PALUBA
November 27, 2022, 07:13:26 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 [67] 68   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru  (Read 131949 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #990 on: August 19, 2022, 08:16:26 am »




Kineski odgovor na posetu Pelosi znak je budućih namera


Kineski odgovor na posetu predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu bio je sve samo ne suptilan – slanje ratnih brodova i vojnih aviona na sve strane samoupravne ostrvske demokratije i ispaljivanje balističkih projektila u obližnje vode, prenosi AP.

Prašina se još uvek nije slegla, a Tajvan ove nedelje izvodi sopstvene vežbe, a Peking je najavio da planira još manevara, ali stručnjaci kažu da se već može mnogo toga izvući iz onoga što je Kina uradila, a nije uradila do sada. Kina će takođe izvući pouke o sopstvenim vojnim sposobnostima iz vežbi, koje su više ličile na to kako bi izgledao stvarni udar na ostrvo za koje Peking smatra svoju teritoriju, kao i iz odgovora Amerike i Tajvana.

Tokom skoro nedeljnih manevara koji su usledili nakon Pelosijeve posete početkom avgusta, Kina je redovno plovila brodovima i letela avionima preko srednje linije u Tajvanskom moreuzu, tvrdeći da de fakto granica ne postoji, ispalila je projektile iznad samog Tajvana i dovela u pitanje utvrđene norme ispaljivanjem projektila u ekskluzivnu ekonomsku zonu Japana.

„Mislim da nas čeka rizičan period testiranja granica i otkrivanja ko može da postigne eskalirajuću dominaciju u diplomatskim, vojnim i ekonomskim domenima“, rekao je Dejvid Čen, analitičar iz CENTRA Technologi, konsultantske firme sa sedištem u SAD.

Pelosi je bila najviši član američke vlade koji je posetio Tajvan u poslednjih 25 godina, a njena poseta je usledila u posebno osetljivom trenutku, jer se kineski predsednik Si Đinping priprema da kasnije traži treći petogodišnji mandat na mestu lidera vladajuće Komunističke partije Ove godine.

Za vreme Sija, Kina je sve snažnija izjavljivala da Tajvan mora biti stavljen pod njenu kontrolu — silom ako je potrebno — a američki vojni zvaničnici su rekli da bi Peking mogao tražiti vojno rešenje u narednih nekoliko godina.

Tenzije su već bile visoke, s tim što je Kina obavljala redovne vojne letove u blizini Tajvana, a SAD rutinski plove ratnim brodovima kroz Tajvanski moreuz da bi naglasila da su to međunarodne vode.

Kina optužuje SAD da podstiču nezavisnost ostrva prodajom oružja i angažmanom između američkih političara i vlade ostrva.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjin nazvala je Pelosijevu posetu „ozbiljnom provokacijom“ i optužila Vašington za kršenje statusa kvo i „mešanje u unutrašnje stvari Kine“.

„Kina nije stara Kina od pre 120 godina, mi nismo Irak, Sirija ili Avganistan — nećemo dozvoliti da nas bilo koja strana sila maltretira, potiskuje ili porobi“, rekla je ona novinarima u Pekingu. „Ko god to želi, biće na putu sudara sa Velikim čeličnim zidom koji je iskovalo 1,4 milijarde Kineza.

SAD nastavljaju da insistiraju na tome da nisu odstupile od svoje politike „jedne Kine“, priznajući vladu u Pekingu, istovremeno dozvoljavajući neformalne odnose i veze u oblasti odbrane sa Tajpejem.

Kina je uzdržala svoje manevre sve dok Pelosi nije napustila Tajvan i vratila svoje snage pre nego što su se približile tajvanskoj obali ili teritorijalnom vazdušnom prostoru, što je pokazalo „malo uzdržanosti“, rekao je Čen. Ali, primetio je, još jedna poseta Kongresu posle Pelosijeve izazvala je najavu još vežbi.

„Verovatno ulazimo u period redovnih vojnih demonstracija u i oko kineskog pomorskog dobra“, rekao je on.

„Komunistička partija Kine je takođe prilično sposobna da kreira odgovore na više domena, kao što se videlo u sajber carstvu. Osim toga, mogli smo da vidimo eskalacijske pokrete u svemiru, u Južnom kineskom moru, Africi, Indijskom okeanu ili južnom Pacifiku.

Tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu rekao je da obim i koordinacija vežbi sugerišu da Kina gleda mimo Tajvana ka uspostavljanju dominacije u zapadnom Pacifiku. To bi uključivalo kontrolu Istočnog i Južnog kineskog mora preko Tajvanskog moreuza i sposobnost da se uvede blokada kako bi se sprečilo da SAD i njeni saveznici priteknu u pomoć Tajvanu u slučaju napada.

Osim oružanog sukoba, blokada Tajvanskog moreuza — značajne saobraćajnice za globalnu trgovinu — mogla bi da ima velike implikacije na međunarodne lance snabdevanja u trenutku kada se svet već suočava sa poremećajima.

