Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Dreadnought]

Whistleblower claims China planned invasion of Taiwan this fall: Report

Michael Pillsbury tells Laura Ingraham that unless we get a peace deal involving Russia and Ukraine, this provides an opportunity for the hawks in Beijing to say, ‘This is our chance, let's go.'

[MOTORISTA]

Kinezi poslali svoj najmoderniji avion na američki F-35
Novosti online 18. 03. 2022.

NAJMODERNIJI američki avioni F-35 imali su bliski susret sa najmodernijim kineskim avionima J-20 iznad Istočnog kineskog mora.

Susret dva nevidljiva aviona pete generacije otkrio je američki general Kenet Vilsbah, komandant američke pacifičke avijacije. Kako piše kineski državni medij „Global tajms“, „ako je taj incident istinit, verovatno je kinesko vazduhoplovstvo koristilo J-20 da presretnu moguće provokativne aktivnosti američkih F-35 blizu Kine“.

- Nedavno smo imali približavanje aviona F-35 i J-20 iznad Istočnog kineskog mora i relativno smo impresionirani sa komandama i kontrolom aviona J-20 - rekao je američki general tokom onlajn diskusije na Jutjubu.



General je istakao da „kineski piloti veoma dobro lete na J-20“, te da i dalje pokušavaju da odgonetnu da li je J-20 sličniji američkom avionu F-35, koji je višenamenska letelica, ili avionu F-22, lovcu koji ima sposobnost i za napade na ciljeve na zemlji.

„Global tajms“ navodi da kineska armija nije potvrdila ovaj događaj, ali da je Vang Li, pilot aviona J-20 rekao na kineskoj centralnoj televiziji kako je učestvovao u rutinskim misijama kontrole iznad Istočnog kineskog mora. Kineski medij ocenjuje, pozivajući se na izjave američkog generala i kineskog pilota, kako je verovatno da je F-35 ušao u zonu identifikacije kineske protivvazdušne odbrane iznad Istočnog kineskog mora i da su ga uočili antistelt radari. Kada je otkriven, prema analizi „Global tajmsa“, kinesko vazduhoplovstvo podiglo je svoj J-20 kao avion koji je ekvivalentan američkom F-35.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Среда, 23.03.2022.

Тајван разматра продужење трајања војног рока због тензија са Кином

ТАЈПЕЈ – Тајван разматра продужење четворомесечне обавезе служења војног рока усред забринутости због тензија са Кином које су наглашене инвазијом Русије на Украјину.

Министарство одбране наводи да влада неће одмах применити одлуку, али ће објавити резултате свог интерног истраживања без обзира шта одлучи. Одлука би ступила на снагу тек годину дана након објављивања, а о доношењу ће се договорити с парламентом.

Кина сматра Тајван делом своје територије и њена је намера да буде под потпуним суверенитетом Пекинга, а последњих година је појачала свакодневно војно патролирање острва борбеним авионима. Према кинеским истраживањима, чак 70 одсто Кинеза подржава војно заузимање Тајвана, а и сам Си Ђинпинг је у више наврата истицао намеру да се Тајван врати под кинески суверенитет.

Са друге стране, огромна већина становника Тајвана не жели да буду део Кине.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Субота, 26.03.2022.
М. Пешић

Кинески „дипломатски десант” на Кабул и Њу Делхи

Министар спољних послова Ванг Ји поручио је талибанској влади да је Пекинг спреман да помогне Авганистану

Пекинг је у претходна два дана извршио изненадни „дипломатски десант” – прво на земљу чију власт међународна заједница још не признаје, а затим на државу с којом има гранични спор на простору источних Хималаја.

Кинески министар спољних послова Ванг Ји, без претходне уобичајене протоколарне најаве, посетио је прво Кабул, а потом Њу Делхи. У Авганистану се састао с талибанским лидерима да промовише пројекат „Појас и пут”, а у Индији с колегом Субрамањаном Џаишанкаром у покушају да поправи нарушене односе Пекинга с Њу Делхијем после крвавих пограничних сукоба 2020. године у региону Ладака. Сусрет кинеског шефа дипломатије са члановима талибанске владе у Кабулу 24. марта био је у склопу припрема за састанак држава суседних Авганистану, планиран за идућу седмицу, чији ће домаћин бити Пекинг.

