PALUBA
December 06, 2024, 09:23:24 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 [57] 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 ... 104   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru  (Read 211816 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #560 on: October 14, 2021, 09:23:36 am »

Kritikovao je Sija i to platio 2,8 milijarde: Gde se krije najbogatiji Kinez
SVET Autor: Anđela Krstovic 14. okt. 2021

Džek Ma, osnivač Alibabe napravio je veliku buru prošle godine, kada je u javnost izneo niz kritika na račun Kine i njenog lidera Si Đingpinga. Od tada je samo dva puta viđen u javnosti, a poslovna imperija koju je izgradio polako se ruši.

Moćni kapitalista Džek Ma u oktobru prošle godine javno je kritikovao kineske regulatorne agencije i finansijski sistem države. Prema njegovim tvrdnjama, stari finansijski propisi otežavaju tehnološke inovacije i predstavljaju nasleđe industrijskog doba. Njegov javni istup prilično je naljutio državno rukovodstvo, te su regulatori kaznili njegove firme vrtoglavom sumom novca. Kako bi Ma bio dodatno diskreditovan, u javnost je pušten montirani spot u kome se on izvinjava i klanja kineskim policajcima na ulici, što je protumačeno kao ismevanje najvećeg kapitaliste. Da situacija bude još gora, Državna uprava za antimonopol i regulaciju tržišta počela je da istražuje njegovu kompaniju „Alibaba“ zbog sumnji u monopol. Ovo je oborilo vrednost „Alibabe“ na berzi za 60 milijardi dolara. Džek Ma potom je nestao iz javnosti na tri meseca.

Istragom je utvrđeno da je „Alibaba“ godinama zloupotrebljavala dominantnu tržišnu poziciju, sprečavajući pojedine prodavce da koriste druge platforme za trgovinu, zbog čega je kažnjena sa 2,8 milijardi dolara. Obračun sa Džekom Ma poslužio je Si Đinpingu da pokaže kako ume brzo da reši problem sa oligarsima ako nisu lojalni državi i Partiji. Obračun s vlasnikom Alibabe nagoveštava da Si Đinping proširuje antikorupcijsku kampanju na privatne kompanije i tako jača kontrolu nad poslovnom zajednicom. Ukoliko se slutnje analitičara pokažu kao istinite, kompanije koje je Ma samostalno izgradio mogle bi da postanu državno preduzeće.

Gde je nestao Džek Ma?

Od momenta kada je kritikovao finansijske regulatore, Ma se u javnosti pojavio svega dva puta. Kineski mediji preneli su da je nedavno viđen u Hong Kongu na sastanku sa poslovnim saradnicima. Milijarder uglavnom boravi u istočnom kineskom gradu Handžou, gde je središte njegovog poslovnog carstva, a poseduje najmanje jednu luksuznu kuću u bivšoj britanskoj koloniji Hong Kongu. Prema navodima pojedinih menadžera „Alibabe“, njihov šef pronašao je novu životnu zanimaciju – slikanje.

„Trenutno se pritajio, razgovaram s njim svaki dan. Zapravo mu ide jako, jako dobro. Slikarstvom se bavi iz hobija, prilično je dobar“, rekao je Džo Cai, jedan od menadžera kompanije „Alibaba“.

„Mislim da sada samo želi da kvalitetno utroši svoje vremen an hobije i filantropiju“, kratko je ispričao Cai, dok svet i dalje nema odgovor na pitanje – gde je i šta radi Džek Ma.

Izvor: www.nova.rs
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #561 on: October 15, 2021, 09:24:56 am »



Psaki: Amerika posvećena Tajvanu nepokolebljivo čvrsto


Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki izjavila je danas da je posvećenost SAD Tajvanu nepokolebljivo čvrsta, u trenutku kada tenzije između Tajvana i Kine rastu.

- Nastavićemo da podržavamo samoodbranu Tajvana - rekla je Psaki, preneo je Rojters.