Konkretno, Tajvan je ključni dobavljač kompjuterskih čipova za globalnu ekonomiju.

Iako je tobože reakcija na Pelosijevu posetu, jasno je da su kineske vežbe dugo planirane, rekla je Mareike Ohlberg, viši saradnik u Azijskom programu istraživačkog centra Nemačkog Maršalovog fonda.

„Mislim da su tražili priliku za eskalaciju“, rekla je ona. „Ovo nije nešto što pripremite nakon najave (posete) i onda to izvedete brzo i lako.

SAD su se uzdržale tokom svih manevara, držeći grupu nosača aviona i dva amfibijska jurišna broda na plovidbi u regionu, ali ne i blizu ostrva. Tajvan je izbegavao bilo kakve aktivne protivmere.

Kurt Campbell, koordinator Bajdenove administracije za pitanja Indo-Pacifika, rekao je ove sedmice da SAD zauzimaju „smiren i odlučan“ dugoročan pristup koji bi uključivao nastavak tranzita Tajvanskog moreuza, podržavajući tajvanske sposobnosti samoodbrane i na druge načine produbljivanje veza sa ostrvom.

U tom cilju, SAD su u četvrtak objavile da otvaraju pregovore sa Tajvanom o širokom trgovinskom sporazumu.

Kembel je rekao da Vašington akcije Kine vidi kao „deo pojačane kampanje pritiska na Tajvan, koja nije završena“.

„Očekujemo da će se to nastaviti odvijati u narednim nedeljama i mesecima“, rekao je on.

Ministarstvo odbrane SAD priznalo je da je kineska vojska sve sposobnija, rekavši da je postala pravi rival i da je već nadmašila američku vojsku u nekim oblastima, uključujući brodogradnju, i da sada ima najveću mornaricu na svetu.

Rezervisani američki odgovor na nedavne vežbe izgledao je sračunat da izbegne bilo kakvu slučajnu konfrontaciju koja bi mogla da eskalira situaciju, ali bi takođe mogla da nahrani samopouzdanje Kine, rekao je Ohlberg.

„Osnova kineskog razmišljanja je da su SAD u padu i da je Kina u usponu, i pretpostavljam da bi odgovor u Pekingu bio viđen kao potvrda tog razmišljanja“, rekla je ona.

SAD i Kina su možda bile najbliže udaru 1996. godine, kada je Kina, uznemirena onim što je videla kao povećanje američke podrške Tajvanu, ispalila projektile u vode oko 30 kilometara (20 milja) od obale Tajvana uoči prvih narodnih predsedničkih izbora u Tajvanu. .

SAD su odgovorile sopstvenom demonstracijom sile, poslavši dve grupe nosača aviona u region. U to vreme, Kina nije imala nosače aviona i malo sredstava da ugrozi američke brodove i odustala je.

Kina je potom krenula u ogromnu modernizaciju svoje vojske i nedavne vežbe pokazuju „kvantni skok“ poboljšanja od 1996. godine, pokazujući zajedničku koordinaciju komande i kontrole kakva ranije nije viđena, rekao je Čen.

Međutim, pre nego što bude dovoljno samouverena da pokrene stvarnu invaziju na Tajvan, kineska vojska i dalje treba da učini više da bi uverila političko rukovodstvo zemlje da će biti uspešna, rekao je on.

„Ove najnovije vežbe su verovatno deo dokazivanja te sposobnosti, ali treba da se uradi još više da bi mogli da budu sigurni u sprovođenje invazije na Tajvan u punom obimu“, rekao je on. „Oni su samo demonstrirali pomorsku blokadu i delove vazdušne kontrole te kampanje, bez protivljenja.

Nakon posete, Kina je objavila ažuriranu „belu knjigu“ o Tajvanu u kojoj je navedeno kako je zamišljala da će izgledati eventualna aneksija ostrva.

Rečeno je da će slediti format „jedna zemlja, dva sistema“ koji se primenjuje u Hong Kongu, za koji kritičari kažu da je potkopan sveobuhvatnim zakonom o nacionalnoj bezbednosti koji potvrđuje kontrolu Pekinga nad govorom i političkim učešćem. Taj koncept je u potpunosti odbačen u tajvanskim istraživanjima javnog mnjenja u kojima su ispitanici u velikoj većini favorizovali svoju trenutnu de fakto nezavisnost.

Zanimljivo je da je nova bela knjiga odbacila obećanje u svojoj prethodnoj iteraciji da neće slati trupe ili vladine zvaničnike u aneksirani Tajvan.

Kina je odbila svaki kontakt sa vladom Tajvana ubrzo nakon izbora za predsednika Cai Ing-vena iz Demokratske progresivne partije koja se zalaže za nezavisnost. Cai je velikom većinom ponovo izabran 2020.

