Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[MOTORISTA]

Čen Bo - Kina postigla prvi cilj plana stogodišnjeg razvoja
Tanjug 01. 10. 2021.

POD vođstvom Komunističke partije kineski narod je ostvario prvi planirani stogodišnji cilj - izgradili smo umereno prosperitetno društvo u svakom pogledu i eliminisali apsolutno siromaštvo, istakla je povodom 1. oktobra, Dana državnosti Narodne Republike Kine i stogodišnjice osnivanja Komunističke partije, ambasadorka te zemlje u Beogradu Čen Bo.

- Kina je krenula na novi put ka postizanju drugog stogodišnjeg cilja, odnosno ka sveobuhvatnoj izgradnji moderne socijalističke zemlje povodom stogodišnjice osnivanja Narodne republike Kine - napisala je ambasadorka Čen Bo u autorskom tekstu za "Politiku", Dodala je da je Kina, uslaglašavajući istovremeno zaštitu stanovništva od epidemije kovida 19 i razvoj društva i ekokonomije, potpuno vakcinisala više od milijardu ljudi, uz stopu vakcinacije višu od 70 odsto.

- Kineska ekonomija se i dalje stabilno razvija. U prvoj polovini ove godine kineski privredni rast premašio je 8,2 biliona američkih dolara, što predstavlja rast od 12,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Dodatna vrednost visokotehnološke industrije je od lane porasla za 22,6 odsto, a ukupna vrednost trgovinske razmene iznosi rekordnih 18,07 biliona juana - navela je ambasadorka Kine.

Čen Bo je podsetila da je Kina na Olimpijskim igrama u Tokiju osvojila 38 zlatnih medalja, a na Paraolimpijadi sa 96 zlatnih medalja bila je najbolje plasirana zemlja, uz uverenje da će u februaru naredne godine Peking biti dobar domaćin sportistima na Zimskoj olimpijadi.

- Suočena sa izazovima hegemonije i unilateralizma, Kina se zalaže za istinski multilateralizam i za koncept međunarodnih odnosa uzajamnog poštovanja i saradnje, u kome sve strane pobeđuju i podstiče visokokvalitetan razvoj inicijative ''Pojas i put'' - navodi se u autorskom tekstu ambasadorke Čen Bo. Dodala je da će Kina nastaviti da čvrsto sprovodi osnovnu nacionalnu politiku reformi i otvaranja prema svetu, doprinoseći globalnoj bezbednosti, razvoju i prosperitetu.

Ambasadorka Kine je naglasila da će njena zemlja nepokolebljivo štititi svoj suverenitet, bezbednost i razvojne interese i držati se puta socijalizma s kineskim karakteristikama. Čen Bo je navela da se Kina i Srbija udruženo bore protiv epidemije, i međusobno podržavaju napore u zaštiti nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Navela je da je Kini drago što vidi da je srpska privreda uspešno odolela uticaju epidemije i zadržala zamajac razvoja i pokazala snažnu otpornost.

- Hvala srpskom narodu na podršci i pomoći Kini. Verujemo da će naša obostrano korisna saradnja pružiti više razvojnih mogućnosti za obe strane, radi dobrobiti naša dva naroda - navodi ambasadorka Čen Bo u autorskom tekstu u "Politici".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Komunistička partija Kine izbacila bivšeg zamenika ministra iz stranke zbog korupcije
Tanjug 01.10.2021.

Kineska vladajuća Komunistička partija izbacila je iz svojih redova bivšeg zamenika ministra za javnu bezbednost usled gomile optužbi za korupciju, Suna Liđuna.

Sun je otpušten nakon što je pokrenuta istraga protiv njega prošle godine i sada će se suočiti sa krivičnim gonjenjem, zbog čega bi mogao da dobije dugu zatvorsku kaznu, preneo je AP. On je poslednji u nizu visokih zvaničnika koji su pali u akciji predsednika Si Đinpinga protiv korupcije u zemlji.

