PALUBA
October 11, 2024, 07:38:42 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 [21] 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 ... 70   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru  (Read 207964 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #300 on: October 30, 2020, 12:00:28 pm »


Uprkos pretnjama Kine, Amerika prodaje Tajvanu sto "harpuna"


Amerikanci planiraju da prodaju Tajvanu 400 Harpuna, zajedno sa vozilima, radarima i preostalom pripadajućom opremom.

Quote

US State Department to allow sale of hundreds of anti-ship missiles to Taiwan amid diplomatic row
By: David B. Larter  October27, 2020

WASHINGTON – The U.S. State department is authorizing the sale of 400 anti-ship cruise missiles, along with associated road-mobile launchers, radars and technical support, to Taiwan in a deal worth up to $2.37 billion.

The missiles, Boeing’s Harpoon Block II, would complement 100 Harpoon Coastal Defense System Launcher Transporter Units, 25 radar trucks, four exercise missiles, parts, spares and support as part of the deal. State Department must approve foreign arms sales before a deal can be concluded. Taiwan intends to use its own funds for the missiles, a State Department official said on background.

The sale of anti-ship cruise missiles comes as tensions between China and the United States are elevated over the COVID-19 outbreak, which President Trump blames on China, and over today’s announcement that China intends to sanction Boeing, Lockheed Martin and to some degree Raytheon over U.S. arms sales to Taiwan. The sanctions announcement drew an acid response from State Department Spokesperson Morgan Ortagus, who said in an emailed statement that it was outrageous to target U.S. firms for contracting with the United States government.

“Beijing’s efforts to retaliate against U.S. and foreign companies for their sales that support Taiwan’s legitimate self-defense requirements are unproductive,” Ortagus said. "Worse still, in this case, the People’s Republic of China is sanctioning a company for doing business with the U.S. Government." Ortagus indicated that the sanctions were in response to the pending sale of two missile systems and an aerial reconnaissance system announced last week

“On October 21 the Administration notified Congress of several possible Foreign Military Sales to Taiwan for SLAM-ER missiles, a HIMARS rocket system, and MS-110 reconnaissance pods,” the statement reads. "These are FMS sales in which the U.S. Defense Industrial Base is contracting with the U.S. Government. “As such, the PRC appears to be applying a sanction against a U.S. company for contracting with the U.S. Government. This is entirely unacceptable and reflects a complete lack of understanding of the nature of much of American security cooperation.”

Today’s announcement of a pending Harpoon sale was welcome news to those who want to see the U.S. increase its commitment to Taiwan.

The Harpoon missile is an older technology and travels at sub-sonic speeds, which means it may be more vulnerable to advanced air defenses. But at such high numbers and combined with other capabilities, it’s a good fit for Taiwan’s concept of defense, said Eric Sayers, a former aide to former Indo-Pacific Command head Adm. Harry Harris and a vice president at Beacon Global Strategies

“It’s exciting news,” Sayers said. "These are the numbers and kinds of systems Taiwan needs more of and it will complement existing systems well."

“I think if there’s anything to be concerned about its how fast we can get these systems to the Taiwans. If this is over the next 5-7 years, it’s still something to be excited about but we shouldn’t be coming out of our seats celebrating. And that’s a political question, how we prioritize the sale of these systems to Taiwan versus other countries that may be in line for them.”

Taiwan already operates a more capable road-mobile missile, the Hsiung Feng III, which is supersonic and has a range of about 250 miles, according to the Center for Strategic and International Studies. The issue is that they have not been able to produce the missile in the numbers needed to be a suitable deterrent, Sayers said, adding that combining HF-III with 400 Harpoon missiles would have an impact. The administration should also back up arms sales to Taiwan with increasing bilateral training, Sayers said.

“We need to do more joint bilateral training,”
he said. "We judge our commitment to Taiwan too much by weapons, types of weapons and dollar figures. It doesn’t need to be big, in-your-face stuff. You don’t need to invite them to RIMPAC because then everyone would be under pressure to not come and it could blow up RIMPAC. …

“But if you are committed to Taiwan’s security you have to be able to operate together. If we needed to intervene – you know you can’t just put the Mets and Yankees together on the same team the day before the World Series and expect them to play together.”


Izvor: www.defensenews.com
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #301 on: November 04, 2020, 08:26:11 am »



Amerika prodaje četiri drona Tajvanu


Američki Stejt department odobrio je prodaju Tajvanu četiri visoko sofisticirana drona i uputio na potvrdu Kongresu, saopštio je Pentagon.

Sporazum vredan 600 miliona dolara, koji će, kako navodi Rojters, izazvati bes Kine, biće prva prodaja vojne opreme te vrste otkako je administracija predsednika Donalda Trampa olakšala uslove za prodaju sofisticirane i pažljivo štićene vojne tehnologije, preneo je Tanjug.

