PALUBA
December 09, 2022, 08:29:49 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA SVE ČLANOVE FORUMA
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 [19] 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 ... 68   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru  (Read 133185 times)
 
0 Members and 4 Guests are viewing this topic.
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #270 on: August 27, 2020, 03:53:00 pm »



Kina ispalila raketu pravljenu za napad na američke snage?


Kineska vojska izvršila je probno ispajivanje dve rakete u Južno kinesko more. Za jednu se tvrdi da je moguće razvijena za napad na američke snage.

Rakete DF-26B i DF-21D ispaljene juče ciljale su oblast između južne osrtrvske provincije Hainan i Parselskih ostrva u Južnom kineskom moru, prenosi Saut Čajna Morning Pos, list iz Hongkonga pozivajući se na neimenovane izvore bliske kineskoj vojsci.

Ministarstva odbrane i inostranih poslova Kine nisu za sad odgovorili na molbu da potvrde ovu informaciju, navodi AP.

Sporovi oko kontrole nad Južnim kineskim morem, jednim od najfrekventnijih trgovinskih ruta, sve više smetaju kineskim odnosima sa SAD i njihovim južnim susedima.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa ove godine odbacila je većinu pretenzija Pekinga nad suverenitetom većeg dela sporne oblasti, na čije delove takodje polažu prava Vijetnam, Filipini i druge vlade.

Jučerašnje lansiranje raketa usledilo je posle kineske optužbe da je američki špijunski avion U2 ušao u zonu zabranjenog leta koju je Peking proglasio za vreme održavanja vojne vežbe kod kineske severne obale.

DF-21 je vrlo precizan i vojni analitičari ga nazivaju "nosač ubica" i veruju da je razvijen da bi ciljao američke nosače aviona koji bi mogli da budu uključeni u mogući sukob sa Kinom.

Kina je potrošila veliku količinu sredstava poslednje dve decenije u nastojanju da razvije rakete, borbene avione, nuklearne podmornice i drugo oružje da bi mogla da proširi vojsku van svojih obala.

DF-26B lansiran je iz severozapadne provincije Ćinghai, a DF-21D iz provincije Džedjijang južno od Šangaja na istočnoj obali, piše list South China Morning Post.

Veruje se da DF-26 može da nosi nuklearne ili konvencionalne bojeve glave.

izvor
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #271 on: August 28, 2020, 06:07:59 am »

Incident u Južnom kineskom moru, razarač upao u zasedu kod ostrva Paracel
Novosti online petak, 28. 08. 2020.

KINESKA vojska je saopštila da je "oterala" brod američke mornarice koji je ušao u kineske teritorijalne vode u Južnom kineskom moru, piše RIA Novosti.


Portparol Narodnooslobodilačke vojske Kine, pukovnik Li Huamin, rekao je da je američki raketni razarač "Mastin" u četvrtak prešao granicu kineskih teritorijalnih voda u blizini Paracelskih ostrva.  Prema njegovim rečima, južna komanda kineske mornarice je rasporedila avione i brodove koji su za cilj imali da "otkriju, identifikuju i upozore Amerikance da napuste područje".

Ranije je Pentagon rekao da će kineske vojne vežbe u Južnom kineskom moru destabilizovati ceo region. Ostrva Paracel nalaze se u Južnom kineskom moru, a ove otoke prisvajaju i Vijetnam i Kina.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #272 on: September 01, 2020, 07:40:54 am »



Amerikanci poslali još jedan ratni brod, čeka se odgovor Kine


Još jedan brod američke ratne mornarice prošao je kroz Tajvanski moreuz, što je druga takva operacija američkih pomorskih snaga za dve sedmice, u situaciji u kojoj rastu tenzije između Kine i SAD.

Američka ratna mornarica saopštila je danas da je njen razarač "Halsi", koji nosi vođene projektile, juče izvršio "rutinski prolazak kroz Tajvanski moreuz" u skladu sa međunarodnim pravom, navodi Rojters.

"Prolazak broda kroz Tajvanski moreuz pokazuje posvećenost SAD slobodnom i otvorenom Indopacifiku", izjavio je jedan predstavnik američke Sedme mornaričke flote.

Prema saopštenju ministarstva odbrane Tajvana, američki ratni brod je bio na uobičajenoj misiji i situacija je za to vreme bila normalna.