Ванг Ји је у својој првој посети Кабулу поручио да је Кина спремна да помогне Авганистану да постигне истинску независност и самосталан развој. Током састанка с Амиром Каном Мутачијем, вршиоцем дужности министра иностраних послова прелазне владе авганистанских талибана, Ванг је рекао да Кина поштује независност, суверенитет и територијални интегритет Авганистана, независан избор авганистанског народа и авганистанска верска уверења и националне обичаје.

Кина још није формално признала владу коју су формирали талибани након што су дошли на власт у августу прошле године, али за разлику од већине западних држава, Пекинг није затворио своју амбасаду и противи се западним санкцијама према Кабулу. Кина је од краја августа прошле године послала више пошиљки хитне хуманитарне помоћи у Авганистан, а како би олакшала економске тешкоће авганистанског народа организовала је увоз пињола, организујући чак 36 чартер летова.

Ванг није крио да Пекинг забрињава могућност да Исламски покрет источног Тукменистана, који је на листи терористичких организација СБ УН, делује из Авганистана против интереса Кине. Амир Кан Мутаки је обећао да ће авганистанска страна предузети одлучне и снажне мере да елиминише терористичке снаге у Авганистану. У саопштењу канцеларије заменика премијера Абдул Ганија Барадара наводи се да је Ванг добио уверавања у вези са забринутошћу за које Кина мисли да би могле „произаћи са тла Авганистана”.

У саопштењу Пекинга наводи се и да Кина поздравља учешће Авганистана у иницијативи „Појас и пут”, глобалном плану за даље укључивање Кине у инфраструктурне и инвестиционе пројекте широм света, те да је спремна да се залаже за проширење кинеско-пакистанског економског коридора на Авганистан.

Ванг је у Кабул стигао из Исламабада, где је присуствовао дводневном састанку Организације исламске сарадње. Из Авганистана је отпутовао у Индију, што је највиша посета кинеског званичника овој земљи откако су се због пограничних сукоба пре две године погоршали односи две суседне земље.

После сусрета с кинеским колегом Субрамањан Џаишанкар је изјавио да Њу Делхи кључ за боље односе две земље види у потпуном повлачењу кинеских и индијских трупа с њихове удаљене границе. Индијски саветник за националну безбедност Аџит Довал јуче је у разговору с кинеским званичником затражио повлачење трупа из Ладака, јер продужење постојеће ситуације није у заједничком интересу, рекао је индијски извор за Ројтерс.

Вангова посета долази након што је кинеског министра спољних послова индијска влада критиковала због недавних примедби које се односе на спорни регион Кашмира. Почетком недеље, Ванг се обратио на конференцији Организације за исламску сарадњу (ОИЦ), где је рекао да Кина „дели исту наду” као ОИЦ у вези с Кашмиром, у којем су муслимани већинска заједница. Организација за исламску сарадњу је позвала на самоопредељење територије коју делимично контролише Индија.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Svaka podrška Rusiji mora imati posledice
Tanjug 31. 03. 2022.

EU i Kina održaće sutra bilateralni samit, a u razgovorima putem video linka učestvovaće predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta, Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel, šef diplomatije EU Žosep Borelj, odnosno predsednik i premijer Kine, Si Ðinping i Li Kećijang.

Ovaj, 23. samit EU i Kine, odrzaće se u svetlu ruske invazije na Ukrajinu, a nakon poziva Brisela Pekingu da se uzdrži od podrske Moskvi. Očekuje se da će lideri EU i Kine razmotriti sveobuhvatnu bilateralnu agendu EU-Kine, uključujući trgovinske i investicione odnose, klimatske akcije, digitalna pitanja, ljudska prava, ekonomski oporavak nakon pandemije, kao i regionalna pitanja.

Pred sutrašnje razgovore, iz Evropskog parlamenta su poručili da je “dvosmislen” stav Kine o ratu u Ukrajini zabrinjavajući i da EU treba da ga ”pažljivo proceni i usvoji strateški odgovor na kinesku projekciju moći i uticaja”.

”Prepoznajemo strateški značaj odnosa EU i Kine. Međutim, svaka kineska podrška Rusiji mora imati posledice po odnose EU i Kine. EU bi stoga trebalo da pozove Kinu da koristi svoj uticaj konstruktivno i odgovorno.”, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

U EP podsećaju da je prošlo godinu dana otkako je Kina uvela sankcije entitetima i pojedincima EU, uključujući poslanike u Evropskom parlamentu, i pozivaju EU zvanicnike da u razgovorima sa kineskim liderima insistiraju na ukidanju ovih mera. U EP nagkašavaju da EU treba da ostane čvrsta u dijalogu sa Pekingom po pitanju ljudskih prava i održi odlučnost i jedinstvo u odbrani EU vrednosti i principa.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Zadržavamo nezavisan stav o ukrajinskoj krizi

Kina zadržava nezavisan stav o ukrajinskoj krizi, rekao je danas portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan, komentarišući izveštaje o, kako navodi agencija RIA Novosti, planiranom pritisku političara EU na Kinu tokom današnjeg samita EU-Kina.

