Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Dreadnought]

General Milley Says US 'Absolutely Can' Defend Taiwan, China Says He is Bluffing, Warns Again China Will Call Bluff

[MOTORISTA]

Петак, 05.11.2021.

Кина најавила казне за присталице независности Тајвана

ПЕКИНГ – Кинеске власти су саопштиле данас да ће појединце који подржавају независност Тајвана сматрати доживотно кривично одговорним, изјавила је данас портпаролка кинеске канцеларије за послове са Тајваном, a преноси Танјуг.

Канцеларија је именовала тајванског премијера Су Ценг-Чанга, председника парламента Јоу Си-Куна и министра спољних послова Џозефа Вуа као људе који су „упорно за тајванску независност”, и први пут објавила да је саставила листу људи који спадају у ову категорију, преноси агенција Ројтерс. Кина ће, како је саопштено, применити казне за људе са листе, тако што им неће дозволити да уђу у континентални део Кине и кинеске посебне административне регионе Хонг Конг и Макао, и забраниће им да остварују новчану корист на копненом делу Кине.

Тајвански политичари се обично ослањају на донације компанија за финансирање својих предизборних кампања, а многе тајванске компаније остварују профит од пословања са копненим делом Кине.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Субота, 06.11.2021.
Небојша Катић

Све боје Денгове мачке

Процеси кроз које Кина пролази су вероватно најкомплекснији социјални и политички експеримент од Другог светског рата и њихов значај и последице превазилазе националне границе. Кина истовремено жонглира с толико лопти да импресионира како ниједна од њих још увек није пала на земљу

Корак по корак, око Кине се ствара политички, војни и медијски санитарни кордон. У таквој геополитичкој констелацији кинески простор за грешку је драстично сужен. Како ће се Кина носити са спољним изазовима зависиће понајвише од брзине којом ће она решавати своје нарасле унутрашње проблеме и системске противуречности.

Како помирити капиталистичко друштво и политички монопол комунистичке партије? Може ли се хармонизовати марксистички поглед на свет (све популарнији код младих чланова партије), с економским и социјалним променама које доноси капиталистички начин производње? Да ли је и данас заиста небитно какве је боје Денг Сјаопингова мачка ако успешно лови (економске) мишеве? Да ли је Кина закаснила с контролом оних социјалних процеса који сутра могу створити амбијент за какву обојену, тјенанменску револуцију? Или краће, могу ли се зли дуси капитализма вратити у боцу из које су утекли?

Део западних медија и аналитичара, како се то иначе рутински ради у периодима хладног рата, проричу катастрофичне сценарије за Кину. Најављују се велики сукоби у партијском апарату, па чак и неминовни државни удар којим ће Си Ђинпинг, први човек Кине, бити смењен већ колико сутра. Тврди се да Кина својом агресивном, „вучјом” спољном политиком и експлоатацијом малих држава убрзано ствара непријатеље као и да није у стању да креира савезе. На сличној линији су и предвиђања о брзом краху кинеске економије и о неминовним, великим социјалним потресима.

Ако се пропагандни рат остави по страни, Кина објективно има велики број унутрашњих проблема које нити крије, нити гура под тепих. Власти су свесне да ће држава слабити уколико се допусти да друштво постане толико слично западним друштвима да у њега уђу и све западне економске и социјалне болести. За Кину је то питање националне безбедности, па и опстанка.

Један од највећих проблема је висока корупција с којом се власти интензивно боре од 2013. Корупција је глобална бољка, али је проблем увек тежи тамо где се социјалне разлике убрзано увећавају. Социјалне неједнакости су данас у Кини израженије него у највећем броју западних држава, а овај проблем ће бити све већи како се економски раст буде успоравао. Не треба заборавити ни да је у системске промене Кина ушла са социјалистичке стране живота и да сећање на егалитарност умире спорије него сећање на сиромаштво Маовог времена.

Социјална заштита је и даље врло слаба, док је приватизовани здравствени систем прескуп за велики број људи. Систем образовања, на који су Кинези посебно осетљиви, у великом је проблему. Они који имају новац могу своју децу уписати у добре приватне школе или им обезбедити туторе који ће помоћи да њихова деца положе изузетно тешке пријемне испите за факултет. Друштво које би, сходно својој идеологији, морало да обезбеди једнаке услове за све, ту је озбиљно заказало и окаснило с решавањем тог проблема.

