PALUBA
August 08, 2022, 05:11:48 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na miodrag.radojkovic@kolporter.rs i brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 [45] 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 ... 64   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru  (Read 118835 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 68 176



« Reply #660 on: December 03, 2021, 05:56:11 pm »



Quote
China-Laos railway goes into full operation

After years of construction, the railway linking southwest China's Kunming City with the Lao capital Vientiane became fully operational on Friday afternoon. Xi Jinping, general secretary of the Communist Party of China Central Committee and Chinese president, met with Thongloun Sisoulith, general secretary of the Lao People's Revolutionary Party Central Committee and Lao president, and jointly witnessed the opening of the China-Laos railway via video link on Friday.



Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #661 on: December 04, 2021, 12:14:59 pm »

Američki državni sekretar Blinken poslao poruku Pekingu
Tanjug 04.12.2021.

Svaki potez Kine kojim bi izvršio napad na Tajvan imao bi "strašne posledice", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken, dodajući da se nada da će Peking vrlo pažljivo razmisliti o tome da "ne izazove krizu" u Tajvanskom moreuzu.

Blinken je u petak za Rojters rekao da Kina pokušava da promeni "status kvo" u vezi sa samoupravom Tajvana koji Kina smatra svojom teritorijom, a da su SAD "odlučno posvećene" da osiguraju da ostrvo ima sredstva da se odbrani.

- Nadam se da kineski lideri veoma pažljivo razmišljaju o tome da ne izazovu krizu koja bi smatram imala strašne posledice za veliki broj ljudi, a to nije ni u čijem interesu, počevši od Kine - rekao je Blinken.

Na konkretno pitanje da li bi SAD mogle da se obavežu da će poslati vojne snage u slučaju invazije, Blinken je rekao da je američka administracija dosledna u stavu da obezbedi da Tajvan ima sredstva da se odbrani i da će nastaviti da ispunjava tu obavezu.

Da SAD i EU u svom pristupu prema Kini idu ka istom cilju saopštila je danas i Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman nakon sastanka sa generalnim sekretarom Evropske službe za spoljne poslove Stefanom Saninijem. SAD i Evropska unija juče su zajednički izrazile zabrinutost zbog kineskih „problematičnih i jednostranih akcija" u Južnom i Istočnom kineskom moru i Tajvanskom moreuzu, a Šerman je danas rekla da Vašington smatra da je pristup SAD i EU Kini komplementaran i sve usklađeniji.

Sanino je posle dvodnevnih razgovora sa Vendi Šerman u Vašingtonu poručio da EU prepoznaje značaj Kine, ali da ne preza da kaže kada akcije Pekinga nisu skladu sa međunarodnim pravilima. On je nazvao nedavne kineske poteze protiv članice EU Litvanije "izuzetno zabrinjavajućim" i "neprihvatljivim".

- Kada vidim način na koji Bajdenova administracija definiše svoje odnose sa Kinom, kada vidim kako definišu svoje interese u indo-pacifičkom regionu, mislim da idemo zaista u istom pravcu - rekao je Sanino.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #662 on: December 04, 2021, 05:53:13 pm »

Komunistička partija Kine kritikovala Ameriku
Tanjug 04.12.2021.

Komunistička partija Kine danas je oštro kritikovala američku demokratiju i globalni samit o demokratiji, čiji je domaćin sledeće nedelje američki predsednik DŽozef Bajden.

Partijski zvaničnici su se pitali kako polarizovana zemlja, koja se nemarno odnosila prema kovid-19, može da drži predavanja drugima i rekli da su napori da se drugi primoraju da kopiraju zapadni demokratski model osuđeni na propast, preneo je AP.

Tian Peijan, zamenik direktora Kancelarije za istraživanje politike Komunističke partije Kine, rekao je da je pandemija razotkrila nedostatke u američkom sistemu. On je za veliki broj preminulih od kovid-19 u SAD okrivio političke sporove i podeljenu vladu od najvišeg do najnižeg nivoa.

- Takva demokratija ne donosi biračima sreću već katastrofu - rekao je on na konferenciji za novinare.