Piše: Tanjug
01.04.2022.

- Što se tiče Ukrajine, Kina se pridržava nezavisne miroljubive spoljne politike i donosi sopstvene odluke na osnovu činjenica - rekao je portparol.

RIA podseća da je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uoči virtuelnog samita sa Kinom rekla da bi svaka podrška Pekinga Rusiji povodom napada na Ukrajinu ozbiljno narušila ugled Kine u Evropi. Lideri Evropske unije i Kine održaće danas samit putem video linka, a glavna tema će biti situacija u Ukrajini. Ispred EU, samitu će prisustvovati predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica EK Ursula fon der Lajen. Sa kineske strane, prisustvovaće predsednik Si Đinping i premijer Li Kećijang.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

EU poručila Kini: Bar se ne mešajte; "Jasno smo stavili do znanja"


Predsednici EK i Evropskog saveta Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel razgovarali su danas sa predsednikom i premijerom Kine, Si Đipingom i Li Kećijangom.

Istakli su da su u razgovoru "iskoristili sve poznate argumente" i da se "nadaju da će Kina razumeti razloge za pritisak na Kremlj" kako bi se rat u Ukrajini što pre završio.

”Pozitivni koraci Kine da se zaustavi rat bili bi dobrodošli od strane EU i globalne zajednice”, poručuju iz Brisela.

Predsednik Evropskog saveta, Šar Mišel, naglašava da u pitanju nije bio ”uobičajan EU Kina samit” već ”samit u ratnim vremenima”, u ”najtežnoj bezbednosnsoj situaciji u Evropi od kraja Drugog svetskog rata”.

”EU i Kina su se usaglasile oko toga da je ovaj rat pretnja goobalnoj bezbednosti i svetskoj ekonomiji. Globalna nesatbilnost nije u intersu ni EU niti Kine. Kao globalni akteri mi delimo odgovornost da radimo na miru i stabilnosti. Pozvali smo Kinu da pomogne da se zaustvai rat u Ukrajini. Kina ne može da žmuri pred ruskim kršenjem međunarodnih zakona”, poručio je Mišel.

U Briselu napominju da je EU sa međunarodnim partnerima nametnula oštre sankcije Moskvi sa prvenstvenim ciljem zaustavljanaja rata u Ukrajini i upozoravaju da će svaki pokušaj zaobilaženja sankcija ili "pružanja finansisjke ili vojne pomoći Rusiji produžiti rat, doneti nove ljudske žrtve i još veće ekonomske posledice za sve”.

Najnovije informacije o ratu u Ukrajini pratite OVDE.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je nakon razgovora sa predsednikom i Premijerom Kine, ocenila da se EU nalazi u trenutku u kome se definiše ne samo situacija na evropskom kontinentu, već i odnosi EU sa ostatkom sveta.

Fon der Lajen je ocenila da Kina ima posebnu odgovornost kao stalna članica SB UN da se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i suvereniteta Ukrajine.

”Jasno samo stavili do znanja da Kina, ako ne podrži, bar ne treba da se meša se u naše sankcije prema Rusiji. Ni jedan EU garađanin neće razumeti bilo kakvu podršku ruskoj vojnoj mašineriji, a to može voditi značajnom smanjenju ugleda Kine u Evropi. U pitanju je ne samo povrenje već i investicije”, zaključla je Lajen.

Ona je navela da Kina sa EU dnevno ostvari do dve miliarde evra trgovine, u odnosu na 330 miliona sa Rusijom, i naglasila da nije u intersu Kine bilo kakvo produženje ratnih sukoba u Ukrajini.


izvor

[MOTORISTA]

Si Đinping zvaničnicima u Briselu: "Nadam se da možete da formirate nezavisni stav o Pekingu"

Kineski predsednik Si Ðinping rekao da bi Kina i EU trebalo da doprinesu stabilnosti u turbulentnom svetu, na danas održanom 23. samitu Evropske unije i Kine.

Piše: Tanjug
01.04.2022.

