Kina po "obrascu" Hong Konga postavlja temelje za rešavanje "Tajvanskog problema"S. B. M. 02.10.2020.
Ubrzo nakon što je Kina nametnula novi zakon o nacionalnoj bezbednosti koji je efektivno okončao ograničenu autonomiju Hong Konga, kineski akademik Tian Feilong izrekao je upozorenje Tajvanu."Zakon se nije odnosio samo na okončanje godina protesta u Hong Kongu", rekao je Tian Feilong u intervjuu za DV Njuz, već je takođe poslao poruku Tajpeju - i Vašingtonu, koji je nedavno odobrio novu prodaju oružja i posete na visokom nivou američkih zvaničnika radi samoupravljanja Tajvanom. Odredbe koje se koriste za suzbijanje neslaganja širom Hong Konga mogu pružiti obrazac, kako je tvrdio, za rešavanje "tajvanskog problema".
- Verujem da biste u budućnosti mogli samo da promenite ime hongkonškog zakona o nacionalnoj bezbednosti i umesto njega zamenite "tajvanski zakon o nacionalnoj bezbednosti" - rekao je Tian. Da bi primenio zakon o nacionalnoj bezbednosti na Tajvanu, Peking bi prvo trebalo da preuzme vojnu kontrolu nad ostrvom, koje je imalo svoju vladu od završetka kineskog građanskog rata 1949. godine. Nekada se invazija činila malo verovatnom, i zato što je Kini nedostajao vojni kapacitet da zauzme ostrvo naoružano naprednim američkim naoružanjem, i zato što nije mogla da priušti međunarodnu reakciju na takav potez. Nijedan od ovih ograničavajućih faktora sada se ne važi. Od 2013. godine, kineski predsednik Si Đinping predsedavao je opsežnom vojnom "popravkom", povećavajući ulaganja u visokotehnološko oružje i unapređujući zastarelu strukturu, najviše u mornaricu i vazduhoplovstvo, jer su oboje od vitalnog značaja za uspešnu invaziju na ostrvo.
- Mogućnost da doplovimo do Tajvana i zauzmemo ga na silu... prvi put u istoriji Kine je moguće - rekla je dr Oriana Skilar Mastro, saradnica sa Univerziteta Stanford koja je specijalizovana za kinesku vojnu i bezbednosnu politiku.
Kineski analitičari rekli su dr Oriani da bi Narodnooslobodilačka vojska (PLA) mogla da izvrši invaziju na Tajvan za godinu ili dve; ona i drugi američki stručnjaci veruju da će pravi datum biti pred kraj decenije, možda 2028. godine.
- Čak i ako mislite da Kina to neće učiniti, sigurno će promeniti proračune kako bi im ta opcija bila u razmatranju - rekla je Mastro i dodala:
"Rekala bih da će verovatno malo više rizikovati, biti malo agresivniji."Kineski predsednik je već prekinuo decenijsku posvećenost opreznoj spoljnoj politici, koja je sadržana u omiljenoj maksimi bivšeg lidera Deng Ksiaoping-a:
- Sakrijte snagu, uložite vreme - govorio je Deng, koji je uveo dalekosežne tržišne reforme, tvrdio je da Kina ne može priuštiti međunarodne tenzije i da treba da izbegava agresiju dok se njena ekonomija oporavlja.
Sada Si Đinping, koji je obećao
"nacionalno podmlađivanje", vodi drugu najveću ekonomiju na svetu i vodi agresivnu spoljnu politiku, uključujući teritorijalne pretenzije od granice sa Indijom na zapadu do Južnog kineskog mora na istoku. Ho-fung Hung, profesor političke ekonomije na Univerzitetu Džns Hopkins, ne misli da invazija na Tajvan predstoji, ali kaže da je hongkonški zakon o bezbednosti poslao vrlo jasnu poruku o kineskim dugoročnim planovima.
- Zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kongu veoma je važan da bi pokazao da je Peking spreman da se suprotstavi međunarodnom negodovanju - rekao je Hung
- To će biti neka vrsta upozorenja Tajvanu: Nemojte misliti da Peking neće preduzeti vojnu akciju. Ne mislite da ćemo se plašiti međunarodne reakcije - dodao je on
"Ponovno ujedinjenje" TajvanaTajvan uživa faktičku nezavisnost od završetka građanskog rata 1949. godine, kada je izgubljena frakcija Kuomintang pobegla na ostrvo. Njen lider, Čiang Kai-šek, godinama je predsedavao diktaturom, sanjajući o povratku kontinentalne Kine. Ali polagani proces demokratizacije započeo je 1987. godine i od tada je Tajvan postao snažna liberalna demokratija, jedino mesto u Aziji koje je legalizovalo homoseksualne brakove i čije se stanovništvo sve više identifikuje kao Tajvanac, a ne Kinez. Iz različitih razloga, naročito zbog svog vodećeg svetskog uspeha u odgovoru na pandemiju korona virusa, tajvanski globalni status dramatično je porastao 2020. Ovog meseca magazin "Tajms" stavio je predsednika Tsai Ing-vena na listu 100 najuticajnijih ljudi. Ali Peking se nikada nije odrekao upotrebe sile kako bi Tajvan vratio pod kinesku kontrolu, a Ksi je poslednjih godina jasno rekao da je
"ponovno ujedinjenje" Tajvana sa Kinom ključni cilj.
