Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Dreadnought]

Tajvan čeka sudbina Ukrajine? "Uspon Kine smeta Americi"


Tajvan bi mogao da postane nova Ukrajina, ako SAD ne odustanu od svoje trenutne politike, izjavio je Jan Anlin.

"Ako se sadašnja situacija, sa svojim ratnim rizicima, razvija u istom pravcu, onda se ne može isključiti mogućnost "nenamernog pucanja" u Tajvanski moreuz. Onda sutrašnji Tajvan može postati današnja Ukrajina. Komunistička partija i vlada Kine stalno promovišu politiku mirnog razvoja odnosa između dve obale i politiku zajedničkog razvoja, idu putem mirnog ujedinjenja u skladu sa principom "jedna zemlja - dva sistema" i, osim ako je to apsolutno neophodno, neće se opredeliti za ujedinjenje vojnom silom", rekao je izjavio je u četvrtak za ruski "TASS" zamenik direktora Šangajskog instituta za međunarodne studije Jan Anlin.

On je opisao trenutnu situaciju u regionu Tajvanskog moreuza kao napetu. Nesuglasice traju poslednjih nekoliko godina i zbog toga mnogi strahuju od izbijanja oružanog sukoba.

"Glavni razlog za to leži u američkoj strategiji i politici, zasnovanoj na želji da se Kina obuzda. Vašington se boji kineskog uspona. Dovodeći u pitanje fundamentalne interese Kine, SAD nastoji da obuzdaju njen razvoj", izjavio je zamenik direktora Šangajskog instituta za međunarodne studije.

Još jedan razlog za aktuelnu krizu Jan vidi u politici tajvanske vladajuće Demokratske progresivne partije od 2016. godine, koja je postavila kurs ka nezavisnosti ostrva i prekidu veza sa kontinentalnom Kinom, kao i približavanju Sjedinjenim Državama.

"Ovo dovodi u pitanje princip "jedne Kine", univerzalno priznat od međunarodne zajednice, i šteti nekada mirnim i stabilnim odnosima između dve strane Tajvanskog moreuza", zaključio je stručnjak za međunarodne odnose.


izvor

[Dreadnought]

"Čvrsto smo rešeni – branićemo"


Predsednica Tajvana Caj Ing-Ven saopštila je da je vojna pretnja za ostrvo koju predstavlja Kina "i dalje visoka", prenosi TAS S pozivajući se na medije.

"Tajvan se neće upuštati u eskalaciju sukoba niti izazivati sporove, ali je čvrsto rešen da brani svoj suverenitet i nacionalni identitet, štiti demokratiju i slobodu“, rekla je ona.

Tenzije u Tajvanskom moreuzu i celom azijsko-pacifičkom regionu porasle su nakon posete Tajpeju predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, 2-3. avgusta, što je izazvalo oštre kritike Kine.

Peking je više puta upozoravao Vašington da će uzvratiti ako Pelosi, koja zauzima treće mesto u hijerarhiji američke administracije, poseti Tajvan.


izvor

[Dreadnought]

Kineski avioni prešli središnju liniju Tajvanskog moreuza


Deset kineskih aviona prešlo je danas središnju liniju Tajvanskog moreuza, saopštilo je tajvansko ministarstvo odbrane.

Kineski avioni prešli su nezvaničnu granicu između Kine i svog ostrva Tajvan, koje funkcioniše kao de fakto država.

Kineski ratni avioni su prošle nedelje u više navrata prelazili središnju liniju tokom vojnih vežbi pokrenutih nakon posete predsednice Predstavničkog doma američkog kongresa nensi pelosi Tajpeju.

Tokom vežbi u kojima je korišćena bojeva municija i kineski brodovi povremeno su pokušavali da se probiju u nezvaničnu "tampon zonu", dok su tajvanski brodovi pratili njihove pokrete.


izvor

[Dreadnought]

Kina upozorila: "Neće se završiti dobro"


Borba Sjedinjenih Američkih Država protiv više od 1,4 milijarde Kineza neće se dobro završiti, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji.

"Pelosi je posetila Tajvan, Kinu, izvela političku provokaciju i stvorila tenzije u Tajvanskom moreuzu. Kršenje njenih obaveza i namerna provokacija po pitanju Tajvana mogu samo dodatno da potkopaju kredibilitet Sjedinjenih Država. Borba protiv više od 1,4 milijarde Kineza nikada se neće završiti dobro", izjavio je Ji u intervjuu lokalnim medijima, čiji je tekst objavilo Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.

