Granične jedinice

[Pero™]

Pero™ znaš što me ovdje zanima.
Kažeš da niste imali zasjednih mjesta sa točnim lokacijama.
Hajde dobro neka bude kako ti kažeš.
Sad me zanima dali ste imali zasjednih mjesta sa "netočnim" lokacijama.

Druga stvar me zanima ovo što kažeš da ste vršili "osmatranje po 1 sat".
Tu me zanima da li je ikada od tog vašega "osmatranja u trajanju od 1 sat" bilo neke koristi.
Dali ste uopće imali što osmatrati.
Dali ste dobijali određeni zadatak na što da obratite pažnju ili ono čisto hajde da vojska ne leži i da ne dangubi pa neka oni malo šetaju granicom od mila do nedraga pa ako što vide dobro vide ako što ne vide dobro nevide.

Prvo UPOZORENJE! Ovo nije slikano na našem rejonu, tamo ni sad niko ne dolazi da slika. Ovo su slike sa planine Besna Kobila. U stvari to je dosta blizu ali puuuuno na našoj strani. Trebaju mi slike da ti pokažem zašto je bilo tako i koliko ima smisla.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovo je dosta slično našem rejonu. Predstavljaj si da je granica gore na horizontu - vrhu brda, šuma je dole oko 100-150m. Kde bi ti postavio zasedu? da si dole u šumi, imaš vrlo mali razgled i ugao pokrivanja. Mogučnost je da neko prođe bilokde. Što si više, više i vidiš, iako na 1 km ne možeš nikog da uhvatiš barem možeš da kažeš da si nekog video, pa neka ga policija lovi.

Tako da bi bili uvek na istom mestu, nebi imalo smisla. A i nama šetanje nije bio problem, bili smo u dobri kondiciji. Tako da poneki put smo ležali i čekali kao u zasedi neki put smo šetali uz samu granicu, možda su nas Bugari i videli koji put i tako dalje.

Nismo ni imali šta da osmatramo, videlo se samo jedna mahala, koji 1-2 km od granice, sa jedva kojim stanovnikom. Vrhovi brda su bili dosta ravni, pa kad staneš uz granicu, gledaš nadole, videlo se tek posle nekoliko kilometara ili neka susednja brda u daljini. Ma otiči ču jednom tamo pa ču ti poslikati.

Znali smo kde je njihova karaula, ali se nije videla sa naše strane granice. Nismo ni bili ludi da idemo dublje od korak dva na njihovu stranu, i to vše zbog naših zezanja. Ipak to nije bila granica kao kod tebe, ovde je moglo da se puca. U vreme informbiroa je bilo puno mrtvih, skoro kao da je rat. To nam tad nisu rekli, ako češ se potruditi ima podataka na internetu. Ja jim verujem. Bugari i Srbi pa samim time Jugosloveni nisu baš bili prijatelji.

Mi smo osmatrali dali če ko doči. U stvari možda slično kao na vašim zasednim mestima, samo nije bilo stalnih lokacija.

Dali je bilo koristi od toga da smo tamo, da i ne. Recimo nikog nismo uhvatili, pa naravno ko je lud da prelazi na toj visini kad može niže, a i Bugari su se dobro pobrinuli da nas čuvaju od običnih ekonomskih emigranata. Na našoj strani je svako mogao legalno da dođe do 100m od granice, tamo se govorilo o kilometrima, duplim ''granicama'' patrolama u unutrašnjosti... Ali da nas nije bilo i da bi Bugari skapirali da nikog nema, počeli bi da smišljaju neke gluposti oko prelaska. Napisao sam več da sam jednom sreo jedan đip pun oficira sa bugarske strane, ja kao đomba smo se zategli stavili kape, nosili puške zategnuto po PS, samo što nismo još cipele očistili.... Još sad mislim o tome šta su mislili oni oficiri? Kao vidi ove Jugoslavce, mi na granicu kad ono odma njihova patrola, pa zar su oni svuda... vidi kako su sređeni, a ne oni naši što spavaju po terenu... itd...

Aaaa ilegalci..... sad sam se setio, ja sam bio poslepodne baš ispred karaule pa vodi jedna naša patrola jedno ilegalca, pa ga nešto mlate štapom kao levo desno... mene bi to bolelo, pa ga zatvorimo u krug karaule, svi izađu da ga vide, pa kad je to slučajno video susednji seljak, kaže ostavite ga još malo ovde, nemote da prijavte, pa ode kuči dovede kravu, pa je morao jadni ilegalac da je hebe. Jadnik, pokušavao je nešto, ali je bio još mlad i mali. Mi crkavali od smeha. Pa odustane seljak, odvede kravu natrag, mi mu damo da pije vodu iz kante koja je bila za konja, i damo mu zob od konja da jede. Javimo mi u komandu, svežemo ga za ogradu... pa su sutradan došli sa kamijonom da ga vrate u Bugarsku.  