U izjavi Centralne disciplinske komisije se navodi da je Sun pokazao "izuzetno visoku političku ambiciju i vrlo slab politički integritet", pošto je širio neosnovane kritike na račun politike partije i širio političke glasine. Takođe je bio umešan u "sujeverne aktivnosti", prodavao je državne poslove, pokazivao je da je "izuzetno pohlepan" prihvatajući ogromne sume novce i vodio je "dekadentan stil života", navodi se u saopštenju komisije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Novi Hladni rat je na pomolu?
IZVOR: SPUTNJIK PETAK, 1.10.2021.

Sučeljavanje Kine i SAD u Južnom kineskom moru preti da preraste u novi Hladni rat, piše bečki "Standard".

Povlačenje američke vojske iz Avganistana, potpisivanje pakta AUKUS, sve to jasno pokazuje da se SAD okreću prema Aziji, ali ti koraci još nisu uticali na planove Pekinga, piše autorka „Standarda“ Ana Zavertal, inače stručnjak sa Instituta za Evropu i Aziju Univerziteta Hajdelberg u Nemačkoj.

"Još u junu predsednik SAD Džo Bajden i predsedavajuća Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavili su formiranje Saveta za trgovinu i tehnologije. Tada su odnosi Brisela i Vašingtona bili dobri, ali su potom SAD, Australija i Velika Britanija zaključile pakt AUKUS i sve se okrenulo naglavačke", piše Zavertalova.

Kao rezultat tog dogovora propao je dogovor Australije i Francuske o kupovini podmornica, vredan više milijardi evra. To nije iznerviralo samo Pariz, već i Brisel, kontroverzni pakt izazvao je zabrinutost i u Rusiji, koja je zahtevala dodatne informacije, piše "Standard". Kako dodaje autorka, u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju naveli su da će kontrola nad atomskim podmornicama, koje Australija treba da dobije od SAD, biti veoma kompleksna, jer Australija nije nuklearna sila. Kina je već nazvala pakt "prikrivenom pretnjom miru u regionu".

"Ipak, za SAD je AUKUS veoma važan. Kina se odavno naoružava u rejonu Indijskog i Tihog okeana, dok Amerika za tim zaostaje. Vašington je zabrinut zbog interesa Pekinga u Južnom kineskom moru, gde se sprema novi Hladni rat, kao i zbog tajvanskog pitanja", piše autorka „Standarda“ i dodaje da Kina smatra ostrvo svojom provincijom i da su samo u 2020. godini kineski borbeni avioni 380 puta ušli u vazdušni prostor Tajvana.

"Stručnjaci strahuju da Kina planira invaziju u narednim godinama. Istovremeno, AUKUS nije mnogo uticao na namere Pekinga. Stručnjaci su ubeđeni da se Kina u tome može zadržati samo ako shvati da će invaziju pratiti oštra reakcija, prekid diplomatskih i ekonomskih odnosa, a ne nekoliko rezolucija UN", piše bečki list. Prvi od mnogih poteza kojima SAD žele da zadrže Kinu AUKUS je samo prvi od mnogih američkih poteza kojim žele da zadrže Kinu, navodi "Standard".

"To pokazuje da su zemlje potpisnice spremne da plate ekonomsku cenu kako bi zaštitile svoje vrednosti i strateške interese. Pri tome, zemlje južne Azije nalaze se u veoma složenom položaju. Zbog kopnenih i morskih granica sa Kinom, primorani su da se slažu sa ambicioznom svetskom silom i ne mogu je izazivati. S tim u vezi, američke diplomate naglašavaju da AUKUS ni na koji način ne dovodi u pitanje postojanje Asocijacije država jugoistočne Azije", podvlači autorka „Standarda“.