Ni Kina ni Rusija nisu među oko 110 vlada koje su pozvane na Bajdenov dvodnevni virtuelni "Samit za demokratiju", koji počinje u četvrtak. Učešće Tajvana dodatno je razbesnelo Peking. Odnosi SAD i Kine ostali su zategnuti uprkos virtuelnom samitu između Bajdena i predsednika Kine Si Đinpinga prošlog meseca. Američki predsednik je više puta pozivao SAD i njihove saveznike da pokažu da demokratije mogu ponuditi čovečanstvu bolji put ka napretku od autokratija.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #663 on: December 05, 2021, 07:18:51 am »

Kineski letovi u blizini Tajvana izgledaju kao probe
Tanjug 05. 12. 2021.

AMERIČKI ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da kineski vojni letovi u blizini Tajvana izgledaju kao “probe" za napad, iako nije ukazao da očekuje da će Peking zaista izvesti takve operacije.

- Ne želim da spekulišem, ali svakako liči na probe, izjavio je Ostin na konferenciji u Kaliforniji - prenosi Rojters.

Kina nije nikad isključila upotrebu sile kako bi Tajvan stavila pod kontrolu, a da bi svaki potez Pekinga kojim bi izvršio napad na ostrvo imao "strašne posledice", poručio je juče američki državni sekretar Entoni Blinken, dodajući da se nada da će Peking vrlo pažljivo razmisliti o tome da "ne izazove krizu" u Tajvanskom moreuzu. Blinken je za Rojters rekao da Kina pokušava da promeni "status kvo" u vezi sa samoupravom Tajvana,ostrva koje smatra svojom teritorijom, a da su SAD "odlučno posvećene" da osiguraju da Tajpej ima sredstva da se odbrani.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #664 on: December 05, 2021, 07:30:20 am »

Quote

China’s ‘Flying Giant’ Y-20 Miliary Transport Aircraft Added To PLAAF’s Fleet As It Looks To Tame Unyielding Taiwan.

This incursion happened as Taiwan air defense forces scramble fighter jets and ready up air defense missiles. The Y-20U aerial refueling plane was sent into Taiwan’s air-defense identification zone (ADIZ) along with 26 other PLA Air Force aircraft — 18 fighter jets, five nuclear-capable H-6 bombers, two KJ-500 airborne early warning and control aircraft, and a Y-9 transport plane. This happened on the same day when a Lithuanian parliamentary delegation landed on the island, only a few days after a US congressional delegation visited Taipei.

According to China’s state-owned Global Times, the new aircraft will enhance the capabilities of PLA fighters by giving them extended range and endurance, allowing them to operate near the Taiwan Straits and many other locations in the future.  This is the first time a Y-20 aerial refueling aircraft has been seen in a PLA Air Force mission near the self-governing island, with the Y-20 presumably performing aerial refueling procedures with the two J-16s. In response to PLA missions, Taiwanese combat jets scrambled, while ground-based air defenses were activated and radio warnings were delivered to incoming planes. These are routine procedures followed by the Taiwanese military when they track PLAAF aircraft in their ADIZ. The PLA’s aerial intrusion into Taiwan’s airspace has grown in recent years, leading to greater friction between the two.

On October 4, a record of 56 PLA aircraft entered the Taiwanese ADIZ, the highest number of Chinese sorties documented in a single day in 2021. PLAAF’s current fleet of Y-20U aircraft is likely to expand in the near future. China has already ramped up production of the Y-20 airlifters and is working on new, more powerful and economical jet engines.


Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 68 176



« Reply #665 on: December 06, 2021, 08:55:29 am »



Antiruski potez Litvanije koji je žestoko naljutio Kinu


Najpre je format bio 16 plus 1. Zatim se uključila Grčka za 17 plus 1. Sada se razdružila Litvanija — opet je 16 plus 1. Moguća su i nova odustajanja od strateške saradnje sa Kinom.

