Granične jedinice

[Pero™]

Pozdrav svima, pa granicne jedunice su imale pun borbeni komplet za svaku vrstu naoruzanja sa izuzetkom PM-a m-72 gde u mesto 600 metaka nosilo se isto 150 kao i AP. snajper 50 metaka.
Sto se tice zvonca pa to je bilo na svakoj karauli koliko ja znam i koju ja znam. Pa pored strazara je u objektu bio na duznosti dezurni a i pozarni kod naoruzanja, znaci 3 coveka pod oruzjem minimum. Tu su bili i psi u boksovima ili na "sajli po potrebi" . Uvek su lajali bar kod mene ako osete miris koji nije na vojsku ako mogu tako da kazem.

Dali si suguran da su PM dužili 600 metaka? To je dvadeset okvira, malo teško da se nosi. Kad sam bio u kasarni, PM-ovci su dužili 4+1 okvir, kao za AP.

Inače nama na karauli su dozvolili samo po jedan okvir. Voleo bi da imam više, a u sreču, nikad nisam morao da ga upotrebim.

Možda su bila druga vremena.

Inače, kod nas su desetari (namestnici komandira karaule) imali AP u oružani, požarnog kod naoružanja nismo imali, tako da nas je ''čuvao'' samo stražar oko karaule.

Nismo imali ni zvonca, ako bi bila neka panika, to bi morao da javi stražar lično, ili ako je baš stvarno, mogao bi da zapuca. I to se mi jedan put skoro desilo, a u stvari je noču bio jedan vojnik, što je izneo smeče na sporedni izlaz i nešto loputao između kanti za smeče. Bilo baš na smeni straže, oba dva smo napunila puške, i krenula tamo. Na sreču onog što je bio tamo, bila sva dosta prisebna (i bez straha) pa ga nismo napucali. Jadna bi bila njegova majka, da smo se nas dva, malo uplašila i prerešetala ga.

Što se psa tiče, kod nas su lajali na sve (dok su bili na stražarskoj dužnosti). U patroli, zapravo na terenu nisu ni pisnuli. Lajali su i na patrole koje su se vračale.

[Pero™]

Sto se tice aparata, tu sam bio fleksibilan. Sem secanja vazne su i slike da pokazes prijateljima gde si bio i kako si stekao vecne drugare.
Ovo je bila poslednja znacka granicnih jedinica vojske Jugoslavije odnosno Srbije, do ukidanja,kada je granicu kao i svud preuzela policija.

Drago mi je da ste bili kasnie fleksibilniji i dozvolili vojnicima da se slikaju. Voleo bi tada da sam mogao da napravim mnogo slika. Na žalost imam samo dve. Sada bi želeo da pokažem kako je izgledao naš rejon, kakva je bila ''pista'', okolina karaule i tako dalje. Naravno da nebi ni pomislio da izdajem neke vojne tajne. Možda prvih deset godina nebi ni pričao o tome, ali sada je prošlo toliko vremena... i tada kad je bilo najstrožje zabranjeno, sreli smo se sa bugarima, nisu ni oni nas ispitival za neke tajne, nismo ni mi njih.

Inače naša karaula se videla sa bugarske strane, pa su mogli da ocene broj graničara, iako je bio dosta stadardan za slične karaule, videlo se lično naoružanje (osim onih sredstva u bunkeru), teren smo mi znali kako je sa njihove strane, i oni su verovatno znali za naš... i tako dalje, ipak je neke sorte tajna, dostupna je svima.

Značku graničara JNA-SFRJ verovatno znaš, ova u mom avataru je moja lično, razdužili smo sve, ali značku su nam dali da je odnesemo kuči.

