Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Dreadnought]

Bajden potvrdio novom premijeru posvećenost Amerike za bezbednost Japana


Novi japanski premijer Fumio Kišida potvrdio je danas da je primio snažnu poruku od američkog predsednika Džozefa Bajdena o posvećenosti SAD odbrani ostrva Senkaku, ili Diaoju kako ih zovu u Kini, koja uz Japan polaže pravo na njih.

U telefonskom razgovoru jutros, koji su trajali otprilike 20 minuta, saveznici su takođe potvrdili svoju saradnju u postizanju slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika, saopštio je Kišida na konferenciji za štampu.

- Takođe smo potvrdili da ćemo pomno raditi na pitanjima vezanim za Kinu i Severnu Koreju - naglasio je Kišida, prenosi Rojters.

On je rekao i da je Bajden posebno istakao obavezu SAD da brani Japan, uključujući i član 5 američko-japanskog bezbednosnog sporazuma koji se odnosi na nenaseljena ostrva Senkaku.

Ovim ostrvima, koja se nalaze 1.931 kilometara jugozapadno od Tokija, upravlja Japan od 1972, koji kao i Peking tvrdi da mu pripadaju, i koji je sve zabrinutiji zbog kineske aktivnosti u Istočnokineskom moru, uključujući i upade u teritorijalne vode oko spornih ostrva.

Telefonski razgovor sa američkim predsednikom usledio je dan nakon što je parlament izabrao Kišidu za novog premijera, a on raspisao parlamentarne izbore za 31. oktobar i obećao da će pojačati odgovor zemlje na pandemiju.


izvor

[MOTORISTA]

Jeziva ispovest: "Da, priznajem. Mučio sam ljude"
IZVOR: INDEX.HR UTORAK, 5.10.2021.

Stotine policajaca naoružanih puškama u Sinđanu išli su od kuće do kuće u ujgurskim zajednicama na samom zapadu Kine, izvlačeći ljude iz njihovih domova.

To je rekao bivši detektiv kineske policije za CNN i naveo da su ljudima stavljali lisice, navlačeći im vreće na glavu. "Sve smo nasilno odveli preko noći, ponekad i stotine ljudi u jednoj noći", rekao je bivši detektiv koji je postao uzbunjivač i zatražio da bude oslovljen kao Đijang kako bi zaštitio članove porodice koji su u Kini.



U trosatnom intervjuu za CNN koji je obavljen u Evropi gde se sada nalazi u izbeglištvu, Đijang je otkrio nepoznate detalje o onome što je opisao kao sistemsku kampanju mučenja nad etničkim Ujgurima u sistemu zatočeničkih logora u regionu, što Kina godinama negira.

"Udarite ih nogama, tucite ih dok ne budu u modricama i ranama. Sve dok ne kleknu na pod plačući", rekao je Đijang, prisećajući se kako su on i njegovi kolege ispitivali zatvorenike u policijskim centrima. Đijang je rekao da je svaki novi zatočenik pretučen tokom ispitivanja, uključujući muškarce, žene i decu od 14 godina. Metode su uključivale vezanje ljudi za metalnu ili drvenu "tigrovu stolicu", namenjenu za imobilizaciju osumnjičenih, vešanje ljudi sa stepenica, seksualno nasilje, strujne udare i mučenje vodom. Zatvorenici su često bili prisiljeni danima da ostanu budni, a uskraćivali su im hranu i vodu.

"Policija bi ljudima stala na lice i terala ih da priznaju"

"Svako koristi različite metode. Neki čak koriste šipke ili gvozdene lance sa katancima. Policija bi osumnjičenom stala na lice i terala ga da prizna", rekao je Đijang. Ljudi su optuženi za teroririzam, ali Đijang ne veruje da je ijedan od stotine zatvorenika, u čijem hapšenju je učestvovao, počinio neki zločin:

"Oni su obični ljudi", naveo je on.

Američki Stej department procenjuje da je od 2017. godine oko dva miliona Ujgura i drugih etničkih manjina bilo zatočeno u logorima u Sinđanu. Kina kaže da su logori edukacioni, usmereni na borbu protiv terorizma i separatizma, te je više puta negirala optužbe za kršenje ljudskih prava.

"Želim da ponovim da tzv. genocid u Sinđanu nije ništa drugo nego glasina osnovana na skrivenim motivima i otvorenim lažima", rekao je ranije Žao Liđian, portparol kineskog Ministarstva vanjskih poslova.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Bajden i Đinping se usaglasili - Moramo da se pridržavamo sporazuma!
Tanjug 06. 10. 2021.