Rojters podseća da su poslednjih nedelja SAD pokrenule proceduru za prodaju još vojne opreme u ukupnoj vrednosti od pet milijardi dolara.

izvor
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #302 on: November 05, 2020, 11:54:25 am »


Amerika prodaje četiri drona Tajvanu


Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #303 on: November 19, 2020, 09:48:32 am »



Američki general poziva da se rasporedi hipersonično oružje u Pacifiku


Sjedinjene Američke Države planiraju da rasporede hipersonično oružje u Azijsko-pacifičkom regionu i zoni Indijskog okeana, rekao je tokom video-konferencije za novinare komandant američkog Ratnog vazduhoplovstva u regionima Tihog i Indijskog okeana, general Kenet Vilsbek.

„Verovatno ste čuli za hipersonično oružje. Ono me jako zanima. Želim da ga imam. To oružje se kreće takvom brzinom, prelazi tako veliku udaljenost da je izuzetno teško odbraniti se od njega. To znači da možete držati mete na nišanu, uz minimalno vreme leta", objasnio je Vilsbek.

On je podsetio da američke oružane snage razvijaju nekoliko programa za stvaranje hipersoničnog oružja.

„I već u svojim planovima za nabavku imamo i ovo naoružanje. Sačekaću da vidim kako će ići ispitivanja oružja. Prerano je reći koje će konkretno oružje ispuniti moje zahteve. Ne bi bilo pametno odabrati oružje dok ono ne bude spremno", rekao je Vilsbek.

On je pojasnio da još nije odlučio koji hipersonični sistemi će biti potrebni u vojnim operacijama koje su mu poverene.


Dodatne količine aviona F-35

Vilsbek je rekao da Pentagon još nije odlučio da li će se u azijsko-pacifičkom regionu otvoriti dodatne baze za lovace-bombardere pete generacije F-35 američkih Vazduhoplovnih snaga.

„Trenutno, jedino mesto gde američko Ratno vazduhoplovstvo ima F-35 je baza Ajelson na Aljasci. Nismo odlučili da li ćemo napraviti još jednu bazu za F-35 i gde ćemo je napraviti“, rekao je američki general.

F-35 su u službi brojnih američkih saveznika u regionu, kao što je Australija, Koreja i Japan.

General je pojasnio da se nastavlja kupovina ovih aviona za američko Ratno vazduhoplovstvo. On nije isključio da će u budućnosti možda biti doneta odluka o njihovom raspoređivanju u Azijsko-pacifičkom regionu, a ne samo na Aljasci.

„Kao što znate, i dalje nabavljamo dodatne lovce F-35. Sekretarka ratnog vazduhoplovstva SAD Barbara Baret nas nije obavestila o tome gde će biti dodatne baze F-35 na Tihom okeanu i da li će ih uopšte biti", rekao je Vilsbek.

izvor
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #304 on: November 22, 2020, 02:21:27 pm »

Američki zvaničnik nezvanično na Tajvanu?
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 22.11.2020.

Tajpej -- Jedan američki zvaničnik doputovao je danas na Tajvan, potvrdilo je ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.

Ministarstvo nije želelo da kaže o kome je reč, ali negirajući pritom da je u Tajpeju direktorka CIA Ðina Haspel. Kina, koja Tajvan smatra svojom teritorijom, žestoko je odreagovala na letošnju posetu američkog sekretara za zdravstvo Aleksa Azara i septembarsku posetu pomoćnice američkog državnog sekretara Kejt Krač i oba puta upućivala svoje borbene avione u patrole nadomak Tajvanskih obala.

Administracija aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa pojačala je podršku Tajvanu, uključujući i prodaju savremenog naoružanja, podseća se u izveštaju Rojtersa. Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da su nagađanja medija da je u Taipej doputovala američka delegacija koju predvodi direktorka CAI Ðina Haspel - netačna, kao i da ona ne planira da doputuje u Tajvan. Tajvanski premijer Su Ceng-čang najavio je skorašnju posetu prvog čoveka američke agencije za zaštitu životne okoline, a američki mediji preneli da bi ta poseta mogla da se realizuje idućeg meseca.

Izvor: www.b92.net
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #305 on: November 25, 2020, 09:16:36 am »



Bajden: Ojačaću američko savezništvo u azijsko-pacifičkom regionu


Džo Bajden je izjavio da je njegova buduća administracija spremna da, kako je naveo, predvodi svet, poručivši da će ojačati američko savezništvo u azijsko-pacifičkom regionu.

Predstavljajući diplomatski i tim za nacionalnu bezbednost, Bajden je rekao da će Entoni Blinken, kog je izabrao za državnog sekretara, obnoviti moral i povratiti poverenje u Stejt department.

„On je jedan od bolje pripremljenih za ovaj posao. Niko, prema mom mišljenju, nije više spreman od njega“, istakao je Bajden, koji je prema projekcijama američkih medija odneo pobedu na predsedničkim izborima.

„Toni je spreman od prvog dana“, rekao je Bajden, govoreći o Entoniju Blinkenu.