Ministar je odgovor Kine na posetu jednog tako visokog američkog političara Tajvanu nazvao razumnim, racionalnim, neophodnim i primerenim.

"Status kvo u Tajvanskom moreuzu ne menja Kina, već Sjedinjene Države koje pokušavaju da kontrolišu Kinu uz pomoć Tajvana, kao i neostvarive težnje vlasti ostrva, koje se u svojoj potrazi za nezavisnist oslanjaju na SAD", istakao je Ji.

Diplomata je objasnio da su kontramere koje je preduzeo Peking usmerene na održavanje mira u Tajvanskom moreuzu i regionalnu stabilnost.

On je naglasio i da je princip nemešanja u unutrašnje stvari "zlatno pravilo" međudržavnih odnosa.

"Mere koje je preduzela Kina takođe podržavaju osnovne norme međunarodnih odnosa, štite međunarodnu pravdu i nepristrasnost", zaključio je Vang Ji.


izvor

[Dreadnought]

Kina šalje borbene avione na Tajland na zajedničke vežbe


Kineske vazduhoplovne snage u nedelju šalju borbene avione i bombardere na Tajland na zajedničku vežbu sa tajlandskom vojskom.

Obuka će uključivati vazdušnu podršku, udare na kopnene ciljeve i raspoređivanje malih i velikih trupa, saopštilo je kinesko ministarstvo odbrane u saopštenju objavljenom na svojoj veb stranici.

Sve veće vojne aktivnosti Kine u azijsko-pacifičkom regionu uznemirile su Sjedinjene Države i njihove saveznike i čine deo rastuće konkurencije između dve najveće svetske ekonomije.

Kina je nedavno poslala ratne brodove, projektile i avione u vode i vazduh oko Tajvana kao preteći odgovor na posetu predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi tom samoupravnom ostrvu, koje Kina smatra svojom teritorijom.

Vežba Falcon Strike biće održana u bazi tajlandskog ratnog vazduhoplovstva Udorn na severu Tajlanda u blizini granice sa Laosom. Učestvovaće i tajlandski borbeni avioni i avioni za rano upozorenje iz obe zemlje.

Obuka dolazi dok SAD održavaju borbene vežbe u Indoneziji sa Indonezijom, Australijom, Japanom i Singapurom u najvećoj iteraciji vežbi Super Garuda Shield od početka 2009.

Takođe je usledila poseta američkog ministra odbrane Lojda Ostina Tajlandu u junu kao deo napora da se ojača, kako je rekao, američka „neuporediva mreža saveza i partnerstava“ u regionu.


izvor

[Dreadnought]

Tajpej izrazio "iskrenu zahvalnost" Sjedinjenim Američkim Državama


Ministarstvo spoljnih poslova u Tajpeju izrazilo je danas "iskrenu zahvalnost" Sjedinjenim Američkim Državama za preduzimanje "konkretnih akcija".

Saopštenje tajvanskog ministarstva je usledilo kao odgovor na komentare američkog koordinatora za Indo-Pacifik Kurta Kembela, koji je u petak poručio da je Kina "preterano reagovala" na nedavnu posetu Tajpeju predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.

U saopštenju ministarstva se kaže da je kinesko "ničim izazvano vojno i ekonomsko zastrašivanje“, "još više ojačalo jedinstvo i otpornost globalnog demokratskog tabora“, navodi britanska agencija. Predsednica Tajvana Caj Ing-Ven izjavila je u četvrtak da je vojna pretnja za ostrvo, koju predstavlja Kina, "i dalje visoka".

"Tajvan se neće upuštati u eskalaciju sukoba niti izazivati sporove, ali je čvrsto rešen da brani svoj suverenitet i nacionalni identitet, štiti demokratiju i slobodu“, rekla je ona. Tenzije u Tajvanskom moreuzu i celom azijsko-pacifičkom regionu porasle su nakon posete američke zvaničnice Tajpeju , 2. i 3. avgusta, što je izazvalo oštre kritike Kine.

Kineska vojska je nakon toga, 4. avgusta, započela vežbe velikih razmera, uključujući lansiranje raketa u šest oblasti oko Tajvana. Vojska je saopštila u sredu da je posle gotovo nedelju dana uspešno završila različite vojne zadatke oko Tajvana, ali da nastavlja pomno da prati situaciju u Tajvanskom moreuzu, a Rojters navodi da se čini da su se kineske vojne aktivnosti nakon toga oko ostrva smanjile.

