Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Boro Prodanic]

Ако Кина нападне Тајван, Америка ће у борбама изгубити 400 авиона, укључујући и невидљиве Ф-22 и Ф-35

Све симулације о могућем нападу Кине на Тајван завршавају се истим резултатом. Кина увек губи. Али, то би била Пирова победа за Америку и Јапан. Њихове поморске и ваздушне снаге  би  претрпеле толико високе губитке, да би они највероватније искључили могућност успешног супротстављања новом кинеском нападу. Та опција, ипак, није толико важна јер је мала вероватноћа да би Кина после првог пораза смогла снаге за још један напад. Она би преостале војне ефективе морала да сачува за одбрану.   

Ратне игре које је спровела јапанска Мировна фондација „Сасакаве” у обзир је узела тренутне војне снаге Кине, Тајвана, Јапана и Америке. Замишљена кинеска инвазија на Тајван постављена је у временски оквир од две седмице, 2026. године. Ратна дејства би обухватила Кину, Тајван и делове Јапана.

Тајвански мореуз

Пре ваздушног и поморског десанта на Тајван Кина би морала да успостави ваздушну премоћ над Тајванским мореузом. Америка на то одговара ударним групама носача авиона али те снаге нису довољне да зауставе кинеске нападе. Америка због тога мора да укључи и ваздушне снаге из базе Кадена на Окинави. Осим тога, америчко ратно ваздухопловство користи и инфраструктуру цивилних аеродрома у Јапану.

То додатно компликује ситуацију јер Кина изводи ракетне ударе на америчке војне циљеве у Јапану. Јапан то проглашава егзистенцијалном кризом због чега своје војне снаге прикључује Американцима.

Након низа ваздушних окршаја, Америка успева да постигне ваздушну премоћ након чега пресеца снабдевање кинеским трупама које су се искрцале на обале Тајвана. Током тих борби Кина је изгубила више од 150 бродова, укључујући два носача авиона, 168 ловаца и 48 транспортних авиона. Погинуло је или рањено 40.000 припадника кинеских оружаних снага.

Више од 700 борбених авиона

Истовремено, Америка би изгубила 19 ратних бродова, 400 ловаца и око десет хиљада војника и морнара. И Јапан има озбиљне губитке и то 15 бродова, 144 ловца међу којима и авиони типа Ф-35 и Мицубиши Ј-2 „рајден”.

Тајванске снаге су у ратним играма изгубиле 13.000 војника, 18 бродова и 200 авиона.

Када се све сабере, Кина би изгубила већи део својих поморских снага док би противничка коалиција остала без 750 авиона. То су скупе летелице. које не би  могле брзо да надокнади чак ни Америка.

У ратним играма није предвиђена употреба нуклеарног оружја и Јужна и Северна Кореја нису укључене у сукоб.

Izvor

[dzumba]

Све те објаве су део пропаганде и одвраћања потенцијалног противника, у овом случају Кинеза од евентуалног напада.

[Boro Prodanic]

Све те објаве су део пропаганде и одвраћања потенцијалног противника, у овом случају Кинеза од евентуалног напада.

Znam, ali bilo mi je interesantno da malo razmišljam o tome. Inače, kad rat počne, obično se svi planovi mogu baciti već prvog dana.

[fazan]

Ове симулације превиђају један битан детаљ, а то је индустријска способност државе да произведе нову војну опрему.

Када су способности јачања поморских снага у питању, вреди погледати https://asiatimes.com/2023/02/us-navy-laments-chinas-shipbuilding-supremacy/ од пре месец дана. Нећу га преводити, али ево пар детаља, заједно са мојим коментарима:

- Кинеска морнарица има 13, а америчка 7 бродоградилишта. Највеће кинеско бродоградилиште има веће капацитете него свих 7 америчких бродоградилишта заједно.