Neposredni uzrok, nakon svih pridruživanja antikineskim stavovima po raznim temama, od Honkonga do Sinkjanga, bilo je otvaranje „Tajvanskog predstavništva u Litvaniji“, prvom u EU sa pridevom „tajvansko“. Pre 18 godina u Bratislavi je ustanovljeno „Tajpejsko predstavništvo u Slovačkoj“.

Tajvan ili Tajpej nije svejedno! Poslednji put „tajvansko predstavništvo“ otvoreno je prošle godine u Hargejsi, glavnom gradu nepriznate „Republike Somalilend“, samoproglašene na teritoriji Somalije.

Najozbiljnija posledica zahlađenja odnosa Viljnusa i Pekinga, što uključuje i opoziv ambasadora, jeste istupanje iz multilateralne platforme koja je služila za institucionalizaciju saradnje između Kine i država centralnoistočne Evrope.
 
Ovim potezom pokazuje se kako je kineski projekat ranjiv, a proces koji su osmislili reverzibilan. Pekingu je, posmatrano iz ugla javne diplomatije, najviše pomagalo kontinualno „sejanje“ optimizma zbog ocene kako saradnja sa Kinom donosi obostranu korist. Ipak, i to se ponajmanje osećalo u tri baltičke republike.


U pozadini distanciranje od Moskve

Opterećene relacijom ka Rusiji, što je često i jedini indikator sagledavanja celokupnih međunarodnih odnosa, ove zemlje su merile i svoje korake gradeći vezu ka Pekingu.

Jednostavno, ako se Kina preterano približava Moskvi, ako to partnerstvo dobija i neku spoljnopolitičku i bezbednosnu dimenziju, onda se treba distancirati i od Kine.

Tokom vremena, želja za političkim udaljavanjem od Moskve, što je zbog geografskog determinizma i dubokih i kompleksnih istorijskih veza često teško izvesti, pretvorila se u žestoku antirusku histeriju. Na ovakav rasplet uticale su i SAD, što samostalno, što koristeći NATO i usmeravajući EU, raspirujući mržnju protiv svega ruskog od Viljnusa, preko Rige do Talina. Tako se došlo u današnju situaciju. I do kurcšlusa u litvansko-kineskoj komunikaciji.


Kolika je šteta po Litvaniju

Na prvi pogled, ekonomski, šteta za Litvaniju neće biti nenadoknadiva. Kineske investicije su sredinom 2020. godine iznosile „skromnih“ 200 miliona dolara, uvoz iz Kine koji se kretao blizu milijardu i po dolara uglavnom se može nadomestiti, kao što se i smanjivanje izvoza do sada u okvirima od oko 400 miliona dolara može istrpeti.

Bez obzira na kratkoročne efekte koji će se brzo osetiti u sektoru poljoprivrede. Ukupan litvanski izvoz je, inače, 30 milijardi. I u slučaju Litvanije pokazuje se da nekada ekonomski odnosi idu drumom, a politički šumom. Jer, ključni spoljnotrgovinski partner je Rusija, u koju privrednici izvoze nešto preko 4 milijarde, a uvoze nekoliko stotina miliona manje.

Takođe, luka u Klapejdi važna je za izvoz beloruskih i ruskih proizvoda, bez toga bi svakako ostalo otvoreno pitanje njene rentabilnosti. Tu se sada može javiti problem, jer su kineske protivmere usledile brzo, te je državni železnički operater ekspresno suspendovao direktne teretne vozove ka Litvaniji. Ne treba posebno objašnjavati da je tako prevožen i deo roba iz Rusije i Belorusije.


Na koga računa Viljnus

Međutim, u političkom pogledu, Viljnus se može sada suočiti sa još ozbiljnijim posledicama. Naravno, EU je čvrsto stala iza svoje članice, upozoravajući kako će ova dešavanja ostaviti traga i na ukupne odnose između Brisela i Pekinga.

