Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Dreadnought]

Lavrov: Rusiju zabrinjava težnja SAD da rasporedi rakete


Rusiju zabrinjava težnja Sjedinjenih Američkih Država da rasporedi rakete srednjeg i malog dometa u Evropi i u Azijsko-pacifičkom regionu, rekao je danas ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Ministar Lavrov je na konferenciji za novinare posle sastanka sa njegovim južnokorejskim kolegom Čang Ui-Jongom istakao i da potencijalno razmeštanje američkih raketa malog i srednjeg dometa u toj zemlji nije bila tema susreta, prenela je agencija Tass.

- Ta tema nije razmatrana, jer nam je dobro poznat principijelni stav predsednika i vlade Južne Koreje protiv takvog razmeštanja - napomenuo je šef ruske diplomatije.

Lavrov je ocenio da je žalosno što se SAD i Zapad ne slažu sa predlogom Moskve o moratorijumu na raspoređivanje raketa srednjeg i malog dometa u Evropi u rumunskim i poljskim bazama.

- Naše zapadne kolege odbijaju ovaj moratorijum, ne želim da vodim razgovore o ovoj temi, to je žalosno - ocenio je Lavrov.


izvor

[Dreadnought]

Bitka za komad zemlje – kineske snage sa lakoćom zauzele


Ako Kina odluči da zauzme Pratas, ostrvce u Pacifiku, Sjedinjene Države ne bi nikako mogle odgovoriti na taj izazov bez eskalacije sukoba i izbijanja rata.

Taj je zaključak proizašao iz izveštaja Centra za novu američku bezbednost, tanka u kojem su stručnjaci za odbranu i spoljnu politiku odigrali ratnu igru koja je simulirala upravo takav scenario.

Pratas je ostrvce samo tri kilometara dugo i oko kilometar široko na svojem "najširem" delu.

Nalazi se oko 300 kilometara jugoistočno od Hong Konga i oko 400 kilometara jugozapadno od Tajvana.

Na njemu se nalazi omanja vojna baza u kojoj je smešteno petstotinjak tajvanskih marinaca, a vojni analitičari već dugo upozoravaju da bi to ostrvce Kini moglo poslužiti da ispita rešenost međunarodne zajednice da odbrani tajvanski suverenitet.

U scenariju iz ratne igre učestvovali su tajvanski, američki i regionalni stručnjaci, a scenario je počeo kineskom vojnom agresijom na Pratas.

Kineske snage, uz podršku mornarice i avijacije kineske Narodnooslobodilačke armije (PLA), s lakoćom su nadjačale brigadu tajvanskih marinaca na Pratasu i zauzele ostrvo.


Pomorske baze

Jednom kada se situacija na tlu promenila, Sjedinjene Države i Tajvan imali su vrlo malo opcija za pokušaj povratka na status quo bez daljnje eskalacije sukoba.

Tim koji je predstavljao kinesku stranu izbegavao je daljnju eskalaciju i samo je držao svoju novoosvojenu teritoriju, što je bilo posebno lako s obzirom na blizinu kineskih vojnih i pomorskih baza.

Američka strana bila je prisiljena poslati veći broj svojih snaga daleko od svojih baza na način koji bi bilo teško održavati duže vreme.

Agresivni vojni odgovor verovatno bi doveo do eskalacije i izbijanja rata s Kinom, što su i američki i tajvanski timovi htjeli da izbegnu po svaku cenu.

Ekonomske sankcije protiv Kine delovale su presporo i bile su preslabe da bi prisilile Kinu da napusti svoje novo ostrvo.

Kina je u prošlosti već pokazala da ne poštuje presude međunarodnih sudova kada se radi o teritoriju u Južnome kineskom moru, koji Peking u celosti smatra svojim.

Kineski brodovi - navodno ribarski - zaposeli su tako 1995. greben Misčif, unutar filipinskoga državnog pojasa.

Ubrzo su se kraj grebena pojavili brodovi za gradnju, uništili korale i pretvorili greben u veliko veštačko ostrvo na kojem su danas vojna baza, pista za avione i sistemi protivvazdušne obrane.