[rvi]

Pero ja ti odgovaram od kraja. Granicarska znacka se davala svim granicarima da je nose kuci za uspomenu i to je jako dobar potez , sto se tice onih 600 metaka za  PM M-72 Nisi dobro citao moj komentar- post. U svakom slucaju se nosilo 150 metaka.
Imas na palubi teme o naoruzanju JNA pa za ovaj PM sleduje pored RAP-a i jedna torbica u koju se samo u nekim vanrednim uslovima stavljaja ostatak od 450 metaka u kutijama. Znaci Za PM M-72 ide 150 metaka u 5 okvira+ 450 u posebnu torbicu = 600 komada.
Danas nista od ovoga nije vojna tajna. Tajna je koliko je neki narod spreman da brani svoju teritoriju. To se nezna dok se ne zarati.

[rvi]

Mislim da ove fotografije nisu bile. Preuzeto sa Fejsbuk stranice Vojna tehnika i naoruzanje Jugoslavije i Srbije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zdravo Kuzmo, pa gde nadje ovog sa RUP-3 i automatom M-57 . Jadni rup-3 je imao domet 500 m na otvorenom a granicari su isli i po 15km u jednim pravcu. Dobro, lepe slike u svakom slucaju. Moja profesionalna deformacija pa analiziram svaku sliku.

[Kuzma®]

Pa eto kao sto sam napisao nadjoh na fejsbuku. Ima tamo svasta.

[crki]

Značku od nas 92.93.94. koji smo bili niko nije dobio.Zvonca nije bilo,dežurni nije nosio oružje pušku ili pištolj i to nisam mogao da shvatim ni onda,a ni sada.Stražar u pripravnosti-požarni je sedeo kod oružja,ali okvir je bio van puške.

[kumbor]

A oni što su išli "preko"?

[Pero™]

Pero ja ti odgovaram od kraja. Granicarska znacka se davala svim granicarima da je nose kuci za uspomenu i to je jako dobar potez , sto se tice onih 600 metaka za  PM M-72 Nisi dobro citao moj komentar- post. U svakom slucaju se nosilo 150 metaka.
Imas na palubi teme o naoruzanju JNA pa za ovaj PM sleduje pored RAP-a i jedna torbica u koju se samo u nekim vanrednim uslovima stavljaja ostatak od 450 metaka u kutijama. Znaci Za PM M-72 ide 150 metaka u 5 okvira+ 450 u posebnu torbicu = 600 komada.
Danas nista od ovoga nije vojna tajna. Tajna je koliko je neki narod spreman da brani svoju teritoriju. To se nezna dok se ne zarati.

Hvala za odgovor. Ja sam bio samo običan vojnik, o mnogim stvarima nemam pojma. Da, malo me zanima tehnika uopšte, otac je bio dosta aktivan rezervni oficir, i sada mi je zanimljivo pročitati i o starim i o novim vremenima... Paluba je velik forum i ima puno ljudi sa puno znanja i puno sličnih meni što pričaju o iskustvima. Nemam toliko vremena da bi pratio sve teme. Ima napisanih puno zanimljivih stvari. Za komplet od 600 metaka nisam znao, meni izgleda puno, niti nisam to nikad video. Ali zašto da ti ne verujem, samo sam želeo da proverim da nisi slčajno stisnuo na kompjuteru neku pogrešnu brojku.

Što se vojnih tajna tiče: još koja godina pa če 30 godina od kako sam bio na granici. Teoretski granica još postoji između Srbije i Bugarske, ali nije više ista. Nema više ni hladnog rata, nema više ni JNA, nema ni SFRJ, nema graničara, čuvanje granice je sasvim drugo, nema vojske u našem smislu reči.... Sve se promenilo, sad mogu da pišem šta hoču, ipak tad nebi (u stvari nije ni bilo interneta). Iako znam da ne mogu da prenesem sve što smo preživeli, radovalo bi me da neko mlađi pročita kako je bilo tada, na čuvanju naše zajedničke zemlje.

I još nešto, možda malo više drugima. Pomenuo si da su neki imali i rejon po 19km. Naš je bio ''samo'' 10 km. Ali je trebalo još sat hoda do rejona, zračne linije malo manje, ali u praksi je to oko 4 km. Pa smo zimi 4km tamo i 4 km natrag (8km) pa još 2 sata po rejonu, zimi nema dužeg ležanja po snegu, ali recimo da smo napravili još nekih 4 km, (znači 12), pa tako 3 puta na dan... odprilike prvih 4 meseci... Izračunajte.