Ratoborni odgovor Kine na Pelosijevu posetu mogao bi imati neželjeni efekat jačanja DPP-a na izborima na sredini mandata kasnije ove godine, rekao je Huang Kvei-bo, prodekan Koledža za međunarodne poslove na tajvanskom Nacionalnom univerzitetu Čengči.

U idealnom slučaju, bilo bi u najboljem interesu Tajvana da obe strane odustanu i pronađu „razumne načine“ za rešavanje razlika, rekao je on.

„Postoji stara izreka da kada se svađaju dva velika slona, pate mrav i trava“, rekao je.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #991 on: August 19, 2022, 12:57:09 pm »




SAD: Kina da se vrati ranije uspostavljenim pravilima



SAD poručile da nedavne akcije Kine u blizini Tajvana povećavaju nivo rizika i izrazile nadu da će se ponašanje Pekinga vratiti ranije uspostavljenim pravilima.

Kina, koja Tajvan smatra svojim regionom, je ovog meseca organizovala vojne vežbe u blizini ostrva, kako bi demonstrirala nezadovoljstvo zbog posete Tajpeju predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi, okrivljujući Vašington za povećavanje tenzija, navodi Rojters.

Američki sekretar vazdušnih snaga Frenk Kendal, u obraćanju novinarima tokom putovanja po Pacifičkom regionu, tokom kojeg će posetiti i Australiju i Japan, rekao je da se Peking veoma provokativno ponašao.

On je naveo da su vojne aktivnosti koje je Kina sprovodila tokom posete Pelosi povećale nivo rizika i prekršile brojne norme, kao što je prelazak nezvanične razdelne linije, pucanje u ekskluzivnu ekonomsku zonu Japana, kao i projektili iznad samog Tajvana, navodi Rojters.

Japan je saopštio da je pet projektila koje je Kina ispalila palo u njegovu ekonomsku zonu. "Ovo nisu akcije koje su osmišljene da promovišu mir i stabilnost u regionu, one su veoma provokativne i povećavaju nivo rizika", rekao je Kendal.

Američki zvaničnik je odbio da direktno komentariše detalje kineskog prelaska nezvanične razdelne linije sa Tajvanom, ali je naveo da je Kina preterano reagovala na putovanje Pelosi.

"Nadam se da će se njihovo ponašanje vratiti na norme koje su ranije uspostavljene", poručio je Kendal. Kina je ranije saopštila da je Tajvan najosetljivije i najvažnije pitanje u njenim odnosima sa SAD, kao i da ima pravo da osigura svoju bezbednost i brani svoj teritorijalni integritet, navodi Rojters.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #992 on: August 20, 2022, 06:07:32 am »




SAD: Kina mora da ubedi svet nije "faktor nestabilnosti"


Američki ambasador u Pekingu Nikolas Berns rekao je danas da Kina mora da uveri ostatak sveta da nije "faktor nestabilnosti".

Berns je dodao da će Kina delovati miroljubivo u Tajvanskom moreuzu.

"Ne smatramo da treba da bude krize u odnosima SAD-Kina zbog nedavne, miroljubive posete predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu. Bila je to iskontruisana kriza koja je došla od vlade u Pekingu i nakon toga preterana reakcija", rekao je Berns za CNN aludirajući na kineske vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu kao odgovor na posetu Pelosi i prekid diplomatskih razgovora sa SAD.

"Sada je obaveza vlade u Pekingu da ubedi ostatak sveta da će ubuduće delovati mirno", rekao je ambasador SAD, kome je ovo prvi televizijski intervju od stupanja na dužnost pre šest meseci.

"Verujem da postoji dosta zabrinutosti u svetu da je Kina postala faktor nestabilnosti u Tajvanskom moreuzu, što nije nikome u interesu", kazao je on.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #993 on: August 20, 2022, 06:46:12 am »




Peking reaguje na „ambiciozni” američki plan za Tajvan


Kina je bez neizvesnosti osudila predstojeće trgovinske pregovore između Sjedinjenih Država i Tajvana, pozivajući dve strane da odustanu od planova nakon što je Vašington postavio „široke ciljeve“ za buduće sporazume sa ostrvom.

Na brifingu novinarima u četvrtak, portparol kineske kancelarije za tajvanska pitanja Ma Ksiaoguang odgovorio je na američku izjavu o trgovinskim pregovorima sa Tajpejem objavljenu ranije ove nedelje, insistirajući da bi takvi pregovori prekršili prethodna američka uveravanja po tom pitanju.

„Pozivamo SAD da se pridržavaju principa jedne Kine i tri kinesko-američka zajednička saopštenja sa konkretnim akcijama. Pokušaji da se igra na ‘tajvansku kartu’ kako bi se sprečilo ponovno ujedinjenje Kine i nacionalno podmlađivanje neće uspeti”, rekao je Ma, dodajući da je tajvanska vladajuća Demokratska progresivna partija „u dosluhu sa spoljnim snagama, izdala interese naroda na ostrvu i tražila političke lični interes.”