Isto tako, Litvanija računa i na podršku SAD i NATO-a, koju je već dobila. Stav da iza odluke Litvanije stoji Vašington u Pekingu je opšte mesto. Hu Ksiđin navodi kako je još 2002. godine tokom govora u Viljnusu Džordž Buš rekao:

„Svako ko izabere Litvaniju za neprijatelja, izabrao je za neprijatelja i SAD:“ Intervjuišući nedavno litvanskog profesora međunarodnih odnosa, Ksiđin je postavio i pitanje koliko veruju Bušovoj poruci. Posle kraćeg razmišljanja, usledio je odgovor:

„Mi nemamo drugi izbor osim da u to verujemo.“ Igranje na jednu, „američku kartu“ uz prednjačenje u antiruskim akcijama, sada dobija i novu logičnu ekstenziju oličenu u antikineskom delovanju.


Oštra poruka iz Pekinga

Ali, sa druge strane, i iz Pekinga stiže oštra, čak i pomalo iznenađujuća poruka. Istina, preko jednog redakcijskog uvodnika, no to ne umanjuje njenu „težinu“, pošto se radi o glasilu koje uredno prenosi „razmišljanja“ iz struktura Komunističke partije:

„Kina mora preduzeti snažne protivmere protiv Litvanije. Osim toga, Kina bi trebalo da se pridruži Rusiji i Belorusiji, dvema zemljama koje se graniče sa Litvanijom, i da je kazne... Kinesko-rusko strateško partnerstvo trebalo bi da se pokaže kroz odvraćanje američkih saveznika, sprečavanje da učine sve što žele protiv Kine i Rusije uz američku podršku. Kina i Rusija treba da iskoriste odgovarajuće prilike da napadnu zemlju koja je izgubila razum. Ovo bi trebalo da bude novi sadržaj i smernica za stratešku saradnju Kine i Rusije. Litvanija, jedna od zemalja koja je otišla najdalje u istovremenom provociranju Kine i Rusije, trebalo bi da bude jedna od onih država koje moraju da nauče lekciju.“


Da li je sve samo probni balon

Odnos Kine i EU menja se od kooperativnog ka konfliktnom, u Pekingu sumnjaju kako je litvanska odluka samo „probni balon“ i oko toga su po svoj prilici u pravu.

Na srednji rok, pošto se Brisel ne može otrgnuti od američke kontrole, sasvim je realno da i EU kao savez počne sa donošenjem sve drastičnijih antikineskih mera. Bez saradnje sa Rusijom, ili još tačnije savezima na postsovjetskom prostoru koje predvodi Rusija, Peking će daleko teže braniti sopstvene akvizicije u centralnoistočnoj Evropi.

Litvanija jeste ukazala na ranjivost kineskog projekta 16 plus 1, ali je isto tako i signalizirala Pekingu da se od budućih nepovoljnih scenarija može odbraniti samo u čvrstom savezništvu sa Moskvom.

Kina se, vođena i tim saznanjem, „pridružila“ Rusiji u BiH, saopštavajući da „antizapadna horizontala“ dobija sasvim nove elemente.

Širi li se ta saradnja i na ceo Baltik? I posle Baltika — širi li se ka istočnoj Evropi? Odgovor i dalje nije jasan i jednoznačan. U perspektivi, može se ispostaviti da su Litvanci i njihovi nalogodavci terali lisicu, a isterali vuka. Umesto manje kineskog uticaja, šanse su velike, dobiće udruženi kinesko- ruski odgovor.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 68 176



« Reply #666 on: December 06, 2021, 03:09:25 pm »



Quote
China strongly opposes Blinken's Taiwan remarks

China's Foreign Ministry on Monday expressed strong opposition to remarks made by U.S. Secretary of State Antony Blinken on the Taiwan region, in which the senior official claimed that the U.S. is "resolutely committed" to making sure Taiwan has the means to defend itself.




Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 68 176



« Reply #667 on: December 09, 2021, 10:08:21 am »




Zvaničnik Pentagona: Kina priprema invaziju, prioritet američkih snaga — odbrana Tajvana


Odbrana Tajvana od kineske invazije postala je urgentan i prioritetni zadatak za američku vojsku, izjavio je zvaničnik Pentagona Ilaj Ratner, tvrdeći da Peking planira nasilno da ujedini ostrvo.