Međutim, čeka se odgovor Kine, jer su SAD slanjem tog broda poslale nedvosmislenu poruku Pekingu, s kim je Vašington odavno "na kursu teških tenzija" .

izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #273 on: September 01, 2020, 07:46:05 am »



Kina besna: Vistrčil će morati da plati visoku cenu zbog svog kratkovidog ponašanja


Šef kineske diplomatije Vang Ji izjavio da će predsedavajući Senata Češke Miloš Vistrčil platiti visoku cenu zbog toga što je prekršio načelo "jedne Kine" .

Naime, predsedavajući Senata otišao je u zvaničnu posetu Tajvanu.

Kako navodi Rojters, Vistrčil je juče doputovao u Tajpej, ističući da je cilj njegove posete unapređenje poslovnih veza sa Tajvanom, kao i da Češka neće popustiti pred primedbama iz Pekinga.

Reagujući na to, Vang, koji je u tom trenutku bio u poseti Nemačkoj, izjavio je da će Vistrčil morati da plati "visoku cenu zbog svog kratkovidog ponašanja i političkog oportunizma".

Dovoditi u pitanje načelo "jedne Kine" isto je što i "postati neprijatelj 1,4 milijarde Kineza", i vlada i narod Kine neće tolerisati takvu "otvorenu provokaciju" Vistrčila i antikineskih snaga koje stoje iza njega, rekao je Vang.

Prema načelu "jedne Kine", Peking Tajvanu ne priznaje samostalnost niti pravo na održavanje međudržavnih odnosa, i smatra ga provincijom u okviru Kine.

izvor
Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #274 on: September 02, 2020, 07:02:05 am »



Kineska ambasada: Tajvan je neodvojiv deo Kine


Tajvan je neodvojiv deo Kine, što je činjenica koju niko i nijedna sila ne mogu promeniti.

1945. godine kineski narod je zajedno sa narodom drugih zemalja sveta izvojevao veliku pobedu u svetskom ratu protiv fašizma, i Tajvan je vraćen Kini, saopštila je danas ambasada Narodne Republike Kine u Beogradu.

Na portalu beogradskog lista "Danas" objavljen je tekst pod nazivom "Tajvan može pomoći svetu da se oporavi od virusa", u kome šef Odeljenja za inostrane poslove administracije Demokratske napredne stranke Tajvana Vu Džaosi otvoreno zagovara "nezavisnost Tajvana" i njegovo pristupanje UN i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

U saopštenju kineske ambasade podseća se da niz međunarodnih pravnih dokumenata, uključujući deklaracije iz Kaira i Potsdama, jasno potvrđuju kineski suverenitet nad Tajvanom.

Dodaje se da, takođe, Rezolucija 2758 Generalne skupštine UN jasno priznaje da je Vlada Narodne Republike Kine jedina legitimna vlada koja predstavlja čitav kineski narod.

"Na svetu postoji samo jedna Kina i Tajvan je jedan njen deo, nema govora o ulasku Tajvana u Ujedinjene nacije. Svetska zdravstvena organizacija je posebna organizacija u sklopu Ujedinjenih nacija čije su članice suverene zemlje i u vezi sa pitanjem oko Tajvana treba da se drži rezolucija Generalne skupštine UN", ističe se u saopštenju.

Navodi se da su "separatističke snage ''za nezavisnost Tajvana'' izmislile razne izgovore da politizuju pitanje kontrole i prevencije epidemije (korona virusa) i pokušale da iskoriste epidemiološku situaciju da na međunarodnom planu ospore princip ''Jedna Kina''”.

"Objavljivanje ovakvih tekstova predstavlja nepoštovanje i suvereniteta Kine i međunarodnog konsenzusa. Visoko cenimo što Vlada Republike Srbije snažno podržava princip ''Jedna Kina'' i odlučno se protivi ''nezavisnosti Tajvana''. Čvrsto verujemo da će čestit i prijateljski raspoložen narod Srbije, kao i uvek, podržati kineski narod u odbrani njegovog suvereniteta i teritorijalnog integriteta", zaključuje se u saopštenju ambasade NR Kine u Beogradu.

izvor
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #275 on: September 19, 2020, 12:05:39 pm »

Odgovor na kinesku pretnju: Tajvan podigao borbene avione
Srna 19.09.2020.

Tajvan je podigao borbene avione kao odgovor na približavanje kineskih aviona već drugi dan zaredom, rekli su zvaničnici.