Komentari su uslijedili manje od 24 sata nakon što je kancelarija američkog trgovinskog predstavnika objavila dokument u kojem se navodi „ambiciozna mapa puta“ za razgovore, u kojoj se navodi da bi sastanci mogli početi već sljedeće jeseni.

„Sjedinjene Države i Tajvan… postavili su snažnu agendu za pregovore“, rekla je agencija, navodeći niz oblasti koje će biti pokrivene tokom razgovora, uključujući „olakšavanje trgovine, dobre regulatorne prakse, jake standarde za borbu protiv korupcije“ i „poboljšanje trgovine između naših malih i srednjih preduzeća.“

„Planiramo da sledimo ambiciozan raspored za postizanje visokostandardnih obaveza i značajnih rezultata“, dodaje USTR.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #994 on: August 21, 2022, 09:22:40 am »




Japan raspoređuje rakete – spremaju se za napad?


Japan razmatra raspoređivanje 1.000 krstarećih raketa dugog dometa, kako bi povećao svoju sposobnost za reagovanje u slučaju eventualnog napada Kine.

Kako navodi dnevni list "Jomiuri" pozivajući se na izvore iz vlade, postojeće rakete bi bile modifikovane, kako bi se njihov domet sa 100 kilometara povećao na 1.000, prenosi agencija Rojters.

Oružje, lansirano sa brodova ili iz aviona, bilo bi stacionirano uglavnom oko južnih ostrva Nansei i moglo bi da stigne do obalnih područja Severne Koreje i Kine, navodi japanski list.

Britanska agencija navodi da predstavnici japanskog ministarstva spoljnih poslova nisu odgovorili na zahtev za komentar ovog izveštaja japanskog lista.

Regionalne tenzije porasle su ranije ovog meseca nakon posete predsedavajuce Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajvanu, koji Kina smatra svojom teritorijom.

Nakon posete Pelosi, Peking je izvodio vojne vežbe i lansirao rakete u blizini Tajvana i u ekskluzivnu ekonomsku zonu Japana.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #995 on: August 21, 2022, 02:43:56 pm »




Kina podigla borbene avione, primećeni i brodovi


Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je uočilo 12 kineskih aviona i pet kineskih brodova u okolini Tajvana.

Primećeno je da je pet aviona prešlo središnju liniju Tajvanskog moreuza, a Peking nastavlja sa vojnim aktivnostima oko ostrva, prenosi Rojters.

Kina od posete visokih američkih zvaničnika Tajvanu sprovodi intenzivira vojne vežbe oko ovog ostrva. koje smatra svojom teritorijom.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #996 on: August 22, 2022, 10:02:41 am »




Posle Pelosi – nova poseta; Tajvan ne odustaje


Tajvanska predsednica Cai Ing-ven primila je danas još jednu delegaciju SAD usred tenzija sa Kinom.

Erik Holkomb, guverner američke države Indijane, doputovao je u nedelju u četvorodnevnu posetu Tajpeju. Pre toga, poseta visokih demokrata Nensi Pelosi i Eda Markija izazvala je gnev Pekinga, koji odbacuje zvanične kontakte Tajpeja i drugih zemalja. Kao odgovor na Pelosijevu posetu, Peking je započeo velike vojne manevre oko Tajvana.


Cai: SAD i Tajvan su ključni saveznici u indo-pacifičkom regionu

U razgovoru sa Holkombom u predsedničkoj kancelariji, Cai je naglasila da su SAD i Tajvan ključni bezbednosni i ekonomski saveznici u indo-pacifičkom regionu. "Tajvan se suprotstavio vojnim pretnjama iz Kine, ui oko Tajvanskog moreuza. U ovom trenutku, demokratski saveznici moraju da stoje zajedno i ojačaju saradnju u svim oblastima", rekla mu je Cai. Ona je takođe rekla da Tajvan želi da ojača saradnju u izgradnji održivih lanaca snabdevanja.


Holkomb će se sastati i sa drugim vladinim zvaničnicima

Holkomb je potpisao memorandum o razumevanju sa tajvanskim Ministarstvom ekonomije kako bi olakšao bilateralnu poslovnu, trgovinsku i naučnu saradnju. Holkomb bi trebalo da se sastane sa drugim visokim vladinim zvaničnicima i predstavnicima sektora poluprovodnika, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Tajvana. Tajvan ima nezavisnu vladu od 1949. godine, ali Kina smatra ostrvo delom svoje teritorije.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #997 on: August 22, 2022, 10:56:42 am »




Tajvan hvali „čipove demokratije“


Tajvan želi da osigura da njegovi partneri imaju pouzdane zalihe poluprovodnika ili „demokratskih čipova“, rekao je predsednik Cai Ing-ven guverneru američke države Indijana u ponedeljak, rekavši da pretnje Kine znače da su kolege demokratije u sarađivati.