Međunarodni arbitražni sud presudio je 2016. da se radi o teritoriji Filipina, no Kina je odbila da prihvati presudu te ostrvo i dalje brani svojim vojnim snagama.

Manila ga ne može dobiti natrag bez upotrebe sile koja bi, pak, dovela do eskalacije sukoba i potencijalno direktnog rata s Pekingom.

Sličan bi se scenario mogao očekivati u slučaju osvajanja Pratasa - Kina bi tvrdila da je reč o njenoj teritoriji, kao što tvrdi i za Tajvan, te bi ga branila silom i ne bi ga prepustila Taipeiju bez obzira na pritisak međunarodne zajednice.


Strategija odvraćanja

Stručnjaci iz Centra, koji su odigrali ratnu igru osvajanja Pratasa, stoga su zaključili kako je nužno delovati proaktivno i odvratiti Kinu od pokušaja osvajanja malog atola.

SAD i Tajvan već danas bi trebali koordinirano graditi strategiju odvraćanja od ograničene kineske agresije.

Autori izvještaja tvrde kako je preko potrebna saradnja s Japanom u izradi ove strategije jer bi ona mogla promeniti kineske procene vojnih i diplomatskih rizika koji proizlaze iz njezine agresije.

Japansko učešće bi omogućilo koordiniranje s Indijom i Australijom kroz takozvani Kvad te stvoriti prilike za saradnju s drugim državama čije teritorije svojata Kina, poput Vijetnama i Filipina.

Napetosti između Pekinga s jedne strane te Vašingtona i Taipeija s druge sve su izraženije poslednjih meseci u kojima Kina šalje rekordan broj svojih vojnih aviona u tajvansku zonu protivzračne odbrane.

Prošli je vikend Kina, zajedno s Rusijom, održala vojnu vežbu u sklopu koje su bojni brodovi obe države oplovili Honšu, najveće japansko ostrvo.

S američke strane, predsjednik Džo Bajden rekao je prošle nedelje da SAD ima obavezu da brani Tajvan, iako se Bela kuća posle izvlačila kako nije došlo do promene u javnom stavu Vašingtona, koji je namerno neodređen po pitanju odbrane ostrva.

Državni sekretar Antoni Blinken zatražio je da se Tajvanu dopusti "značajno učestvovanje" u telima UN-a, što Kina smatra provokacijom - puzajućim pokušajem priznanja nezavisnosti ostrva.


izvor

[MOTORISTA]

Bajden: SAD su uz svoje saveznike u Jugoistočnoj Aziji
Tanjug 28.10.2021.

Predsednik Džo Bajden izjavio je u sredu da će SAD stajati uz svoje saveznike u Jugoistočnoj Aziji i braniti pravo na slobodno kretanje morima, demokratiju i ljudska prava, naglasivši da podržava napore da se mjanmarska vojna hunta smatra odgovornom za uzvršenje svojih mirovnih obaveza.

Jugoistočna Azija je postala strateško bojno polje izmedu SAD i Kine, koja kontroliše veći deo Južnog kineskog mora i vrši vojni i politički pritisak na Tajvan, ostrvo koje smatra svojom teritorijom, preneo je Rojters. Bajden se pridružio liderima zemalja jugoistočne Azije na samitu Asocijacije nacija jugoistocne Azije (ASEAN) u kritkama vojne hunte na Mjanmaru, a samit je otvoren bez predstavnika Mjanmara jer vojna hunta ignoriše mirovne predloge.

- U Mjanmaru moramo da se pozabavimo tragedijom izazvanom vojnim udarom koji sve više podriva regionalnu stabilnost - ukazao je Bajdeni i istakao da su SAD duboko zabrinute kineskim prinudnim i proaktivnim aktivnostima u Tajvanskom moreuzu koji se nalazi između Tajlanda i kontinentalne Kine.

Tenzije izmedu Tajvana i Kine su eskalirale u poslednjih nekoliko nedelja, a Peking pojačava vojni i politički pritisak na to ostrvo.

