Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Dreadnought]

Kina održava borbene vežbe oko Tajvana tokom posete američkog senatora


Kineska vojska saopštila je u petak da je nedavno održala zajedničke vežbe borbene gotovosti, patrole i borbene vežbe u moru i vazdušnom prostoru oko Tajvana, pošto je visoki američki senator posetio Tajpej na sastanku sa predsednikom Cai Ing- ven, preneo je Rojters.

Kina, koja tvrdi da je Tajvan sopstvenu teritoriju, ogorčena je na bilo koji oblik zvanične interakcije između američkih i tajvanskih zvaničnika i rutinski opisuje Tajvan kao najosetljivije i najvažnije pitanje u svojim odnosima sa Vašingtonom.

Vežbe, koje je najavila Istočna pozorišna komanda Narodnooslobodilačke armije, organizovane su kao odgovor na „dosluge i provokacije“ Sjedinjenih Država i Tajvana, rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane Vu Ćjan u saopštenju.

Nekoliko kineskih borbenih aviona prešlo je u petak srednju liniju Tajvanskog moreuza u severnom delu plovnog puta, rekao je za Rojters tajvanski izvor upućen u to pitanje, dodajući da letelica nije ušla u vazdušni prostor Tajvana.

Izvor je rekao da je retkost da kineski avioni pređu nezvanični tampon, posebno sa severozapada Tajvana.

Avion je „preleteo pravo preko” srednje linije, a zatim „kružio” izvodeći taktičke operacije, rekla je osoba, dodajući tajvanske borbene avione da presreću kineske avione.

„Bila je to jasna poruka provokacije“, rekla je osoba, navodeći posetu Tajpeju u petak američkog senatora Rika Skota, visokog republikanca koji predsedava Nacionalnim republikanskim senatorskim komitetom i sedi u Komitetu za oružane snage Senata.

Tajvanske vazduhoplovne snage saopštile su da imaju „potpuno razumevanje“ situacije u toj oblasti i da „aktivno“ brane nacionalnu bezbednost. Nije elaborirano.

Kineski portparol Vu rekao je da je Skotova poseta Tajvanu ozbiljno potkopala kinesko-američke odnose i eskalirala tenzije u Tajvanskom moreuzu.

„Narodnooslobodilačka armija Kine je u svakom trenutku spremna za rat i preduzeće sve neophodne mere da odlučno osujeti mešanje spoljnih sila i secesionističke pokušaje ’nezavisnosti Tajvana‘ i odlučno odbrani nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.

Posle sastanka sa predsednikom Caijem u Tajpeju u petak, Skot je rekao novinarima da veruje da se „svet promenio“ nakon akcija ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukrajini.

„Svi moramo da se stavimo u poziciju da možemo da budemo sigurni da branimo slobodu u koju svi verujemo“, rekao je on. „Mislim da bi bilo od pomoći da Tajvan učestvuje u RIMPAC-u i nadam se da će se to desiti u budućnosti.

Vežba Rub Pacifika, poznata kao RIMPAC, najavljuje se kao najveća svetska međunarodna pomorska vežba, a poslednja je počela krajem prošlog meseca sa 26 zemalja koje učestvuju u vežbama oko Havaja i južne Kalifornije.

Tajvanska vlada osudila je pojačani vojni i politički pritisak Kine da pokuša da primora ostrvo da prihvati kineski suverenitet, rekavši da samo njegovih 23 miliona ljudi može odlučiti o njihovoj budućnosti.

Tajvan će nastaviti da blisko sarađuje sa Sjedinjenim Državama kako bi zajednički zaštitio stabilnost i prosperitet indo-pacifičkog regiona“, rekao je Cai Skotu.

Tenzije između SAD i Kine su visoke oko brojnih pitanja, uključujući Tajvan, Južno kinesko more, trgovinske tarife i kinesko odbijanje da otvoreno kritikuje ruskog lidera Putina zbog rata u Ukrajini.

Američki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da se sastane sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem u subotu na sastanku ministara spoljnih poslova G20 na Baliju.


izvor

[Dreadnought]

Prešli su razdelnu liniju - odgovor na provokacije iz Amerike


Nekoliko kineskih borbenih aviona prešlo je danas razdelnu liniju Tajvanskog moreuza na njegovom severnom kraju, rekao je za Rojters izvor iz Tajpeja

Uz napomenu da letelice nisu povredile tajvanski vazdušni prostor.