Zvanični Peking ne priznaje tajvansku vladu i odbija saradnju sa predsednicom Cai Ing-ven nazivajući je separatistom koja odbija da prizna da je Tajvan deo jedne Kine.


izvor
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #562 on: October 16, 2021, 06:09:45 am »

Петак, 15.10.2021.

Кина неће затворити своја врата свету, већ ће само бити све отворенија

ПЕКИНГ –  Кинески председник Си Ђинпинг рекао је да Кина неће затворити своја врата свету, већ ће само бити све отворенија, преноси данас Кинеска медијска група (ЦМГ), а јавља Бета.

На отварању Друге глобалне конференције о одрживом транспорту Уједињених нација, у четвртак, Си је указао да је свет суочен са великим променама и глобалном пандемијом невиђеном у једном веку и позвао да се следи преовлађујући тренд светског развоја, унапреди глобална сарадња у транспорту и напише ново поглавље које приказује повезаност инфраструктуре, неспутане токове трговине, улагања и интеракције међу цивилизацијама.

У обраћању учесницима скупа путем видео везе, он је нагласио да је транспорт, као артерија економије и веза између цивилизација, претворио свет у глобално село и позвао свет да се придржава отворене интеракције и побољша повезивање. Према његовим речима међународна заједница треба да води отворену светску економију и одбаци дискриминаторна или искључива правила и системе. У погледу повећања јаза између богатих и сиромашних и повећања поделе север-југ узроковане пандемијом ковида 19, Си је позвао на напоре да се искористи омогућавајућа улога транспорта, како би се унапредила локална економија и животи људи.

Кинески председник је такође позвао на подржавање приступа заснованог на иновацијама и стварање више покретача развоја, преноси ЦМГ.

Izvor. www.politika.rs
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #563 on: October 17, 2021, 10:06:14 am »



Quote
China, Indonesia Agree to Upgrade China-Asean Strategic Partnership

China and Indonesia have agreed on upgrading the China-ASEAN strategic partnership, a consensus reached on Thursday during a virtual meeting between Chinese and Indonesian officials.



Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #564 on: October 17, 2021, 04:11:20 pm »

Ratni brodovi SAD i Kanade prošli kroz tajvanski moreuz
Tanjug 17.10.2021.

Ratni brodovi SAD i Kanade prošli su kroz Tajvanski moreuz krajem prošle nedelje, saopštila je danas američka vojska.

Razarač klase Arli Bjurk UŠ Đui (DDG 105) prošao je kroz Tajvanski moreuz zajedno sa fregatom Kraljevske kanadske mornarice (RCN), klase Halifaks HMCS Vinipeg, 14.-15. oktobra 2021. godine, stoji u saopštenju, preneo je Rojters. Tranzitni prolaz Đuija i Vinipega kroz Tajvanski moreuz pokazuje posvećenost SAD i njenih saveznika i partnera slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku, istaknuto je u saopštenju američke vojske.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #565 on: October 18, 2021, 05:23:53 am »

"Udružili se da izazovu nevolje" Kina osudila prolazak ratne flote SAD i Kanade pored Tajvana
Tanjug 18.10.2021.

Kineska vojska osudila je danas SAD i Kanadu zbog toga što su njihovi ratni brodovi prošli kroz Tajvanski moreuz.

U saopštenju vojske se navodi da su ratni brodovi ovih država ušli u Tajvanski moreuz i da su se te zemlje "udružile da izazovu nevolje" u regionu koji Kina smatra svojom teriotorijom, preneo je londonski dnevnik Gariđan. Ratni brodovi SAD i Kanade prošli su kroz Tajvanski moreuz krajem prošle nedelje, potvrdila je danas američka vojska.

Razarač klase Arli Bjurk UŠ Đui (DDG 105) prošao je kroz Tajvanski moreuz zajedno sa fregatom Kraljevske kanadske mornarice (RCN), klase Halifaks HMCS Vinipeg, 14. i 15. oktobra 2021. godine, stoji u saopštenju koje je ranije preneo Rojters.

