kosta1961
Prijatelj foruma
zastavnik
 Offline
Posts: 1 232
|
 |
« Reply #15 on: August 22, 2013, 03:40:28 pm » |
|
Nemački torpedonsac FIESELER FI 167A-0
Nacistička Nemačka je tokom tridesetih godina odlučila da napravi nosač aviona pod imenom "Graf Zeppelin".Za njega je konstruisan Fieseler Fi 167 .Kako se završetak gradnje nije očekivao pre 1940g gradnja ovog aviona nije imala pripritet.A da stvar bude gora odlučeno je da palubni avion bude Ju-87 prepravljen za motnaričku varijantu.Tako da je napravljeno dva prototipa (167 Fi V1 i 167 Fi V2) i dvanaest predseriskih aviona.
Oni su premašili sve postavljene uslove,nosivost je bila veća od tražene skoro dva puta i imao je odlične letne karakterisitike,i na malim i velikim brzinama. U slučaju opasnosti Fi 167 mogao je da odbaci stajni trap a njegov nepropusni prostor držao je avion dovoljno dugo na površini vode kako bi se dvočlana posada mogla spasiti.Pored toga nosio je mali gumeni čamac za dvoje.Motor je imao 1100ks i imao je napred jedan fiksni mitraljez 7,9mm i na zadnjem sedištu jedan isti takav okretni za odbranu ,mogao je da ponese i 1000kg bombi.
Devet Fi 167 je bilo u Holandskoj pomorskoj obalnoj eskadrili do leta 1943g ,a odatle su prebačeni u Rumuniju.Negde stoji da su od leta 1943g do jeseni 1944g bili u Nemačkoj.
Početkom septembra 1944g deset ovih aviona(po nekima možda i 11) su predali Hrvatskom Zrakoplovstvu,po nemačkim dokumentima.Ali u Zarakopovstvu je sigurno korišćeno osam. Ovde su njegove STOL osobine i nosivost, došle do punog izražaja.Koristili su ih ,zbog velike osivosti,za prevoz municije i drugih zaliha opkoljenim hrvatskim garnizonima.Kako su u to vreme učestali preleti Partizanima,komanda vazduhoplovstva je striktno odredila ko sme da leti na ovim avionima.Posade su odredjene i nisu se smele menjati bez odobrenja.Od polovine meseca se ovi avioni intenzivno koriste.
Dok je još trajala preobuka pilota na ove avione ,jedan od tih aviona (br.4807) je 25 septembra 1944g krenuo na zadatak dotura municije iz Zagreba za Bosansku Gradišku.Posada je bila- bojnici Romeo Adum i Matija Petrović .Oni su skrenuli sa kursa i sleteli u okolinu Topuskog gdje se tada nalazio GŠ Hrvatske.Zanimljivo je da ,po hrvatskim dokumentima,Matija Petrović nije odredjen za posadu na ovim avionima,a Adum Romeo je posebnom naredbom 19 sep. odredjen za posadu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Njih dvojca su bili povezani sa Partizanima od ranije,bojnik Adum je oboren avg.1942g sa Savoja Marketi 79 na Vukovskom Polju i ostao je u zarobljeništvu do proleća 1943g kada je “pobegao” i vratio se u Zrakoplovstvo.Dok je bio u zarobljeništvu stalno je bio uz V.Š. a Aleksandar Ranković je sa njim najviše razgovarao. Posle rata je bio major-pilot u Jugoslovenskom ratnom vazduhopovstvu,a kasnije pilot u JAT-u,gde je i nastradao.Bojnik Petrović je bio šef odjela za tisak i promičbu u zapovjedništvu zrakoplovstva,saradnik NOP-a od 1941g,i ovom pokretu činio dragocene usluge,a posle rata je bio oficir JRV.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Fieseler sa partizanskim oznakama
Na avionu su odmah prebojene oznake i ucrtane nove,pa uskoro preleće na Vis.Tamo nije imao značajnije zadatke,sem trenaže pilota.Dobija zadatak 17 oktobra- prijevoz pošte za Štab 8. Korpusa NOVJ s pilotom Miljenkom Lipovšćakom , navigatorom Ivanom Konteom i radista-strelac Svetislavom Najdanovićem. Sleću kod sela Tičeva ispod planine Šator u BiH gde predaju poštu ,a u povretku za Vis u avion je ,po naredbi V.Š. ,ukrcan gen.Vlado Ćetković zapovednik korpusa. Nastavak leta је opisao sam Lipovšćak govoreći u piscu Tihomiru Likso :