Kina je ranije juče saopštila da je njena vojska izvela združene vežbe provere borbene gotovosti na kopnu i vazdušnom prostoru oko Tajvana, u vreme posete američkog senatora Tajpeju.

Vežbe su organizovane kao odgovor na "dogovaranje i provokacije" SAD i Tajvana, saopštio je portparol kineskog ministarstva odbrane Vu Chijan, navodi Rojters.

Američki senator, republikanac Rik Skot, doputovao je u četvrtak u posetu Tajpeju i danas se sastao sa predsednicom Tsai Ing-ven.

Republikanac sa Floride predsedava Nacionalnim republikanskim senatorskim komitetom, a takođe je i član Senatskog odbora za oružane snage.

"Taj potez američke strane ozbiljno krši princip jedne Kine i odredbe tri zajednička kinesko-američka saopštenja, ozbiljno šteti političkim osnovama kinesko-američkih odnosa, i ozbiljno ih podriva, kao i odnose dve vojske i eskalira tenzije u regionu “, rekao je Vu odgovarajući na pitanje novinara o poseti američkog senatora.

Američki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da se sastane sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem u subotu na sastanku ministara spoljnih poslova G20 na Baliju, navodi Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Tajvan kritikuje „provokativnu“ Kinu zbog slanja boraca preko Tajvanskog moreuza


Kineski borbeni avioni prešli su u petak srednju liniju osetljivog Tajvanskog moreuza, što je ostrvska vlada ocenila kao provokaciju, pošto je visoki američki senator posetio Tajpej na sastanku sa predsednikom Cai Ing-venom koju je Kina osudila.

Kina tvrdi da je Tajvan pod demokratskom vlasti svojom teritorijom i pojačala je vojni i politički pritisak da pokuša da primora ostrvo da prihvati kinesku vlast.

Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da je kineska letelica „namerno prešla srednju liniju moreuza u provokativnom potezu, što je ozbiljno narušilo regionalni mir i stabilnost“.

U njemu se navodi da su tajvanske vazduhoplovne snage „nasilno proterale“ kinesku letelicu i rasporedile rakete zemlja-vazduh da bi „pratile“ situaciju.

Srednja linija je nezvanični tampon između Kine i Tajvana i obično se vojni avioni drže na njihovoj strani, ali povremeno kineske vazdušne snage prelaze preko nje, kao što se dogodilo 2020. kada su američki zvaničnici bili u poseti Tajvanu.

Nekoliko kineskih borbenih aviona prešlo je u petak srednju liniju Tajvanskog moreuza u severnom delu plovnog puta, rekao je tajvanski izvor upućen Rojtersu, dodajući da letelica nije ušla u tajvanski vazdušni prostor.

Izvor je rekao da je retkost da kineski avioni pređu nezvanični tampon, posebno sa severozapada Tajvana.

Avion je „preleteo pravo” srednju liniju, a zatim je „kružio” izvodeći taktičke operacije, rekla je osoba, dodajući da je Tajvan prešao borbene avione kako bi presreo kineske avione.

„Bila je to jasna poruka provokacije“, rekla je osoba, navodeći posetu Tajpeju u petak američkog senatora Rika Skota, visokog republikanca koji predsedava Nacionalnim republikanskim senatorskim komitetom i sedi u Komitetu za oružane snage Senata.

Ranije u petak, kineska vojska je saopštila da je održala zajedničke vežbe borbene gotovosti, patrole i borbene vežbe u moru i vazdušnom prostoru oko Tajvana.

Vežbe, koje je najavila Istočna pozorišna komanda Narodnooslobodilačke armije, organizovane su kao odgovor na „dosluge i provokacije“ Sjedinjenih Država i Tajvana, rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane Vu Ćjan u saopštenju.

Kina, koja tvrdi da je Tajvan sopstvenu teritoriju, ogorčena je na bilo koji oblik zvanične interakcije između američkih i tajvanskih zvaničnika i rutinski opisuje Tajvan kao najosetljivije i najvažnije pitanje u svojim odnosima sa Vašingtonom.