Огроман новац се слива у сектор некретнина, а станови, како је то у капитализму и ред, постали су инвестициона роба, а не само простор у коме се живи. Отуда, упркос огромној стамбеној изградњи, цене станова и закупнина расту. Велики број Кинеза је све даље од могућности да себи купи стан – онај насушни. Високошпекулативни сектор некретнина сада ствара проблеме који не угрожавају само социјалу стабилност већ угрожавају и финансијски систем.

Кина сада има највише милијардера на свету – преко хиљаду. Комунистичка партија мора да обуздава и контролише ту нараслу и моћну тајкунску класу. Кина то чини много ефикасније и чвршће него било која друга земља, али сукоб с богатима увек је окршај високог ризика. Кина се у том рату не обазире превише на економске последице и повремене берзанске поремећаје који прате такву врсту грубог државног мешања у пословање приватних компанија. Предност Кине је њено огромно тржиште коме кинески тајкуни не могу окренути леђа све и када би имали слободу да то учине. Они могу утећи из Кине, али свој бизнис не могу понети са собом нити га могу продати страним инвеститорима, поготово не када је реч о стратешки важним компанијама – држава то не допушта.

Процеси кроз које Кина пролази су вероватно најкомплекснији социјални и политички експеримент од Другог светског рата и њихов значај и последице превазилазе националне границе. Кина истовремено жонглира с толико лопти да импресионира како ниједна од њих још увек није пала на земљу. Али, веома је тешко сталним интервенцијама стати на пут тржишним снагама и глобалним трендовима у интегрисаном свету. На страни власти су њен изузетно квалитетан управљачки апарат, фантастични (досадашњи) економски успеси и снажна национална свест коју грађани Кине имају. Чини се да је национализам кључни фактор кинеског јединства и замена за ранију комунистичку идеологију – бар за сада.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Kina napravila kopije američkih nosača aviona


Kineska vojska napravila je imitacije u obliku američkih nosača aviona i drugih ratnih brodova, verovatno za potrebe obuke, u pustinji u Sinđanu.

Imitacije plovila pokazuju napore Kine da poboljša odbranu od nosača aviona, naročito onih koji pripadaju američkoj mornarici, pošto rastu tenzije između Vašingtona i Pekinga zbog Tajvana i Južnog kineskog mora

Na satelitskim snimcima se vidi oblici američkog nosača aviona u punoj veličini i najmanje dva antiraketna sistema u onome što se čini kao novi poligon za vojne vežbe u pustinji Taklamakan. Američki pomorski institut je, pozivajući se na podatke obaveštajne agencije "All Source Analysis" saopštio da se u tom kompleksu testiraju balistički projektili.

Kineski raketni program je u nadležnosti Narodne oslobodilačke armije Kine, a ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Prema godišnjem izveštaju Pentagona, kineske snage su prvi put ispalile rakete u Južno kinesko more u julu prošle godine. Tada je ispaljeno šest "df-21" balističkih projektila u vodama severno od arhipelaga Spretli, na području u moru na koje polaže pravo nekoliko zemalja.

Američki držani sekretar Entoni Blinken rekao je u julu ove godine da će SAD braniti Filipine ukoliko dođe do napada u Južnom kineskom moru i upozorio Kinu da prestane sa "provokativnim ponašanjem".


izvor

[MOTORISTA]

Kina napravila kopije američkih nosača aviona

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor: CLICK

[MOTORISTA]

Komunistička partija počela istorijski sastanak
I.Z.K. 08.11.2021.

Sastanak stotina pripadnika kineske političke elite, za koji se očekuje da će dodatno učvrstiti moć predsednika Si Đinpinga, otvoren je u Pekingu.

Očekuje se da će četvorodnevni sastanak Centralnog komiteta vladajuće Komunističke partije Kine, poznatog kao šesti plenum, iza zatvorenih vrata, doneti rezoluciju o istoriji partije, za koju analitičari kažu da će oblikovati domaću politiku i društvo u decenijama koje dolaze. Si je otvorio plenum u ponedeljak „objašnjenjima o nacrtu rezolucije o glavnim dostignućima i istorijskom iskustvu” stranke u njenoj 100-godišnjoj istoriji, objavila je državna novinska agencija Sinhua.