Peking je istog dana predstavio i svoju strategiju rešavanja tajvanskog pitanja, kroz Belu knjigu pod naslovom "Tajvansko pitanje i ponovno ujedinjenje Kine u novoj eri", u kojoj je poručio da su mirno ujedinjenje i "jedna zemlja-dva sistema" osnovni principi za rešavanje pitanja ostrva koje smatra svojom teritorijom, što su vlasti u Tajpeju u četvrtak odbacile.

Peking je naveo i da "neće odustati od upotrebe sile" i da "zadržava mogućnost da preduzme sve neophodne mere" u zaštiti od spoljnog mešanja i svih separatističkih aktivnosti na ostrvu.


izvor

[Dreadnought]

Vašington uskoro predstavlja plan za trgovinu sa Tajvanom


Vašington će uskoro predstaviti “ambicioznu mapu puta” za jačanje trgovinskih odnosa sa Tajvanom, izjavio je u petak američki visoki zvaničnik.

Koordinator Bele kuće za pitanja Azije i Pacifika Kurt Kampbel rekao je da će američka administracija “nastaviti da jača veze sa Tajvanom uključujući ekonomske i trgovinske veze”, prenosi Beta.

“Ambiciozna mapa puta” o tim pitanjima biće predstavljena “u narednim danima”, dodao je Kampbel.

Nedavna poseta Tajvanu predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD-a Nensi Pelosi izazvala je veliko nezadovoljstvo Pekinga koji Tajvan smatra delom svoje teritorije.

Pelosi je izjavila u sredu da Sjedinjene Američke Države ne mogu dopustiti Kini da normalizuje novi nivo pritiska na Tajvan koju je potvrdila višednevnim vojnim vežbama nakon njene posete ostrvu na koji Peking polaže pravo.

“Ono što smo videli s Kinom jeste da pokušavaju da uspostavi neku vrstu novog normalnog, a mi ne možemo dopustiti”, rekla je Pelosi, prenijela je Hina.

Kina je u srijedu saopštila da je “dovršila razne zadatke” oko Tajvana, ali da će nastaviti redovite patrole.

To bi moglo značiti da je višednevnim ratnim igrama došao kraj, dok Peking nastavlja da vrši pritisak na Tajvan.

Besna zbog prošlosedmične posete Pelosi, glasne kritičarke Kine, Peking je produžio svoje najveće vežbe ikada oko Tajvana koje su prema prvobitnom planu trebale trajati četiri dana.
,

izvor

[Dreadnought]

13 kineskih aviona prešlo središnju liniju Tajvanskog moreuza


Tajvansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je 13 kineskih aviona prešlo danas središnju liniju Tajvanskog moreuza.

Tenzije u Tajvanskom moreuzu i celom azijsko-pacifičkom regionu porasle su nakon posete predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi 2. i 3. avgusta, što je izazvalo oštre kritike Kine, preneo je Rojters.

Kineska vojska je nakon toga, 4. avgusta, započela vežbe velikih razmera, uključujući lansiranje raketa u šest oblasti oko Tajvana.

Vojska je saopštila u sredu da je posle gotovo nedelju dana uspešno završila različite vojne zadatke oko Tajvana, ali da nastavlja pomno da prati situaciju u Tajvanskom moreuzu.


izvor

[Dreadnought]

Kina i Tajland održavaju zajedničke vojne vežbe


Kineski borbeni avioni, bombarderi i avioni za rano upozoravanje biće upućeni na Tajland na zajedničke vežbe, saopštilo je u subotu kinesko ministarstvo odbrane.

Vežbe Falcon Strike 2020 biće održane u nedelju u bazi Udorn kraljevskih tajlandskih vazduhoplovnih snaga na severu Tajlanda u blizini granice sa Laosom, navodi se u saopštenju ministarstva.

Oni će uključivati aktivnosti kao što su vazdušna podrška, udari na kopnene ciljeve i raspoređivanje trupa malih i velikih razmera, dodaje se.

Cilj vežbe je „jačanje međusobnog poverenja i prijateljstva između vazduhoplovnih snaga dve zemlje, produbljivanje praktične saradnje i promovisanje kontinuiranog razvoja kinesko-tajlandskog sveobuhvatnog strateškog kooperativnog partnerstva“, saopštilo je ministarstvo.