AMERIČKI predsednik DŽozef Bajden potvrdio je da je razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o Tajvanu i da su se složili da se pridržavaju tajvanskog sporazuma, jer su tenzije između Tajpeja i Pekinga porasle.

- Razgovarao sam sa Sijem o Tajvanu. Slažemo se, poštovaćemo tajvanski sporazum. Jasno smo stavili do znanja da ne mislimo da bi trebalo da se radi bilo šta drugo osim da se pridržavamo sporazuma - saopštio je u utorak američki predsednik, prenosi Rojters.

Smatra se da se u ovoj izjavi Bajden poziva na dugogodišnju politiku Vašingtona "jedne Kine", prema kojoj SAD zvanično priznaju Peking, a ne Tajpej, i Zakon o odnosima s Tajvanom, koji jasno daje do znanja da odluka SAD da uspostavi diplomatske veze sa Pekingom umesto sa Tajvanom počiva na očekivanju da će se budućnost ostrva određivati mirnim putem. Tajpej je izvestio o 148 aviona kineskih vazdušnih snaga u južnom i jugozapadnom delu zone svoje protivvazdušne odbrane tokom četvorodnevnog perioda, počevši od petka, istog dana kada je Kina obeležila glavni praznik, Dan državnosti.

Vašington je pozvao Kinu u nedelju da prekine svoje vojne aktivnosti u blizini Tajvana.

- SAD su veoma zabrinute provokativnom vojnom aktivnošću Kine u blizini Tajvana, koja destabilizuje, rizikuje pogrešne procene i potkopava regionalni mir i stabilnost - saopštio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Tenzije oko Tajvana su se povećale poslednjih godina i Peking nije isključio upotrebu sile za povratak ostrva, koje smatra svojom suverenom teritorijom.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Tajpej: Vojne tenzije sa Kinom najgore u poslednjih 40 godina
Tanjug 06.10.2021.

Vojne tenzije sa Kinom najgore su u više od 40 godina, ocenio je danas ministar odbrane u Tajpeju, nekoliko dana nakon što je rekordan broj kineskih aviona ušao u zonu protivvazdušne odbrane ostrva.

Tokom perioda od četiri dana, koji je počeo prošlog petka, Tajvan je izvestio da je blizu 150 aviona kineskih vazdušnih snaga registrovao u svojoj protivvazdušnoj zoni, a juče je prijavljen samo jedan upad. Na pitanje poslanika o trenutnim vojnim tenzijama sa Kinom u parlamentu, ministar odbrane Čiu Kuo-čeng rekao je da je situacija najozbiljnija za poslednjih 40 godina, otkako se pridružio vojsci, navodeći da postoji opasnost od da se ove tenzije prošire širom osetljivog Tajvanskog moreuza, prenosi Rojters.

Čiu je poručio i da Kina već ima mogućnosti da izvrši napad na Tajvan i da procenjuje da ipak neće moći da izvede invaziju "u punom obimu" do 2025, pošto za pokretanje rata mora da uzme u obzir mnoge druge stvari. SAD, glavni tajvanski vojni dobavljač, potvrdile su svoju "čvrstu posvećenost" Tajpeju i kritikovale Kinu, dok Peking za podizanje tenzija okrivljuje politiku kojom Vašington podržava Tajvan kroz prodaju oružja i slanjem vojnih brodova kroz Tajvanski moreuz. Američki predsednik Džo Bajden potvrdio je juče da je razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o Tajvanu i da su se složili da se pridržavaju tajvanskog sporazuma, jer su tenzije između Tajpeja i Pekinga porasle.

Smatra se da se u ovoj izjavi Bajden poziva na dugogodišnju politiku Vašingtona “jedne Kine", prema kojoj SAD zvanično priznaju Peking, a ne Tajpej, i Zakon o odnosima s Tajvanom, koji jasno daje do znanja da odluka SAD da uspostavi diplomatske veze sa Pekingom umesto sa Tajvanom počiva na očekivanju da će se budućnost ostrva određivati mirnim putem.

Tenzije oko Tajvana su se povećale poslednjih godina i Peking nije isključio upotrebu sile za povratak ostrva, koje smatra svojom suverenom teritorijom.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

U trenutku velikih tenzija delegacija francuskog Senata doputovala u Tajpej
Tanjug 06.10.2021.