Kineski portparol Vu rekao je da je Skotova poseta Tajvanu ozbiljno potkopala kinesko-američke odnose i eskalirala tenzije u Tajvanskom moreuzu.

„Narodnooslobodilačka armija Kine je u svakom trenutku spremna za rat i preduzeće sve neophodne mere da odlučno osujeti mešanje spoljnih sila i secesionističke pokušaje ’nezavisnosti Tajvana‘.

Posle sastanka sa predsednikom Caijem u Tajpeju u petak, Skot je rekao novinarima da veruje da se „svet promenio“ nakon ruske invazije na Ukrajinu.

„Svi moramo da se stavimo u poziciju da možemo da budemo sigurni da branimo slobodu u koju svi verujemo“, rekao je on. „Mislim da bi bilo od pomoći da Tajvan učestvuje u RIMPAC-u i nadam se da će se to desiti u budućnosti.

Vežba Rub Pacifika, poznata kao RIMPAC, najavljuje se kao najveća svetska međunarodna pomorska vežba, a poslednja je počela krajem prošlog meseca sa 26 zemalja koje učestvuju u vežbama oko Havaja i južne Kalifornije.

Tajvanska vlada osudila je kineski pritisak, rekavši da samo njenih 23 miliona ljudi može odlučiti o svojoj budućnosti.

Tenzije između SAD i Kine su visoke oko brojnih pitanja, uključujući Tajvan, Južno kinesko more, trgovinske tarife i odbijanje Pekinga da otvoreno kritikuje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog rata u Ukrajini.

Američki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da se sastane sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem u subotu na sastanku ministara spoljnih poslova G20 na Baliju.


izvor/url]

[Dreadnought]

Kina: Ispratili smo ga, narušio nam je mir


Kineska vojska saopštila je danas da je nadgledala i ispratila američki razarač koji je ušao u Južno kinesko more u blizini Paracelskih ostrva.

Oni su poručili da su akcije američke vojske ozbiljno narušile suverenitet i bezbednost Kine.

Južna komanda kineske vojske saopštila je da je danas američki razarač UŠ Benfold "ilegalno" uplovio u kineske teritorijalne vode bez dozvole Pekinga, prenosi Rojters.

Taj potez je „ozbiljno narušio mir i stabilnost Južnog kineskog mora i evidentno prekršio norme međunarodnog prava i međunarodnih odnosa“, naveo je portparol kineske vojske u saopštenju.

Južno kinesko more je jedna od najprometnijih morskih ruta na svetu, a Kina ga smatra ključnim za svoju nacionalnu bezbednost.

I druge zemlje regiona, Vijetnam, Malezija, Filipini i Bruneji polažu prava na njih, a SAD često izvode, kako tvrde, misije slobodne plovidbe u spornim vodama koje Kina smatra svojim.


izvor

[Dreadnought]

Kina: Američki razarač plovi u blizini spornih ostrva


Američki razarač plovio je u sredu u blizini spornih Paracelskih ostrva u Južnom kineskom moru, izazvavši ljutu reakciju Pekinga, koji je rekao da je njegova vojska „oterala“ brod nakon što je ilegalno ušao u teritorijalne vode.

Sjedinjene Države redovno sprovode ono što nazivaju operacijama slobode plovidbe u Južnom kineskom moru osporavaju, kako kažu, ograničenja nevinog prolaza nametnuta od strane Kine i drugih podnosilaca zahteva.

Američka mornarica je saopštila da je USS Benfold „potvrđivao prava i slobode plovidbe u Južnom kineskom moru u blizini Paraselskih ostrva, u skladu sa međunarodnim pravom“.

„Nezakonita i velika pomorska potraživanja u Južnom kineskom moru predstavljaju ozbiljnu pretnju slobodi mora, uključujući slobodu plovidbe i preletanja, slobodnu trgovinu i nesmetanu trgovinu i slobodu ekonomskih mogućnosti za priobalne zemlje Južnog kineskog mora.

Kina kaže da ne ometa slobodu plovidbe ili preletanja, optužujući Sjedinjene Države da namerno izazivaju tenzije.