Istorijska rezolucija će biti tek treća od osnivanja stranke.

Prvo je Mao Cedung 1945. postavio ciljeve stranke sa sobom kao jedinim pravim vođom, dok je na drugoj rezolucijii Deng Sjaoping 1981. osudio neuspehe Maove vladavine dok su spasavali partiju.

- Rezolucija iz 1945. je potvrdila Maovo vođstvo u KPK, a rezolucija iz 1981. je bila o okretanju nove stranice od decenijskog destruktivnog haosa Kulturne revolucije koju je Mao stvorio - rekao je Dali Jang, stručnjak za Kinu sa Univerziteta u Čikagu - Ovogodišnja rezolucija će biti negde između – prošlost stranke i Sijeva budućnost – rekao je on, prenosi Gardijan. Rezolucija će odrediti kako se kineska istorija predaje i oslikava, i diktirati kontekst u kome se na Sijev autoritet i njegovu politiku gleda kao na uspeh.

Dokument dolazi u čast stogodišnjice osnivanja KPK i kritičnog trenutka za Sijevo buduće vođstvo. Analitičari kažu da se Si nada da će učvrstiti svoje mesto u istoriji kao kineski lider koji stvara epohu uz Maoa i Denga. Šesti plenum je jedan od poslednjih velikih sastanaka u petogodišnjem političkom ciklusu Kine i postavlja scenu za partijski kongres sledeće godine, gde se očekuje da će Si tražiti vanredni treći mandat na mestu lidera KPK nakon što je prethodno ukinuo ograničenja mandata. Dnevni red sastanka je strogo poverljiv, sa saopštenjima o diskusijama i rezolucijama koja se objavljuju po njegovom završetku.

Na plenumu 2016, KPK je dodelila Siju titulu „osnovnog“ vođe, stavljajući ga u rang sa Maom i Dengom, ali i naglašavajući važnost kolektivnog vođstva. Kako odnosi Kine sa zapadom nastavljaju da se pogoršavaju, mnogi u zapadnim prestonicama postavljaju pitanje kakva će sila Kina postati u budućnosti. U julu je Si rekao da je njegova stranka postigla svoj prvi stogodišnji cilj izgradnje umereno prosperitetnog društva za sve i iskorenjivanja ekstremnog siromaštva. On je takođe obećao „ujedinjenje“ sa Tajvanom kao neizbežni i ključni deo kineskog „nacionalnog podmlađivanja“.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ovako bi Kina mogla da testira Bajdena na Tajvanu
P.Z.S. /sputnjik internešnel 08. 11. 2021.

PREDSEDNIK DŽo Bajden je više puta rekao da će požuriti u pomoć Tajvanu ako kineski „loši momci” napadnu ostrvo, samo da bi ga drugi američki zvaničnici ispravili rekavši da stav Vašingtona o „strateškoj dvosmislenosti” prema Tajpeju ostaje nepromenjen.

Peking smatra Tajvan sastavnim delom Kine koji je predodređen za konačno mirno ujedinjenje. Peking ima nekoliko potencijalnih načina da „testira“ privrženost SAD Tajvanu bez rizikovanja opasnosti od sveopšteg rata između ekonomskih supersila, smatra viši saradnik Instituta Kejto Ted Galen Karpenter.

U članku u Nešnal interestu Karpenter sugeriše da bi umesto da zapreti invazijom na ostrvo, Narodna Republika mogla da izvede „ograničeniju akciju“ – zauzimanje Kinmena i Macua, dve male ostrvske grupe kojima upravlja Tajpej, ali na koje kao i na ostatak Tajvana polaže pravo Peking. Kina bi takođe mogla da pokrene „ograničenu akciju“ protiv „drugih, udaljenijih ostrva na koja Tajpej tvrdi“, kaže posmatrač, pri čemu se za sve takve operacije kaže da služe kao „hrabar, ali relativno niskorizičan način da Peking testira obim i pouzdanost rešenosti Vašingtona da odbrani Tajvan“.