“Iznad sela Vrdova na južnim padinama Dinare, po generalovoj naredbi, spustili su se nisko i izbacili paket sa naredbama za 20 Diviziju, čiji se štab ovde nalazio. Dok su kružili iznad sela, sa leđa su ih napala četiri saveznička lovca'' P - 51'' Mastang. Primetili su ih tek kada su mitraljeska zrna udarala o avion.Pogodio ih je vodja grupe u prvom naletu. Motor je odmah planuo. Lipovšćak je ranjen u ruku dok su mu oči povredjene od ostatka instrument table. U tom trenutku su bili 150-200 metara iznad kamenjara. Iako su imali padobrane Lipovšćak nije naredio evakuaciju aviona, jer se bojao da general Ćetković, kome bi ovo bio prvi skok padobranom ,neće moći da ga otvorili. Zbog toga se odlučio na prinudno slijetanje. Kako su mu dim i plamen zaklanjali pogled napred , avion je bacio na levo krilo ,u tz. glisadu. Vazdušna struja je plamen odvukla na desnu stranu pa je imao bolji pogled. Spustio se vrlo nisko sa izvučenim zakrilcima i odbacio stajni trap (to je u ovom avionu bilo moguće u slučaju nužde), odbacio je pokopac kabine, da ne bi smetao pri napuštanju kabine. Primetio je jednu koso položenu stenu dužine 30-40 m. Palicu je povukao do kraja na sebe usled čega se avion propeo i došao u paralelan položaj sa stenom čije je nagib bio oko 20 stepeni.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sletevši na stijenu nastavili su klizati na stomaku aviona dok levim krilom i motorom nisu udarili u poveći kamen, tada su se zaustavili. Avion je bio u plamenu, pa su se uz krajnje napore izvukli iz njega. Lipovšćaku se tada otvorio padobran i to je dodatno otežalo izlazak iz kabine. Konte i Najdanović su se takodje izvukli, ali je general ostao u gorećoj olupini.
Uspeli su da raskinu oplatu na levoj strani trupa i da kroz stvoreni otvor izvuku generala koji je već bio mrtav,jer su ga dva mitraljeska zrna pogdila u ledja. Sahranjen je u pećini iznad sela Vrdova”.
Zadnjih dana rata pronadjeno je na raznim aerodromima tri(negde stoji dva) ovakva aviona, koje su posle remonta koristili,uglavnom za prevoz tereta ,ili vuču jedrilica Jedan je predat VOC za ispitivanje bombi i padobrana.On je zbog velike nosivosti bio veoma pogodan za to.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Aeromiting 1946 u Vršcu
E sad, prsle pogibije gen.Ćetkovića počele su da kruže razne glasine.Prvo se pojavila priča kako je namerno oboren avion od saveznika ,jer se gen. javno protivio planiranom savezničkom iskrcavanju u Dalmaciji.Medjutim,krajem 1944g se o tome više nije govorilo,tako da je to malo verovatno.
Onda su neki kopali po knjigama koje su pisali savremenici dogadjaja,i tu se pojavilo mnogo neslaganja.Na pr. U Montenegrina-digitalna istorija Crne gore stoji da je poginuo 21 oktobra 1944g u malom partizanskom avionu ,koji su zabunom napali saveznički lovci. A u knjizi Vazduhoplovstvo u NOR-u stoji da je 17 oktobra 1944g Eskadrila za vezu dobila zadatak da prebaci gen. Ćetkovića na Vis ,a gen.Lazarević Božo je izvestio da je pomenuti avion otišao po gen. Ćetkovića i da je napadnut od strane neprijatelskih lovaca,i da je gen.poginuo , pilot ranjen,a avion uništen. Na vikipediji stoji da je poginuo 20 oktobra 1944g u malom poštanskom avionu.