Grupa francuskih senatora doputovala je danas u petodnevnu posetu Tajpeju, nakon što je Kina, u trenutku najvećih tenzija, borbenim avionima ušla u zonu protivvazdušne odbrane ostrva za koje kaže da je njena suverena teritorija.

Grupa, koju vodi senator Alan Rišard, sastaće se sa predsednicom Cai Ing-Ven, ekonomskim, zdravstvenim i drugim zvaničnicima u Tajpeju. Rišara, bivšeg francuskog ministra odbrane, koji je prethodno posetio Tajvan 2015. i 2018. godine, i predvodi grupu prijateljstva sa Tajpejom u francuskom Senatu, kineska ambasada u Parizu je u februaru pozvala da otkaže svoju posetu.

Ministar odbrane Čiu Kuo-čeng rekao je danas u parlamentu da je situacija "najozbiljnija za poslednjih 40 godina" nakon što je zabeleženo 148 aviona kineskih vazdušnih snaga u zoni protivvazdušne odbrane ostrva tokom četvorodnevnog perioda, počevši od petka, istog dana kada je Kina obeležila glavni praznik, Dan državnosti.

Vašington je pozvao Kinu u nedelju da prekine svoje vojne aktivnosti u blizini Tajvana, dok Peking za podizanje tenzija okrivljuje politiku kojom Vašington podržava Tajpej kroz prodaju oružja i slanjem vojnih brodova kroz Tajvanski moreuz.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Biće rata 2025. godine"
IZVOR: JUTARNJI LIST SREDA, 6.10.2021.

Vojne tenzije s Kinom najgore su u poslednjih 40 godina, izjavio je tajvanski ministar obrane Čiju Kuo-čeng.

Kuo-čeng je takođe upozorio da bi Kina mogla da bude u mogućnosti 2025. godine da izvrši invaziju Tajvana. Prethodno je Kina poslala "rekordan broj" borbenih aviona u tajvanski vazdušni prostor, četvrti dan za redom. Iako su ove dve države odvojene već više od sedam decenija, Kina i dalje smatra da je Tajvan deo njene teritorije Kina sad preti Trećim svetskim ratom, a situacija se svakim danom sve više zaoštrova, piše "Gardijan".

"Do 2025. godine Kina će nas u potpunosti preuzeti. Trenutne tenzije su najgore u poslednjih 40 godina", rekao je tajvanski ministar obrane Čiju Kuo-čeng.

Iako tajvanski ministar smatra da je Kina već sad sposobna da napadne tu zemlju, veruje da će se to ipak dogoditi u sledeće tri godine kako bi Kina mogla što bolje da se pripremi, uzimajući u obzir sve potencijalne prepreke. Poznavaoci prilika smatraju da je do povećanih upada kineskih aviona došlo pošto je Tajvan podneo zahtev za pridruživanjem Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP), odnosno paktu o slobodnoj trgovini. Kina se žestoko protivi bilo kakvim slobodnim potezima Tajvana te ovo ponašanje države, koja već decenijama traži samostalnost, smatra nedopustivim.

"Tajvan je već dugo vremena autonomna pokrajina, tako da smatram da ne moramo nikome da se pravdamo. U ovoj situaciji ne želimo da budemo avanturisti, ali uradićemo sve što je u našoj moći da se obranimo", poručio je Caji tajvanski predsednik Ing-ven.

Tajvan ima 24 miliona stanovnika i, prema navodima britanskog lista, vojska te zemlje je u lošem položaju, odnosno nije konkurentna Kini. Položaj SAD-a i Džozefa Bidena je zasad nejasan jer je poznato da je američka vlast naklonjenija Kini nego Tajvanu; što znači da bi u ovoj situaciji Sjedinjene Američke Države mogle stati na stranu jače države.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Kina već ima kapacitete za veliki rat
Novosti 06. 10. 2021.

VOJNE tenzije sa Kinom najgore su u poslednjih 40 godina, ocenio je ministar odbrane u Tajpeju Čiu Kuo Čeng, nekoliko dana nakon što je rekordan broj kineskih aviona ušao u zonu protivvazdušne odbrane ostrva.