Guverner Erik Holkomb dolazi u treću posetu delegacije SAD ovog meseca nakon što je predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi nakratko posetila, što je razbesnelo Kinu, koja na Tajvan gleda kao na sopstvenu teritoriju.

Nedelju dana nakon Pelosijeve posete, pet američkih poslanika, predvođenih senatorom Edom Markijem, posetilo je Tajvan.

Kina je izvela opsežne vojne vežbe u blizini Tajvana nakon Pelosijeve posete. Tajvan odbacuje pretenzije Pekinga na suverenitet, rekavši da samo stanovnici ostrva mogu da odlučuju o svojoj budućnosti.

„Tajvan je bio suočen sa vojnim pretnjama iz Kine, ui oko Tajvanskog moreuza“, rekla je Cai Holkomb tokom sastanka u njenoj kancelariji u Tajpeju.

„U ovom trenutku, demokratski saveznici moraju da stoje zajedno i podstaknu saradnju u svim oblastima“, dodala je ona, u izjavi prenošenoj uživo na njenim stranicama na društvenim mrežama.

Kina još nije komentarisala Holcombovu posetu.

Holcomb treba da se sastane sa predstavnicima tajvanskih poluprovodničkih kompanija tokom svoje posete usred proširenja veza između njegove države i ostrva, koje je dom najvećeg svetskog proizvođača kontaktnih čipova, Taivan Semiconductor Manufacturing Co Ltd.

„Ekonomska bezbednost je važan stub nacionalne i regionalne bezbednosti“, rekao je Cai. „Tajvan je voljan i sposoban da ojača saradnju sa demokratskim partnerima u izgradnji održivih lanaca snabdevanja za demokratske čipove.

Holkomb je govorio o naporima koje njegova država čini u podršci tehnološkoj industriji, ukazujući na junsku najavu tajvanske kompanije MediaTek Inc, četvrtog najvećeg svetskog dizajnera čipova po prihodu, o novom dizajnerskom centru u Indijani u partnerstvu sa Purdue Univerzitet.

„Veoma se radujemo saradnji sa njima u dizajniranju budućnosti“, rekao je on.

Tajvan je želeo da pokaže Sjedinjenim Državama, njihovom najvažnijem međunarodnom podržavaocu, da je pouzdan prijatelj jer globalni pad čipova utiče na proizvodnju automobila i potrošačku elektroniku.

Cai je rekao da Indijana treba da postane centar za tehnologiju čipova nakon ovomesečnog potpisivanja zakona o američkom zakonu o subvencionisanju domaće industrije poluprovodnika jer se takmiči sa kineskim i drugim stranim proizvođačima.

TSMC gradi fabriku od 12 milijardi dolara u američkoj državi Arizona.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #998 on: August 22, 2022, 10:58:42 am »




Guverner Indijane posetio Tajvan


Republikanski guverner Indijane počeo je u ponedeljak posetu Tajvanu, nakon dve nedavne posete američkih političara visokog profila koje su izazvale gnev Kine i kineskih vojnih vežbi koje su uključivale ispaljivanje projektila preko ostrva, piše AP.

Guverner Erik Holkomb doputovao je u nedelju uveče Tajvanu u četvorodnevnu posetu koja će se fokusirati na ekonomsku razmenu, posebno na poluprovodnike, navodi se u saopštenju njegovog kabineta.

Njegova poseta dolazi u posebno napetom trenutku za Tajvan, Kinu i SAD, nakon što je predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila Tajvan ranije ovog meseca. Kina tvrdi da je Tajvan sa vlastitom vlastitom teritorijom i smatra razmenu sa stranim vladama kao kršenje svojih zahteva.

Kao odgovor na Pelosijevu posetu, kineska vojska je održala nekoliko dana vežbi koje su uključivale borbene avione koji su leteli ka ostrvu i ratne brodove koji su plovili preko srednje linije Tajvanskog moreuza, nezvaničnog tampon između ostrva i kopna.

Kina je takođe uvela zabrane viza i druge sankcije za nekoliko tajvanskih političkih ličnosti, iako je nejasno kakav bi efekat sankcije imale.

Holcomb će se sastati sa predsednikom Tajvana Tsai Ing-venom, zajedno sa predstavnicima industrije poluprovodnika, a očekuje se da će promovisati akademsku i tehnološku saradnju između Tajvana i države Indijana.

On putuje sa zvaničnicima državnog saveta za ekonomski razvoj, kao i sa dekanom inženjeringa na Univerzitetu Purdue. Sledeće će posetiti Južnu Koreju.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #999 on: August 22, 2022, 01:32:02 pm »




Kineski avioni ponovo prešli središnju liniju Tajvanskog moreuza


Četiri kineske letelice prešle su danas središnju liniju Tajvanskog moreuza, saopštilo je tajvansko Ministarstvo odbrane.