Za svoj tim Bajden je rekao da predstavlja oličenje onoga u šta duboko veruje, a to je da je Amerika najjača kada sarađuje sa saveznicima.

Taj tim je, prema njegovim rečima, postigao mnogo u oblasti nacionalne bezbednosti i diplomatiji, uz dugogodišnju saradnju sa partnerima.

„Tako mi zaista čuvamo Ameriku, bez uplitanja u nepotrebne vojne sukobe“, naglasio je Bajden.

izvor
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #306 on: December 16, 2020, 02:29:25 pm »

среда, 16.12.2020.
Јелена Каваја

Тајван ослушкује нове сигнале из Беле куће

Ако острво падне у кинеске руке, промениће се глобални поредак на Пацифику, упозорава шеф тајванске дипломатије пошто је његова земља предложила размену обавештајних података како би се спречила инвазија Пекинга

Власти у Тајпеју прижељкивале су реизбор Доналда Трампа, за чијег су мандата добиле значајну подршку у виду посета америчких званичника и уговора о продаји оружја. Сада страхују да ће се администрација Џозефа Бајдена вратити политици коју је водио Барак Обама, а то је да везе с Тајваном не смеју да покваре америчке односе с Пекингом. Период транзиције у Вашингтону Тајпеј користи да позове САД, али и друге земље да се заједнички одупру кинеском експанзионизму и спрече кинеску инвазију на острво са 24 милиона становника.

Џозеф Ву, шеф тајванске дипломатије, нагласио је у интервјуу за „Гардијан” да су кинеске активности у Јужном и Источном кинеском мору, кошкања са Индијом и притисак на Хонгконг доказ да та земља тежи да прошири свој „ауторитарни поредак”, а да је следећа мета – Тајван. Упозорио је партнере као што су САД, Европа, Јапан и Аустралија да ће ако то острво „падне у кинеске руке” утицај Пекинга у региону Пацифика бити знатно проширен, што ће у великом мери утицати на глобални поредак.

Говорећи какву врсту помоћи очекује, био је обазрив да не тражи директну војну помоћ, јер би то пореметило крхку стабилност у Тајванском мореузу. Предложио је размену обавештајних података како би се спречила кинеска инвазија на Тајван. Такође позвао је земље да преиспитају економске везе с Кином и да помогну Тајвану да појача присуство у међународним организацијама. Поменуо је Светску здравствену организацију у којој Тајпеј не учествује, а „могао би знатно да допринесе својим искуством у борби против ковида”.

Тајван себе сматра државом (признаје га свега петнаестак земаља УН), док га Пекинг третира као сепаратистичку територију, не искључујући могућност да га једног дана поврати и силом ако другачије не буде могло. На форуму који је недавно одржан у Кини говорило се о „мирном уједињењу под војним притиском”. Кинески државни медији спекулишу да би Трамп у последњим данима власти могао да испровоцира Кину тако што ће лично посетити Тајван. Коментатор „Глобал тајмса” сугерише да би у том случају требало послати кинеске авионе у ниском лету изнад острва као доказ кинеског суверенитета, а тајванска војска „не би смела да пуца јер зна да би то био почетак рата који ће изгубити”.

Већ седам деценија Тајван је спорно питање у односима између Вашингтона и Пекинга и поново се сада појављује као извор тензија. Августовска посета Трамповог министра здравља Алекса Азнара Тајвану, прва на тако високом нивоу за четири деценије, наљутила је Пекинг. Истог дана је кинеска ратна авијација прелетала преко осетљиве пограничне линије у Тајванском мореузу, једној од најмилитаризованијих поморских зона на свету.

Издато је саопштење да „једна велика земља непрестано прави погрешне потезе по питању Тајвана и шаље лоше сигнале снагама које су за независност”. Неколико дана после посете Пекинг је представио нови савремени ракетни систем „Небески гром”. Прошлог лета Тајван је са САД договорио куповину 16 авиона ф-16 и 108 тенкова. Кинески председник Си Ђинпинг је у октобру поручио војницима да се припреме за рат. Ву је за „Гардијан” рекао да ће свакако морати да набаве још америчког оружја „с обзиром на могућност да Кина изврши напад за неколико година”.

„Не можемо да кажемо да ће Кина напасти Тајван и када, или да га неће напасти. Али ако погледамо како се спремају последњих година свакако су појачали размештање војске против Тајвана и вежбе око Тајвана”, рекао је Ву.

САД према уговору из 1979. имају обавезу да Тајван снабдеју оружјем за одбрану, али и политику да не говоре да ли ће га бранити у случају напада. Антикинески јастребови у Вашингтону верују да би јасније требало ставити до знања Пекингу и Тајпеју да ће САД бранити Тајван у случају кинеске инвазије.

Будући амерички државни секретар Ентони Блинкен описао је у јулу Тајван као „успешну причу у погледу тога како САД и Кина третирају то питање”. То је у Тајпеју изазвало страх да ће Бајденова администрација ставити Тајван у други план. Иако су Бајденови званичници подржали дефиницију Трампове администрације да је Кина стратешки ривал, истовремено говоре о потреби да се са Пекингом сарађује у одређеним областима како се сукоби не би отели контроли.