Ali ovo se može razumeti ,u sveopštem haosu rata moguće je pogrešiti datum,posebno ako to pišu bivši Partizani,ali posle par godina.Oni koji ne poznaju avione,lako mogu da pogreše koji je tip,i veličina letelice.
Pominje se i mesto na kojem je sahranjen.Kako da takav borac,komunista i komandant bude sahranjen u neku pećinu koju niko ne može da pronadje.
Onda se postavlja pitanje kako je u avion predvidjen za dva člana posade stalo tri,pri poletanju sa Visa ,i još primljen gen.Ćetković.Da li je bilo toliko mesta u avionu.Malo podataka imamo o samom avionu,pa je ovo zbunjujuće.Moguće da u trupu ima mesta,jer su poneli četiri padobrana.Avion je dvosed i još je na zadnjem sedištu mitraljez i municija.Da li je u to vreme general smeo da putuje u avionu na taj način?
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika Fi 167 i četvorica letača u kabini.
U to vreme Tito nije na Visu , bio je u Moskvi,a odatle se vratio u Beograd.Osmi korpus je vodio završne borbe za oslobodjenje Dalmacije,pa se misli da je malo verovatno da bi komandant ostavio svoj štab.
U pomenutoj knjizi Vazduhoplovstvo u NOR-u,stoji da je po prvom izveštaju Lipovšćaka ,avion napadnut od neprijatelskog lovca.
'' Dok sam se izvlačio iz aviona i oslobadjao padobrana, koji se zaglavio i otvorio u sjedištu, opazio sam sam Contea i Najdanovića kako iskaču, ali nisam video generala Ćetkovića. Pozvao sam drugove da mu pomognu, misleći da je ošamućen od udarca. Razderali smo oplatu na levoj strani trupa jer se zbog plamena više nije moglo u avion, pa smo ga kroz tu rupu izvukli napolje. ( rana koju je pilot zadobio se ne spominje,kao ni povredu očiju). Avion je goreo kao baklja. Meci iz mitraljeza neprijateljskog aviona prskali su zujali na sve strane (iz neprijateljskog aviona, ne Mastanzi). Odneli smo generala iza jedne stene kako bi se zaštitili od metaka i moguće eksplozije benzina, do koje je ubrzo došlo. Lekar je kasnije utvrdio da su mu dva metka prošla kroz prsa , od kojih mu je jedan prekinuo srčanu aortu ,pa je bio mrtav još prije nego što sam sletio. General je u sjedištu(kojem sedištu) bio vezan, a drugovi nisu ni primijetili u gužvi da je ranjen. '' ...
Videli smo da je kasnije pričao da je napadnut od četiri saveznička mustanga.Po njegovoj priči,niko od njih četvorice nije video avione(čak ni mitraljezac ,a to mu je zadatak),dok ih meci nisu pogodili ,a pominje kako ga je pogodio vodja grupe u prvom naletu.Lipovšćak je kasnije saznao da su su avionima upravljali južnoafrički piloti.Po Kontea i Najdanovića su 21 oktobra sa Visa došla dva Po-2,koji su sleteli na improvizovanu pistu.Ne kaže šta je bilo sa pilotom.
Postoji i sumlja da je pilot uspeo da sleti kako je opisao ,na krševitom terenu.Iz slike ,koja je jedina izgleda sačuvana ,vidi se samo rep aviona,pa se ne može zaključiti kako je sleteo.
Postoji i sumlja da su britanski piloti leteli Mustanzima u to vreme nad Jugoslavijom.
Taj dogadjaj nikad nije u potpunosti rasvetljen.Svi koji su videli avion taj dan ,su tvrdili da se po lepom i sunčanom danu ,partizanske oznake na krilima trupu i repu jasno uočavaju.Saveznički avioni su morali da ih uoče.Iz komande RAF-a je stiglo izvinjenje sa obrazloženjem da piloti nisu uočili partizanske oznake,i da su smatrali da je avion nemački.
|