STANIIIIIIIII, šta vi stari pokvarenjaci zapravo mislite? Zar ne čitate šta sam pre napisao šta ja znam koliko strana unatrag Taj ilegalac je bio mladi bik iz Bugarske,   izgubio se pa smo ga morali vratiti, ali ne tek tako, nego sve preko komande i tamo dalje sa komisijama.

[dzumba]

Баш ти је лепа ова слика.

[Pero™]

Баш ти је лепа ова слика.

Hvala Dzumba, ali ipak nije moja, ukrao sam je ovde

http://www.bastabalkana.com/2013/03/najlepse-planine-srbije-planina-besna-kobila-top-10-planina-u-srbiji-za-planinarenje/

Nadam se da mi autor ne zamera (nisam upotrebio za neke komercialne svrhe).

I ostale slike malo sliče na izgled našeg rejona. Zapravo prva najviše, iza leđa fotografa bi bilo još od prilike 2 km rejona, napred još osam, odprilike još malo dalje od prvog sledečeg brda. Jedino što su bila brda strmija nego na ovoj fotografiji.

Kad nije bilo snega i bilo lepo vreme je bio baš užitak šetati po rejonu, naravno trebalo je odmisliti bližinu granice. 

Zaboravio sam napisati: leti su na mnogim mestima bile i borovnice, ili borovinke kako su jim bugari rekli, kad su se pojavile, bili smo oduševljeni pa smo jih skupljali, ali skupljaš, skupljaš pa nikako da se najedeš. Posle nam postalo manje više svejedno, ali ipak smo poneki put pomezili neku.

[vojnik graničar]

Karaula „Drenak“ - V.P. 6052/9 - Granični odsjek Debar - Makedonija 

Ovo je za mene jadna od ljepših slika graničara JNA.
Šteta što vojnik koji je slikao ovu fotografiji nije otišao malo u desno te fotoaparatom uhvatio lice graničara tj. nišanđija puškomitraljeza a psa smjestili sa lijeve strane.
Tada bi slika bila savršena.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Evo nekoliko podataka koje mi je poslao vlasnik ove slike te mi je za istu napisao ovo.!

Ova fotografija je slikana početkom veljače 1983 godine,  na rajonu 2, jugozapadno od karaule "Drenak" u blizini graničnog kamena E-25/9, Jugoslavensko - Albanska granica.
U blizini je "desetarov grob" i napuštena karaula Modrić.
Na slici je službeni pas Rex.

[Pero™]

Slike sa karaule drenak su vrhunske. Mnoge bi se mogle staviti u knjigu o graničarima.

Recimo jedina zamerka (što se tiče propagandne knjige) je da fotograf nije stavio vojnika i psa u sredinu kadra, ali to je više tehnička greška, slika ima veliko dokumentarno i simbolno značenje. Ipak je to amaterska slika, ali odražava stanje nekih vremena, pa sa ovim forumom nekako če uči u istoriju.

A sad malo graničarskog gunđala, kod nas PM-ovci ili snajperisti nisu mogli da duže psa. Ako bi uzeli psa morali bi promeniti oružje. Ako bi bila situacija da se gleda peko nišana, znači postoji opasnost pucanja, moralo bi se narediti psu da legne, tad je manja meta da se ga pogodi. Ali nema veze, znam, bilo je samo slikanje.

[Pero™]

Ako se krade, nek ukradem na puno.   Opet, ovo nije granica, nego je planina Besna kobila ali ipak...

Imali smo i mi sličan pot uz granicu, kao što je na ovoj slici. Možda malo bolje održavan, ali nije bio prohodan za neka teška vozila. Večinoma je bio ispod granice, slično kao na slici ako bi granici bila po vrhovima brda, osim na jednom mestu koji je bio najniže na rejonu, tamo se taj put približio granici na nekoliko metara. Tim putem bi se moglo sa rejona karaule iznad nas doči do rejona ispod nas. Kde se je taj put završavao pojma nemam.

Leti smo morali uz taj put da zabijamo neke kolce odprilike 10cm presek, da se kao vidi ako bi zimi moralo da ide neko vozilo....ma kakvi, zimi je tamo naduvao sneg, pa bi moglo jedino neko lakše gusenično vozilo da prođe, a i tada nebi smelo da promaši put jer na mnogim mestima bi propao zbog naklona brda.... Meni je bilo sve jedno ako je trebalo da se radi, barem je prošlo vreme

[dzumba]

Слика са карауле "Дренак" је јако добра. Као и оне "пропагандне" има сличну намену. Да овековечи насликаног у пози која га приказује као "важног". Нека ми војник са слике не замери због овог "важан" (знаци навода значе да се мало правимо важнијим него што смо) али он и јест тада био стварно важан. Он и његове колеге у тешким условима дуж граничне линије чувају Домовину. Људи иза граничне црте су веровали да су сигурни а то уверење су им  доносили ти незнани граничари. Као и код сваког позирања мало се "намешта", па је ту и пас кога стрелац држи за поводац. Држи га да не оде из кадра, а не зато што би побегао или напао фотографа. У сваком случају лепа слика.