On smatra da Kina već sada ima kapacitete, ali da neće tek tako započeti rat, jer mora da uzme u obzir mnoge druge stvari. Tokom protekla četiri dana Tajvan je izvestio da je blizu 150 aviona kineskih vazdušnih snaga registrovao u svojoj protivvazdušnoj zoni, a juče je prijavljen samo jedan upad. Na pitanje poslanika o trenutnim vojnim tenzijama sa Kinom u parlamentu, ministar odbrane Čiu Kuo Čeng rekao je da je situacija najozbiljnija za poslednjih 40 godina, otkako se pridružio vojsci, navodeći da postoji opasnost da se ove tenzije prošire širom osetljivog Tajvanskog moreuza, prenosi Rojters.

Čiu je poručio i da Kina već ima mogućnosti da izvrši napad na Tajvan i da procenjuje da ipak neće moći da izvede invaziju u punom obimu do 2025, pošto za pokretanje rata mora da uzme u obzir mnoge druge stvari.

- Kina već sada ima kapacitete, ali neće tek tako započeti rat, jer mora da uzme u obzir mnoge druge stvari - naveo je on bez dodatnih objašnjenja.

SAD, glavni tajvanski vojni dobavljač, potvrdile su svoju čvrstu posvećenost Tajpeju i kritikovale Kinu, dok Peking za podizanje tenzija okrivljuje politiku kojom Vašington podržava Tajvan kroz prodaju oružja i slanjem vojnih brodova kroz Tajvanski moreuz. Američki predsednik DŽozef Bajden potvrdio je juče da je razgovarao sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom o Tajvanu i da su se složili da se pridržavaju sporazuma, jer su tenzije između Tajpeja i Pekinga porasle. Smatra se da se u ovoj izjavi Bajden poziva na dugogodišnju politiku Vašingtona “jedne Kine", prema kojoj SAD zvanično priznaju Peking, a ne Tajpej, i Zakon o odnosima s Tajvanom, koji jasno daje do znanja da odluka SAD da uspostavi diplomatske veze sa Pekingom umesto sa Tajvanom počiva na očekivanju da će se budućnost ostrva određivati mirnim putem.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

China Warns US it Risks War over Taiwan, Deploys Record Number of Aircraft on Combat Drills

[Dreadnought]

Taiwan minister warns China military tensions highest in decades

Military tensions between China and Taiwan are at their highest in four decades, the island's defence minister warned Wednesday, adding Beijing would be in a position to launch a full-scale invasion in 2025.

[MOTORISTA]

Kina "planira da izvrši invaziju", ali neće olako ući u rat već vreba pravu priliku
Milijana Milikšić 06.10.2021.

Temperatura u Istočnoj Aziji ne prestaje da skače već danima, a zajedno sa njom rastu i strahovi od moguće invazije u sićušnom delu velikog regiona. Kina od proslave velikog nacionalnog praznika već danima obleće oko Tajvana, a intenzitet tih akcija doveo je do toga da je ministar odbrane ostrva Čiu Kuo Čeng ocenio da su “vojne tenzije sa Kinom najgore za više od 40 godina” i da će Kina biti sposobna da izvrši invaziju na Tajvan “u punom obimu” do 2025.

On je istakao da je Kina već sada sposobna da izvrši invaziju na Tajvan, ali da će za tri godine biti potpuno spremna da je pokrene, preneo je “Gardijan”.

- Do 2025. Kina će sniziti troškove i gubitak snage na najniži nivo. Ona već sada ima kapacitet (za invaziju), ali neće olako započeti rat, jer mora da uzme mnoge druge stvari u razmatranje – rekao je Čiu u parlamentu, dodajući da postoji opasnost da se trenutne tenzije preliju širom osetljivog područja Tajvanskog moreuza.

- Za mene, kao vojnika, urgentnost je pravo ispred mene – istakao je Čiu.

U utorak je predsednica Tajvana Cai Ing Ven istakla da Tajvan neće biti “avanturistički” nastrojen, ali da će “uraditi sve što treba” da se odbrani.

- Usred gotovo svakodnevnih upada (kineske) Narodnooslobodilačke vojske, naš stav o odnosima sa dve strane moreuza ostaje konstantan: Tajvan neće podleći pritisku – rekla je Cai u članku za “Forin afers”, upozoravajući na “katastrofalne posledice” ako ostrvo padne u kineske ruke.

Rekordni upadi

Tokom perioda od četiri dana, od petka 1. oktobra, Tajvan je izvestio da je blizu 150 aviona kineskih vazdušnih snaga registrovano u njihovoj protivvazdušnoj zoni, a da je u utorak prijavljen samo jedan upad.