Bečki list navodi da ipak SAD jasno stavljaju do znanja da je njihov „zaokret prema Aziji“ ozbiljna inicijativa. „Bajden je to pokazao povlačenjem trupa iz Avganistana. Nije isključeno da će Amerikanci početi da sklapaju saveze sa „netradicionalnim partnerima“ u regionu, odnosno Vijetnamom i Singapurom. Veliko pitanje je sledeće:

"Hoće li Bajden proširiti saradnju sa zemljama koje nisu potpisale zajednički odbrambeni pakt sa SAD? U svakom slučaju, Evropa je prestala da bude "centar moći" i sada budućnost pripada Aziji, naglašavaju stručnjaci", zaključuje bečki "Standard".

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Tajvan: Kina upala u naš vazdusni prostor sa 38 aviona


Tajpej je danas oštro kritikovao Peking, nakon što je došlo do najvećeg upada kineskih ratnih aviona u vazdušni prostor Tajpeha.

Kako se navodi, 38 kineskih aviona ušlo je u defanzivnu zonu ostrva.

Tajvan, koji Peking smatra svojom teritorijom, žalio se više od godinu dana zbog čestih misija kineskih ratnih aviona u vazdušnoj zoni ovog ostrva, najčešće na jugozapadnom delu, u blizini ostrva Pratas. navodi Rojters.

Tajvanski lovci susreli su se sa 38 kineskih aviona u dva talasa u petak, saopštilo je tajvansko ministarstvo odbrane, koje je navelo da je Tajpej dodao lovce da upozore kineske avione, dok su protivvazdušni raketni sistemi odmah uključeni kako bi pratili situaciju, preneo je Rojters.

"Kina je bezobzirno učestvovala u vojnoj agresiji, nanoseći štetu regionalnom miru", izjavio je danas premijer Tajvana Su Ceng-Čang.

U prvom talasu naletelo je 18 aviona tipa J-16 i četiri Su-30, plus dva bombardera H-6 sposobna da nose nuklearno oružje, kao i jedan avion za ciljanje podmornica, dok je u drugom talasu bilo 10 aviona J-6, dva H-6 i osmatrački avion, preciziralo je ministarstvo.

Kina zasad ništa nije komentarisala, a tokom prethodnih letova govorila je da išla da zaštiti suverenitet teritorije, ali i zbog "dosluha" izmedu Tajvana i SAD.


izvor

[MOTORISTA]

Kina: Pod istragom i bivši ministar pravde Fu
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 2.10.2021.

Kinesko glavno antikorupcijsko telo saopštilo je danas da istražuje bivšeg ministra pravde, Fua DŽenghua.

Centralna disciplinska komisija je navela da se Fu sumnjiči da je "ozbiljno prekršio disciplinu i nacionalne zakone", ali nije dala više detalja o istrazi, preneo je Rojters. Fu je bio zamenik šefa ministarstva javnog zdravlja pre nego što je postao ministar pravde 2018. godine.

Vodio je određen broj bitnih istraga, uključujući i istragu protiv bivšeg bezbednosnog "cara", kako ga opisuje Rojters, DŽoua Jongkanga, koji je proglašen krivim za korpuciju. Fu je za sebe govorio da pristupom "čvrste ruke" zakonu može da se reše problemi i time je stekao naklonost kineskih državnih medija, koji su izveštavali da su njegove akcije dovele do čišćenja kineskog društva i korupcije.

"Fu možda neće moći da dobije ijednog advokata da ga zastupa", rekao je neimenovani političar.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Šta je izazvalo krizu?
Novosti online 02. 10. 2021.

KINU potresa velika energetska kriza. Nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje zemlja dobija skoro 60 odsto električne energije, primorao je kineske vlasti da uvede redukciju električne energije u brojnim provincijama.

To je posebno kritično za industriju druge najveće svetske ekonomije koja se, da bi se oporavila od pandemije virusa korona zahuktala punom parom, a sada se suočava s nedostatkom osnovnog energenta. Kineske vlasti su stoga naložile železničkim kompanijama i lokalnim vlastima po regijama da sav raspoloživ ugalj distribuiraju fabrikama kako bi se očuvala privreda, piše „Gardijan“.