Izvor: www.politka.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #307 on: December 22, 2020, 09:36:59 pm »

Let od 10 sati uz pratnju F-16
Novosti onlajn 22. 12. 2020.

MINISTAR odbrane Rusije Sergej Šojgu izvestio je ruskog predsednika Vladimira Putina o uspešnoj realizaciji zadataka tokom zajedničkog patroliranja aviona Vazdušnih kosmičkih snaga Rusije i Ratnog vazduhoplovstva Kine u Azijsko-pacifičkom regionu.



- Let je trajao više od 10 časova - saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Takođe se navodi da su „na pojedinim delovima maršrute strateške nosače raketa pratili lovci F-15 Vazduhoplovnih snaga Japana“.

Ruska vojska precizira da su avioni Su-35S Vazdušnih kosmičkih snaga Rusije leteli u pratnji strateških bombardera. Avioni su u vazduhu navođeni iz pomoć aviona-radara A-50U, ističe Ministarstvo.

Podsetimo, dva ruska i četiri kineska strateška bombardera izveli su zajedničko patroliranje iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora. Vazduhoplovnu grupu su činila dva strateška bombardera Tu-95MS Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije i četiri strateška bombardera Hun-6K Ratnog vazduhoplovstva Kine.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #308 on: December 25, 2020, 01:59:23 pm »

Japan poziva Bajdena na jaku podršku Tajvanu: "Zabrinuti smo da će Kina da proširi svoj agresivni stav"
Tanjug 25.12.2020.

Japanski zvaničnik odbrane Jasuhide Nakajama pozvao je danas novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena da "bude jak" u pružanju podrške Tajvanu pred, kako je naveo, agresivnom Kinom, nazivajući bezbednost ostrva "crvenom linijom".

- Zabrinuti smo da će Kina proširiti svoj agresivni stav i na područja koja nisu Hongkong. Mislim da je jedna od narednih meta ili ono što sve brine Tajvan - rekao je državni ministar odbrane Nakajama za Rojters. On je pozvao Bajdena da zauzme sličan stav prema Tajvanu kao i odlazeći predsednik Donald Tramp, koji je značajno podstakao prodaju vojne opreme ostrvu i povećao angažman. Angažman Japana sa Tajvanom takođe je procvetao poslednjih godina uglavnom na nevladinoj osnovi. Tokio poštuje politiku „jedne Kine“, delikatno balansirajući svoje odnose sa susednom gigantskom Kinom i svojim dugogodišnjim vojnim saveznikom u Vašingtonu.

Japan deli strateške interese sa Tajvanom, koji sedi u morskim putevima kroz koje protiče veći deo snabdevanja i trgovine Japana.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #309 on: December 27, 2020, 06:21:49 am »

Mala zemlja prkosi velikoj Kini
M.I.M. 26.12.2020.

Tajvan je počeo sa izgradnjom flote podmornica ne bi li ojačao svoje odbrambene kapacitete, a analitičari kažu da bi taj potez mogao da zakomplikuje potencijalne planove Kine da izvrši invaziju na ostrvo ili instalira pomorsku blokadu.

Izgradnja prve od osam novih podmornica počela je prošlog meseca u objektu u južnom lučkom gradu Gaošung, a prvo testiranje u moru očekuje se 2025, piše CNN. Nova flota zameniće staru od četiri podmornice koje datiraju iz Drugog svetskog rata. Tajvanska predsednica Caj Ing Ven nazvala je izgradnju nove flote “istorijskim postignućem koje pokazuje svetu čvrstu volju Tajvana”. Međutim, to se možda neće dopasti Pekingu, koji smatra Tajvan – demokratiju sa 24 miliona ljudi kod jugoistočne obale kopnene Kine – svojom teritorijom, iako dve strane imaju odvojene vlade više od sedam decenija.

Kineski predsednik Si Đinping obećao je da Peking nikad neće dozvoliti ostrvu da postane nezavisno i odbio je da isključi upotrebu sile ukoliko to bude potrebno. Ali, Caj prkosi tome i smatra da je Tajvan na prvoj liniji fronta “odbrane demokratije od autoritarne agresije” u Aziji. Nekoliko meseci već kineska armija jača pritisak na ostrvo, šalje ratne avione u vazdušnu zonu Tajvana i održava vojne vežbe kod obližnjih ostrva, što se naširoko tumači kao pretnja Tajpeju. Ipak, ukoliko bi došlo do kineske invazije, njihova flota bi morala da prođe Tajvanski moreuz, relativno uzak vodeni prolaz koji razdvaja Tajvan od kopnenog dela. A tu bi tajvanske podmornice mogle da im pokvare planove.