Ratner je, pred Odborom za spoljne poslove američkog Senata, istakao da Vašington mora da pomogne Tajvanu da se suprotstavi, kako je naveo, realnoj i opasnoj pretnji Kine.

„Jačanje odbrane Tajvana je urgentan zadatak“, poručio je Ratner, pomoćnik američkog ministra odbrane za Indo-pacifička bezbednosna pitanja.

„Kineska Narodnooslobodilačka vojska se najverovatnije priprema za nasilno ujedinjenje Tajvana sa Kinom, dok istovremeno pokušava da odvrati, odloži ili odbije intervenciju treće strane u ime Tajvana“, kazao je Ratner.
 
Iako zvaničnik Pentagona nije predočio dokaze o navodnoj kineskoj invaziji, on je naglasio da odbrana ostrva mora da bude apsolutni prioritet američke vojske, navodi RT.

Podsetimo, pre samo nekoliko dana američki državni sekretar Entoni Blinken je izjavio da bi svaki potez Kine kojim bi izvršila napad na Tajvan imao „strašne posledice“, dodajući da se nada da će Peking vrlo pažljivo razmisliti o tome da ne izazove krizu u Tajvanskom moreuzu.

Blinken je rekao da Kina pokušava da promeni status kvo u vezi sa samoupravom Tajvana koji Kina smatra svojom teritorijom, a da su SAD odlučno posvećene da obezbede da ostrvo ima sredstva da se odbrani.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 68 176



« Reply #668 on: December 09, 2021, 02:14:19 pm »



Američki medij objavio strategiju SAD za sprečavanje kineske invazije na Tajvan


Nakon američkih zvaničnika i Pentagona, scenarijem mogućeg napada Kine na Tajvan bavili su se i eksperti američkih tink-tenk organizacija predlažući strategiju kojom bi Sjedinjene Američke Države sprečile Kinu u tom pokušaju.

Tako su, u autorskom tekstu za „Hil“ pod naslovom „Strategija za sprečavanje Kine da preuzme Tajvan“, Dejvid Očmanek, viši međunarodni istraživač u organizaciji RAND i Majkl O’Hanlon, stručnjak za spoljnu politiku američke institucije Brukings, opisali i na koji način bi Kina to mogla da izvede.

U tom kontekstu, Očmanek i O’Hanlon su se pozvali na tvrdnje Američkog mornaričkog instituta da je Kina izgradila repliku brodova američke flote u udaljenom delu pustinje Taklamakan, navodno u svrhu vojne obuke.

Naveli su da bi, na primer, Kina mogla raketama i iz vazduha da napadne tajvanske aerodrome, luke, protivvazdušnu odbranu, komunikacionu infrastrukturu i komandno-kontrolne sisteme, a da bi potom usledila i kopnena ofanziva uz angažovanje padobranaca i transportnih helikoptera.

„Kina bi mogla da napadne i američke snage i baze na zapadnom Pacifiku sa ciljem da se onesposobi svaki napor SAD da odbrani Tajvan“, piše u tekstu.

Americi stoga savetuju da, umesto što se oslanja na snage na zapadnom Pacifiku za koje ocenjuju da su laka meta, pronađe način kako da isporuči i rasporedi naoružanje s relativno bezbednije lokacije, kako u regionu, tako i šire.
 
Smatraju i da za to nisu potrebna toliko sofisticirana sredstva.

„Kako je govorio bivši zamenik ministra odbrane Robert Vork, kada jedan takav scenario krene da se odvija, SAD je potrebna sposobnost da brzo potope ili onesposobe stotine kineskih brodova i da onemoguće da kineska vojska bez poteškoća deluje u tajvanskom vazdušnom prostoru“, dodali su autori teksta.

Da li će, kako su naveli, Vašington da izabere vojni odgovor odluka je na predsedniku i Kongresu, bazirana na osnovu konteksta buduće krize. Ipak smatraju da sposobnost sprečavanja moguće invazije odvraća i smanjuje mogućnost da uopšte dođe do izbijanja rata.