- Dvanaest aviona "šenjang" (J-16), dva aviona "čengdu" (J-10), dva aviona tipa "šenjang" (J-11), dva bombaredera (H-6) i jedan "šenjang" presretač (Y-8 ASW) prešli su liniju Tajvanskog moreuza i ušli u vazdušni prostor Tajvana - saopštilo je Ministarstvo odbrane Tajvana. U saopštenju se navodi da su snage Tajvana podigle borbene avione i rasporedile protivvazdušnu raketnu odbranu kako bi nadgledali aktivnosti.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #276 on: September 27, 2020, 11:49:56 am »

Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #277 on: September 28, 2020, 09:22:19 am »



Kineska vojska održava vežbe u Južnom kineskom moru


Kineska vojska održava vežbe u Južnom kineskom moru u trenutku porasta tenzija između Kine, susednih zemalja jugoistočne Azije i SAD.

Uprava za pomorsku bezbednost izdala je saopštenje u kojem se navodi da se obustavlja prolazak brodova oko područja vežbi, ne navodeći detalje.

Vežbe su počele juče i trebalo bi da se nastave i danas. Južno kinesko more je godinama tačka sporenja Pekinga i Vašingtona.

Kina tvrdi da je celo more njena suverena teritorija, sa čim se ne slažu ni SAD ni vlade azijskih zemalja u regionu.

izvor
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #278 on: October 02, 2020, 05:55:09 pm »

Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #279 on: October 03, 2020, 05:35:45 am »

Kina po "obrascu" Hong Konga postavlja temelje za rešavanje "Tajvanskog problema"
S. B. M. 02.10.2020.

Ubrzo nakon što je Kina nametnula novi zakon o nacionalnoj bezbednosti koji je efektivno okončao ograničenu autonomiju Hong Konga, kineski akademik Tian Feilong izrekao je upozorenje Tajvanu.

"Zakon se nije odnosio samo na okončanje godina protesta u Hong Kongu", rekao je Tian Feilong ​​u intervjuu za DV Njuz, već je takođe poslao poruku Tajpeju - i Vašingtonu, koji je nedavno odobrio novu prodaju oružja i posete na visokom nivou američkih zvaničnika radi samoupravljanja Tajvanom. Odredbe koje se koriste za suzbijanje neslaganja širom Hong Konga mogu pružiti obrazac, kako je tvrdio, za rešavanje "tajvanskog problema".

- Verujem da biste u budućnosti mogli samo da promenite ime hongkonškog zakona o nacionalnoj bezbednosti i umesto njega zamenite "tajvanski zakon o nacionalnoj bezbednosti" - rekao je Tian. Da bi primenio zakon o nacionalnoj bezbednosti na Tajvanu, Peking bi prvo trebalo da preuzme vojnu kontrolu nad ostrvom, koje je imalo svoju vladu od završetka kineskog građanskog rata 1949. godine. Nekada se invazija činila malo verovatnom, i zato što je Kini nedostajao vojni kapacitet da zauzme ostrvo naoružano naprednim američkim naoružanjem, i zato što nije mogla da priušti međunarodnu reakciju na takav potez. Nijedan od ovih ograničavajućih faktora sada se ne važi. Od 2013. godine, kineski predsednik Si Đinping predsedavao je opsežnom vojnom "popravkom", povećavajući ulaganja u visokotehnološko oružje i unapređujući zastarelu strukturu, najviše u mornaricu i vazduhoplovstvo, jer su oboje od vitalnog značaja za uspešnu invaziju na ostrvo.

- Mogućnost da doplovimo do Tajvana i zauzmemo ga na silu... prvi put u istoriji Kine je moguće - rekla je dr Oriana Skilar Mastro, saradnica sa Univerziteta Stanford koja je specijalizovana za kinesku vojnu i bezbednosnu politiku.

Kineski analitičari rekli su dr Oriani da bi Narodnooslobodilačka vojska (PLA) mogla da izvrši invaziju na Tajvan za godinu ili dve; ona i drugi američki stručnjaci veruju da će pravi datum biti pred kraj decenije, možda 2028. godine.

- Čak i ako mislite da Kina to neće učiniti, sigurno će promeniti proračune kako bi im ta opcija bila u razmatranju - rekla je Mastro i dodala: "Rekala bih da će verovatno malo više rizikovati, biti malo agresivniji."

Kineski predsednik je već prekinuo decenijsku posvećenost opreznoj spoljnoj politici, koja je sadržana u omiljenoj maksimi bivšeg lidera Deng Ksiaoping-a:

- Sakrijte snagu, uložite vreme - govorio je Deng, koji je uveo dalekosežne tržišne reforme, tvrdio je da Kina ne može priuštiti međunarodne tenzije i da treba da izbegava agresiju dok se njena ekonomija oporavlja.