Južna pozorišna komanda Narodne oslobodilačke armije saopštila je da su akcije američkog broda ozbiljno narušile suverenitet i bezbednost Kine ilegalnim ulaskom u kineske teritorijalne vode oko Paracelsa, na koje pravo polažu i Vijetnam i Tajvan.

„Komanda Južnog pozorišta PLA organizovala je pomorske i vazdušne snage da prate, nadgledaju, upozoravaju i odvoze“ brod, dodaje se, pokazujući slike Benfolda snimljene sa palube kineske fregate Ksianning.

„Činjenice još jednom pokazuju da Sjedinjene Države nisu ništa drugo do ’tvorac bezbednosnog rizika u Južnom kineskom moru‘ i ’razarač regionalnog mira i stabilnosti‘.

Kina je preuzela kontrolu nad Paraselskim ostrvima od tadašnje vlade Južnog Vijetnama 1974. godine.

U ponedeljak je obeležena šesta godišnjica presude međunarodnog tribunala kojom je poništena velika pretenzija Kine na Južno kinesko more, kanal za oko 3 triliona dolara vredne trgovine brodovima svake godine.

Kina nikada nije prihvatila presudu.

Kina polaže pravo na skoro celo Južno kinesko more. Vijetnam, Filipini, Malezija, Tajvan i Brunej imaju konkurentna i često preklapajuća potraživanja.

Kina je izgradila veštačka ostrva na nekim od svojih poseda u Južnom kineskom moru, uključujući aerodrome, što je izazvalo zabrinutost u regionu u vezi sa namerama Pekinga.


izvor

[Dreadnought]

SAD odobravaju moguću prodaju vojne pomoći Tajvanu


Američki Stejt department odobrio je potencijalnu prodaju vojne tehničke pomoći Tajvanu u vrednosti od 108 miliona dolara, saopštio je Pentagon u petak, prenosi Rojters.

Kina se nikada nije odrekla upotrebe sile kako bi Tajvan stavila pod svoju kontrolu, a demokratski upravljano ostrvo se žalilo na pojačan vojni pritisak Pekinga da pokuša da ga natera da prihvati svoj suverenitet.

Sjedinjene Države imaju samo nezvanične odnose sa Tajpejem. Ali američki zakon zahteva od Vašingtona da obezbedi Tajvanu sredstva za odbranu, a administracija predsednika Džoa Bajdena obećala je da će pojačati angažman sa ostrvom.

Tajvan je zatražio najnoviju pomoć, uključujući rezervne delove i delove za popravku za tenkove i borbena vozila, kao i tehničku i logističku podršku vlade SAD i izvođača, saopštio je Pentagon.

„Predložena prodaja će doprineti održavanju primaočevih vozila, malokalibarskog oružja, sistema borbenog naoružanja i artikala za logističku podršku, povećavajući njegovu sposobnost da se suoči sa sadašnjim i budućim pretnjama“, navodi se u saopštenju Pentagonove Agencije za bezbednosnu saradnju u oblasti odbrane.

To bi takođe poboljšalo vojnu interoperabilnost Tajvana sa Sjedinjenim Državama i drugim saveznicima, a oružane snage ostrva ne bi imale poteškoća da apsorbuju opremu i podršku, dodaje se.

Obaveštenje Stejt departmenta ne ukazuje da je potpisan ugovor ili da su pregovori zaključeni.

Međutim, ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da se očekuje da će sporazum „stupiti na snagu“ u roku od mesec dana.

„Suočeni sa rastućom vojnom pretnjom kineskih komunista, pravilno održavanje opreme je jednako važno kao i novo kupljeno oružje i oprema“, dodaje se u saopštenju.

Uzastopne američke administracije pozivale su Tajvan da modernizuje svoju vojsku kako bi postao „diobraz“ kojeg je Kini teško napasti, zagovarajući prodaju jeftinog, mobilnog i preživelog – ili „asimetričnog“ – oružja koje bi moglo da nadživi svaki početni napad većine Kine. vojnički.

Neke američke poslovne grupe, međutim, kritikovale su politiku Bajdenove administracije o prodaji oružja na Tajvanu, tvrdeći da je previše restriktivna i da se ne bavi izazovima kineske vojske.