STELT PLATFORMA

Podmornice su među vodećim platformama “nevidljivog”, stelt oružja i mogu naneti težak udarac potencijalnim neprijateljima. Očekuje se da će tajvanske imati kombinovani dizel-električni pogon, odnosno da će na površini ići na dizel motore, ali ispod nje na ultratihe električne motore koje će pokretati na dugotrajne litijum-jonske baterije, kažu analitičari. Izbor dizel-električnih podmornica umesto onih na nuklearni pogon kakve imaju Sjedinjene Američke Države i sve više Kina – nije bio težak izbor. Takve podmornice su jeftinije i lakše se prave, a ispod površine električni motori prave manje buke od nuklearnih reaktora. To bi kineskoj vojsci otežalo da ih detektuju, što znači da bi one mogle neometano da borave na dnu Tajvanskog moreuza i izlaze sa presretnu transport kineskih trupa ka Tajvanu.

Iako nije poznato kojom će tehnologijom biti opremljene tajvanske podmornice, CNN podseća da je Vašington ranije ove godine odobrio Taipeju da kupi torpeda “Mark 48”.

- Svaki veliki transporter kojeg pogodi torpedo, posebno moderni poput američkog “Marka 48”, uklanja bataljon snagama invazije. Stoga niko neće slati takve napadačke amfibije u moreuz dok nisu sigurni da tu nema podmornica – kaže Karl Šuster, bivši kapetan američke mornarice i analitičar Univerziteta Havaji Pacifik.

Analitičari smatraju da će tajvanske podmornice, osim ovih torpeda, preuzeti i druge vodeće američke i japanske tehnologije. Vašington je dugo obezbeđivao oružje ostrvu i nedavno je odobrio nekoliko velikih prodajnih ugovora, ukupne vrednosti 10 milijardi dolara, uključujući desetine borbenih aviona F-16, tenkove M1A2T Abrams i projektile “Stinger”. Tajvan je, s druge strane, izrazio nadu da će SAD pomoći u obezbeđivanju dodatne opreme i sistema za podmornice.

NEOBELEŽENE VODE

Ovo je prvi napor Tajvana u izgradnju velikih podmornica. Analitičari očekuju da će imati deplasman od 2.500-3.000 metričkih tona i ističu da tek ostaje da se vidi da li je brodogradilišna industrija na ostrvu dorasla zadatku. Ugovor za izgradnju domaćeg programa podmornica dobila je tajvanska brodogradilišna korporacija CSBC, nakon što ostrvo nije uspelo da obezbedi stranog dobavljača.

- Ako Tajvan može da izgradi te podmornice – što je krupna stvar imajući u vidu njegovo potpuno neiskustvo u proizvodnji naprednih podmornica – one bi mogle biti efikasne – kaže Timoti Hit, istraživač tink tanka RAND Korp u Vašingtonu. Šuster smatra da će Tajvan učiti dok gradi i da bi stoga mogli dobrano da uđu u 2030-te dok puna flota od osam podmornica ne postane operativna.

U SLUČAJU NEUSPEHA

Ukoliko ovaj program omane ili se razvuče, Tajvan ima druga značajna sredstva odbrane protiv eventualne kineske vojne akcije. Ostrvo poseduje niz protivbrodskih projektila, podmorske mine i mini podmornice.

- Zajedno, ova sredstva mogu veoma da ugroze putovanje kineske vojske preko moreuza i da smanje broj kineskih snaga pre nego što dođu do ostrva. Suštinski, podmornice daju Tajvanu još jedno sredstvo za napad na kinesku, i dalje ograničenu silu amfibijskih plovila – ističe Sidart Kaušal, istraživač instituta RUSI u Londonu.

Analitičari ukazuju da dugoročno gledano Peking i dalje drži jasnu vojnu prednost. Kina može da dovede desetine podmornica, brodova, projektila i bombardera da učestvuju u bilo kom konfliktu.

Američko Ministarstvo odbrane kaže da će kineska flota podmornica u bliskoj budućnosti imati 65-70 plovila, a njihove vojne konstrukcije nastavljaju da jačaju ionako najveću svetsku flotu. Svega nedelju dana nakon što je Tajvan pokrenuo program izgradnje podmornica, Kina je pokazala šta ima da se sukobi s njima.

U retkom izveštaju o kineskim protivpodmorničkim letelicama u državnom listu “Global tajms” objavljena je fotografija “Y-8” kako ispušta dubinsku bombu tokom vežbe, uz naslov: “Protivpodmornička letelica kineske narodno-oslobodilačke armije koja sprovodi napad dubinskom bombom viđene kao sredstvo odvraćanja tajvanskih secesionista”.

Stručnjaci kažu da tajvanska rešenost da izgradi podmornice i investira u sopstvenu odbranu olakšava američkim zvaničnicima da politički opravdaju pomoć ostrvu u slučaju napada Kine.

- Da Tajvan ne radi ništa, to bi im otežalo da opravdaju intervenciju – smatra Hit, dodajući da bi na kraju američka vojska morala da zaštiti Tajvan – U slučaju odsustva bilo kakve američke intervencije, veoma je verovatno da će Kina naći način da potisne većinu ili sve podmornice.