U međuvremenu, Kina nastavlja sa vojnim aktivnostima u blizini ostrva, prenosi Rojters.

Kina od posete visokih američkih zvaničnika Tajvanu sprovodi intenzivira vojne vežbe oko ovog ostrva, koje smatra svojom teritorijom.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #1000 on: August 25, 2022, 09:55:31 am »




Kanada: Putovanje poslanika na Tajvan nije izgovor za kinesku agresiju


Kina ne bi trebalo da koristi planiranu posetu kanadskih poslanika Tajvanu kao izgovor za vojnu ili ekonomsku agresiju, rekla je u sredu portparolka ministarke spoljnih poslova Melani Džoli, prenosi Rojters.

Kina je u utorak upozorila da će preduzeti „snažne mere“ ako se Kanada umeša u Tajvan, nakon vesti da delegacija kanadskih parlamentaraca planira da poseti ostrvo kasnije ove godine kako bi istražila mogućnosti trgovine.

Kina, koja tvrdi da je Tajvan svoju teritoriju prema svom „principu jedne Kine“, protivi se tome da strani političari posećuju ostrvo. Tajvan demokratski vođen odbacuje tvrdnje Kine. Kanada, kao i veći deo Zapada, sledi politiku jedne Kine koja diplomatski priznaje Peking, a ne Tajpej, dok nezvanično podržava Tajvan.

Portparol Džolija Adrijen Blanšar rekao je da parlamentarna udruženja i grupe prijateljstva donose odluke o putovanjima nezavisno i da kanadska vlada to poštuje.

„Kao što smo ranije rekli, putovanja parlamentaraca ne bi trebalo da se koriste kao izgovor za eskalaciju ili agresivne vojne i ekonomske akcije“, rekao je Blanšar.

Prošle nedelje, kanadska članica parlamenta Džudi Sgro rekla je da članovi kanadsko-tajvanske parlamentarne „grupe prijateljstva“, koja ne dobija administrativnu ili finansijsku podršku od kanadskog parlamenta, planiraju da posete ostrvo na vlasti u oktobru.

„Kina će preduzeti odlučne i snažne mere protiv bilo koje zemlje koja pokuša da se umeša u suverenitet i teritorijalni integritet Kine, ili naruši njihov suverenitet“, navodi se u saopštenju kineske ambasade u Kanadi poslatoj kasno u utorak.

Prkoseći upozorenjima Pekinga, predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila je Tajpej ranije ovog meseca, što je bila najviša poseta SAD u poslednjih 25 godina. Kina je odgovorila organizovanjem ratnih igara u blizini Tajvana zbog, kako je rekla, pojačane podrške SAD ostrvu koje Peking smatra suverenom kineskom teritorijom.

Pelosijeva poseta je takođe skrenula pažnju na ono što su ranije bile rutinske interakcije između Zapada i Tajpeja. Kanadski poslanici su redovno posećivali Tajvan pre nego što je pandemija koronavirusa zaustavila putovanja.

Sgro je rekao da će se putovanje fokusirati na trgovinu i da namera zakonodavca nije bila da ometaju i izazovu probleme Tajvanu ili Kini. Njena kancelarija u sredu nije odgovorila na zahtev za komentar.

„Ohrabrujemo sve strane da ostanu mirne, budu uzdržane i održavaju otvorene linije komunikacije kako bi sprečile nesporazume“, rekao je Blanšar.


izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #1001 on: August 25, 2022, 12:06:26 pm »




Tajvanski vojnici bacaju kamenje na kineski dron ...



Quote
VIRAL VIDEO: Taiwan soldier throw stones at China drone = Multi-Billion Drone Defense System in 2023







[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* tajvan -----.jpg (299.98 KB, 836x1200 - viewed 5 times.)
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #1002 on: August 25, 2022, 01:57:18 pm »




Tajvan predlaže povećanje potrošnje za odbranu od 12,9%


Tajvan je u četvrtak predstavio predloženo povećanje budžeta za odbranu od 12,9% u odnosu na prethodnu godinu na 415,1 milijardu T$ (13,72 milijarde dolara), usred tenzija sa Kinom, koja je naglo povećala vojne aktivnosti blizu demokratskog upravljano ostrvo, prenosi Rojters.

Kina, koja tvrdi da je Tajvan svoju teritoriju uprkos snažnim primedbama vlade u Tajpeju, izvela je svoje najveće vojne vežbe oko ostrva nakon posete ovog meseca predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi.

Povrh predloženog budžeta, kabinet predsednika Tajvana Cai Ing-vena predlaže dodatnih 108,3 milijarde T$ u potrošnji za borbene avione i drugu opremu.

Predlog, koji je rekordan i mora da ga odobri parlament, označava šestu uzastopnu godinu rasta potrošnje na odbranu od 2017.

Ostrvo je prošle godine najavilo dodatni budžet za odbranu od 8,69 milijardi dolara do 2026. godine, koji je bio povrh njegove godišnje vojne potrošnje, uglavnom na pomorsko oružje, uključujući rakete i ratne brodove.