Sada Si Đinping, koji je obećao "nacionalno podmlađivanje", vodi drugu najveću ekonomiju na svetu i vodi agresivnu spoljnu politiku, uključujući teritorijalne pretenzije od granice sa Indijom na zapadu do Južnog kineskog mora na istoku. Ho-fung Hung, profesor političke ekonomije na Univerzitetu Džns Hopkins, ne misli da invazija na Tajvan predstoji, ali kaže da je hongkonški zakon o bezbednosti poslao vrlo jasnu poruku o kineskim dugoročnim planovima.

- Zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kongu veoma je važan da bi pokazao da je Peking spreman da se suprotstavi međunarodnom negodovanju - rekao je Hung - To će biti neka vrsta upozorenja Tajvanu: Nemojte misliti da Peking neće preduzeti vojnu akciju. Ne mislite da ćemo se plašiti međunarodne reakcije - dodao je on

"Ponovno ujedinjenje" Tajvana


Tajvan uživa faktičku nezavisnost od završetka građanskog rata 1949. godine, kada je izgubljena frakcija Kuomintang pobegla na ostrvo. Njen lider, Čiang Kai-šek, godinama je predsedavao diktaturom, sanjajući o povratku kontinentalne Kine. Ali polagani proces demokratizacije započeo je 1987. godine i od tada je Tajvan postao snažna liberalna demokratija, jedino mesto u Aziji koje je legalizovalo homoseksualne brakove i čije se stanovništvo sve više identifikuje kao Tajvanac, a ne Kinez. Iz različitih razloga, naročito zbog svog vodećeg svetskog uspeha u odgovoru na pandemiju korona virusa, tajvanski globalni status dramatično je porastao 2020. Ovog meseca magazin "Tajms" stavio je predsednika Tsai Ing-vena na listu 100 najuticajnijih ljudi. Ali Peking se nikada nije odrekao upotrebe sile kako bi Tajvan vratio pod kinesku kontrolu, a Ksi je poslednjih godina jasno rekao da je "ponovno ujedinjenje" Tajvana sa Kinom ključni cilj.

Usred eskalirajućih širih tenzija sa Sjedinjenim Državama i sa političarima širom sveta koji su ometeni pandemijom korona virusa, najviši kineski zvaničnici poslednjih meseci koriste neobično agresivnu retoriku. Takođe je došlo do eskalacije vojnih provokacija Kine, uključujući upade u tajvanski vazdušni prostor i vežbe u blizini teritorijalnih voda ostrva. Najnoviji izazov usledio je tokom nedavne posete Kita Krača, američkog državnog podsekretara za ekonomska pitanja. PLA je poslala gotovo 40 letelica preko srednje linije tajvanskog pojasa, neslužbene linije razdvajanja koju su uglavnom poštovale obe strane, sve dok Kina nije počela redovno da je prelazi prošle godine, a u septembru porekla da postoji. Tajvanski ministar inostranih poslova rekao je Kini da se povuče, a Vang Ting-iu, koji predsedava tajvanskim komitetom za spoljne poslove i odbranu, insistira da bi tajvanska vojska mogla da zadrži PLA uprkos nekim velikim prazninama u podvodnim i raketnim mogućnostima.

- Hong Kong je ogledalo naše budućnosti ako Tajvan postane deo Kine -
rekao je, ističući da je Tsai povećao odbrambene troškove - Moramo zaštititi svoju nacionalnu sigurnost. Ali Vangove reči su više bravura političara, nego procena vojnog analitičara - rekao je Vang Tingui.

Tajvan je decenijama zaštićen sofisticiranim oružjem koje je Vašington prodao ostrvu - 23 milijarde dolara (17,8 milijardi funti) tokom poslednje decenije - i perspektivom vojne pomoći američke flote i baza širom regiona u slučaju invazija. Detalji američke vojne pomoći nikada nisu navedeni. Umesto toga, Vašington je prihvatio politiku "strateške dvosmislenosti", koja za cilj ima da odvrati Kinu od napada na Tajvan i odvrati Tajpej od izazivanja vojne agresije iz Pekinga.

"Nepotopivi nosač aviona"

Ali u SAD-u su sve hitniji pozivi na proaktivniju politiku, kao odgovor na agresivniju Kinu. Trampova administracija je već pojačala podršku Tajvanu u diplomatskim i vojnim oblastima, dok su se širi američko-kineski odnosi dodatno pogoršali. "Politika" strateške dvosmislenosti "je mrtva", rekao je Džejms Fanel, penzionisani mornarički oficir, koji je bio direktor za obaveštajne i informativne operacije pacifičke flote američke mornarice. Tokom 30-godišnje karijere Fanel se specijalizovao za indo-azijske pacifičke bezbednosne poslove, sa naglaskom na kinesku mornaricu. Tvrdi da je za zaštitu ostrva neophodno jače regionalno vojno prisustvo i čvršća posvećenost odbrani Tajvana.