Šuster kaže da su podmornice ipak pojačale verovatnoću odvraćanja od napada.

- Odvraćanje počiva na ubeđivanju Sija da je cena napada veća nego što može priuštiti. Podmornice jačaju mogućnost da će tako i ostati sledećih 20 godina – zaključio je on.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #310 on: December 27, 2020, 04:56:39 pm »

Mala zemlja prkosi velikoj Kini


Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #311 on: December 27, 2020, 05:00:45 pm »

Kako rešiti logističke probleme ukoliko dođe di sukoba sa Kinom u Južnokineskom moru.

Quote

How to solve logistical challenges during a South China Sea conflict
By: Scott Trail December 24, 2020

“The line between disorder and order lies in logistics.”

— Sun Tzu

Throughout history, thoughtful and responsive logistics plans have played decisive roles in such dramatic victories as the D-Day invasion of Normandy. Conversely, the lack of logistics planning has led to disastrous defeats such as Napoleon’s invasion of Russia. In 1959, the assistant chief of staff for logistics to NATO, Rear Adm. Henry Eccles, defined logistics: “Logistics is the bridge between the economy of the nation and the tactical operations of its own combat forces.” This bridge must be developed and sustained if the forces are to be fed and equipped for conflict.

With its vast expanses of open ocean and seas as well as thousands of remote islands with little or no infrastructure, the Asia-Pacific theater presents multiple challenges to that bridge between the United States and U.S. armed forces in the region. U.S. troops operating in the region are separated from the “economy of the nation” by the world’s largest ocean. China exerts influence and expands claims in its backyard of the East and South China seas. The lack of infrastructure prevents large cargo planes from landing and large ships from pulling into a port.

The logistical challenges that would be faced in a conflict with China are daunting.

The terrain

China’s expansionist aims center primarily around the Spratly and Paracel islands. They are strategic for their rich fisheries, vast oil and natural gas reserves, and the trillions of dollars of shipping that pass through the area. These island chains, spread over 1.35 million square miles, consist of hundreds of small islands and reefs with little or no infrastructure.

According to the CIA, the Spratly Islands have only eight airports, five helipads and zero port facilities. In the Paracel Islands, the Chinese have built an artificial harbor and airfield on Woody Island that houses over 1,000 People’s Liberation Army forces.

With China’s Navy now outnumbering the U.S. Navy, more force multipliers, such as the next generation of vertical lift and a more robust strategic sealift fleet, are needed to fill the gap.

The threat


The Chinese understand the importance of logistics in the Western Pacific. Extending their reach in the South and East China seas is an attempt at increasing their logistical advantage in the region. The seas will provide food to feed their people, oil and gas to fuel their machines, and control of approximately 20 percent of the world’s trade.

This photo taken Feb. 25, 2014, and received from the Philippine Department of Foreign Affairs on April 13, 2015, shows an aerial shot of what appears to be a large-scale reclamation by China on the Chinese-held Johnson South Reef, which is also claimed by the Philippines and Vietnam, in what is part of the disputed Spratly chain. (AFP via Philippine Department of Foreign Affairs)
This photo taken Feb. 25, 2014, and received from the Philippine Department of Foreign Affairs on April 13, 2015, shows an aerial shot of what appears to be a large-scale reclamation by China on the Chinese-held Johnson South Reef, which is also claimed by the Philippines and Vietnam, in what is part of the disputed Spratly chain. (AFP via Philippine Department of Foreign Affairs)
If Chinese expansion in the South China Sea remains unabated, China could exert influence well beyond its borders, undermining the international law of the sea.

A 2020 study by the think tank Rand concluded that “once occupied [by Chinese forces,] China will be able to exert its influence thousands of miles south and project power deep into the ocean.” This will threaten not only our partners and allies in the region, but previously uncontested sea lines of communication. The central tenant to this threat is the anti-access/area denial umbrella China is building to deny maneuver in the contested regions.

The challenge


To negate the A2/AD umbrella of long-range sensors and missiles, a January 2019 Medium article stated the first component of the plan is to “disperse forces and capabilities to many locations for operational maneuver.”

This spreads the risk to U.S. assets and potentially expands the sphere of influence. Supporting a mobile and disaggregated force in the South China Sea will require a large, responsive sealift fleet and robust heavy vertical lift.

Unfortunately, the sealift fleet has been neglected for decades, passed over for investments in aircraft carriers and submarines. Those platforms continue to provide the United States a strategic military advantage. But they can’t operate without food to feed the crews and parts to fix the aircraft, ships and submarines. This lack of investment has led to a predictable reduction in readiness.

According to a January National Defense article during a recent sealift mobilization exercise, “only 64% [of ships] were ready for tasking, and only 40% of the fleet was prepared to conduct operations at the level they were expected to.” The article went on to state: “That’s a major problem because the military’s sealift capabilities would be critical in the event of a great power war.”