Tranzitni prolaz Đuija i Vinipega kroz Tajvanski moreuz pokazuje posvećenost SAD i njenih saveznika i partnera slobodnom i otvoren

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #566 on: October 18, 2021, 06:00:25 am »

Hoće li se preći crvene linije: Kina i Tajvan su na opasnom putu
SVET Autor: Ana Tašković 17. okt. 2021

Tajvanski ministar odbrane, bivši general Čiu Kuo-Čeng, stao je prošle nedelje ispred zakonodavnog tela ostrva i izveo je strašno predviđanje - da će do 2025. godine Kina moći da izvede "poputno invaziju" na Tajvan, prenosi CNN. Dramatična izjava usledila je nakon što je Kina poslala najveći broj ratnih aviona do sada na nebo iznad voda jugozapadno od ostrva. Ali uprkos retorici i vojnom zveckanju, analitičari se slažu da Kina verovatno neće skoro napasti Tajvan, a jedan stručnjak dodaje da je verovatnoća invazije u narednih 12 meseci "blizu nule".



Peking je bacio talas agresije na ostrvo od kada je bivša nacionalistička vlada pobegla tamo nakon kineskog građanskog rata početkom 1949. godine. Na primer, početkom 2000-tih stručnjaci su rekli da bi Peking mogao da pređe na zauzimanje Tajvana u roku od te decenije. Zatim 2013. godine, tajvansko ministarstvo odbrane procenilo je da će kineska vlada imati sposobnost da izvrši invaziju do 2020. godine – ni jedno ni drugo nije se dogodilo. Uprkos najnovijim vazdušnim manevrima Pekinga, život se nastavlja u glavnom gradu Tajvana, Tajpeiju. Javnost uglavnom nije zabrinuta za pretnje invazijom, a redovni upadi jedva se spominju na naslovnim stranama novina. Ali to ne znači da nema razloga za uzbunu. Peking vrši vojni, ekonomski i diplomatski pritisak na Tajvan da postigne svoj dugorično cilj „Jedne Kine“ – jedinstvene ujedinjene zemlje uključujući ostrvo, prenosi CNN.



A stručnjaci brinu da će se ako čelnici Komunističke partije Kine veruju da nemaju nadu u mirno „ponovno ujedinjenje“, možda obratiti drastičnijim merama kako bi ispunili svoje ambicije.

Kineske crvene linije

U prvih pet dana oktobra, više od 150 aviona kineskih vazduhoplovnih snaga Narodnoosloodičake vojske ušlo je u tajvansko zonu odbrane, područje oko ostrva, gde Tajpeji kaže da će se odgovoriti na sve upade. Manevri su počeli nan kineski Dan držanovsti 1. oktobra, praznik u znak sećanja na osnivanje Narodne Republike i prirodni trenutak za činove vojnog držanja. Ali to nije bio jedini razlog. Stručnjaci kažu da su pogoršanje odnosa posledica dve stvari – sve čveršćeg i samouverenijeg Tajvana, potaknutog sve toplijim odnosima Tajpeija i Vašingtona, kao i domaće kineske politike. Iako su Tajvan i Kina odvojeno delovali više od 70 godina, Peking smatra da je ovo ostrvo gde živi 24 miliona ljudi, deo njihove teritorije i ima cilj ponovnog ujedinjanja, uprkos činjenici da Tajvanom nikada nije vladala Komunistička partija.

Da bi pokušali da prisile Tajvan, Peking je proteklih 40 godina pokušao da izoluje ovo ostrvo. Tajvan sada ima diplomatsku podršku od samo 15 zamalja. Ali uprkos svim naporima Pekinga, Tajvan je stekao globalni uticaj od početka 2020. godine. Zemlje u regionu brane pravo Tajvana na samoupravu kao nikada do sada. Japanski ministar odbrane Nobuo Kiši rekao je za CNN da će Tokio „odgovoriti“ na svaki pokušaj Kine da silom zauzme Tajvan, dok se australijska ministarka spoljnih poslova Maris Pajn obavezala na jačanje veza sa ostrvom. Podrška se proteže i izvan Azijsko-pacifičkog ostrva. Na primer, u septembru je Litvanija postala prva evropska država koja je posle više decenija, dozvolila Tajvanu da ima diplomatsku misiju pod svojim imenom.