Maleno ostrvo Pratas/Dongsha u Južnom kineskom moru, kojim upravlja Tajpej, ali na koje pravo polaže Peking, je jedna od mogućnosti, kaže Karpenter. Ostrvo dugo 2,8 km, površine 174 hektara, nalazi se na manje od 250 km od obale kontinentalne Kine, ali preko 430 km od Tajvana, i nenaseljeno je. Analitičar veruje da „u poslednje vreme čak i neki delovi uspavanog američkog spoljnopolitičkog establišmenta počinju da primećuju mogućnost ograničenog napada“, a neokonzervativni Centar za novu američku bezbednost nedavno je objavio izveštaj pod naslovom „Strategija otrovne žabe“ i izneo scenario prema kojem Kina napada ostrvo Pratas/Dongsha, zarobi 500 tajvanskih vojnika i postavi vojnu instalaciju. Preporuke trusta mozgova - jačanje odbrane SAD u regionu i pozivanje saveznika poput Japana da se uključe u odbranu, su „malo više od želje“, kaže Karpenter.

Karpenter strahuje da bi Kina mogla biti naterana da učini nešto kako bi sprečila Tajvan da udalji od bilo kakvog izgleda ponovnog ujedinjenja, uz zauzimanje Pratas/Dongsha ili nekih drugih udaljenih ostrva na koja polažu pravo ili pod upravom Tajvana, što će poslužiti kao „pucanj preko pramca (i Tajvana i Sjedinjenih Država) da bi se naglasilo da je Kina smrtno ozbiljna.” Analitičar veruje da kineski predsednik Si Đinping i drugi kineski zvaničnici imaju „legitimne razloge da sumnjaju da li bi Sjedinjene Države bile spremne da rizikuju užasno destruktivni rat sa Kinom zbog malih ostrva na koja samo polaže pravo Tajpej“, uz bilo kakav „hrabar potez“ da zauzeti ostrvo ili ostrva stavljajući „teret svake naknadne, opasne eskalacije u potpunosti na Sjedinjene Države, istovremeno šaljući naglašenu poruku o odlučnosti Kine i istrošenom strpljenju“.

DEBATA O POLITICI PREMA TAJVANU

Zakon o odnosima sa Tajvanom iz 1979 – koji utvrđuje politiku SAD „strateške dvosmislenosti“ u odnosu na Tajvan, ne obavezuje izričito Vašington da stane u odbranu Tajpeja u slučaju agresije, već samo navodi da svaki napor da se odredi budućnost Tajvana drugim sredstvima osim mirnim putem, uključujući bojkote i embargo, bi se smatrao „pretnjom miru i bezbednosti oblasti zapadnog Pacifika“ koja bi „ozbiljno zabrinula“ Vašington. TRA omogućava američkim zvaničnicima da ostrvu obezbede oružje odbrambenog karaktera i „održavaju kapacitet Sjedinjenih Država da se odupru svakom pribegavanju sili ili drugim oblicima prinude koji bi ugrozili bezbednost, ili društveni ili ekonomski sistem, naroda Tajvana“, ali ništa više. Karpenter sugeriše da bi nedavna serija kontradiktornih izjava Bajdenove administracije o Tajvanu – u kojima je predsednik u dva odvojena navrata dao izjave o obavezi da stane u odbranu ostrva, samo da bi to protivrečili njegovi zvaničnici, može biti pokazatelj unutrašnjeg debata o politici u Beloj kući.

Kineski zvaničnici su više puta ponavljali da traže mirno ponovno ujedinjenje Tajvana sa kopnom po modelu „Jedna zemlja, dva sistema“ koji je primenjen na Hong Kong 1997. Prošlog meseca predsednik Si je ponovio da će ponovno ujedinjenje definitivno doći i naglasio da „postizanje ponovnog ujedinjenja domovine mirnim putem“ bilo bi „najviše u skladu sa opštim interesima kineske nacije, uključujući naše sunarodnike na Tajvanu“.
Uprkos obećanju da će ponovno ujedinjenje biti mirno, kineski zvaničnici i mediji su takođe izrazili konsternaciju, frustraciju i gnev zbog stalnog nastojanja aktuelne tajvanske vlade da natera Vašington da prizna suverenitet ostrva – bilo preimenovanjem de fakto ambasade, ili pozivanjem tajvanskog lidera Cai Inga na predstojeći 'samit demokratije'.