PRODAVNICE OSVETLJENE SVEĆAMA

Veruje se da krizu proživljava najmanje 20 od ukupno 23 kineske provincije u kojima su neke fabrike privremeno zatvorene ili su se prebacile na skraćeno radno vreme. Vlasnici prodavnica koriste sveće da bi osvetlili lokale, a u padu su i neke mobilne mreže nakon tri dana nestanka struje u tri najviše pogođene provincije na severoistoku zemlje.

Kriza u Kini, koja je najveći svetski korisnik energije dobijene iz uglja, traje već dve sedmice. Vlasti su pozvale železničke kompanije da maksimalno ubrzaju dopremanje uglja u pogođene oblasti i elektrane da bi se nastavila normalna isporuka električne energije, kako za građane tako i za privredu. Ukazali su da mora da se pojača snabdevanje elektrana koje imaju zalihe za manje od sedam dana i aktiviraju mehanizmi hitnog snabdevanja, navodi list, pozivajući se na smernice kineske Nacionalne agencije za razvoj i reformu (NDRC).

„South China Morning Post“ navodi da su zalihe uglja u zemlji na rekordno niskom nivou i da ga ima samo 11,3 miliona tona što je dovoljno za proizvodnju energije za 15 dana. Cena uglja dostigla je rekordnih 213 dolara po toni, što je stvorilo dodatni pritisak na proizvođače energije koji, zbog državnih propisa, ne mogu da se nose sa poskupljenjem tog vitalnog energenta. Kineske vlasti tvrde da je do svega došlo jer pokušavaju da smanje ugljen-dioksida, a zbog novih propisa i proizvodnja uglja je u konstantnom padu. Nagli pad u proizvodnji dodatno je vidljiviji i zbog veće globalne potražnje za kineskim proizvodima, nakon što se niz država ponovno otvorio nakon zatvaranja zbog virusa korona.

Kompanija „S&P Global“ smatra da su kineske vlasti pogoršale stvari pokušajem da intervenišu u krizu jer se, prema njihovoj oceni, pokazalo da je teško primeniti reformu energetske politike u toliko velikoj ekonomiji sa mnogo promenjivih elemenata.

KAKO ŽIVETI BEZ GREJANJA?

Problemi su najveći u tri provincije na severoistoku — Liaoningu, Jilinu u Heilongjiangu, gde su lokalne vlasti upozorile da bi moglo da dođe do potpunog kolapsa elektrodistributivne mreže ako se situacija ne reši. Reč je o oblastima poznatim po oštrim zimama, a većina ljudi se greje na struju.

- Živim sa detetom i jednom starijom osobom. Ukoliko ne bude grejanja, to će biti veliki problem - citira list reči jednog lokalnog stanovnika.

Kina je kao najveći svetski potrošač uglja u prvih osam meseci ove godine uvezla gotovo 198 miliona tona, a uvoz se svake godine smanjuju za oko 10 odsto. Ipak, ove godine uvoz je povećan za više od trećine zbog nedostatka domaće proizvodnje. Zvaničnici umiruju građane, poručujući da će do zime biti dovoljno uglja za elektrane. Istovremeno, pozivajući se na neimenovane izvore, „Blumberg“ je javio da kineske vlasti razmatraju mogućnost povećanja cene električne energije kompanijama. Međutim te navode demantovao je NDRC, napominjući da će eventualni rast cena zadržati u razumnim okvirima koji će pratiti situaciju na tržištu, preneo je „Jutarnji list“.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

China cracks down on video games and 'sissy' boys

China's ruling Communist party is severely limiting the amount of time children can spend playing video games.

From this weekend, they’ll only be able to play videos at set times and for set periods.

But the government is also cracking down on ‘sissy’ boys, pushing a culture that promotes “correct values”. The language used is also being seen as a crackdown on the LGBT community.