Bliži odnosi Tajvana sa SAD-om ohrabrili su ga na svetskoj sceni. Pod Trampovom administracijom 2020. godine, Tajvan je pozdravio neke od svojih istaknutih američkih posetilaca u poslednjih nekoliko decenija, a na frustraciju Pekinga, Bajdenova administracija nije prekinula taj trend. Boni Glaser, direktorka programa za Aziju, pri Nemačkom Maršalvom fondu u SAD-u kaže da su ovi preleti kineskih avona, podsećanje na Tajvan i SAD da ne prelaze kineske „crvene linije“. Ona dodaje da ako bi se te linije prešle, da to može izazvati vojnu eskalaciju iz Pekinga, uključujući kampanju za formalnu nezavisnost Tajvana ili odluku o raspoređivanju velikog broja američkih trupa na ostrvo.

Ali pekingška publikanije sao na Tajvanu i u SAD, već i kod kuće. Pritisko na Tajvan, predsendik Si Đinping pokušava da pojača podršu uoči kongresa Komunističke partije Kine 2022. godine. Tada se Siju završava drugi mandat, iako je gotovo sigurno da će ostati na mestu predsednika. Ven-Ti Sung, saradnik u australijskom centru za Kinu u svetu pri Australijskom nacionalnom univerzitetu, rekao je da Si takođe želi da dobije podršku uoči sastanka partije u novembru na kojem će lista zvaničnika za više funkcije biti finalizovana. Snažna politika prema Tajvanu mogla bi odretiti koliko saveznika može postaviti na čelne pozicije u narednih pet godina. A Komunistička partija ima velike prioritete u narednoj godini koje bi invazija na Tajvan znatno zakomplikovala – Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. godine i 20. kongres partije.

Cilj „mirnog ponovnog ujedinjenja“ Kine

Jedan od najjasnijih znakova oklevanja Pekinga da izvrši invaziju na Tajvan došao je iz neobičnog izvora – samog Sija. U govoru 9. oktobra, kineski predsednik naglasio je svoju želju za „mirnim ponovnim ujedinjenjem“ sa Tajvanom i izgleda da je implicirao da je spreman da sačeka da se ostrvo dobrovoljno podčini. U opsežnim ratnim igrama koje su SAD održale ranije ove godine, američke snage su uspele da osujete simuliranu kinesku invaziju na Tajvan 2030. godine. Prema Difens njuzu vežbe su procenile da bi to bila Pirova poebda sa ogromnim gubitkom života.

Međutim, stručnjaci su rekli da je teško sagledati koji put ostaje za viziju ujedinjenja Pekinga. Podrška za kretanje ka „nezavisnosti“ za Tajvan, što znači traženje budućnosti koja je formalno odvojena od kontinentalne Kine, na najvišoj je tački u poslednjih nekoliko decenija, prema istraživanjima Tajvanskog nacionalnog centra za izbore Univerziteta Čengči. U junu je anketa koja je rađena sa 4.717 ljudi na Tajvanu pokazala da 25,8 odsto želi da krene ka nezavisnosti, a da 10 odsto želi „ujedinjenje“ sa Kinom. Većina ima mišljenje da bi trebalo zadržati sadašnji status kvo. Sung se osvrnuo i na porast brutanosti Pekinga prema Hongkongu, velikom finansijskom čvorištu kojem je obećano 50 godina poluautonomne uprave, da bi Peking nakon velikih prodemokratskih protesta 2019. godine strogo ograničio njegove građanske slobode.

Peking ima nekoliko razloga da se nada da će se Tajvan na kraju dobrovoljno ujediniti sa Kinom. Novoizabrani lider tajvanske opozicione partije složio se da su Kina i Tajvan ista zemlja. Takođe je obećao da će ponovo pokrenuti komunikacione kanale sa Pekingom ako bude izabran 2024. godine. Pre nego što bude bilo kakve akcije oko Tajvana, verovatno će doći do napada na ostrva u Južnom kineskom moru pod upravom Tajvana ili potencijalne bloade međunarodne trgovine sa ostrvom, ističu stručnjaci. U međuvremenu, vlada je odlučna da izvrši veliki pritisak na Tajvan.