Oni su sugerisali su američkom Ministarstvu odbrane da razmotri da godišnje, u narednih pet do deset godina, troši nekoliko milijardi dolara kako bi američka vojska imala:

- Veliki broj malih bespilotnih letelica za čije poletanje nisu potrebne piste, a koje mogu da se lansiraju sa mobilnih rampi i da se spustite padobranom. Pratili bi kineske brodove i letelice, a algoritmima za automatsko prepoznavanje ciljeva dronovi bi mogli da identifikuju mete.

- Nekoliko desetina podmornica potrebnih na zapadnom Pacifiku za lansiranje raketa, postavljanje morskih mina ili direktno napadanje brodova u blizini Tajvana.

- Dovoljne zalihe protivbrodskih raketa kako bi vazduhoplovne snage mogle više dana intenzivno da napadaju kinesku flotu.

- Veća diversifikacija satelitske flote da bi se izbegla zavisnost od velikih pojedinačnih ranjivih satelita koji se koriste za izviđanje i komunikaciju.

- Tajvanskim snagama najpotrebnije su pametne mine, protivbrodske rakete koje mogu da se lansiraju sa mobilnih rampi, visoko mobilni raketni sistemi kratkog dometa i dobri komunikacioni sistemi duž obale.


izvorl
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #669 on: December 10, 2021, 10:49:51 am »

Nikaragva prekinula diplomatske veze sa Tajvanom
SVET Autor: Beta 10. dec. 2021

Nikaragva je objavila da prekida dugogodišnje diplomatske veze sa Tajvanom i da priznaje politiku "jedne Kine" vođenu iz Pekinga, čime je smanjen na 14 broj međunarodnih saveznika Tajpeja.

„Narodna Republika Kina je jedina legitimna vlada koja predstavlja celu Kinu, i Tajvan je neotudjiv deo kineske teritorije“, rekao je u saopštenju sinoć nikaragvanski ministar spoljnih poslova Denis Monkada. Vlada predsednika Danijela Ortege od danas prekida diplomatske veze sa Tajvanom i svaki tip zvaničnog kontakta, dodao je on.

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je bol i žaljenje zbog ove odluke.

Kinesko ministarstvo je potvrdilo uspostavljanje diplomatskih odnosa prilikom susreta delegacija dve zemlje u Tandžinu na severoistoku Kine.

„Ovo je dobar izbor, u skladu sa opštim tendencijama i težnjama stanovništva i Kina ga pozdravlja“, navelo je ministarstvo.

Prekid diplomatskih veza objavljen je iznenada, u vreme kada su SAD pojačale sankcije Danijelu Ortegi, izabranom u novembru na četvrti uzastopni mandat posle hapšenja svih svojih rivala, i u vreme kada SAD i Kina prolaze kroz period jakih tenzija, a Vašington je reagovao pozivanjem svih demokratskih zemalja da povećaju svoje veze sa Tajvanom.

„Prekid lišava narod Nikaragve vernog partnera za demokratski i ekonomski rast. Ohrabrujemo sve zemlje koje pridaju značaj demokratskim institucijama, transparetnosti, pravnoj državi i unapredjenju ekonomskog prosperiteta gradjana da povećaju veze sa Tajvanom“, objavio je Stejt department.

Tajvan je do sada sarađivao sa Nikaragvom uglavnom u oblasti zdravlja, poljoprivrede, socijalnog stanovanja i više tajvanskih kompanija se nalazi u toj centralnoameričkoj zemlji od 1990-ih. Nikaragvanski predsednik Daniel Ortega je po dolasku na vlast izrazio nadu da će uspostaviti veze sa Kinom i Tajvanom istovremeno, što je koncept koji Peking nije prihvatio. Nikaragva je uspostavila odnose sa Pekingom za vreme prve sandinističke vlade 1979-1990, ali vlada Violete Čamoro (1990-1997) prekinula je te odnose u korist Tajvana, i ta situacija je trajala do juče.