- Američko vojno držanje u Aziji u osnovi je ostalo dosledno u pogledu strukture vojnih snaga tokom poslednje dve decenije. Iako bi ta struktura snaga bila adekvatna pre dve decenije, danas je potpuno neadekvatna - rekao je Fanel - Vašington bi trebalo da pomeri razmeštanje sa Atlantika, pa je 60% do 70% američke mornarice i vazduhoplovstva usmereno na indo-pacifički region - rekao je Fanell. "Ovo ne bi bila nezainteresovana politika. Tajvan je važan saveznik, ali njegovo mesto je takođe strateški važno ako SAD žele da se suprotstave kineskom uticaju u regionu."

- Kao što je Japan shvatio u Drugom svetskom ratu, Tajvan je za SAD "nepotopivi" nosač aviona koji može da pokreće napade na jugu prema prema Južnom kineskom moru, na istoku prema mestima poput Guama i na severu prema Japanu i događajima na Korejskom poluostrvu. Ova činjenica se dobro razume u Vašingtonu - rekao je Fanel.

Kina i SAD bile su bliske vojnom sukobu oko Tajvana i ranije, pedesetih i devedesetih, ali odnos Pekinga i Vašingtona sada se možda približava svojoj najhlapijoj fazi u poslednjim decenijama.

- Čak i ako Peking još nije spreman da rizikuje invaziju punog obima, možda će razmotriti i druge vojne akcije protiv Tajvana, kako bi testirao tajvanski i međunarodni odgovor na agresiju, istovremeno ojačavajući svoj strateški položaj - rekao je dr Metju Dušatel, direktor azijskog programa na Institut Montanje. "Ograničene prisilne akcije za oblikovanje javnog mnijenja na Tajvanu kroz šok i strah realni su scenarij", tvrdio je u nedavnoj analizi.

- Kina ima stvarne mogućnosti, evidenciju proračunatog rizika pod Si Đinpingom, duboke zabrinutosti u vezi sa budućim tokom američko-tajvanskih odnosa i nedostatak realnih mekih alternativa za "zavođenje Tajvana" - kaže dr Dušatel - Jedna od mogućih meta su ostrva Pratas, tri atola bez stalnih stanovnika i stotine milja južno od Tajpeja. Veliki kibernetički napad na kritičnu infrastrukturu još je jedan potencijalni scenario - rekao je Dušatel.

Mastro je rekao da je rat između Kine i SAD-a zbog Tajvana verovatniji nego što ljudi misle. Ona tvrdi da je najbolji način za sprečavanje sukoba agresivna posvećenost tajvanskoj bezbednosti iz Vašingtona i pojačavanje američkih vojnih kapaciteta u regionu.

- Sjedinjene Države su usredsređene na nametanje troškova Kini, ali koristi od povratka Tajvana - u svesti kineske vlade - su tako velike, da je zaista teško smisliti trošak koji bi ih mogao razuveriti ako bi to bila mogućnost - naveo je Mastro.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #280 on: October 06, 2020, 05:39:58 pm »

Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #281 on: October 06, 2020, 05:42:31 pm »

SAD grade nove baze zbog Kine?

Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #282 on: October 06, 2020, 07:18:52 pm »

Kineska podmornica izronila usred vijetnamske ribarske flote:

Logged
Dreadnought
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #283 on: October 09, 2020, 05:54:56 pm »



Američki razarač blizu spornih ostrva, Kina poslala upozorenje


Ministarstvo odbrane Kine saopštilo je da je razarač američke mornarice „Džon Mekejn“ uplovio u vode nedaleko od spornih Parcelskih ostrva u Južnom kineskom moru koje kontroliše Peking.

„Zahtevamo da SAD odmah prestanu sa takvim provokativnim akcijama i strogo kontrolišu i smanje vojne operacije na moru i u vazduhu“, napisao je portparol kineske vojske na nalogu na mreži Vičet, prenosi Tanjug.

On je upozorio da će Peking preduzeti sve neophodne mere kako bi odlučno odbranio nacionalni suverenitet i bezbednost i održao mir i stabilnost u Južnom kineskom moru.

Parcelska ostva koja imaju određeni geopolitički značaj, decenijama su predmet spora između Kine i Vijetnama.

izvor
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #284 on: October 10, 2020, 10:18:42 am »

Emisija DW o Kini i Tajvanu:

Logged
Pages:  1 ... 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 [19] 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 ... 68   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.054 seconds with 23 queries.