Ratne igre će se održati usred naleta tenzija u indo-pacifičkom regionu nakon posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu početkom avgusta. Kina, koja posmatra samoupravno ostrvo kao deo svoje teritorije, bila je ljuta zbog tog poteza i odgovorila je izvođenjem najvećih vojnih i vazdušnih vežbi oko Tajvana.

SAD takođe održavaju zajedničke vežbe u Indoneziji, zajedno sa australijskim, japanskim i singapurskim snagama. Učešćem u vežbama – Super Garuda Shield – uključene zemlje signaliziraju svoje jače veze usred pokušaja Pekinga da proširi svoj uticaj u regionu, izjavio je u petak američki indo-pacifički komandant, admiral Džon K. Akilino.

„Destabilizujuće akcije Kine koje se odnose na preteće aktivnosti i akcije protiv Tajvana su upravo ono što pokušavamo da izbegnemo“, rekao je Akvilino, dodajući da će SAD „nastaviti da pomažu u stvaranju slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika i biti spremne kada treba da odgovorimo na bilo kakvu nepredviđenu situaciju.”

Uprkos tome što su zvanično priznale Peking kao jedinu legitimnu vlast u Kini od 1979. godine, SAD održavaju snažne nezvanične veze sa Tajvanom, prodajući oružje Tajpeju i podržavajući njegovo nastojanje za nezavisnost.

Kineske vlasti su dugo protestovale protiv ovih napora, rekavši da oni narušavaju suverenitet Kine i samo povećavaju tenzije u regionu, istovremeno obećavajući da će odlučno delovati kako bi zaštitili njen teritorijalni integritet.


izvor

[Dreadnought]

Stigli na Tajvan: Provokacija ili diplomatija?


Delegacija američkih poslanika stigla je danas u Tajvan, 12 dana nakon posete predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi koja je izazvala nezadovoljstvo Kine.

Kina je odgovorila na posetu Pelosi izvođenjem ratnih vežbi, slanjem projektila, ratnih brodova i ratnih aviona u more i vazdušni prostor oko Tajvana.

Petočlanu delegaciju predvodi demokratski senator Ed Marki iz Masačusetsa i boravi na Tajvanu u okviru posete Aziji, saopštio je Američki institut na Tajvanu.

Oni će se sastati sa visokim funkcionerima kako bi razgovarali o odnosima SAD i Tajvana, regionalnoj bezbednosti, trgovini, investicijama i drugim pitanjima.

Tajvanski emiter je prikazao snimak aviona američke vlade koji je sleteo na aerodrom Songshan u Tajpeju, glavnom gradu Tajvana.

Kina tvrdi da je Tajvan njena teritorija i protivi se bilo kakvom zvaničnom kontaktu Tajpeja sa stranim vladama.


izvor

[dzumba]

Kina i Tajland održavaju zajedničke vojne vežbe


Kineski borbeni avioni, bombarderi i avioni za rano upozoravanje biće upućeni na Tajland na zajedničke vežbe, saopštilo je u subotu kinesko ministarstvo odbrane.

До пре неколико година овако нешто би било незамисливо.

[Dreadnought]

Kineski brodovi uplovili u japanske teritorijalne vode


Brodovi kineske obalne straže ušli su u japanske teritorijalne vode oko spornih otoka Senkaku, u Istočnom kineskom moru.

Štab obalne straže u pokrajini Okinava naveo je da su dva broda kineske obalne straže probila su japanske nacionalne teritorijalne vode, prenosi Anadolija.

Kineski brodovi, koji su plovili blizu ostrva Uotsuri, približili su se japanskim ribarskim brodovima u spornom području. Nakon upozorenja brodova japanske obalne straže da napuste područje, kineski brodovi su napustili regiju.

Mediji su objavili da su kineski brodovi po 17. put ove godine ušli u japanske teritorijalne vode.

U Istočnom kineskom moru, arhipelag, koji Japan naziva “Senkaku”, a Kina “Diaoyu”, sastoji se od pet ostrva i tri stene.

Arhipelag, koji nije naseljen, ​​uzrokuje dugogodišnje sporove oko suvereniteta između dve zemalje.


izvor

[Dreadnought]

Američki poslanici stižu na Tajvan dok tenzije u Kini tinjaju


Delegacija američkih poslanika doputovala je u nedelju na Tajvan na dvodnevnu posetu tokom koje će se sastati sa predsednikom Cai Ing-venom, drugom grupom na visokom nivou koja je posetila dok postoje vojne tenzije. između ostrva na vlasti i Kine.