[Pero™]

Dzumba, čestitam za komentar slike.

Zanimljivo je da smo se graničari skoro uvek slikali sa oružjem, gradska vojska skoro nikad.


Dok nisam bio graničar, nisam ni imao predstave šta to znači. Znao sam da postoje graničari, ali nisam znao sve detalje. Eeeeeee kasnije sam se naučio, šta znači ne spavati noču, iči u patrole, šetati po terenu, pa makar bez veze…Šta znači braniti našu tada još zajeničku zemlju…Nije čudno da su se svu graničari slikali sa oružjem. Nosili smo ga svaki dan. Naš rejon je bio dosta sličan onim slikama sa Besne Kobile. Upotrebite malo mašte, stavite vojnika uz granicu….

Fotografije drenaka  jesu malo nameštene, ali ipak odražavaju stanje nekog vremena. Zanima me dali neko mlađi čita ovaj forum? A mislim da i mnogim starijima su ovo stvari koje nisu čuli.

[Rocker]

Zanima me dali neko mlađi čita ovaj forum?

Ima nas poneki.
Meni je ova tema naročito zanimljiva, jer je i moj pokojni otac bio graničar JNA, klasa septembar '78. Služio je na karauli u mestu "Sukobin" (ne znam tačan naziv karaule), na granici SFRJ-Albanija u blizini Bara. Sećam se nekih priča, doduše kroz maglu i kako je jednom izgubio psa (pas se otrgao i pojurio zeca valjda), pa je zbog toga mogao mnogo da naj..., ali se pas sam vratio na karaulu predveče. Moraću da potražim fotografije (znam da ima nekih), pa ću ih skenirati i okačiti ako budu zanimljive za temu.

[Pero™]

Rocker, hvala da si se javio, popravio si mi dan. Daje mi podsticaj da napišem još bilo što, što ču se setiti.

Moj otac je još uvek živ, ali on je bio ŠRO u Karlovcu. Mislim da sam video neke slike, sa njegovom, tada devojkom, sada je moja mama   U vojsku smo išli po zaduženju, nije bila neka tradicija kao kod profesije i škole.

Knjigu o graničarima nečemo nikad napisati, ima previše različitih verzija, i ne verujem da bi je ko štampao i da bi bilo dosta kupljenih... ali ovako preko foruma možemo ispričati kako je bilo. Ipak smo mi graničari bili neki koji su branili tu zemlju, kako god okreneš, nije bila loša. Ali neču tu dalje da diskutiram, izlazi iz okvira ovog foruma. Bila su to neka druga vremena, i tvoj otac je bio verovatno ponosan i častno je odradio svoj posao.

[Pero™]

Pošto vas ima nekih što čitate ovaj deo foruma, da nastavim.

Radni dan na karauli;

Ovo sad pišem oko onih što nisu bili zaduženi za patrolu ili stražu, oni su imali više spavanja.

Buđenje je bilo sat kasnije nego u kasarni. U kasarni smo imali jedno gadno zvono, što bi i mrtve probudilo. Ovde smo se budili više lično, ajde ustani, sve u tišini, da bi se ostavili na miru oni što jim pripadalo spavanje. Posle jutranje higijene, otišli smo da pometemo pistu, ili da počistimo sneg oko karaule. Zimi smo i nanosili ugalj za grijanje.

Zastavu je dizao vojnik na straži, nismo imali nikakvog postrojavanja. Nismo ni radili fiskulturu. Jedino možda dva puta kad je oficir došao pre doručka pa smo morali malo da trčimo i skačemo i da radimo predpisane vežbe. Šta če nam vežbanje, kad smo skoro svaki dan prepešačili 20-30 km.

Posle je bio doručak, uzeli mi hranu pa gledali jutarnji program, sečam se crtanih filmova, napovednika filmova u kinu, itd... bilo baš prijatno. Hrana je bila slična kao u kasarni.

Posle je sledilo zimi ili čiščenje snega prema selu, to nikako nismo mogli pročistiti, ili je bila neka kao obuka, pokazivane sredstva što nikad nismo nosili. Geofon, nočni dvogled, RB...