Usred eskalirajućih širih tenzija sa Sjedinjenim Državama i sa političarima širom sveta koji su ometeni pandemijom korona virusa, najviši kineski zvaničnici poslednjih meseci koriste neobično agresivnu retoriku. Takođe je došlo do eskalacije vojnih provokacija Kine, uključujući upade u tajvanski vazdušni prostor i vežbe u blizini teritorijalnih voda ostrva. Najnoviji izazov usledio je tokom nedavne posete Kita Krača, američkog državnog podsekretara za ekonomska pitanja. PLA je poslala gotovo 40 letelica preko srednje linije tajvanskog pojasa, neslužbene linije razdvajanja koju su uglavnom poštovale obe strane, sve dok Kina nije počela redovno da je prelazi prošle godine, a u septembru porekla da postoji. Tajvanski ministar inostranih poslova rekao je Kini da se povuče, a Vang Ting-iu, koji predsedava tajvanskim komitetom za spoljne poslove i odbranu, insistira da bi tajvanska vojska mogla da zadrži PLA uprkos nekim velikim prazninama u podvodnim i raketnim mogućnostima.
- Hong Kong je ogledalo naše budućnosti ako Tajvan postane deo Kine - rekao je, ističući da je Tsai povećao odbrambene troškove
- Moramo zaštititi svoju nacionalnu sigurnost. Ali Vangove reči su više bravura političara, nego procena vojnog analitičara - rekao je Vang Tingui.
Tajvan je decenijama zaštićen sofisticiranim oružjem koje je Vašington prodao ostrvu - 23 milijarde dolara (17,8 milijardi funti) tokom poslednje decenije - i perspektivom vojne pomoći američke flote i baza širom regiona u slučaju invazija. Detalji američke vojne pomoći nikada nisu navedeni. Umesto toga, Vašington je prihvatio politiku
"strateške dvosmislenosti", koja za cilj ima da odvrati Kinu od napada na Tajvan i odvrati Tajpej od izazivanja vojne agresije iz Pekinga.
"Nepotopivi nosač aviona"Ali u SAD-u su sve hitniji pozivi na proaktivniju politiku, kao odgovor na agresivniju Kinu. Trampova administracija je već pojačala podršku Tajvanu u diplomatskim i vojnim oblastima, dok su se širi američko-kineski odnosi dodatno pogoršali.
"Politika" strateške dvosmislenosti
"je mrtva", rekao je Džejms Fanel, penzionisani mornarički oficir, koji je bio direktor za obaveštajne i informativne operacije pacifičke flote američke mornarice. Tokom 30-godišnje karijere Fanel se specijalizovao za indo-azijske pacifičke bezbednosne poslove, sa naglaskom na kinesku mornaricu. Tvrdi da je za zaštitu ostrva neophodno jače regionalno vojno prisustvo i čvršća posvećenost odbrani Tajvana.
- Američko vojno držanje u Aziji u osnovi je ostalo dosledno u pogledu strukture vojnih snaga tokom poslednje dve decenije. Iako bi ta struktura snaga bila adekvatna pre dve decenije, danas je potpuno neadekvatna - rekao je Fanel
- Vašington bi trebalo da pomeri razmeštanje sa Atlantika, pa je 60% do 70% američke mornarice i vazduhoplovstva usmereno na indo-pacifički region - rekao je Fanell.
"Ovo ne bi bila nezainteresovana politika. Tajvan je važan saveznik, ali njegovo mesto je takođe strateški važno ako SAD žele da se suprotstave kineskom uticaju u regionu."- Kao što je Japan shvatio u Drugom svetskom ratu, Tajvan je za SAD "nepotopivi" nosač aviona koji može da pokreće napade na jugu prema prema Južnom kineskom moru, na istoku prema mestima poput Guama i na severu prema Japanu i događajima na Korejskom poluostrvu. Ova činjenica se dobro razume u Vašingtonu - rekao je Fanel.
Kina i SAD bile su bliske vojnom sukobu oko Tajvana i ranije, pedesetih i devedesetih, ali odnos Pekinga i Vašingtona sada se možda približava svojoj najhlapijoj fazi u poslednjim decenijama.
- Čak i ako Peking još nije spreman da rizikuje invaziju punog obima, možda će razmotriti i druge vojne akcije protiv Tajvana, kako bi testirao tajvanski i međunarodni odgovor na agresiju, istovremeno ojačavajući svoj strateški položaj - rekao je dr Metju Dušatel, direktor azijskog programa na Institut Montanje.
"Ograničene prisilne akcije za oblikovanje javnog mnijenja na Tajvanu kroz šok i strah realni su scenarij", tvrdio je u nedavnoj analizi.
- Kina ima stvarne mogućnosti, evidenciju proračunatog rizika pod Si Đinpingom, duboke zabrinutosti u vezi sa budućim tokom američko-tajvanskih odnosa i nedostatak realnih mekih alternativa za "zavođenje Tajvana" - kaže dr Dušatel
- Jedna od mogućih meta su ostrva Pratas, tri atola bez stalnih stanovnika i stotine milja južno od Tajpeja. Veliki kibernetički napad na kritičnu infrastrukturu još je jedan potencijalni scenario - rekao je Dušatel.
Mastro je rekao da je rat između Kine i SAD-a zbog Tajvana verovatniji nego što ljudi misle. Ona tvrdi da je najbolji način za sprečavanje sukoba agresivna posvećenost tajvanskoj bezbednosti iz Vašingtona i pojačavanje američkih vojnih kapaciteta u regionu.
- Sjedinjene Države su usredsređene na nametanje troškova Kini, ali koristi od povratka Tajvana - u svesti kineske vlade - su tako velike, da je zaista teško smisliti trošak koji bi ih mogao razuveriti ako bi to bila mogućnost - naveo je Mastro.
Izvor:
www.blic.rs
