Svet u strahu; I Bela kuća pokušava da ublaži Bajdenovu "bombu""Odnedavno SAD jača vojnu napetost podstičući nezavisnost Tajvana, koji je neodvojivi deo teritorije Kine."
Tako je Pak Mjong Ho, zamenik ministra spoljnih poslova Demokratske Narodne Republike Koreje (DPRK), reagujući na rast međunarodnog pritiska na Narodnu Republiku Kinu da se ne upusti u vojnu avanturu pripajanja Republike Kine na Tajvanu.
Pomnije čitanje sugeriše da su glavne teze stava zamenika ministra napisane u Pekingu ili prepisane iz priručnika Kineske komunističke partije:
"Tajvan je isključivo unutrašnje pitanje Kine, SAD koristi Tajvan kao sredstvo pritiska na Kinu i istureni položaj za nadvladavanje Kine iako prema van održava politiku "jedne Kine", delovanje SAD-a predstavlja veliku pretnju međunarodnom miru i stabilnosti".
Pak Mjong Ho nakon toga upoređuje krizu s Republikom Kinom na Tajvanu sa stanjem na Korejskom poluostrvu gde, navodi, američke trupe služe "pritisku na NR Kinu".
Tek se zatim navodi da snage SAD-a i satelitskih država "koncentrisanih oko Tajvana, mogu u bilo kojem slučaju iskoristiti za vojnu operaciju protiv DPRK." Severnokorejski diplomata zaključuje da "stvarnost dokazuje da SAD nastoji ugušiti našu zemlju i Kinu, obe socijalističke države, kako bi zadržao nadmoć".
Peking se našao pod diplomatskom baražnom vatrom kad je reč o RK na Tajvanu. U sredu je Evropski parlament doneo neobvezujuću rezoluciju koja poziva na jačanje veza s RK na Tajvanu s kojom EU deli demokratske vrednosti. Kristalno čist rečnik potvrđuje da je RK na Tajvanu sigurnosni interes EU. Na to su u Pekingu reagovali burno nizom pretnji.
Posebno upućenima zemljama Istočne Evrope jer Litvanija otvara kancelariju Tajvana, a ne Taipeija (glavni grad). NR Kina ovo prvo smatra uplitanjem u unutrašnja pitanja, a ovo drugo dopušta. Nova pretnja stiže Češkoj i Slovačkoj koje će primiti ministra spoljnih poslova Republike Kine na Tajvanu. Džozef Vu će učestvovati na forumu u Slovačkoj, a zatim će otići u Prag kako bi se sastao s predsednikom Senata, gornjeg doma češkog parlamenta Milošem Vistrčilom i Zdenjekom Hribom, gradonačelnikom Praga.
Njih dvojica duže vreme jačaju odnose s RK na Tajvanu. Američki predsjednik Džo Bajden je u petak je izjavio da SAD ima obvezu da brani RK na Tajvanu. Nakon čega su partijski mediji na engleskom objavili oštre napade tvrdeći kako će američka vojska, u slučaju da se uključi u mogući sukob, pretrpeti teške gubitke. Peking u strateškim razmatranjima operacije povratka RK na Tajvan procenjuje da Vašington neće delovati jer bi to dovelo do žrtava što, nakon završetka rata u Avganistanu, nijedan američki predsednik neće želeti.
Zbog toga ih je toliko i uzbunila Bajdenova izjava. Indikativno, komentari govore isključivo o "miroljubivom ujedinjenju". Bela kuća je krenula u operaciju ublažavanja predsednikoveizjave. Jan Psaki, portparolka, u petak je na redovnom razgovoru s novinarima potvrdila da nema promene američke politike prema RK na Tajvanu. Ipak, pažnje je vredan citat:
"Naša politika će se voditi Zakonom o odnosima s Tajvanom, što znači da ćemo nastaviti da pomažemo Tajvanu u održavanju dovoljne sposobnosti samoobrane. Drugi je princip je da svaki pokušaj da se budućnost Tajvana odredi ikako drukčije osim mirnim putem smatramo pretnjom miru i sigurnosti zapadnog Pacifika. To bi predstavljalo veliku zabrinutost za SAD."
Japan to smatra pretnjom nacionalnoj sigurnosti, a blizu je i izjava gospođe Psaki. Zaleteo se predsednik Bajden ili ne, nedvosmisleno je da se politika SAD i EU prema NR Kini zaoštrava kad je reč o pitanju RK na Tajvanu.
Niko ne dovodi u pitanje politiku "jedne Kine", ali zbog zbivanja u Hong Kongu, gde je Peking brutalno prekršio obveze iz međunarodnog ugovora o preuzimanju te teritorije, saveznici Taipeija odlučni su jamčiti mu mogućnost da sam odluči kada će se, kako i pod kojim uslovima vratiti pod vlast matice zemlje.
Nepredvidiv Si
Trenutno su uslovi takvi da vlasti i javnost na ostrvu odbijaju takav razvoj događaja. Na kontinentu predsednik Si Đinping gradi uslove za ostanak na vlasti i nakon drugog mandata čime ruši sastav koji je postavio Deng Sjaoping, ne slučajno.
Zbog čega se strahuje da bi mogao, u cilju jačanja pozicije na vlasti, da se odluči na vojnu intervenciju. Oštre poruke poput poslednje Bajdenove, one Visokog predstavnika za spoljnu i sigurnosnu politiku EU Žozepa Borela i Tokija za cilj imaju da odvrate Sija i partijske jastrebe od nasilne akcije. I u tom ih svetlu treba gledati. Što god o tome mislio severnokorejski zamenik ministra spoljnih poslova.
izvor