[Dreadnought]

SAD zabrinute: "Apelujemo, prekinite"


Sjedinjene Američke Države izrazile su danas zabrinutost zbog "povećane vojne aktivnosti Kine" u blizini Tajvana.

Napomenule su da pritisak Pekinga na Tajpej podriva regionalni mir i stabilnost.

"Apelujemo na Peking da prekine sa vojnim, diplomatskim i ekonomskim pritiskom na Tajvan", izjavio je danas portparol Stejt departmenta Ned Prajs, prenosi Rojters.

Tropski ciklon odneo najmanje tri života, telo deteta odnela voda; naložena hitna evakuacija FOTO/VIDEO

On je naglasio da će SAD, najveći snabdevač oružja Tajvana, nastaviti da pomaže vladi u Tajpeju da bude sposobna za samoodbranu, dodaje AP.

Ministarstvo odbrane Tajvana je saopštilo da je 39 kineskih brobenih aviona u dva naleta u subotu ušlo u zonu uzbunjivanja tajvanske protivazdušne odbrane, jedan tokom dana i jednom noću.

Sličan upad dogodio se i u petak kada je 38 aviona uletelo u područje južno od Tajvana.

Iz Tajpeja dodaju da su 12 lovaca i četiri kineska vojna aviona danas ušla u tajvansku zonu.


izvor

[Dreadnought]

Kina ponovo poslala avione ka Tajvanu


Kineski vojni avioni i danas su vršili prelete iznad okeana južno od Tajvana, a Vašinton je to nazvao "provokativnim vojnim akcijama".

Kina je danas uputila 16 aviona, pre dva dana 38, a juče 39, što je najveći broj u jednom danu od kako je Tajvan počeo da objavljuje podatke o letovima u septembru prošle godine.

Letovi su obavljeni tokom dana i noći i nije poznato da li Kina planira dodatne letove.

Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs upozorio je da postoji rizik da vojna aktivnost Kine u blizini Tajvana bude pogrešno protumačena i da narušava mir i stabilnost u regionu.

"Tražimo od Pekinga da prekine sa vojnim, diplomatskim i ekonomskim pritiskom protiv Tajvana", istakao je Prajs, napominjući da će SAD nastaviti da pomaže vlastima da održe dovoljne samoodbrambene kapacitete.


izvor

[MOTORISTA]

Nebo nad Tajvanom puno ratnh aviona
Milijana Milikšić 03.10.2021.

Tajvan je treći dan zaredom prijavio broj upada kineskih ratnih aviona u svoju identifikacionu zonu vazduhoplovne odbrane (ADIZ), što je dodatno zateglo ionako kompleksne odnose dve teritorije zbog spornog političkog statusa ostrva.

Kina je danas uputila 16 aviona, a u subotu je u tajvansku zonu ušao rekordan broj od ukupno 39 kineskih borbenih aviona, kao i u petak – dok je Peking slavio 72 godine osnivanja Narodne Republike Kine – kad je primećeno 38 letelica. Pre toga je rekordan broj upada zabeležen u junu, kad je u tajvansku zonu ADIZ ušlo 28 kineskih vojnih aviona. Kako je preneo CNN, u subotu je do upada došlo u dva talasa – 20 aviona danju, a 19 noću – a u njima je učestvovalo 26 borbenih aviona J-16, 10 aviona Su-30, dva aviona za upozorenje protiv podmornica Y-8 i jedan za rano upozorenje i kontrolu KJ-500.

Na mapama koje je obezbedilo tajvansko Ministarstvo odbrane vidi se da su svi kineski letovi u subotu bili na ekstremno jugozapadnom delu zone. Ministarstvo je saopštilo da su kao odgovor na upad izdali radio upozorenje i postavili sisteme protivvazdušne odbrane. Upadima nije prekršen tajvanskih vazduhoplovni prostor, koji se proteže na 12 nautičkih milja od obale ostrva. Američka Federalna uprava za civilno vazduhoplovstvo (FAA) definiše ADIZ kao “označeno područje vazdušnog prostora nad kopnom ili vodom unutar kojeg država zahteva trenutnu i pozitivnu identifikaciju, lokaciju i kontrolu vazdušnog saobraćaja aviona u interesu nacionalne bezbednosti zemlje”.