"Slobodno kretanje za sve"

Sigurnost slobodne plovidbe i preletanja u Južnom kineskom moru u interesu je svih nacija i sve zemlje bi trebalo da rešavaju svoje nesuglasice kroz međunarodnu saradnju, poručio je danas kineski premijer Li Kećijang.

- Južno kinesko more je naš zajednički dom. Održavanje mira i stabilnosti u Južnom kineskom moru i očuvanje slobode plovidbe i preletanja služi interesima svih - rekao je on na video samitu zemalja istočne Azije. On je istovremeno naglasio i važnost uloge bloka ASEAN u regionu, preneo je Rojters.

Japan upozorio na upade Kine

Japanski premijer Fumio Kišida rekao je na današnjem video sastanku azijsko-pacifičkih lidera da se u Istočnom kineskom moru nastavljaju aktivnosti koje narušavaju suverenitet Japana, saopštila je vlada u Tokiju. Kina polaže pravo na grupu nenaseljenih ostrva u Istocnom kineskom moru koja su pod upravom Japana, a brodovi kineske obalske straže povremeno ulaze u ono vode koje Japan smatra svojom morskom teritorijom, prenosi Rojters.

Na sastanku azijsko-pacifičkih lidera, jednom od susreta na najvišem nivou čiji je domaćin danas bila Asocijacija država Jugoistočne Azije (ASEAN), premijer Kišida je izrazio ozbiljnu zabrinutost i zbog situacije u Hong Kongu i ljudskih prava u Sinđijangu, navodi se u saopštenju.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kineska flota u Kineskom moru ne da mira Tokiju
Tanjug 27. 10. 2021.

SIGURNOST slobodne plovidbe i preletanja u Južnom kineskom moru u interesu je svih nacija i sve zemlje bi trebalo da rešavaju svoje nesuglasice kroz međunarodnu saradnju, poručio je danas kineski premijer Li Kećijang.

- Južno kinesko more je naš zajednički dom. Održavanje mira i stabilnosti u Južnom kineskom moru i očuvanje slobode plovidbe i preletanja služi interesima svih - rekao je on na video samitu zemalja istočne Azije. On je istovremeno naglasio i važnost uloge bloka ASEAN u regionu, preneo je Rojters.

Japanski premijer Fumio Kišida rekao je na današnjem video sastanku azijsko-pacifičkih lidera da se u Istočnom kineskom moru nastavljaju aktivnosti koje narušavaju suverenitet Japana, saopštila je vlada u Tokiju. Kina polaže pravo na grupu nenaseljenih ostrva u Istočnom kineskom moru koja su pod upravom Japana, a brodovi kineske obalske straže povremeno ulaze u ono vode koje Japan smatra svojom morskom teritorijom,prenosin Rojters. Na sastanku azijsko-pacifičkih lidera, jednom od susreta na najvišem nivou čiji je domaćin danas bila Asocijacija država Jugoistočne Azije (ASEAN), premijer Kišida je izrazio ozbiljnu zabrinutost i zbog situacije u Hong Kongu i ljudskih prava u Sinđijangu, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Tajpej zvanično potvrdio prisustvo američkih vojnika
Tanjug 28.10.2021.

Mali broj američkih snaga stacioniran je na Tajvanu kako bi sprovodio obuke sa tajvanskim vojnicima, rekla je predsednica Caj Ing-Ven u intervjuu za CNN, potvrđujući time prisustvo američkih trupa na ostrvu koje Kina smatra svojom teritorijom.

Tenzije između Tajpeja i Pekinga, koje ne isključuju zauzimanje ostrva silom, eskalirale su poslednjih nedelja kako je Kina povećala vojni i politički pritisak.

- Imamo širok spektar saradnje sa SAD u cilju povećanja naše odbrambene sposobnosti - rekla je Caj za CNN u intervjuu emitovanom u četvrtak. Upitana koliko je američkih vojnika raspoređeno na Tajvanu, ona nije želela da precizira broj, već je samo rekla da "to nije onoliko koliko ljudi misle".