Prošlog meseca Cai je priznao prisustvo malog broja američkih vojnika na Tajvanu usred medijskih izveštaja koji su otkrili da su američke snage bile angažovane na obuci tajvanskih snaga na ostrvu više od godinu dana. Kineski list Global Tajms na engleskom jeziku koji je okrenut prema spolja ranije je upozorio da bi Kina, ukoliko bi američke trupe bile otkrivene na Tajvanu, imala pravo da ih „slomi silom“ stavljanjem u upotrebu Zakona protiv secesije, koji bi takođe omogućio da silom ponovo ujedine ostrvo sa NR Kinom.

Nedavne napetosti u moreuz nisu konstanta u odnosima NR Kine i Tajpeja. Tokom osamdesetih i devedesetih dugogodišnja vladajuća partija Tajvana – nacionalistički Kuomintang – ista politička snaga koja se borila i izgubila u građanskom ratu protiv komunista u kineskom građanskom ratu kasnih četrdesetih, radila je na poboljšanju odnosa sa Pekingom, uspostavljajući i ekonomske veze i neformalne diplomatske veze. Partija je generalno prihvatila ideju o mirnom ujedinjenju. Međutim, Caijevi demokratski naprednjaci, koji su došli na vlast 2016. godine, odlučno su odbacili ideju ponovnog ujedinjenja u bilo kom obliku.

Prošlog meseca u svom tekstu za Nešnal interest profesor sa Harvard Kenedi škole Grejem Alison upozorio je da se SAD moraju pomiriti sa realnošću da više ne uživaju „vojni primat“ u regionu zapadnog Pacifika i da prihvate „ružno“ realnost da može izgubiti vojni sukob sa Kinom oko Tajvana zahvaljujući radikalnom napretku NRK-a u sposobnostima protiv pristupa/odbijanja područja (A2/AD), u kombinaciji sa gubitkom američke vojske „dominantne superiornosti u svakom operativnom domenu“.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Tajvanske vlasti: Kina koristi taktiku propagande i iscrpljivanja kako bi preuzela kontrolu nad ostrvom


Vlasti Tajvana su danas saopštile da Peking nastoji da preuzme kontrolu nad tim ostrvom, vršeći pritisak na tajvanske vojne kapacitete i uticajem na javno mnjenje, a pri tome izbegava sveopšti vojni sukob koji bi verovatno mogao da umeša SAD.

Ministarstvo odbrane u Tajpeju navodi u svom izveštaju da Peking koristi taktiku "sive zone" da bi pojačao pritisak na Tajvan, prenosi AP.

U izveštaju se još kaže da Peking iscrpljuje tajvanske vazduhoplovne snage kroz često angažovanje i teške zahteve za njegovo osoblje.

Rečeno je da strategija Kine takođe uključuje sajber-ratovanje, propagandu i kampanju za međunarodnu izolaciju Tajvana kako bi primorao tamošnje vlasti da prihvati uslove Pekinga bez upuštanja u rat.

Kina pojačava svoje pretnje da će upotrebiti silu protiv Tajvana tako što održava vojne vežbe i šalje avione blizu ostrva.

Tokom vikenda u kome se proslavlja kineski Dan državnosti, početkom oktobra, Kina je poslala 149 vojnih aviona jugozapadno od Tajvana u formacijama udarnih grupa, što je navelo Tajpej da podigne avione i aktivira svoje raketne sisteme protivvazdušne odbrane.

Vašington je prekinuo formalne diplomatske odnose sa Tajpejem 1979. kako bi mogao da ih uspostavi sa Pekingom, ali SAD su donele zakon po kome su obavezne da osiguraju da to ostrvo može da se brani i da sve pretnje prema njemu tretira kao pitanje od velike zabrinutosti.


izvor

[Dreadnought]

Plan: Zauzimanje Tajvana bez borbe


Tajvansko ministarstvo odbrane upozorilo je da su kineske oružane snage u stanju da blokiraju sve pomorske luke i aerodrome na ostrvu.

Po njima, ovo predstavlja direktnu pretnju Tajvanu.

U redovnom dvogodišnjem izveštaju, tajvansko ministarstvo piše kako je Kina započela takozvanu "sivu zonu" ratovanja protiv Tajvana, te navodi čak 554 upada kineskih borbenih aviona u tajvansku jugozapadnu zonu protivvazdušne odbrane između septembra prošle godine i kraja avgusta ove godine. Radi se o seriji agresivnih poteza čiji je cilj, veruju vojni stručnjaci, iscrpiti Tajvan.