Si je, u razgovoru sa predsednicima Evropske komisije i Evropskog saveta Ursulom fon der Lajen i Šarlom Mišelom putem video-linka rekao da se nada da EU može da formira svoj stav o Kini "nezavisno", prenela je kineska televizija CCTV. Rojters dodaje da je Kina zabrinuta da će EU zauzeti čvršći spoljnopolitički stavu poput SAD i da je ranije pozivala Brisel da "iskljuci spoljno mešsanje" iz svojih odnosa sa Kinom. Si je takođe preneo evropskim liderima da obe strane više da komuniciraju kada je reč o najvažnijim pitanjima u njihovim biletarlnim odnosima i miru u svetu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kina je na putu da preokrene svetski poredak

Danas se održao sastanak evropskih i kineskih zvaničnika, na dnevnom redu bile su brojne teme od „zajedničkog interesa” poput klimatskih promena, biodiverziteta i zdravlja, kao i poziv Evropske unije za nastavak pregovora o ljudskim pravima.

Piše: I.Z.K.
01.04.2022.

Ali u osnovi razgovora bila je jedna važna tema: ruska invazija na Ukrajinu — i šta to znači za odnose između Kine i Zapada.

Politički slogan

U Kini „Nove ere“ potraga za adekvatnim međunarodnim statusom je suštinska komponenta procesa unutrašnje političke legitimacije. Tokom pandemije, visoki zvaničnici Komunističke partije osmislili su novi politički slogan: dongšeng si đang 东升西降, što znači "uspon istoka i pad zapada".

Obrazloženje iza toga uključivalo je uverenje Kine da je imala „sistemske prednosti“ u borbi protiv korona virusa, kao i dugotrajno uverenje da će je tehnološki napredak zemlje koji podržava država uskoro dovesti u poziciju da preokrene zapadni svetski poredak, piše Politiko. Sa tim u vidu rođeno je strateško usklađivanje Kine sa Rusijom. Putinovo poslednje putovanje iz Rusije pre rata bilo je u Peking, gde je prisustvovao Zimskim olimpijskim igrama i potpisao, kako su preneli kineski zvaničnici, sporazum o partnerstvu bez ograničenja sa Sijem.

Sporazum između njih dvojice deklarisao je nameru da se ospori zapadni poredak, zasnovan na demokratiji, slobodama i ljudskim pravima. Evropski zvaničnici su ga brzo osudili. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Moskva i Peking nastoje da zamene postojeća međunarodna pravila. Njen šef spoljne politike Đuzep Borelj opisao je zajedničku izjavu kao „revizionistički manifest za reviziju svetskog poretka“, dodajući da „Rusija i Kina postaju sve odlučnije, spremnije da obnove stara carstva kakva su bile u prošlosti".

Hladan odnos EU i Kine

Nakon sastanka u petak između kineskog predsednika Si Đinpinga, kineskog premijera Li Kećijanga, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Saveta Šarla Mišela lideri ne planiraju da daju zajedničku izjavu. Zvaničnici EU su rekli da neće biti rezultata. Dakle, za mnoge posmatrače Kine, prava pitanja na koja će samit odgovoriti su: U kojoj meri je Evropa naučila iz svojih grešaka sa Putinom? I da li će zaista početi da se suprotstavlja Pekingu?

Tenzije između Kine i EU su rasle i pre ruskog napada na Ukrajinu, ali Sijev zagrljaj Putina pre i tokom sukoba podigao ih je na novi nivo. Kada je Si poslednji put kročio u Zapadnu Evropu u martu 2019. godine, kineski predsednik je primetio novu — i, za njega, pomalo uvredljivu — oznaku koju je EU koristila da opiše Peking u tadašnjem nedavnom strateškom dokumentu.

- Mislio sam da smo dobri prijatelji. Ali sada smo sistemski rivali? - rekao je Si francuskim, nemačkim i čelnicima Komisije.

Protekle godine nisu učinile malo da se poboljšaju odnosi, pošto je pandemija korona virusa istakla evropsku zavisnost od kineske proizvodnje, a sukobi oko kršenja ljudskih prava u Hong Kongu i Sinđijangu eskalirali su u salve uglavnom simboličnih sankcija i kontrasankcija. Planirani investicioni sporazum između EU i Kine stavljen je na led prošle godine, a prepirka oko odnosa između Litvanije i Tajvana prerasla je u trgovinski spor između dva najveća ekonomska bloka na svetu.