Potvrda dolazi u trenutku kada Peking naglo povećava vojni pritisak na Tajvan, uključujući ponovljene misije kineskih ratnih aviona u zoni za identifikaciju protivvazdušne odbrane Tajpeja. Dok je nekoliko tajvanskih i međunarodnih medija već ranije izvestilo o takvoj obuci sa američkim trupama, ova zvanična potvrda Tajpeja bi mogla dodatno da pogorša odnose SAD i Kine. SAD, kao i većina zemalja, nema formalne diplomatske veze sa Tajvanom, ali su njihov najvažniji međunarodni saveznik i glavni snabdevač oružjem.

Na pitanje o izveštajima o američkim trupama na Tajvanu, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je ranije ovog meseca reklo da bi SAD trebalo da prekinu vojne veze i prodaju oružja Tajpeju kako bi izbegle narušavanje bilateralnih odnosa.

Izvor. www.blic.rs

[Dreadnought]

Chinese mainland: 'Taiwan's participation in UN system' groundless

Ma Xiaoguang, spokesperson for the State Council Taiwan Affairs Office, told the media at a press conference that claims by some U.S. politicians that Taiwan should have a role in the UN are groundless.

[Dreadnought]

Oštra reakcija iz Kine nakon potvrde američkog prisustva na Tajvanu


Snažno se protivimo bilo kakvim zvaničnim i vojnim kontaktima između SAD i Tajvana, kao i mešanju SAD u unutrašnje stvari Kine, saopšteno je iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova nakon zvanične potvrde prisustva američkih vojnika na Tajvanu.

„SAD moraju da se pridržavaju principa „jedne Kine“ i odredbi tri američko-kineska dekreta. Snažno se protivimo bilo kakvim zvaničnim i vojnim kontaktima između SAD i Tajvana, kao i mešanju SAD u unutrašnje stvari Kine“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin. na brifingu, ističući da se kinesko-američki odnosi zasnivaju na principu „jedne Kine“.

Američke snage stacionirane su na Tajvanu kako bi sprovodile obuke sa tajvanskim vojnicima, rekla je u intervjuu za Si-En-En predsednica Caj Ing Ven, potvrđujući prvi put prisustvo američkih trupa na ostrvu koje Kina smatra svojom teritorijom.

Ona je izjavila i da je „pretnja“ iz Kine svakim danom sve veća i izrazio uverenje u podršku Vašingtona u slučaju napada.

Podsetimo, Peking smatra Tajvan svojom provincijom, dok Tajvan tvrdi da je autonomna država i da ima političke i ekonomske odnose sa nekoliko drugih nacija koje priznaju njegov suverenitet.


izvor

[Dreadnought]

Japan election Backroom power struggles and future Sino Japanese relations

Dating back to October 4, former Japanese Foreign Minister Fumio Kishida replaced Yoshihide Suga as the nation's 100th prime minister after winning the ruling Liberal Democratic Party's elections on September 29, with many citing poor handling of the pandemic as an explanation. But is this decision simply about the coronavirus, or actually the result of the behind-the-scenes power games? If Japan goes back to the days of games of elimination or "musical chairs" style of leadership, how will this impact the Sino-Japanese relationship?

[MOTORISTA]

Predsednica Tajvana: Imam poverenja u SAD da će nas braniti od Kine
SVET Autor: Beta/AFP 28. okt. 2021

Tajvanska predsednica Tsai Ing-ven izjavila je da ima poverenja u Sjedinjene Američke Države da će braniti to ostrvo od Kine.

„Imam poverenja s obzirom na dugogodišnje odnose koji nas vezuju za SAD, kao i podršku američkog naroda, Kongresa i administracije“, rekla je predsednica u intervjuu koji je u sredu uveče emitovao CNN.

Vojne tenzije između Tajvana i Kine su najgore u poslednjih više od 40 godina, ocenili su ranije ovog meseca tajvanski zvaničnici. Tajvan poručuje da je nezavisna država i da će braniti svoju slobodu i demokratiju. Kina međutim smatra da je Tajvan najosetljivije i najvažnije pitanje u njenim vezama sa SAD i osuđuje, kako navodi, „dosluh“ Vašingtona i Tajpeja.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Blinken Supports Taiwan's Bid UN 'Participation', Defying China on Taiwan Independence