Peking, koji tvrdi da je Tajvan demokratski uređen kao sopstvena teritorija, izveo je vojne vežbe oko ostrva nakon posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajpeju početkom avgusta.

Kina već dugo tvrdi suverenitet nad ostrvom. Tajvanska vlada odbacuje tvrdnje Kine i kaže da narod ostrva treba da odluči o njegovoj budućnosti.

De fakto američka ambasada u Tajpeju saopštila je da delegaciju predvodi senator Ed Marki, koji je u pratnji četiri poslanika Predstavničkog doma na, kako je opisala, deo veće posete Indo-pacifičkom regionu.

Tajvanska predsednička kancelarija saopštila je da će se grupa sastati sa Caijem u ponedeljak ujutro.

„Posebno u vreme kada Kina podiže tenzije u Tajvanskom moreuzu i regionu vojnim vežbama, Marki predvodi delegaciju koja će posetiti Tajvan još jednom demonstrira čvrstu podršku Kongresa Sjedinjenih Država Tajvanu“, navodi se u saopštenju.

Marki predsedava Senatskim podkomitetom za spoljne poslove istočne Azije, Pacifika i međunarodnog podkomiteta za sajber bezbednost. Ko-lideri posete su predstavnik Džon Garamendi iz Kongresne radne grupe za nuklearno oružje i kontrolu naoružanja i predstavnik Don Bejer, rekao je portparol Markija.

Kineska ambasada u Vašingtonu saopštila je u nedelju da „članovi američkog Kongresa treba da deluju u skladu sa politikom jedne Kine” i navela da poslednja poseta Kongresu „još jednom dokazuje da SAD ne žele da vide stabilnost preko Tajvanskog moreuza i nije štedeo truda da izazove sukob između dve strane i da se meša u unutrašnje stvari Kine“.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće rekao je da su članovi Kongresa decenijama odlazili na Tajvan i da će to i dalje činiti, dodajući da su takve posete u skladu sa dugogodišnjom politikom Sjedinjenih Država o jednoj Kini.

Prema toj politici, SAD imaju zvanične diplomatske odnose sa Pekingom, a ne sa Tajvanom. Međutim, Vašington ne zauzima stav o tome da li Peking ima suverenitet nad Tajvanom i obavezan je prema američkom zakonu da Tajvanu obezbedi sredstva za odbranu.

Markijeva kancelarija saopštila je da će zakonodavci na Tajvanu „ponovo potvrditi podršku Sjedinjenih Država Tajvanu u skladu sa Zakonom o odnosima sa Tajvanom, zajedničkim saopštenjima SAD i Kine i šest garancija i podstaći stabilnost i mir širom Tajvanskog moreuza“.

Grupa će se sastati „sa izabranim liderima i članovima privatnog sektora kako bi razgovarali o zajedničkim interesima, uključujući smanjenje tenzija u Tajvanskom moreuzu i proširenje ekonomske saradnje, uključujući ulaganja u poluprovodnike“, saopštila je Markijeva kancelarija.

Delegacija se prethodno zaustavila u Južnoj Koreji, gde se Marki sastao sa predsednikom Južne Koreje Ioon Suk-ieolom.

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je slike na kojima su četiri poslanika dočekana na aerodromu Songshan u centru Tajpeja kada su stigli transportnim avionom američkih vazdušnih snaga, dok je Marki stigao na međunarodni aerodrom Taojuan.

„Delegacija će se sastati sa visokim tajvanskim liderima kako bi razgovarali o odnosima SAD i Tajvana, regionalnoj bezbednosti, trgovini i investicijama, globalnim lancima snabdevanja, klimatskim promenama i drugim značajnim pitanjima od zajedničkog interesa“, saopštila je de fakto ambasada SAD.

Dok su kineske vežbe oko Tajvana jenjave, ona i dalje izvodi vojne aktivnosti.

Jedanaest kineskih vojnih aviona prešlo je u nedelju srednju liniju Tajvanskog moreuza ili ušlo u zonu protivvazdušne odbrane Tajvana, saopštilo je tajvansko ministarstvo odbrane.

