће у мисији НАТО-а „Морски чувар” у Средоземном мору, операцији ЕУ „Аталанта” против пиратерије уз Рог Африке и надзору УН над спровођењем санкција према Северној Кореји. Упловиће у луке Аустралије, Јужне Кореје и Вијетнама. Ипак, најделикатнији део мисије, која би, да није војна, подсећала на путовање из снова, биће пловидба кроз Јужно кинеско море.
„За Немачку је ова мисија велики корак, позитиван корак. Немачка први пут повећава своје присуство у овом региону и учвршћује своје смернице у погледу индопацифичке регије”, каже Хелена Легарда из берлинског института „Мерикс” за „Дојче веле”. У саопштењима немачког Министарства одбране, у којима се извештава о овом путовању, Кина се не помиње и истиче се да ће „Бајерн” пловити
„уобичајеним трговачким рутама”.
„Немачка влада шаље својом мисијом збуњујућу поруку. Ако се фрегата заиста буде држала уобичајених трговинских рута и не буде учествовала у операцијама слободе навигације с партнерима, то ће бити јасно повиновање правилима која је поставио Пекинг”, сматра Хелена Легарда.
Поврх свега, Немачка је послала Кини захтев за пристајање брода у једну луку – кинески медији јављају да је реч о Шангају. Како је за „Глобал тајмс” изјавио Ванг Јивеј, професор Универзитета Женмин у Пекингу, може се претпоставити да се Кина суздржава у одговору на захтев за пристајање док се не увери у то каква је заправо мисија „Бајерна”. Кинески одговор, констатује „Дојче веле”, могао би да се одлаже све док крајем септембра не прођу немачки парламентарни избори. Тада би кинески државни врх могао да увиди с ким ће у наредном периоду имати посла у Берлину. Са странком Зелених у немачкој влади, која инсистира на поштовању људских права у Кини, односи био могли да буду компликованији од мисије фрегате „Бајерн”.
Брод учествовао у НАТО агресији„Бајерн”, брод класе „бранденбург”, поринут је 1994. и опремљен је средствима за електронско ратовање, артиљеријским и ракетним системима и може да носи два хеликоптера. Фрегата је у време НАТО агресије на СР Југославију 1999. била распоређена у Јадрану.
Izvor:
www.politika.rs