Cai je modernizaciju oružanih snaga – dobro naoružanih, ali zaostalih od kineskih – stavio kao prioritet.

Kina nije isključila upotrebu sile kako bi ostrvo stavila pod svoju kontrolu. Tajvan odbacuje pretenzije Pekinga na suverenitet, rekavši da Narodna Republika Kina nikada nije vladala ostrvom i da samo narod Tajvana može da odlučuje o svojoj budućnosti.


izvor
Logged
Kubovac
Global Moderator
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 952



« Reply #1003 on: August 26, 2022, 10:36:54 am »

Робусна армија Тајвана и улагање у наоружање – колико ипак заостаје за Кином

Тајван ће у наредној години издвојити 15 одсто више новца за опремање армије него у овој, саопштила је влада у Тајпеју. Тајвански војни буџет тако ће достићи износ од близу 20 милијарди америчких долара.

Тајванске власти објавиле су намеру да, у светлу све учесталијих маневара Кинеске народноослободилачке армије у близини тог пацифичког острва, повећају годишње издвајање у армију за чак 14,9 одсто, јављају медији у Источној Азији.

Последњих година, тајвански војни буџет износио је између 13 и 16,8 милијарди долара годишње, а у следећој би требало да достигне 19,4 милијарди зелених новчаница, што ће, сматра се, онда значити да чак 15 одсто трошкова државе отпада на војску.

Тајван има робусну армију од око 170.000 активних припадника, коју познати амерички вебсајт за војна питања Глобал фајерпауер ове године рангира као 21. у свету, јер се, између осталог, у њеном саставу налази чак 288 ловаца-пресретача и ловаца-бобмардера, те преко 1.100 тенкова.

Такође, мушко становништво тог острва је обавезно да прође четворомесечну војну обуку, те има и опцију добровољног служења једногодишњег војног рока.

Овај систем постепено је уведен у претходној деценији, а Тајван је пре тога десетлећима имао обавезно служење армије, због чега се сматра да би још око милион и по грађана тог острва у случају потребе могло да обуче војну униформу.

Интересантно је, међутим, да је увођење система базираног на професионалној војсци и добровољном служењу војног рока на Тајвану завршено релативно недавно, у 2016, те да је до одустајања од обавезне војне службе дошло због пада популарности служења војног рока, односно, отопљавања у односима између Тајпеја и Пекинга почетком прошле деценије, када су се снажно развијале економске везе између та два, етнички и културолошки блиска ентитета.

Тада је пуно младих Тајванаца веровало да неће бити рата између њиховог острва и матице, па чак и изражавало мишљење да је обавезна служба у војсци бесмислена јер би Народна Република Кина у случају конфликта лако војно прогутала Тајван, и, ако то жели, чак могла да га просто економским санкцијама пригуши и присили на предају.

Ипак, за време администрације бившег председника Барака Обаме, САД су Тајпеју продале америчко оружје и опрему вредну 14 милијарди долара, док је за време дупло краће владе председника Доналда Трампа постигнут договор да се острву са 23 и по милиона становника испоручи оруђе и оружје чија је укупна цена око 18 милијарди долара.

Зато није нетачно рећи да је Тајван, који поседује и балистичке пројектиле средњег домета који могу да захвате дубоко у кинеску територију, већ изузетно добро наоружан.

Данас је и расположење становништва нешто другачије, у немалој мери због догађаја у протеклих неколико година у Хонгконгу (постепеног укидања аутономије тог града, гушења протеста и хапшења дисидената), јер се он види као најава за оно што би се могло десити с Тајваном у случају његовог припајања матици.

На Тајвану је сада на власти Демократско-прогресивна партија председнице Цај Ингвен, која отворено води политику јачања дефакто независности Тајвана и продубљивања економских, политичких и војних веза са Вашингтоном, те најављује повратак обавезног једногодишњег војног рока за грађанство.

Давид против Голијата?
Са четири разарача и само четири подморнице, међутим, Тајван добрано заостаје за морнарицом матице Кине, која поседује 46 површних пловила истог типа и чак 79 подводних апарата, те последњих година у наоружање уводи носаче авиона.

У саставу кинеске морнарице тренутно се налазе три таква поморска гиганта, мада је последњи, највећи, поринут тек пра два месеца и још увек није у оперативној употреби.

Осим тога, Пекинг (званично) годишње троши око 220 милијарди долара на војску и у њој служи преко два милиона људи.

Ово друго (апсолутни број људи), у почетним етапама евентуалног сукоба, не мора бити пресудно јер је за пробијање тајванске одбране ипак потребно специјализовано особље чија обука дуго траје, као што су пилоти и подморничари.