Kineska narodnooslobodilačka armija u međuvremenu ubrzano radi na modernizaciji svojih oružanih snaga kako bi razvila sposobnosti projekcije sile, te kako bi "ostvarila premoć u mogućim vojnim operacijama protiv Tajvana, te efikasno odvratila strane snage, čime predstavlja ozbiljnu prijetnju našoj nacionalnoj sigurnosti."



Cilj blokada svih luka i aerodbroma

Prema analizi tajvanskih vojnih analitičara, narodnooslobodilačka armija Kine u ovom je trenutku u stanju da izvede istovremenu blokadu ključnih pomorskih i zračnih luka, te svih odlazećih vazdzšnih koridora, čime bi mogla da odseče sve pomorske i vazdušne veze Tajvana s ostatkom sveta, te da prekine dotok vojnih zaliha i logistike.

Kineske akcije, čija je svrha zastrašivanje, iscrpljuju tajvanske vojne resurse i nagrizaju moral tajvanskih snaga, te ciljaju na to da promene status kvo u Tajvanskom moreuzu kako bi u završnici "zauzeli Tajvan bez borbe," tvrdi analiza ministarstva odbrane.

Tajpej stoga planira da pojača svoje planove za asimetrično ratovanje kako bi bilo koji kineski napad učinio "što je više moguće bolnim i teškim po Kinu".

Deo te strategije bili bi i napadi projektilima dugog dometa na mete u kontinentalnom delu Kine, postavljanje polja pomorskih mina u obalna područja, te pojačanu obuku svojih rezervista.

Tajvanska predsednica Tsai Ingven potvrdila je krajem prošlog meseca kako se na ostrvu trenutno nalazi nepoznati broj američkih vojnika, koji s oružanim snagama Tajvana izvode vojne vežbe i pomažu u obuci lokalne vojske.

Iako SAD odbija službeno da potvrdi da li bi bili spremni da vojno brane Tajvan u slučaju kineskog napada - Vašington se obvezao jedino da pruži pomoć u oružju i opremi - predsednik Džo Bajden rekao je prošlog meseca kako bi Sjedinjene Države pritekle u pomoć Tajvanu u slučaju napada.

U slučaju planirane kineske invazije na Tajvan, Američka mornarica mogla bi da blokira Tajvanski moreuz i prepreči put mogućim kineskim desantnim brodovima, prisiljavajući Kinu na eskalaciju sukoba s SAD.


izvor

[Dreadnought]

Posle posete Amerikanaca Tajvanu, odmah vežba kineske vojske


Kineska vojska je saopštila da je sprovela vojnu vežbu u oblasti Tajvanskog moreuza.

Vežba je održana pošto je kinesko ministarstvo odbrane prethodno osudilo posetu delegacije američkog Kongresa Tajvanu.

Kako je taj resor saopštio, vežbe u oblasti Tajvanskog moreuza su "neophodna mera za očuvanje nacionalnog suvereniteta".

U saopštenju se dodaje da je "patrola za ratnu spremnost'' podstaknuta ''ozbiljno netačnim rečima i postupcima relevantnih zemalja po pitanju Tajvana'' i akcijama onih koji se zalažu za nezavisnost ostrva. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin je izjavio da Kina smatra posetu američke delegacije Tajvanu "ozbiljnim kršenjem" američkih obaveza da neće imati formalne odnose sa Tajvanom, ostrvom na koje Kina polaže pravo.

"Sve rizične i provokativne akcije protiv ponovnog ujedinjenja Kine su kao mrav koji pokušava da sruši ogromno drvo, i osudjene su na neuspeh", poručio je Vang.

Tajvansko ministarstvo odbrane je saopštilo da je šest kineskih vojnih aviona ušlo u njegovu jugozapadnu zonu protivvazdušne odbrane, uključujući četiri borbena aviona J-16 i dva osmatračka aviona. Nekoliko tajvanskih medija izvestilo je da su neimenovani članovi iz Predstavničkog doma i Senata SAD stigli u Tajpej američkim vojnim avionom.


izvor