Američki zvaničnici su rekli da je Peking „preterano reagovao“ na Pelosijevu posetu i iskoristio je kao izgovor da pokuša da promeni status kvo u Tajvanskom moreuzu.


izvor

[Dreadnought]

SAD i Kina održavaju odvojene vojne vežbe u jugoistočnoj Aziji


SAD i Kina su pokazale svoju vojnu snagu u Indoneziji i Tajlandu održavajući ratne igre tokom vikenda, dok su rivalske supersile radile na jačanju svog uticaja u jugoistočnoj Aziji.

Kina je u nedelju poslala borbene avione na Tajland u zajedničkoj vežbi vazduhoplovnih snaga pod nazivom Falcon Strike 2022, za koju je ministarstvo odbrane Pekinga saopštilo da će „pojačati međusobno poverenje i prijateljstvo“.

Tajlandske vežbe su se poklopile sa završetkom dvonedeljnih ratnih igara između SAD i Indonezije, obeležavajući najveću verziju godišnjih vežbi gađanja Garuda štita od početka 2009. Japan, Australija i Singapur takođe su se pridružili po prvi put.

Vežbe u jugoistočnoj Aziji dolaze kako raste napetost između Pekinga i Vašingtona u regionu. Poseta predsednice američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu u avgustu pogoršala je Kinu, koja tu teritoriju smatra svojom.

Putovanje govornika izazvalo je niz taktika zastrašivanja od kineske vojske, uključujući vežbe gađanja i zatvaranje blokova vode i vazdušnog prostora oko Tajvana u, kako su analitičari rekli, simulaciji blokade.

Udruženje nacija jugoistočne Azije pozvalo je na „maksimalnu uzdržanost“ u saopštenju u kojem se izbegava spominjanje Tajvana po imenu i kaže da je „spremno da igra konstruktivnu ulogu u omogućavanju mirnog dijaloga“.

SAD imaju istorijske snažne saveze u jugoistočnoj Aziji i vojno prisustvo, iako je ekonomski uticaj Kine na region dramatično porastao poslednjih godina.

Teritorijalni sporovi Pekinga sa brojnim državama članicama u Južnom kineskom moru doveli su nekoliko regionalnih vlada na ivicu.

Analitičari kažu da će region i dalje biti izvor rivalstva između SAD i Kine.

Lider Indonezije Joko Vidodo u julu je retko putovao u Kinu da se sastane sa predsednikom Si Đinpingom, jednim od retkih šefova stranih država koji su to učinili od početka pandemije. Džokovi je, kako je poznat, domaćin samita Grupe 20 na Baliju u novembru i pozvao je i Sija i američkog predsednika Džoa Bajdena.

Indonezijski Panglima, ili vojni komandant, general Andika Perkasa, školovao se u SAD. On je „prijateljski prijateljski nastrojen kao glavnokomandujući koliko je verovatno da će SAD dobiti u Indoneziji“, rekao je Aron Koneli, viši saradnik za politiku i spoljnu politiku jugoistočne Azije u istraživačkom centru IISS.

Ali general će ove godine dostići starosnu granicu za odlazak u penziju, dodao je on. „Dakle, ovo je prilika za SAD da prodube svoj odnos [sa vojskom Indonezije], ali verovatno nije linija trenda za koju možemo očekivati da se nastavi.

Huinh Tam Sang, predavač međunarodnih odnosa na Vijetnamskom nacionalnom univerzitetu, rekao je: „Vašington i Peking bi mogli da pojačaju pomorske vežbe u regionu kako bi stvorili strateško odvraćanje i privukli male i srednje zemlje u Indo-Pacifiku“.


izvor

[Dreadnought]

Članovi američkog Kongresa susreli se sa tajvanskim liderom


Tajvanski predsednik Cai Ing-ven sastao se u ponedeljak sa delegacijom članova američkog Kongresa u znak podrške američkih zakonodavaca za samoupravno ostrvo koje Kina smatra svojom teritorijom.

Tajvanski mediji su prikazali dolazak delegacije na razgovore, ali detalji sastanka nisu odmah objavljeni.

Petočlanu delegaciju predvodi demokratski senator Ed Marki iz Masačusetsa i ona će se sastati sa drugim predstavnicima vlade i privatnog sektora. Očekuje se da će smanjenje napetosti u Tajvanskom moreuzu i ulaganja u ključnu industriju poluprovodnika Tajvana biti ključne teme razgovora.

Ostali članovi delegacije su republikanski poslanik Aumua Amata Kolman Radevagen, delegat sa Američke Samoe, i demokrate Džon Garamendi i Alan Lovental iz Kalifornije i Don Bejer iz Virdžinije.


izvor