Fortunately, an Oct. 16 Forbes article reported that improvements to sealift would come at a modest cost and currently enjoy bipartisan support as well the support of Secretary of Defense Mark Esper. The approach is three-pronged: Extend the service life of the most modern vessels in the Ready Reserve Fleet; buy secondhand foreign commercial ships for modification; and build a new class of auxiliary vessels in domestic shipyards.

The Army’s role

Thought of as primarily a land force, a 2014 Rand study on the Army’s role concluded that supporting the joint force “may prove to be among the Army’s most important roles in a major conflict with China — and one for which currently programmed forces might prove inadequate.”

In a maritime environment with very little infrastructure, that means expanding shipboard heavy vertical lift. The Army’s heavy-lift helicopter is the CH-47. While the CH-47 has proven a reliable workhorse for the land-based Army, it has some disadvantages when it comes to operating aboard ships, and the lack of an aerial refueling probe limit its range.

The Marines are readying their next generation of heavy vertical lift, the CH-53K, for deployment, having just successfully completed sea trials this June. The CH-53K has several advantages over the CH-47 for sustaining disaggregated operations in a maritime environment. It has 50 percent greater external lift capacity, aerial refueling, shipboard compatibility, and a fly-by-wire, digital design.

While the CH-47 will continue to play the lead role in Army heavy vertical lift, having a shipboard-compatible, heavy-lift aircraft would increase the Army’s heavy lift capabilities and help to close the sustainment gap.

The longer the sustainment gap continues in the South China Sea, the higher the risk of Chinese expansion. That expansion could result in a dramatic shift to Chinese hegemony at the expense of the U.S. and our allies in the region.

Developing robust logistics infrastructure does not come easy or quickly. Fortunately, there are solutions to revitalize the strategic sealift fleet and augment the Army’s CH-47s with CH-53Ks. Manufacturing helicopters and training their crews for an Army maritime mission will take time. Building and refurbishing ships, and training and recruiting the crews that will sail them, will take an even longer time.

The question is: Will military planners realize time is running out and act before China takes the advice of its ancient general, Sun Tzu? “The quality of decision is like the well-timed swoop of a falcon which enables it to strike and destroy its victim.”

Time will tell.


Izvor: CLICK
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #312 on: December 29, 2020, 10:29:33 am »

Sijeva igra moći - Kina ima nikad jaču vojsku, stručnjaci upozoravaju: Upotrebiće silu da uzme ono što želi
M.V.A. 29.12.2020.

Za vreme vladavine Si Đinpinga Kina je dovela vojne sposobnosti na neviđeni nivo, pojačala vojni pritisak na Tajvan, redovno održava velike vojne manevre u Istočnom i Južnom kineskom moru, a sukobi na granici sa Indijom prouzrokovali su žrtve na obe strane.

Analitičari međunarodne politike počeli su da razmatraju mogućnost neke vojne akcije, za koju bi, svi se slažu, Kina imala sredstava.

- Nećemo dozvoliti da bilo ko, bilo kakva sila povredi ili okrnji kinesku svetu teritoriju -saopštilo je u novembru ministarstvo odbrane.

Mada kineske diplomate uporno tvrde da su im namere miroljubive, dr Orijana Mastro, analitičar za međunarodne studije Univerziteta Stanford, izjavila je prilikom debate američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) da je uverena da uskoro predstoji vojni sukob.

- Ne deluje kao da se Kina sprema za mir. Njeno oružje nije defanzivno. Bilo da je reč o manifestaciji vojne moći ratnim brodovima, ili naručivanju nosača aviona, ono što jasno možemo da vidimo jeste da stvaraju vojsku koja će im omogućiti da silom preuzmu teritoriju koju smatraju svojom - izjavila je ona.

Ratna retorika dostigla vrhunac

Za vreme Si Đinpinga kineska ratna retorika dostigla je vrhunac.

- Kineski narod ne želi rat, ali smo sa nekoliko susednih zemalja u sukobu oko teritorija koje su izazvale SAD da bi se suprotstavile Kini – konstatovao je u septembru "Global tajms", propagandni servis Komunističke partije. Susedne zemlje se ne bi složile po pitanju izazivača, piše nzherald.co.nz. Kina je u sporu sa Filipinima, Vijetnamom, Japanom, Malezijom, Indonezijom, Brunejom, Južnom Korejom, Singapurom i Tajvanom. Ima sporove oko zemlje sa Rusijom, Indijom, Nepalom, Butanom, Laosom, Mongolijom, Tibetom i Mjanmarom, ali ciljna publika nisu ti susedi, već ostatak sveta.

- Kao prvo, moramo jasno staviti do znanja da je druga strana ta koja krši postojeće stanje. Drugo, moramo da objasnimo da je druga strana provokator u složenoj situaciji - tvrdi urednik „Global tajmsa“ Hu Siđin. Prema njegovim rečima, svaki scenario mora biti takav da opravda postupanje Kine. Samo tako „može da se započne pravedan rat“.