Ako smo bili na straži, bilo je toliko hladno da nije bilo spavanja, šetkaš se malo po pisti da ubiješ vreme i hlad. Opet puno km. I tako svaki dan, od početka, ili straža ili patrola.

OK, kad smo bili đombe poslednjih meseci išli smo ređe u patrole, još samo kao vođe patrola, patrole su bile  na 6 sati, ali ipak treba do granice i natrag, pa još tih nekoliko sati nemaš šta da radiš pa smo se šetali tamo... pa došla univerzijada pa smo i pre nje i posle imali duple patrole (znači 2 patrole na rejon, ne da nas je više u jednoj patroli), pa opet nabilo se nekih kilometara. Tačno neznam, ali može sve da se meri u hiljadama kilometara. Znali su zašto sam nam dali nove čizme. Čizme su bile super stvar, uz redovno mazanje, fenomenalne, i kad sam se skidao izgledale su skoro kao nove.

[vojnik graničar]

I još nešto, možda malo više drugima.
Pomenuo si da su neki imali i rejon po 19km.
Naš je bio ''samo'' 10 km. Ali je trebalo još sat hoda do rejona, zračne linije malo manje, ali u praksi je to oko 4 km.
 Pa smo zimi 4km tamo i 4 km natrag (8km) pa još 2 sata po rejonu, zimi nema dužeg ležanja po snegu, ali recimo da smo napravili još nekih 4 km, (znači 12), pa tako 3 puta na dan... odprilike prvih 4 meseci... Izračunajte.

Ako smo bili na straži, bilo je toliko hladno da nije bilo spavanja, šetkaš se malo po pisti da ubiješ vreme i hlad.
Opet puno km. I tako svaki dan, od početka, ili straža ili patrola.

OK, kad smo bili đombe poslednjih meseci išli smo ređe u patrole, još samo kao vođe patrola, patrole su bile  na 6 sati, ali ipak treba do granice i natrag, pa još tih nekoliko sati nemaš šta da radiš pa smo se šetali tamo... pa došla univerzijada pa smo i pre nje i posle imali duple patrole (znači 2 patrole na rejon, ne da nas je više u jednoj patroli), pa opet nabilo se nekih kilometara.
Tačno neznam, ali može sve da se meri u hiljadama kilometara.
Znali su zašto sam nam dali nove čizme.
Čizme su bile super stvar, uz redovno mazanje, fenomenalne, i kad sam se skidao izgledale su skoro kao nove.

Pero™.
Dobro si me sjetio.
Prije nego sam iz Maribora iz kasarne "Tone Tomšič" - V.P. 8164/20-3 - godine 1988 poslan na karaulu "Ceršak" i ja sam dobio nove čizme.
Možda 10-15 dana prije u hodniku II čete su nas postrojili navečer za prozivku.
Tako je mlađi vodnik Krašnja Igor mislim da je on bio Slovenac, kad je čitao sa spiska sve vojnike, te kad te pročita trebali smo reći i broj čizama koji imam.
Nekoliko dana prije odlaska na karaulu svi smo dobili nove - novcate čizme.
Baš kao i ove koje sada imam kod kuće.
Evo slike pa neka se nađe.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ali Pero™.
Ovo što kažeš: "i kad sam se skidao izgledale su skoro kao nove".
Ja bih rekao ovako.
Moje čizme koje sam nove dobio u Mariboru nisu dotrajale do kraja, ne samo moje i drugim graničarima koji su bili sa mnom u karauli.
Morali su nam donijeti ponovno nove čizme.
Sjećam se da su mojim čizmama one vide - vijci koji se nalaze ispod u đonu izlizali - oštetili tako da se nakon nekoga vremena počeo đon odvajati od čizama.
Tako sam neko vrijeme hodao a đon je na jednoj čizmi bio do polovice otpao, he he he he

[Pero™]

Mi smo dobili 2 para novih čizmi. U kasarni sam imao još pešadinke, ne sečam se koliko su bile stare, ali verovatno su prošle mnogo generacija, a tad su bile več vrlo redke, sad posle tolko vremena, ne sečam se da bi još bio ko u njima, barem u našoj četi ne.