Si i Putin kao najbolji prijatelji

Rat u Ukrajini je uneo drhtaj straha u ionako zaleđene odnose, dok Pekingov zagrljaj za Kremlj, čak i dok ruske bombe uništavaju ukrajinske gradove, pojačava evropsko viđenje Kine kao potencijalnog izazivača svetskog poretka posle Hladnog rata i bezbednosne arhitekture.

Kineski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog humanitarne situacije u Ukrajini, ali su se uzdržali od kritike Rusije. Peking je bio uzdržan u većini glasanja u UN koji osuđuju agresiju Moskve, a kineski sudija u najvišem sudu UN glasao je protiv pokušaja Ukrajine da zatraži od Rusije da zaustavi rat.

Si — koji je svojevremeno opisao Putina kao svog „najboljeg prijatelja“ — pojavio se kao jedna od najvećih prepreka naporima Zapada da nanese ekonomski bol Rusiji i da je kazni za invaziju na Ukrajinu. Peking se obrušio na sankcije Zapada i obećao da će nastaviti poslovanje sa Rusijom kao i obično.

Lideri EU su takođe upozoreni da je Kina razmatrala davanje vojne pomoći Rusiji, rekao je visoki zvaničnik EU, a Peking se složio sa Kremljem u osudi NATO-a koji je ruske aktivnosti nazvao invazijom.

Dva dana pre samita EU-Kina i više od mesec dana nakon rata, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otputovao je u Kinu i sastao se sa svojim kolegom Vang Jijem. Vang je, prema kineskim državnim medijima, rekao Lavrovu da su „kinesko-ruski odnosi izdržali novi test promene međunarodne dinamike“ i „pokazali uporni zamah za razvoj“.

„Kina je voljna da sarađuje sa Rusijom“, dodao je Vang. Što se tiče Ukrajine, on je pohvalio, kako je rekao, napore Rusije u „sprečavanju humanitarnih kriza velikih razmera“.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

EU nakon sastanka sa Si Đinpingom

Predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel kažu da su tokom današnjih razgovora sa predsednikom i premijerom Kine, Si Ðipingom i Li Kećijangom, ”iskoristili sve poznate argumente” i da se ”nadaju da će Kina razumeti razloge za pritisak na Kremlj” kako bi se rat u Ukrajini što pre završio.

Piše: Tanjug
01.04.2022.

- Pozitivni koraci Kine da se zaustavi rat bili bi dobrodošli od strane EU i globalne zajednice - poručuju iz Brisela.

Predsednik Evropskog saveta, Šar Mišel, nagalšava da u pitanju nije bio ”uobičajan EU Kina samit” već ”samit u ratnim vremenima”, u ”najtežnoj bezbednosnsoj situaciji u Evropi od kraja Drugog svetskog rata”.

- EU i Kina su se usagalsile oko toga da je ovaj rat pretnja goobalnoj bezbednosti i svetskoj ekonomiji. Globalna nesatbilnost nije u intersu ni EU niti Kine. Kao globalni akteri mi delimo odgovornost da radimo na miru i stabilnosti. Pozvali smo Kinu da pomogne da se zaustvai rat u Ukrajini. Kina ne može da žmuri pred ruskim kršenjem međunarodnih zakona - poručio je Mišel.

U Briselu napominju da je EU sa međunarodnim partnerima nametnula oštre sankcije Moskvi sa prvenstvenim ciljem zaustavljanaja rata u Ukrajini i upozoravaju da će svaki pokušaj zaobilaženja sankcija ili "pružanja finansisjke ili vojne pomoći Rusiji produžiti rat, doneti nove ljudske žrtve i još veće ekonomske posledice za sve”. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je nakon razgovra sa predsednikom i Premijerom Kine, ocenila da se EU nalazi u trenutku u kome se definiše ne samo situacija na evropskom kontinentu, već i odnosi EU sa ostatkom sveta. Fon der Lajen je ocenila da Kina ima posebnu odgovornost kao stalna članica SB UN da se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i suvereniteta Ukrajine.

- Jasno samo stavili do znaja da Kina, ako ne podrži, bar ne treba da se meša se u naše sankcije prema Rusiji. Ni jedan EU garađanin neće razumemti bilo kakvu podršku ruskoj vojnoj mašineriji, a to može voditi značajnom smanjenju ugleda Kine u Evropi. U pitanju je ne samo povrenje već i investicije - zaključla je Lajen.

On je navela da Kina sa EU dnevno ostvari do dve miliarde evra trgovine, u odnosu na 330 miliona sa Rusijom, i naglasila da nije u intersu Kine bilo kakvo porduženje ratnih sukoba u Ukrajini.

Izvor: www.blic.rs