Tajvan – demokratija sa 24 miliona ljudi – i kopnena Kina imaju odvojenu upravu više od sedam decenija, od kraja građanskog rata. Kina, međutim, smatra Tajvan svojom teritorijom, a kineski predsednik Si Đinping odbio je da isključi mogućnost upotrebe vojne sile za preuzimanje kontrole nad ostrvom.

Cilj upada

Analitičari ukazuju da upadi u tajvansku zonu verovatno imaju više ciljeva za Kinu – prikazuju snagu kineske armije domaćoj javnosti i pružaju njenoj vojsci obaveštajne podatke koji će joj trebati u slučaju potencijalnog konflikta.

- Si je instruisao armiju da pojača spremnost i pripremi se za ratovanje u “realnim borbenim uslovima”. Stoga relativno i nije iznenađenje što armija nastavlja da uleće u tajvanski ADIZ u okviru realistične obuke i priprema za oružani konflikt – rekao je CNN-u Derek Grosman, odbrambeni analitičar tink-tanka RAND korporacija.

Povećan broj upada i oštra retorika ne znači da je sukob iminentan.

- Mislim da ne postoji visoka ili čak srednja verovatnoća kineskog napada ili invazije na Tajvan. Kineska armija i dalje ima mnogo slabih tačaka, posebno kad se suoči sa skoro izvesnom intervencijom Sjedinjenih Država i mogućom – verovatnom? – japanskom i australijskom podrškom. Kina razume ozbiljne posledice neuspelog napada ili invazije na Tajvan i verovatno će nastaviti da čeka na pravu priliku – rekao je Grosman.

Adam Ni, australijski analitičar kineske vojne politike rekao je da je Peking poslao poruku da je odlučan da zauzme Tajvan, "ako treba i silom".

- Cilj je da se istakne moć Pekinga i pokažu vojni mišići - rekao je on, preneo je Njujork tajms.

SAD, Japan i Australija deo su alijanse Kvad za Indo-Pacifik, u kojem se nalazi još i Indija. Članice Kvada dele viziju slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika i zalažu se za pomorski poredak zasnovan na pravilima u Istočnom i Južnokineskom moru. Američki predsednik Džo Bajden je nedavno okupio "četvorku" da razgovaraju o "ponašanju" Kine. SAD su takođe nedavno stupile u trilateralno partnerstvo AUKUS sa Australijom i Velikom Britanijom a većina stručnjaka je složna da je pakt oformljen da bi se suprotstavili Kini – iako se ona i ne pominje u sporazumu.

Pratas na tacni

Na mapi koju je obezbedilo tajvansko Ministarstvo odbrane vidi se da su kineski avioni došli u blizinu Ostrva Pratas, koje je bliže Hong Kongu nego Tajvanu. Na Pratasu nema stanovnika, ali je tu smešten mali tajvanski vojni kontingent i ima pistu. Analitičari ukazuju da je ostrvo ravno i da će biti teško da se ono odbrani. Kako je u decembru istakao profesor Univerziteta Tokio Jošijuki Ogasavara, Kina bi mogla da preuzme kontrolu nad Ostrvom Pratas kad god “kineski predsednik tako odluči”.

- Ostrvo je potencijalno žarište na koje sada treba skrenuti pažnju SAD, Japana i drugih demokratskih zemalja – naveo je Ogasavara u članku za “Diplomat”.