Kakav ste imali teren, kod nas sam 4 meseca hodao skoro samo po snegu, pa posle uglavnom samo po zemlji.

[vojnik graničar]

Mi smo dobili 2 para novih čizmi.
U kasarni sam imao još pešadinke, ne sečam se koliko su bile stare, ali verovatno su prošle mnogo generacija, a tad su bile več vrlo redke, sad posle tolko vremena, ne sečam se da bi još bio ko u njima, barem u našoj četi ne.

Kakav ste imali teren, kod nas sam 4 meseca hodao skoro samo po snegu, pa posle uglavnom samo po zemlji.

Evo jednu satelitsku snimku sam malo obradio.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

To ti je kompletan teren karaule "Ceršak".
Sa bijelim krugom sam ti označio poziciju karaule.
Žute crte na slici su zapadni teren odgovornosti koji je dug 2184 metara.
Tu smo svaki dan išli u patrole i zasjede (žuti x je zasjedno mjesto Rupa)
Taj teren je gusta šuma i kretali smo se samim vrhom brda, ljeti prašina, ujesen blato i lokve, zimi snijeg.
Crvene crte su istočni teren odgovornosti koji je dug 3866 metara.
Tu smo išli vrlo rijetko.
Taj teren je ravnica, makadam put, malo blata i lokava (crveni x je zasjedno mjesto) ali se ne mogu sjetiti kako smo ga zvali uglavnom bio je u blzini spoja sa karaulom Sladki Vrh.
Nalazilo se je na nekom zemljanom klizištu.
Tu sam prvi put imao prilike vidjeti kako izgleda granični kamen izvađen iz zemlje.
Točnije dogodio se odron zemlje pa je granični kamen ostao na zemlji.
Interesantno je to da ispod svakoga graničnog kamena na određenoj dubini (nisam siguran koja dubina 1 metar ili 2 metra) ima i jedna betonska pločica koja je dimenzija oko 10 cm x 10 cm x 3 cm a na sredini te betonske pločice je znak x.
I ona je prilikom tog odrona zemlje ostala na površini zemlje.
Ta betonska pločica od 10 cm x 10 cm x 3 cm je služila da ako netko namjerno izvadi granični kamen iz zemlje, u zemlji ostaje ta betinska pločica 10 cm x 10 cm x 3 cm, tako se naknadno točno može znati gdje je granični kamen bio.
U ovom slučaju kad je na zemlji bio granični kamen i ta betonska pločica da bi se utvrdilo njihovo mjesto trebali bi posla imati geodeti.
Ja sam otišao iz Graničnih jedinica JNA a taj je kamen i ta betonska pločica su i dalje ostali ležati na zemlji.
Očito da to baš nekoga nije puno interesiralo u to vrijeme.
Baš me zanima da li je i danas tako.

[crki]

Da bi se vratio srušeni granični kamen obrazuje se zajednička-međunarodna komisija za vraćanje.Ne može sama SFRJ ili bilo koja država samostalno da vrati kamen na mesto.

[vojnik graničar]

Da bi se vratio srušeni granični kamen obrazuje se zajednička-međunarodna komisija za vraćanje.
Ne može sama SFRJ ili bilo koja država samostalno da vrati kamen na mesto.

Crki.
Ima jedna stvar koju nisam gore spomenio a to je da je taj izvađeni granični kamen bio na teritoriju tada SFRJ, danas Slovenije.
Zašto to napominjem.
Pogledaj ovu sliku ispod.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tu sam označio gdje je otprilike to mjesto gdje se ta zemlja urušavala, mislim da se i sada vidi tu.
Ali ovo sam želio kazati da je granica između Jugoslavije i Auatrije kod tog mjesta bila na sredini rijeke Mure.
E sad ja tu nisam siguran da li je takav granični kamen bio i sa austrijske strane, tj. da li je bilo takvo međunarodno pravilo da kad je rijeka granica,  granični kamenovi budu jedan nasuprot drugoga u obje države.
Pa zbog toga izvađenog graničnog kamena na teritoriju Jugoslavije nitko nije stvarao neki veliki problem te nije bilo potrebe da se osnuje  zajednička-međunarodna komisija u vez tog problema.