Kina je u nedelju uputila 16 aviona, a u subotu je u tajvansku identifikacionu zonu vazduhoplovne odbrane (ADIZ) ušao rekordan broj od ukupno 39 kineskih borbenih aviona, kao i u petak – na 72. godišnjicu osnivanja Narodne Republike Kine – kad je primećeno 38 letelica. Pre toga je rekordan broj upada zabeležen u junu, kad je u tajvansku zonu ADIZ ušlo 28 kineskih vojnih aviona. Kako je preneo CNN, u subotu je do upada došlo u dva talasa – 20 aviona danju, a 19 noću – a u njima je učestvovalo 26 borbenih aviona J-16, 10 aviona Su-30, dva aviona za upozorenje protiv podmornica Y-8 i jedan za rano upozorenje i kontrolu KJ-500. Na mapama koje je obezbedilo tajvansko Ministarstvo odbrane videlo se da su svi kineski letovi u subotu bili na ekstremno jugozapadnom delu zone.

Ministarstvo je tada saopštilo da su kao odgovor na upad izdali radio upozorenje i postavili sisteme protivvazdušne odbrane, dok je Tajvan u ponedeljak podigao borbene avione, nakon što su primećene 52 kineske letelice nedaleko od njegovog vazdušnog prostora. Kina tvrdi Tajvan kao svoju provinciju i obećala je da će ga zauzeti, i silom ako je potrebno.

Zastarele vojne snage Tajvana

Kina i Tajvan su podeljeni tokom građanskog rata četrdesetih godina prošlog veka, ali Peking insistira da će ostrvo u jednom trenutku biti “vraćeno”. Dok Tajvan tvrdi da je već suverena nacija i da nema potrebe da proglašava nezavisnost, malo je onih zemalja koje priznaju Tajvan, što Kini samo ide u prilog. Tajvan ima svoj Ustav, demokratski izabrane vođe – koje Peking optužuje da su separatisti – i oko 300.000 aktivnih trupa u oružanim snagama.

Većina tajvanske lovačke avijacije stara je gotovo 30 godina, ali je ostrvo krajem prošle godine počelo da započelo izgradnju flote podmornica ne bi li ojačao svoje odbrambene kapacitete. Analitičari su tada ocenili da bi taj potez mogao da zakomplikuje potencijalne planove Kine da izvrši invaziju na ostrvo ili instalira pomorsku blokadu. Iako kineska vojska daleko nadmašuje tajvansku, ostrvo se fokusiralo na razvoj asimetričnog odbrambenog sistema kako bi odvratilo napad ili odbilo kopnenu invaziju. Takođe je lobiralo za obaveštajnu i logističku podršku kod drugih nacija, među kojima su Australija, Japan i SAD – koje mu prodaju oružje.

Američka pomoć pod znakom pitanja

Sjedinjene Američke Države i Tajvan imaju niz nezvaničnih odnosa i blisku saradnju po raznim pitanjima. Iako nemaju zvaničnih veza sa ostrvom, imaju zakon koji zahteva da obezbede sredstva da se ono odbrani, navodi BBC, dok je stručnjak za kinesku politiku Orijana Skajlar Mastro nedavno ukazala da je američka politika prema Tajvanu “strateška dvosmislenost” – nema eksplicitnog obećanja da će SAD braniti ostrvo u slučaju kineske invazije. SAD su potvrdile svoju "čvrstu posvećenost" Taipeju i kritikovale Kinu, dok Peking za podizanje tenzija krivi politiku kojom Vašington podržava Tajvan, prodajom oružja i slanjem vojnih brodova kroz Tajvanski moreuz. Američki predsednik Džo Bajden potvrdio je sredu da je razgovarao sa kineskim kolegom Si Đinpingom o Tajvanu.

- Razgovarao sam sa Sijem o Tajvanu. Složili smo se… da ćemo se pridržavati Tajvanskog sporazuma. Jasno smo stavili do znanja da mislim da ne bi trebalo da radi ništa osim da se pridržava sporazuma – rekao je Bajden.

“Gardijan”, međutim, ukazuje da nije jasno na koji sporazum Bajden misli. Vašington ima dugogodišnju politiku “jedne Kine", prema kojoj SAD zvanično priznaju Peking a ne Tajpej, zasnovan na Tri zajednička saopštenja, Šest uverenja i Zakonu o odnosima s Tajvanom, koji jasno daju do znanja da odluka SAD da uspostavi diplomatske veze sa Pekingom umesto sa Tajvanom počiva na očekivanju da će se budućnost ostrva određivati mirnim putem. Derek Grosman, odbrambeni analitičar tink-tanka RAND korporacija, ukazao je za CNN da i kineska vojska “ima mnogo slabih tačaka, posebno kad se suoči sa skoro izvesnom intervencijom Sjedinjenih Država i mogućom japanskom i australijskom podrškom”.