Samo 14 zemalja sada priznaju Tajvan gde su se kineske nacionalističke trupe sklonile 1949. posle poraza od komunista. Peking smatra ostrvo pobunjeničkom provincijom koja treba jednog dana ponovo da se ujedini sa kontinentalnom Kinom, ako je potrebno i silom. Kina jača vojni, ekonomski i diplomatski pritisak na Tajpej od 2016. i izbora tajvanske predsednice Tsaj Ing-ven, iz partije koja tradicionalno podržava zvanično proglašenje nezavisnosti, što je za kinesku vladu crvena linija.

Izvor: www.n1info.com
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #670 on: December 12, 2021, 07:49:19 am »

Петак, 10.12.2021.

Тринаест кинеских авиона ушло у одбрамбену зону Тајвана

ТАЈПЕЈ - Тринаест авиона кинеских ваздухопловних снага ушло је данас у тајванску идентификациону зону противваздушне одбране (АДИЗ), саопштило је министарство одбране тог острва. Тајван, на који Кина полаже право, последњих месеци се суочио са више мисија кинеског ваздухопловства у близини тог острва, пренео је Танјуг.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 68 176



« Reply #671 on: December 13, 2021, 09:36:47 am »




Incident na Samitu: Vašington se uplašio Kine, „isečena“ prezentacija Tajvana


Video prezentacija jedne tajvanske ministarke prekinuta je tokom Samita za demokratiju, koji je prošle nedelje održan u Vašingtonu u organizaciji američkog predsednika Džoa Bajdena, nakon što je jedna mapa u njenoj slajd prezentaciji pokazala Tajvan u drugačijoj boji od Kine.

Izvori upoznati sa situacijom naveli su za Rojters da je prezentacija tajvanske ministarke za digitalne tehnologije Odri Tang u petak izazvala nevericu među američkim zvaničnicima, nakon što se ta mapa pojavila u njenoj prezentaciji.

Neimenovani izvori tvrde da je ovaj video zapis bio "isečen" tokom diskusije i zamenjen samo audio zapisom po nalogu Bele kuće.

Naime, Bela kuća je strahovala da bi se razlikovanje Tajvana i Kine na jednoj mapi na konferenciji koju su organizovale SAD, moglo doživeti kao nešto što je u suprotnosti sa Vašingtonovom politikom “jedne Kine”.

Stejt department je saopštio da je "konfuzija" oko deljenja ekrana dovela do ukidanja video prezentacije tajvanske ministarke, nazivajući to "iskrenom greškom".

Na prezentaciji tajvanske ministarke, svet je rangiran prema otvorenosti u pogledu građanskih prava.

Prikazan je veći deo Azije, sa Tajvanom obojenim zelenom bojom, što ga čini jedinim regionalnim entitetom koji je prikazan kao “otvoren”, dok su svi ostali, uključujući nekoliko američkih saveznika i partnera, označeni kao “zatvoreni”, “potisnuti“ ili “opstruisani”.

Kina, Laos, Vijetnam i Severna Koreja obojeni su crvenom bojom i označeni kao “zatvoreni”.


izvor
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #672 on: December 13, 2021, 11:15:35 am »

Kina obeležila godišnjicu masakra u Nankingu
SVET Autor: Beta 13. dec. 2021

Kina je obeležila godišnjicu masakra, koji su japanski vojnici izvršili nad stanovnicima grada Nanking (danas Nandžing) 1937, tokom Drugog kinesko-japanskog rata.

Kako je prenela Kineska medijska grupa (CMG), u Nandžingu je održana komemorativna ceremonija u znak sećanja na 300.000 žrtava masakra u tom gradu u istočnoj kineskoj provinciji Đijangs. Najviše zakonodavno telo Kine 2014. je proglasilo 13. decembar za Nacionalni dan sećanja na žrtve masakra u Nandžingu, koji se dogodio nakon što su japanski vojnici zauzeli taj grad 13. decembra 1937. godine. Japanski osvajači su ubili oko 300.000 kineskih civila i razoružanih vojnika tokom šestonedeljnog masakra, počevši od 13. decembra 1937. kada je japanska imperijalna vojska zauzela Nanking (danas Nandžing), koji je tada bio glavni grad Republike Kine.