Predsednik američko-tajvanskog poslovnog saveta Rupert Hamond-Čembers pozdravio je tu najavu u saopštenju, ali je rekao da je to znak da je administracija usredsređena na održavanje i podršku u municiji za Tajvan i da modernizacija njegove vojske „više nije prioritet“.


izvor

[Dreadnought]

Brod američke mornarice ponovo plovi u blizini spornih ostrva


Razarač američke mornarice plovio je u subotu u blizini spornih ostrva Spratli, saopštila je američka mornarica, što je druga takva operacija „slobode plovidbe“ za nedelju dana u Južnom kineskom moru.

Kineska vojska je u sredu saopštila da je „oterala“ isti brod, USS Benfold, kada je plovio u blizini spornih Paracelskih ostrva.

Sjedinjene Države redovno sprovode ono što nazivaju operacijama slobode plovidbe u Južnom kineskom moru, dovodeći u pitanje, kako kažu, ograničenja nevinog prolaza koja su nametnula Kina i drugi podnosioci zahteva.

„USS Benfold (DDG 65) je 16. jula potvrdio prava i slobode plovidbe u Južnom kineskom moru u blizini ostrva Spratli, u skladu sa međunarodnim pravom“, navodi se u saopštenju američke mornarice.

Kina kaže da ne ometa slobodu plovidbe ili preletanja, optužujući Sjedinjene Države da namerno izazivaju tenzije.

U ponedeljak je obeležena šesta godišnjica presude međunarodnog tribunala kojom je poništena velika pretenzija Kine na Južno kinesko more, kanal za oko 3 triliona dolara vredne trgovine brodovima svake godine. Kina nikada nije prihvatila presudu.

Kina polaže pravo na skoro celo Južno kinesko more. Vijetnam, Filipini, Malezija, Tajvan i Brunej imaju konkurentna i često preklapajuća potraživanja.

Kina je izgradila veštačka ostrva na nekim od svojih poseda u Južnom kineskom moru, uključujući aerodrome, što je izazvalo zabrinutost u regionu u vezi sa namerama Pekinga.


izvor

[Dreadnought]

Mediji: Sukob Kine i Tajvana za Zapad bi bio košmar gori od Ukrajine


Sukob Zapada i Kine zbog Tajvana imao bi daleko veće posledice nego aktuelna konfrontacija Zapada i Rusije zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini, piše britanski „Telegraf“.

Autor članka navodi da eksperti strahuju da bi uskoro mogla da se pojavi nova diplomatska kriza povezana sa pokušajima Pekinga da silom stavi Tajvan pod kontrolu.

To bi bio „košmaran scenario“ nakon što su godine i velika sredstva potrošena da bi se zadobila naklonost „zmaja“, konstatuje autor.

U članku se podseća da su velike zapadne kompanije odmah posle početka vojne operacije u Ukrajini jedna za drugom saopštile da odlaze iz Rusije, ali u Kini veliki deo njih ostvaruje ogroman deo prihoda zbog čega će sa mnogo manje volje odustati od poslovanja u toj zemlji.

Tako je na primer američka korporacija „Epl“ prošle godine na tom tržištu zaradila 68 milijardi dolara (19 odsto ukupnog prihoda kompanije), a britanski farmaceutski gigant „AstraZeneka“ godišnje u Kini ostvaruje profit od šest milijardi dolara (16 odsto prihoda).

Zapadne kompanije zavise i od isporuka mikročipova koji se proizvode na Tajvanu, kineskog pamuka, kao i od radne snage iz Kine.

Posebno bi na udaru bila automobilska industrija, jer trenutno na Kinu otpada trećina ukupne prodaje kompanija „Folksvagen“, „BMV“ i „Mercedes“. „Folksvagenu“ polovinu prihoda donosi upravo kinesko tržište.


izvor

[Dreadnought]

SAD odobrile sporazum o naoružanju sa Tajvanom


Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena dala je zeleno svetlo za novu prodaju oružja Tajvanu, uključujući delove oklopnih vozila i tehničku pomoć, što bi potencijalno podstaklo tenzije sa Kinom oko otcepljene republike.

Američki Stejt department odobrio je transakciju, čija je vrednost do 108 miliona dolara, na zahtev Tajvana, otkrio je Pentagon u petak. Opšta porudžbina će uključivati delove za tenkove i druga borbena vozila, kao i tehničku i logističku podršku koju pružaju američka vlada i njeni izvođači.

