Bitka za komad zemlje – kineske snage sa lakoćom zauzeleAko Kina odluči da zauzme Pratas, ostrvce u Pacifiku, Sjedinjene Države ne bi nikako mogle odgovoriti na taj izazov bez eskalacije sukoba i izbijanja rata.
Taj je zaključak proizašao iz izveštaja Centra za novu američku bezbednost, tanka u kojem su stručnjaci za odbranu i spoljnu politiku odigrali ratnu igru koja je simulirala upravo takav scenario.
Pratas je ostrvce samo tri kilometara dugo i oko kilometar široko na svojem "najširem" delu.
Nalazi se oko 300 kilometara jugoistočno od Hong Konga i oko 400 kilometara jugozapadno od Tajvana.
Na njemu se nalazi omanja vojna baza u kojoj je smešteno petstotinjak tajvanskih marinaca, a vojni analitičari već dugo upozoravaju da bi to ostrvce Kini moglo poslužiti da ispita rešenost međunarodne zajednice da odbrani tajvanski suverenitet.
U scenariju iz ratne igre učestvovali su tajvanski, američki i regionalni stručnjaci, a scenario je počeo kineskom vojnom agresijom na Pratas.
Kineske snage, uz podršku mornarice i avijacije kineske Narodnooslobodilačke armije (PLA), s lakoćom su nadjačale brigadu tajvanskih marinaca na Pratasu i zauzele ostrvo.
Pomorske baze
Jednom kada se situacija na tlu promenila, Sjedinjene Države i Tajvan imali su vrlo malo opcija za pokušaj povratka na status quo bez daljnje eskalacije sukoba.
Tim koji je predstavljao kinesku stranu izbegavao je daljnju eskalaciju i samo je držao svoju novoosvojenu teritoriju, što je bilo posebno lako s obzirom na blizinu kineskih vojnih i pomorskih baza.
Američka strana bila je prisiljena poslati veći broj svojih snaga daleko od svojih baza na način koji bi bilo teško održavati duže vreme.
Agresivni vojni odgovor verovatno bi doveo do eskalacije i izbijanja rata s Kinom, što su i američki i tajvanski timovi htjeli da izbegnu po svaku cenu.
Ekonomske sankcije protiv Kine delovale su presporo i bile su preslabe da bi prisilile Kinu da napusti svoje novo ostrvo.
Kina je u prošlosti već pokazala da ne poštuje presude međunarodnih sudova kada se radi o teritoriju u Južnome kineskom moru, koji Peking u celosti smatra svojim.
Kineski brodovi - navodno ribarski - zaposeli su tako 1995. greben Misčif, unutar filipinskoga državnog pojasa.
Ubrzo su se kraj grebena pojavili brodovi za gradnju, uništili korale i pretvorili greben u veliko veštačko ostrvo na kojem su danas vojna baza, pista za avione i sistemi protivvazdušne obrane.
Međunarodni arbitražni sud presudio je 2016. da se radi o teritoriji Filipina, no Kina je odbila da prihvati presudu te ostrvo i dalje brani svojim vojnim snagama.
Manila ga ne može dobiti natrag bez upotrebe sile koja bi, pak, dovela do eskalacije sukoba i potencijalno direktnog rata s Pekingom.
Sličan bi se scenario mogao očekivati u slučaju osvajanja Pratasa - Kina bi tvrdila da je reč o njenoj teritoriji, kao što tvrdi i za Tajvan, te bi ga branila silom i ne bi ga prepustila Taipeiju bez obzira na pritisak međunarodne zajednice.
Strategija odvraćanjaStručnjaci iz Centra, koji su odigrali ratnu igru osvajanja Pratasa, stoga su zaključili kako je nužno delovati proaktivno i odvratiti Kinu od pokušaja osvajanja malog atola.
SAD i Tajvan već danas bi trebali koordinirano graditi strategiju odvraćanja od ograničene kineske agresije.
Autori izvještaja tvrde kako je preko potrebna saradnja s Japanom u izradi ove strategije jer bi ona mogla promeniti kineske procene vojnih i diplomatskih rizika koji proizlaze iz njezine agresije.
Japansko učešće bi omogućilo koordiniranje s Indijom i Australijom kroz takozvani Kvad te stvoriti prilike za saradnju s drugim državama čije teritorije svojata Kina, poput Vijetnama i Filipina.
Napetosti između Pekinga s jedne strane te Vašingtona i Taipeija s druge sve su izraženije poslednjih meseci u kojima Kina šalje rekordan broj svojih vojnih aviona u tajvansku zonu protivzračne odbrane.
Prošli je vikend Kina, zajedno s Rusijom, održala vojnu vežbu u sklopu koje su bojni brodovi obe države oplovili Honšu, najveće japansko ostrvo.
S američke strane, predsjednik Džo Bajden rekao je prošle nedelje da SAD ima obavezu da brani Tajvan, iako se Bela kuća posle izvlačila kako nije došlo do promene u javnom stavu Vašingtona, koji je namerno neodređen po pitanju odbrane ostrva.
Državni sekretar Antoni Blinken zatražio je da se Tajvanu dopusti "značajno učestvovanje" u telima UN-a, što Kina smatra provokacijom - puzajućim pokušajem priznanja nezavisnosti ostrva.
izvor