[rvi]

Da bi se vratio srušeni granični kamen obrazuje se zajednička-međunarodna komisija za vraćanje.
Ne može sama SFRJ ili bilo koja država samostalno da vrati kamen na mesto.

Crki.
Ima jedna stvar koju nisam gore spomenio a to je da je taj izvađeni granični kamen bio na teritoriju tada SFRJ, danas Slovenije.
Zašto to napominjem.
Pogledaj ovu sliku ispod.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tu sam označio gdje je otprilike to mjesto gdje se ta zemlja urušavala, mislim da se i sada vidi tu.
Ali ovo sam želio kazati da je granica između Jugoslavije i Auatrije kod tog mjesta bila na sredini rijeke Mure.
E sad ja tu nisam siguran da li je takav granični kamen bio i sa austrijske strane, tj. da li je bilo takvo međunarodno pravilo da kad je rijeka granica,  granični kamenovi budu jedan nasuprot drugoga u obje države.
Pa zbog toga izvađenog graničnog kamena na teritoriju Jugoslavije nitko nije stvarao neki veliki problem te nije bilo potrebe da se osnuje  zajednička-međunarodna komisija u vez tog problema.

Inace matica reke je granica. Desavalo se da se kamen iskrene ali nije strasno posto je to kamen sa svoje strane. Mada opet to mora neko strucan da uradi a to nije ni bio posao granicara.

[vojnik graničar]

Iako mislim da je pitanje namenjenom Vojniku Graničaru, ipak da kažem kako je bilo kod nas.
Zasednih mesta sa tačnom lokacijom nismo imali.

Vođi patrole su desetari naredili kojim putem treba da ide i da se vrati.
Imali smo dva puta prema granici.
Recimo tome: jedan je išao nagore a drugi desno od karaule.
Onda su rekli kao plan, morate do kamena broj XY, tamo osmatrate recimo sat vremena, pa onda dalje levo ili desno prema drugom kamenu... ali to ne znači da smo morali da budemo baš uz kamen.
Znači da od nekde pokrivamo rejon oko tog kamena ili između kamena.
Znači imali smo raspored kde od prilike bi morali da budemo.
Nekad smo bili baš uz kamen, nekad nekde uz granicu, možda u nekom žbunju ili na ivici šume.
To sve je bilo po izboru vođe patrole.

Morali smo uvek da se vračamo po naređenom putu, naročito noču.
Naravno osim ako nije bilo nešto izvanredno.
Jer su bile patrole duže od straža, ali stražarima se uvek govorilo kad bi bio planirano da se vrati patrola i sa koje strane.

Nekih uređenih fortifikacija nismo imali.
Bilo je na nekoliko mesta iskopanih nekoliko streljačkih zaklona, ali su več odavno prerasli travom, jedva da se videlo šta je to.
U stvari toliko je bilo staro, da nebi više služilo nameni. 

Pero™ znaš što me ovdje zanima.
Kažeš da niste imali zasjednih mjesta sa točnim lokacijama.
Hajde dobro neka bude kako ti kažeš.
Sad me zanima dali ste imali zasjednih mjesta sa "netočnim" lokacijama.

Druga stvar me zanima ovo što kažeš da ste vršili "osmatranje po 1 sat".
Tu me zanima da li je ikada od tog vašega "osmatranja u trajanju od 1 sat" bilo neke koristi.
Dali ste uopće imali što osmatrati.
Dali ste dobijali određeni zadatak na što da obratite pažnju ili ono čisto hajde da vojska ne leži i da ne dangubi pa neka oni malo šetaju granicom od mila do nedraga pa ako što vide dobro vide ako što ne vide dobro nevide.