- Када је у питању комерцијална бродоградња, Кина је прошле године произвела 44,2% нове трговачке флоте. Кореја је друга са 32,4%, Јапан трећи са 17,6%. Америчко учешће је занемарљиво, 0.053%. Кореја и Јапан су произвели више него Кина, али је питање којом брзином и колико успешно би се та бродоградилишта могла пребацити на војне бродове.

- У америчкој морнарици је остало свега 300 људи који раде на инжењерингу и пројектовању бродова (од 1200 пре пада берлинског зида).

- Кинези и даље имају неке изазове и увозе одређене компонете (2015. су увезли бродске моторе за разараче). Али тај јаз се све више смањује.

Модерно јапанско друштво има стару популацију и пацифистички је настројено, сушта супротност од онога од пре 1945. Отпор укључивању Јапана у сукобе пко Тајвана би био поприлично велик. Главно острво Окинаве (група острва на југу) је преко 500 км ваздушне линије од Тајвана. Постоје нека мања острва на мањој удаљености (150-250 км), али цивилни аеродроми на тим острвима су релативно мали. Американци би могли да полећу са Окинаве, али за Јапанце нисам сигуран да ли би могли да досегну море између НР Кине и Тајвана, где би требали деловати по бродовима.

Симулација игнорише и психологију, односно антагонизам између Кинеза и Корејанаца у односу према Јапану. Подршка Јапана у кинеско-кинеском сукобу не би била популарна ни на Тајвану, а у НР Кини би била дочекана као прилика да се изравнају рачуни из прошлости. Кореја је још већи проблем. Није укључена у симулацију, али уколико би Северна Кореја напала Јапан - не постоји влада у Јужној Кореји која би могла да војно подржи Јапан и преживи. Већ би војне вежбе Северне Кореје и нуклеарни ватромет били довољни да вежу највећи део јапанског ваздухопловства.

[Milan (longtrip)]

Agencija za saradnju u oblasti odbrane američkog Ministarstva odbrane (DSCA)  1. marta poslala obaveštenje američkom Kongresu o planiranoj prodaji  naoružanja Tajvanu (kroz program američke inostrane vojne prodaje (FMS) . U pitanju su navođene rakete za RV Tajvana. Isporuka bi trebalo da uključuje 100 antiradarskih raketa AGM-88B HARM (plus 23 trenažne rakete HARM) i 200 raketa vazduh-vazduh AIM-120C-8 AMRAAM. Glavni isporučioci biće Raitheon i Lockheed Martin. Cena planirane isporuke procenjena je na 619 miliona dolara.

Opširnije na zvaničnom sajtu DSCA

[Kubovac]

Kina objavila budžet za odbranu, za 7,2 odsto veći u 2023.

Visoki američki zvaničnici nedavno su optužili Kinu da u narednim godinama želi napasti Tajvan, kao i da upravlja "flotom" vojnih balona koji špijuniraju cijeli svijet

Kina je u nedjelju objavila da će njen budžet za odbranu, drugi u svijetu nakon američkog, biti za 7,2 odsto veći u 2023. godini.

Izdvajanja za odbranu su veća u odnosu na 2022., kada su bila povećana za 7,1 odsto, navodi se u izvještaju Ministarstva finansija objavljenom na marginama otvaranja godišnjeg zasjedanja Svekineskog narodnog kongresa.

Peking planira potrošiti 225 milijardi dolara na odbranu, što je i dalje oko tri puta manje od budžeta Washingtona.

Premijer Li Keqiang apelovao je u nedjelju u parlamentu da se "intenziviraju obuka vojske i borbena gotovost", kao i da se "sprovedu inovacije u strateškim pravcima".

Visoki američki zvaničnici nedavno su optužili Kinu da u narednim godinama želi napasti Tajvan, kao i da upravlja "flotom" vojnih balona koji špijuniraju cijeli svijet.

I NATO od prošle godine ocjenjuje azijskog giganta kao "izazov interesima" zemalja Alijanse.

Kina navodi da je njena vojska isključivo "odbrambena" i da ima samo jednu vojnu bazu u inostranstvu, u Džibutiju, naspram nekoliko stotina baza američke vojske.


Izvor