Kina se redovno pritivi umešanosti Tajvana na bilo kojim međunarodnim forumima, a ponekad se trudi da odvrati zemlje od ovog ostrva. Čak i na vrhuncu pandemije, Peking je odbio da dozvoli učešće Tajvana u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zabrinut da bi se stekao utisak da ovo ostvo nije deo Kine.

Izvor: www.nova.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #567 on: October 18, 2021, 06:03:05 am »

Quote

Tensions between China and Taiwan are being described as the worst in decades. This after Beijing ordered dozens of warplanes to fly repeatedly over Taiwan's air defense zone, prompting accusations of intimidation. China's head of state, Xi Jinping, warned ominously that, as he put it: "It has never ended well for those who betray the motherland." The US, meanwhile, has warned China against any further provocation.



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #568 on: October 18, 2021, 11:12:46 am »




Nuklearne podmornice izazivaju sve veći nemir: "Ova situacija nikom neće koristiti"


Ministri inostranih poslova Malezije i Indonezije izrazili su zabrinutost da bi australijske podmornice mogle da povećaju rivalstvo velikih sila.

SAD, Britanija i Australija objavile su u septembru da su osnovale bezbednosni savez koji uključuje pomoć u izgradnji podmornica na naklearni pogon u Australiji.

Prema tom sporazumu, Australija će izgraditi najmanje osam podmornica na nuklearni pogon koristeći američku tehnologiju.

Stručnjaci kažu da će nuklearne podmornice omogućiti Australiji da sprovodi duže patrole što će znači jače vojno prisustvo saveza u regionu.

"Ova situacija sigurno nikome neće koristiti", rekao je indonežanski ministar spoljnih poslova Retno Marsudi posle sastanka sa kolegom iz Malezije Sajifudinom Abdulahom u Džakarti.

"Složili smo se da se napori za održavanje mirnog i stabilnog regiona moraju nastaviti i ne želimo da trenutna dešavanja izazovu napetost u trci u naoružanju i demonstraciju moći", rekao je Marsudi.

Dvojica ministara su na zajedničkoj konferenciji za novinare pozvali sve partnere iz Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN) da doprinesu stabilnosti, bezbednosti, miru i prosperitetu regiona i poštuju medjunarodno pravo.

Članice ASEAN su Filipini, Indonezija, Malezija, Singapur, Brunej, Mjanmar, Tajland, Laos, Vijetnam i Kambodža.


izvor
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #569 on: October 18, 2021, 02:32:42 pm »



"Povećane pretnje": Japan priprema vojsku


Premijer Japana Fumio Kišida zatražio je pojačanje japanske vojne sposobnosti kao odgovor na ono što je nazvao "povećanjim pretnjama od Kine i Severne Koreje".

Kišida je svoj zahtev izneo tokom tokom javne debate sa predstavnicima lidera osam političkih partija.

Partijski lideri su takođe razgovarali o načinima kako da oporave ekonomiju od posledica pandemije kovida 19 i da pronađu odgovor na eventualne buduće talase koronavirusa, preneo je AP.

Kišida je ocenio da se japansko okruženje brzo menja, a rekao je da Severna Koreja verovatno poseduje nekoliko stotina projektila koji mogu da dolete do Japana, zbog čega bi, prema njegovim rečima, Japan trebalo da se osposobi da uzvrati udarac na neprijateljske baze kao poslednju opciju koju dozvoljava međunarodni zakon.

Kao lider vladajuće Liberalne demoratske partije, Kišida je izabran za premijera ranije ovog meseca, a od tada je sazvao izbore za donji dom parlamenta, 31. oktobra.


izvor
Logged
Pages:  1 ... 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 [57] 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 ... 104   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 22 queries.