Posle sledi ručak, oficir tad več ode, sledi spavanje ako je komu bilo do toga, zimi smo popadali od umora, leti je to bilo slobodno vreme. O slobodnom vremenu ču posebno pisati. Dosta puta smo i poslepodne morali na čiščenje snega.

Posle sledi večera, pa natrag na spavanje ili gledanje TV. Naravno ako nismo bili zaduženi za patrole. Kao gušter sam spavao 4 sata na dan, kasnije je bilo bolje jer nismo išli toliko u patrole. Zapravo barem jedna patrola je uvek bila na granici.

Ja sam baš bio, kad je bila univerzijada u Zagrebu. Tada smo pre toga i posle toga imali duple patrole. Tad nismo ni mogli da koristimo godišnji odmor ili vikende. Tako su meni propala 2 vikenda. Dupla patrola je kod nas izgledala tako, da jedna pokriva od kamena 1 do 5  (recimo jim tako) pa da se vrača po putu sa desne strane karaule, druga patrola od kamena 5 do 9 pa ide uzbrdo karaule. Tako da se nismo ni sreli, ali znali smo da je neko još tamo.

[Rocker]

Bila su to neka druga vremena, i tvoj otac je bio verovatno ponosan i častno je odradio svoj posao.

Bio je ponosan, mada to nikada nije isticao i o vojsci mi je pričao samo kada bih ga ja pitao. A pošto je to bilo davno, a ja mlad, nije mi nažalost mnogo toga ostalo u sećanju. Uglavnom, tamo je pronašao svog kuma koga je venčao po povratku iz JNA.

Da se vratim na temu, sećam se da mi je otac pominjao da ih je zadesio zemljotres, pa je objekat jedno vreme bio neupotrebljiv, te da su par meseci spavali pod šatorima. Sad nisam siguran da li se to odnosilo na kasarnu u Baru ili na samu karaulu. Kao što rekoh, davno je bilo pa sam zaboravio, ali voleo bih kad bi se pojavio neko ko je služio u tom graničnom pojasu u to vreme, da malo dočara kakva je situacija bila. Znam sigurno da im nije bilo mnogo opuštanja na granici sa Albanijom, ali bih rado pročitao svaku priču o tome, kao što s pažnjom čitam i sve ostale priče bivših graničara.

[Rocker]

Nađoh par zanimvljivih fotki. Prilično su lošeg kvaliteta, čak i za to vreme, ali ipak se raspoznaju detalji.

Na prvoj je moj otac, Trajković Milan sa PM-72 u rukama. Ako neko može da prepozna koja je tačno verzija PM-a, zamolio bih ga da napiše. Na levom džepu bluze vidi se i graničarska značka. Nadam se da je sačuvana negde po kući, pokušaću da je pronađem i uslikam. Pored njega je izvesni Bulić Ivo iz Mostara, tako piše na pozadini fotke. Ako kojim slučajem nekad pročita ovo, voleo bih da se javi i ispriča nešto o njihovim danima na granici. U pozadini se delimično vidi kućica za službenog psa.

Na drugoj fotki je ponovo moj otac, ovoga puta samo u košulji, a u pozadini se jasnije vidi kućica i službeni pas.

Na trećoj fotki jemoj otac u šinjelu. Za prve dve fotke može se pretpostaviti da su sa same karaule, dok za treću ne piše gde je slikana.

Žao mi je što nema više fotki, sve sam detaljno pregledao, ali neka ovo bude moj skromni doprinos ovoj odličnoj temi.

Ako se kojim slučajem neko odluči da napiše knjigu ili neku brošuru o graničnim jedinicama JNA, ima moju dozvolu da iskoristi ove fotke ako želi. Ako bude potrebe, ponoviću skeniranje u većoj rezoluciji.

[vojnik graničar]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Gledam ovu sliku što je postavio Rocker na kojoj je njegov otac.
Prvo što mi je "zapelo za oko" je ovaj šinjel.
Tu bi postavio jedno pitanje možda ima netko tko zna odgovor.
Dok sam ja bio graničar u karauli "Ceršak" 1988 - 1989 godine šinjele nismo ni dužili ni nosili u karauli i na terenu.
Dužili smo i nosili vjetrovke.
Mene zanima kada su granične jedinice prestale nosit šinjele te jesu li se šinjeli nosili na nekim granicama a na nekim nisu.!?

[Rocker]

Moguće da je ta fotka nastala ranije, dok je još bio na obuci. Pronašao sam i "diplomu" sa textom vojničke zakletve, datirana je na 11 mesec 1978., tako da je na granicu otišao tek naredne godine po završetku obuke. Na njoj ne piše gde je slikana, a nažalost više ne mogu da ga pitam. Znam da je služio oko 14 meseci, jer im je rok bio produžen zbog upada Sovjeta u Avganistan 1979.