Nanking je ostao jedna od spornih tačaka u kinesko-japanskim odnosima. Peking optužuje Tokio da minimalizuje taj istorijski događaj. Japan je zvanično priznao da je „veliki broj civila ubijen“ u Nankingu, ali je teško utvrditi tačan broj. Osmoj nacionalnoj memorijalnoj ceremoniji za žrtve masakra prisustvovale su porodice preživelih, zvaničnici centralne vlade i studenti. Nacionalna zastava se vijorila na pola koplja na trgu, a stanovnici Nandžinga odali su poštu žrtvama minutom ćutanja.

„Moramo učiti iz istorije i otvoriti nove mogućnosti u budućnosti. Ovo je naš način da pokažemo našu posvećenost mirnom razvojnom putu“, izjavila je vicepremijerka Kine Sun Čunlan.

Ove godine obeležava se 100 godina od osnivanja Komunističke partije Kine (KPK), podsetila je Sun i dodala da je KP Kine u proteklom veku pomogla kineskom narodu da prevaziđe razne poteškoće i da napravi veliko dostignuće u izgradnji socijalizma sa kineskim karakteristikama.

„Moramo se držati ideje usredsređene na ljude i da se suočimo sa svim vrstama rizika na svom putu napred, te da radimo sa ljudima i imamo na umu interese ljudi, posebno kada smo suočeni sa epidemijom kovida-19 širom sveta“, istakla je zamenica premijera. Ona je pozvala prisutne zvaničnike da stanu zajedno sa narodom, da razvijaju sveopštu narodnu demokratiju, kao i da konsoliduju rezultate u procesu smanjenja siromaštva, ali i da reše neravnotežu u razvoju kako bi se došlo do zajedničkog prosperiteta, prenosi CMG.

Izvor: www.n1info.com
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 68 176



« Reply #673 on: December 14, 2021, 08:34:51 am »



Amerikanci poručili Kinezima: "Prekinite agresivne akcije"


Američki državni sekretar Entroni Blinken pozvao je danas Kinu da prekine, kako je rekao, "agresivne akcije" u Indo-pacifičkom regionu.

Blinken je, tokom posete Indoneziji u okviru turneje po jugoistočnoj Aziji, rekao da je Vašington „odlučan da obezbedi slobodu plovidbe u Južnom kineskom moru" i ocenio da akcije Pekinga u tom moru ugrožavaju tokove trgovine, prenosi Gardijan.

Američki državni sekretar je dodao da SAD žele da izbegnu sukob u Indo-Pacifičkom regionu, kao i da osiguraju „mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu".

Blinken je takodje rekao da će Vašington raditi sa saveznicima i partnerima na, kako je naveo „odbrani poretka zasnovanog na pravilima" i zaštiti prava zemalja da izaberu sopstveni put, "bez pritisaka ili zastrašivanja".


izvor
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #674 on: December 15, 2021, 10:57:48 am »

Novi izazov Kini
IZVOR: TANJUG SREDA, 15.12.2021.

Jedan nemački ratni brod uplovio je danas u Južno kinesko more prvi put posle skoro 20 godina.

Time se Berlin pridružio drugim zapadnim zemljama u jačanju vojnog prisustva u regionu. Kina pak ističe pravo na skoro čitavo Južno kinesko more, uprkos presudi međunarodnog suda da Peking nema pravnu osnovu za ovakve tvrdnje, i izgradila je vojne ispostave na veštačkim ostrvima u tim vodama bogatim ribom i gasom, prenosi Rojters.

Fregata "Bajern" nemačke ratne mornarice započela je tranzit kroz Južno kinesko more na putu za Singapur, koji će trajati nekoliko dana, izjavio je danas portparol ministarstva odbrane u Berlinu. To je prvi nemački ratni brod koji je od 2002. godine ušao u Južno kinesko more, kroz čije vode se odvija transport oko 40 odsto spoljne trogovine Evropske unije.

Izvor: www.b92.net
Logged
Pages:  1 ... 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 [45] 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 ... 64   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.029 seconds with 23 queries.