Lekcije iz Avganistana

Dok analitičari smatraju da je verovatnoća od neposredne invazije Kine na Tajvan mala uprkos upadima, postoji zabrinutost da je povlačenje SAD iz Avganistana osmelilo Peking. Kritičari Bajdenove odluke o povlačenju smatraju da će taj potez ohrabriti Kinu jer signalizira slabost – nevoljnost da se izdrži i pobedi u ratu na koju će Kina računati kad bude odlučivala da li da napadne Tajvan. I kineski list “Global tajms” prenosi tu poruku: SAD će odbaciti Tajvan u stranu kao što su uradili sa Vijetnamom i sada Avganistanom.

Orijana Skajlar Mastro, stručnjak za kinesku vojnu i bezbednosnu politiku, ukazuje da ima mnogo razloga za strah od kineskog napada na Tajvan, ali da američko povlačenje iz Avganistana nije među njima.

- Stvarnost je da će američko povlačenje verovatnije pružiti pauzu kineskim ratnim planerima, a ne naterati ih da primene silu nad Tajvanom - istakla je ona u nedavnom članku za “Njujork tajms”.

Mastro je podsetila da je navedeni cilj kineske Komunističke partije “nacionalno podmlađivanje” – vraćanje ugleda Kine kao velike sile. Srećom po Peking, kaže ona, rat u Avganistanu odvukao je pažnju Vašingtona na dve decenije. Peking je za to vreme gradio vojne baze u Južnokineskom moru i jačao svoje sposobnosti. Ali, kraj rata u Avganistanu mogao bi to da okonča. Kina je bila top prioritet i sadašnje i bivše američke administracije. Povlačenje iz Avganistana je pokazalo da Bajden preusmerava nacionalne bezbednosne prioritete, čak je naveo potrebu za “fokusom na jačanje američkih snaga kako bi se susrela strateška kompetencija Kine” kao jedan od razloga povlačenja.

Strateška dvosmislenost

Kineska ekspanzija i militarizacija u Južnokineskom moru, sukobi sa Indijom, obrušavanje na Hong Kong i represija u Sinkjangu, sve ukazuje na sve pouzdaniju i agresivniju Kinu, a vojna aktivnost oko Tajvana je porasla, navela je Mastro. Ona je ukazala da je američka politika prema Tajvanu “strateška dvosmislenost” – nema eksplicitnog obećanja da će odbraniti ostrvo u slučaju kineskog napada. Neki stručnjaci smatraju da američko povlačenje iz Avganistana potkopava napore da se signalizira podrška SAD Tajvanu.

Ipak, analitičari kažu da je u odnosu na SAD manje verovatno da će se Kina osloniti na svoju vojsku da zaštiti svoje interese u inostranstvu. Peking, piše Mastro, deluje posvećen tome da izbegne ponavljanje američkih grešaka, naime preterano oslanjanje na vojne intervencije u inostranstvu da se unaprede ciljevi spoljne politike. Američko povlačenje iz Avganistana stvorilo je takođe bezbednosnu brigu u kineskom dvorištu koje bi moglo odvratiti pažnju od kompetencije sa SAD – više neće biti pouzdanog bezbednosnog prisustva u Avganistanu, ali će zato biti nestabilnosti u regionu koji je za Kinu od značajnog ekonomskog interesa.

Kineske vlasti su u maju saopštile da su uspostavile komunikaciju sa talibanima, koji su kasnije u avgustu poručili da je Kina – koja se za razliku od SAD i Rusije nije borila u Avganistanu – dobrodošla kad je reč o obnovi zemlje. Mastro ukazuje da su SAD ostale u Avganistanu duže od očekivanog i da to remeti kinesku računicu oko toga šta će Vašington da uradi u slučaju tajvanske krize. Kineski arsenal daleko premašuje tajvanski i Peking bi uživao veću podršku javnosti u konfliktu nego što bi je dobile SAD za još jednu intervenciju. Ali, upozorava Mastro, ako Kina želi da dobije rat njena vojska mora da se kreće brzo pre nego što SAD imaju vremena da reaguju.

- Kineski planeri znaju da što je duži rat, to je veća američka prednost - ukazuje Mastro.

Izvor: www.blic.rs