- Kina razume ozbiljne posledice neuspelog napada ili invazije na Tajvan i verovatno će nastaviti da čeka na pravu priliku – rekao je Grosman.

Stručnjaci o mogućoj invaziji

Dok se analitičari uglavnom slažu da je verovatnoća da će Kina izvršiti invaziju na Tajvan mala, neki ukazuju da tajming i prirodu obletanja borbenih aviona u zoni ostrva. “Gardijan” navodi da komentari tajvanskog ministra odbrane dolaze u vreme dok parlament ostrva razmatra predlog posebnog zakona o odbrambenom budžetu vrednom 8,6 milijardi dolara. Oko dve trećine bi otišlo na oružje protiv brodova, poput kopnenih raketnih sistema, te plan o masovnoj proizvodnji domaćih projektila i brodova “visokih performansi”. Zapadni analitičari kažu da je Kina u stanju da ostvari određene dobitke i bez ispaljenog metka, preneo je “Jutarnji list”.

Džejkob Stouks, saradnik indopacifičkog bezbednosnog programa Centra za novu američku bezbednost, rekao je za poslednje tenzije da “ovo dobro osmišljen program iz Pekinga, zamišljen da se sprovodi mesecima i godinama, s nekoliko međusobno povezanih ciljeva”.

- Prvi je političko-vojni signal kojim pokušavaju da zastraše vlada u Tajvanu i istaknu pravo Kine na kontrolu nad ostrvom. Drugi je sticanje iskustva kineskih pilota i ostalog vojnog osoblja u sprovođenju ovakvih vrsta operacija u različitim uslovima… a treći je prisiliti tajvansku vojsku da mobilizuje avione kao odgovor, što pomaže da se istroše manje vazduhoplovne snage i piloti Tajvana – rekao je Stouks.

Lajonel Faton, stručnjak za indopacifičke odnose Univerziteta Vebster u Švajcarskoj, ukazuje da su Kini potrebne mere kako bi odvratila Tajvan od nepoželjnih radnji, posebno inicijative temeljene na nezavisnosti. Faton je primetio da je porast kineskih upada u tajvansku zonu usledio nakon što je Tajpej službeno podneo zahtev za pridruživanje Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP), odnosno paktu o slobodnoj trgovini. A tako nešto Kina neće da prihvati.

“U svetu postoji samo jedna Kina, a Tajvan je neotuđivi deo kineske teritorije. Što se tiče CPTPP, odlučno se protivimo pristupanju Tajvana bilo kakvom sporazumu ili organizaciji zvanične prirode”, napisao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Liđijan Džao Lijian na “Tviteru” krajem septembra. Faton je ocenio da “možemo da očekujemo da će Kina nastaviti svoju kampanju pritiska kako bi osigurala da njeno odvraćanje ostane čvrsto”. Karl Šuster, bivši načelnik operacija u Zajedničkom obaveštajnom centru američke Pacifičke komande, smatra da Peking signalizira Tajpeju da ga može napasti kad god poželi.

- To je snažna poruka, ona prati i pojačava preteću retoriku Kine – istakao je - Kineska vojska testira i razvija procenu sposobnosti Tajvana za otkrivanje i spremnost da odgovori na vazdušne pretnje. Takođe beleži vreme reakcije Tajvana, taktiku i postupke presretanja iz vazduha – dodao je Šuster. On je objasnio da su koordinisane vazdušne operacije sa velikim brojem aviona na velikoj udaljenosti složenije od operacija malih jedinica u blizini matične baze. Pogled vazduhoplovnog kontrolora na borbeni prostor manje je tačan na 100 nautičkih milja nego na 10, ukazao je.

Stoga je moguće da bi letovi velikog obima mogli da se nastave. Suštinski, kineskoj vojsci je potrebna praksa.

- Američko ratno vazduhoplovstvo i mornarica smatraju takve vežbe rutinskim, ali i dalje vežbaju bar jednom godišnje. Kineska vojska nema takvo iskustvo – kaže Šuster.

Izvor: www.blic.rs