Moralni manevri


- Kina mora biti zemlja koja ima hrabrosti za borbu. A ona treba da se zasniva na snazi i moralnosti. U našim rukama je moć, razumni smo i bez straha ćemo braniti liniju preko koje nećemo preći – piše kineski propagandista. Kako bi u to uverila i ostatak sveta, Kina investira u kampanju za širenje uticaja i dezinformacija. Druga taktika je stvaranje utiska da su dovedeni pred svršen čin. Glasno i uporno proklamovanje vlasništva, okupiranje spornih teritorija, prisiljavanje trećih strana da to prihvate - to je scenario koji se odigrava na Himalajima u Istočnom i Južnom kineskom moru, piše portal nzherald.nz.co.

- Kina je sila u usponu koju ideološki odbacuju SAD i Zapad. Zemlje koje imaju teritorijalne sporove s Kinom naklonjene si jedna drugoj. Ako Kina odluči da krene u rat sa susednom silom, međunarodna zajednica će favorizovati slabiju stranu. Bili takvi potezi opravdani ili ne, moralni rizik je visok - izjavio je Hu. Ali da li rukovodstvo Komunističke partije veruje da se rizik isplati?

- Šanse su protiv mira. Kineske platforme će najverovatnije doći u kontakt sa onima Sjedinjenih Država ili njihovih saveznika. A to će dovesti do uništavanja imovine i smrtnih slučajeva koji bi - naročito u današnjoj političkoj klimi - mogli da prerastu u rat - kaže dr Mastro.

Igra moći

Predsednik Si, kao i većina autoritarnih lidera, izgradio je moć igrajući na kartu nacionalnog ponosa. Da bi zadržao vlast, mora da pruži rezultate.

- Znamo da je Si Đinping veliki nacionalista. Mnogo puta je, na primer, rekao da je ponovno ujedinjenje sa Tajvanom neophodno da bi se kineska nacija podmladila – ističe dr Orijana Mastro. Ona tvrdi da većina ratova počne kada su lideri uvereni da će vojna sila obezbediti resurse, moć, slavu i prestiž, te da će ishod opravdati gubitke.

- Kinesko rukovodstvo očigledno veruje da je najvažniji zadatak da povrati kontrolu nad onim što smatra svojom teritorijom- kaže ona. Mada bi Komunistička partija radije priblegla ekonomskim i diplomatskim sredstvima, postoje nagoveštaji da gubi strpljenje.

- Moramo biti jasni, potpuni povratak tih teritorija pod kontrolu Kine ne može se obezbediti tim sredstivma – kaže Mastro.

Indija se nikada dobrovoljno neće odreći teritorija na Himalajima, Tajvan se neće tek tako odreći demokratije i nezavisnosti, a Vijetnam, Japan i Filipini ne mogu sebi da dozvole da izgube tradicionalna ribolovna područja.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #313 on: December 31, 2020, 08:45:26 am »

Jedna analiza iz maja meseca.

Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #314 on: December 31, 2020, 11:28:58 am »



Američki razarači prošli kroz Tajvanski moreuz, Kina negoduje


Dva broda američke Ratne mornarice prošla su kroz Tajvanski moreuz koji deli kontinentalnu Kinu i ostrvo Tajvan, prenosi radio RTHK, pozivajući se na pres-službu sedme američke flote. Kina je ocenila ovaj postupak kao „provokaciju“.

Reč je o razaračima „Kurtis Vilbur“ i „Džon MekKejn“ sa navođenim raketnim naoružanjem. Ističe se da su prošli kroz Tajvanski moreuz „u skladu sa međunarodnim pravom“, demonstrirajući da su SAD „posvećene slobodnom i otvorenom Indo-pacifičkom regionu“.

Ministarstvo odbrane Kine je upozorilo da „Narodnooslobodilačka armija Kine stalno održava visok nivo borbene gotovosti, stalno reaguje na sve pretnje i provokacije, odlučno štiti nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet“.

U saopštenju se navodi da su kineski brodovi i avioni pratili prolazak američkih brodova kroz zaliv.

To je 13. slučaj uplovljavanja američkih brodova u moreuz ove godine. Takvi potezi stvaraju rizik od povećanja napetosti u odnosima između Vašingtona i Pekinga, pišu ruski mediji. Vlasti kontinentalne Kine smatraju Tajvan sastavnim delom svoje teritorije i oprezno prate svako pojavljivanje američkih vojnih brodova u regionu.

SAD su prekinule diplomatske odnose sa Tajvanom 1979. godine i uspostavili su ih sa Kinom. Priznavajući politiku „jedne Kine“, Vašington nastavlja da održava kontakte sa tajvanskom administracijom i isporučuje naoružanje ostrvu, što izaziva negodovanje u kontinentalnoj Kini. 

izvor
Logged
Pages:  1 ... 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 [21] 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 ... 70   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.042 seconds with 23 queries.