„Izražavamo iskrenu zahvalnost Stejt departmentu što je dao odobrenje za naređenje“, saopštilo je ministarstvo odbrane Tajvana. Dodaje se da je sporazum zasnovan na saveznom zakonu koji obavezuje Vašington da pomogne Tajpeju u odbrani, kao i na principima „Šest garancija“, prema kojima su se SAD obavezale da će prodavati oružje Tajvanu bez konsultacija sa Kinom. Principi takođe uključuju obaveze da se zvanično ne prizna kineski suverenitet nad Tajvanom i da se uzdrže od pritiska na Tajpej u pregovore sa Pekingom.

Najnoviji sporazum o oružju će poboljšati interoperabilnost tajvanske vojske sa američkim snagama i drugim saveznicima, prema Američkoj agenciji za odbrambenu i bezbednosnu saradnju. „Predložena prodaja će doprineti održavanju vozila primaoca, malokalibarskog oružja, sistema borbenog naoružanja i artikala za logističku podršku, povećavajući njegovu sposobnost da odgovori na trenutne i buduće pretnje“, navodi agencija.

Tajvanski zvaničnici upozorili su na „širu vojnu pretnju“ iz Kine, koja je ostavila otvorenom mogućnost ponovnog ujedinjenja silom. Peking smatra Tajvan otcepljenom provincijom i delom kineske suverene teritorije.

„Ne možemo ostaviti Tajvan nezavisnim“, rekao je kineski ambasador u Francuskoj Lu Šaje u intervjuu prošlog meseca. „Povratićemo Tajvan svim sredstvima, uključujući i vojne. Ako ne možemo ponovo da ujedinimo zemlju mirnim putem, šta nam drugo preostaje? On je takođe optužio SAD da podstiču tenzije oko Tajvana, baš kao što je rekao i oko Ukrajine, izazivajući vojni sukob sa Rusijom.

Tajvan i Ukrajina su očigledno postali konkurentski prioriteti za SAD. U maju su tajvanski odbrambeni zvaničnici bili primorani da traže druge opcije nakon što je Pentagon odložio isporuku sistema haubica u iznosu od 750 miliona dolara za tri godine usred porasta isporuka oružja Kijevu.

SAD su dugo pozivale Tajvan da modernizuje svoju odbranu u okviru strategije „diobraza“ koja je osmišljena da Kini učini ostrvo težim za progutanje. Međutim, reagujući na poslednju prodaju oružja u petak, predsednik američko-tajvanskog poslovnog saveta Rupert Hamond-Čembers je tvrdio da Bajdenova administracija očigledno više ne vidi modernizaciju snaga kao prioritet.

Kineska vojska „prirodno će se fokusirati na ove ranjivosti u nastajanju dok se prilagođavaju nedostacima američke politike“, rekao je Hamond-Čembers. „Poslovni savet SAD i Tajvana ponovo poziva Bajdenovu administraciju da pruži stratešku jasnoću o tome gde će američke snage popuniti praznine u odbrani Tajvana.


izvor

[Dreadnought]

Peking poručio Americi: Snosićete posledice, poseta Pelosi Tajvanu narušava suverenitet Kine


Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da bi poseta Tajvanu predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, ozbiljno narušila suverenitet i teritorijalni integritet Kine i da bi SAD snosile posledice.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan reagovao je na pisanje Fajnenšel tajmsa da Pelosi planira da poseti Tajvan u avgustu, i poručio da će Kina preduzeti snažne mere da zaštiti svoj suverenitet i teritorijalni integritet.

Ranije danas Fajnenšel tajms objavio je, pozivajući se na više izvora upoznatih sa tim pitanjem, da bi Pelosi mogla da poseti Tajvan u avgustu.

Postoje podele u američkoj administraciji oko toga da li Pelosi treba da poseti Tajpej, prema dva izvora upoznatih sa situacijom, izvestio je Fajnenšel tajms.

Iz kabineta Nensi Pelosi i iz američkog Ministarstva spoljnih poslova nisu do ovog trenutka odgovorili na Rojtersov zahtev za komentar, a ni predstavništvo Tajvana u SAD nije se oglasilo po ovom pitanju.


izvor