Међутим, поред огромне морнарице, Пекинг, сматра се, поседује и око 1.900 конвенционалних балистичких пројектила, те неколико стотина крстарећих ракета, које би могле да нанесу страховиту штету тајванској војсци и инфраструктури, због чега острво последњих година набавља или планира да набави америчке против-ракетне системе "ПАЦ-3" и "ТХААД".   

Управо због разлике у моћи поморских и ваздушних снага, највећи део најављеног повећаног улагања у тајванску армију отићи ће на ваздухопловство, против-ваздушну одбрану и морнарицу.

Власти у Тајпеју, наравно, у случају сукоба са матицом Кином очекују (бар) логистичку, извиђачку, информативно-обавештајну и кибернетску подршку својих војнополитичких савезника САД, па и Јапана.

Такође, мада чињеница да је острво противнику даје опцију поморске блокаде и изнуривања, географија Тајвана, који у свом саставу има око 100 острва, од којих су много добро укопана, и велике планинске масиве са чак 258 врхова виших од 3.000 метара, представља прилични изазов за сваког потенцијалног нападача, нарочито ако би услед успеле (довољне) мобилизације на Тајвану, њему било потребно да бродовима пребаци инвазионе снаге које броје више од милион, па можда и два милиона људи.

Тајван, иначе, сам производи оклопна возила, мање војне бродове, ракете дугог и средњег домета, дронове, па и лаки тренажно-борбени авион.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor


* h_57852292.jpg (70.24 KB, 620x413 - viewed 2 times.)
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #1004 on: August 26, 2022, 12:31:41 pm »




Tajvan: Posete SAD pojačavaju odlučnost ostrva da se brani


Nedavne posete gostiju iz Sjedinjenih Država ojačale su odlučnost Tajvana da se brani, rekla je predsednica Cai Ing-ven u petak dok se sastala sa najnovijim američkim poslanikom koji je stigao na ostrvo uprkos Pekingu, prenosi Rojters.

Kina, koja tvrdi da je Tajvan sopstvenu teritoriju protiv snažnih primedbi demokratski izabrane vlade u Tajpeju, pokrenula je vojne vežbe u blizini ostrva nakon posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi početkom avgusta.

Otprilike nedelju dana kasnije pratilo ju je još pet poslanika, a kasno u četvrtak, senatorka Marša Blekburn sletela je u Tajpej.

Na sastanku u predsedničkoj kancelariji, Cai je pohvalio posete.

„U poslednje vreme, mnoge javne ličnosti iz širokog spektra američkog društva posetile su Tajvan. Ovi topli činovi ljubaznosti i čvrste demonstracije podrške ojačali su odlučnost Tajvana da se brani“, rekla je ona, u izjavi prenošenoj uživo na stranicama Tsainih društvenih medija .

Sjedinjene Države, kao i većina zemalja, nemaju formalne diplomatske odnose sa Tajvanom, ali su po zakonu obavezne da im obezbede sredstva za odbranu.

Blekburn, republikanac iz Tenesija koji sedi u komitetima Senata za trgovinu i oružane snage, rekao je Caiju da Sjedinjene Države i Tajvan dele vrednosti slobode i demokratije.

„Zaista je važno da nacije koje vole slobodu podržavaju Tajvan dok nastoje da očuvaju svoju nezavisnost i slobodu“, rekla je ona.

Cai je rekla da kolege demokratije moraju da rade zajedno kako bi osigurale sigurnije i otpornije lance snabdevanja, i da je bila „oduševljena“ što vidi tajvanske poluprovodničke kompanije kako ulažu u Sjedinjene Države.

„Takođe se radujemo što ćemo raditi sa Sjedinjenim Državama na jačanju saradnje u oblasti poluprovodnika i drugih visokotehnoloških sektora i zajednički odgovoriti na ekonomske izazove postpandemijske ere.

Tajvan je glavni proizvođač čipsa, čije su male zalihe pogodile lance snabdevanja širom sveta.

Cai je rekao da bi Tajvan želeo da bude „dalje integrisan“ u novi Indo-pacifički ekonomski okvir Bajdenove administracije, iz kojeg je ostrvo isključeno, i drugu arhitekturu regionalne ekonomske saradnje.

Američki zakonodavci nisu jedini koji posećuju. Cai je ove nedelje ugostio i dva japanska parlamentaraca, a britanski i kanadski članovi parlamenta se očekuju kasnije ove godine.

„To pokazuje da Tajvan nije jedini koji ima posla sa velikim siledžijom preko Tajvanskog moreuza“, rekao je tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu novinarima na odvojenom događaju, misleći na Kinu.

Peking nikada nije isključio upotrebu sile kako bi Tajvan stavio pod svoju kontrolu.

Tajvanska vlada kaže da Narodna Republika Kina nikada nije vladala ostrvom i da stoga nema pravo da polaže pravo na njega i da samo njenih 23 miliona ljudi može odlučiti o njihovoj budućnosti.


izvor
Logged
Pages:  1 ... 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 [67] 68   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 22 queries.