SU-25

[Boro Prodanic]

Je li im to nestalo raketa S-13?

Možda bi bilo bolje pitati na koje SU-25 to više kače, zar nisu svi oboreni?

[Kubovac]

Je li im to nestalo raketa S-13?

Možda bi bilo bolje pitati na koje SU-25 to više kače, zar nisu svi oboreni?

Pa i dobili su neke 4 letelice iz Makedonije a neke letelice za rezervne delove iz Bugarske, Gruzije, navodno i iz Poljske, pa su tako osposobili deo postojeće flote koja nije bila u letnom stanju ili borbeno upotrebljiva. Prema nekim podacima od 8-14 letelica je na ovaj način stiglo u Ukrajinu.

[Boro Prodanic]

Je li im to nestalo raketa S-13?

Možda bi bilo bolje pitati na koje SU-25 to više kače, zar nisu svi oboreni?

Pa i dobili su neke 4 letelice iz Makedonije a neke letelice za rezervne delove iz Bugarske, Gruzije, navodno i iz Poljske, pa su tako osposobili deo postojeće flote koja nije bila u letnom stanju ili borbeno upotrebljiva. Prema nekim podacima od 8-14 letelica je na ovaj način stiglo u Ukrajinu.

Znam, malo sam se našalio na ruske izveštaje o oborenim letelicama.

[Kubovac]

Je li im to nestalo raketa S-13?

Možda bi bilo bolje pitati na koje SU-25 to više kače, zar nisu svi oboreni?

Pa i dobili su neke 4 letelice iz Makedonije a neke letelice za rezervne delove iz Bugarske, Gruzije, navodno i iz Poljske, pa su tako osposobili deo postojeće flote koja nije bila u letnom stanju ili borbeno upotrebljiva. Prema nekim podacima od 8-14 letelica je na ovaj način stiglo u Ukrajinu.

Znam, malo sam se našalio na ruske izveštaje o oborenim letelicama.

Znaš kako...znaš šta ima smešnije od zvaničnih vojnih ukrajinskih izvora o ruskim gubicima? Zvanični ruski o ukrajinskim gubicima. Ne mogu Konašenkova da slušam ni minut.
Ne znam kako je moguće da general Ruske vojske zvanično izveštava (i tako svakodnevno) da je do sada uništeno "426 sistema S-300, Osa i Buk", zatim "697 aviona i helikoptera",  "5090 dronova" i izdvojio bih još "10740 oklopnih vozila".
Potpuno neupotrebljivi (a pritom i netačni) podaci. I onda shvatiš da za tačne gubitke sa obe strane, treba da pitaš "onog odozgo"....

[Boro Prodanic]

Ili da čekaš par godina posle završetka rata, tada će podaci biti barem malo tačniji.

[Prvačić]

Prije će biti par decenija!

[kosta1961]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kosta1961]

Borac u Ukrajni Su 25

Početkom šezesetih godina se razmišljalo o novim jurišnima avionima sa mlaznim motorima.Klipni avioni su se u ovoj ulozi dobro pokazali .Imali su dobre karakteristike poletanja i sletanja,dugo trajanje leta,dobra manevarska sposobnost,ali zbog male brzine leta lako ranjivi sa zemlje.

Mlazni avioni imaju velike brzine,ali su im potrebne betonske ,dugačke piste.I u to vreme takvi motori nisu dugo trajali i nisu bili pozdani.Traženo je neko srednje rešenje.RV SAD je 1967g dalo predlog za takav avion gde bi se našao razumni kompromis izmedju klipnog i mlaznog aviona.Traženo je da avion bude relativno velikih dimenzija da nosi razne vrste municije,ima brzinu mlaznog i upravljivost klipnog aviona.Tako je nastao A 10.

Ovakav rad u SAD je privukao pažnju u SSSR-u.Sovjeti su na vojnim vežbama  vršili i pokazalo se da bolje rezultate imaju zastareli Mig 17 od novih Su-7 i Mig 21.Poslednji avion koji je napravljen baš za tu namenu je bio IL 40,ali je na zahtev Hruščova odbačen,iako su mnogi generali bili za to da se ovaj avion masovno pravi.Naime novi avioni su bili suviše brzi,bez oklopa,nedovoljan pogled iz kabine i nisu mogli da poleću sa zemljanih aerodroma.

U fabrici Suhoj su pratili ove rasprave i odlučili da naprave svoju  verziju.Počeli su od nule.Prvi naziv je bio SPB (СПБ - самолет поля боя).Avion je trebalo da napada male pojedinačne ili grupisane ciljeve pri vizuelnoj orjentaciji na liniji sukoba ili do dubine od 50km.Mora biti jeftin,lak za proizvodnju,sa visokim stepenom preživljavanja i efikasnosti.Da može da napada helikoptere,transportne avione na malim i srednjim visinama.Da bude veoma pokretljiv na malim visinama.

Avion treba da ima zaštitu posade od metaka 12,7mm kao i gelera od 3g,poletanje sa zemljanih aerodorma III klase,lako pilotiranje(sa pilotom srednjih sposobnosti),lako održavanje sa zemaljskim posadama malih kvalifikacija,prosta konstrukcija od jednostavnih materijala,malo vreme pripreme za let.Avion je trebalo da preživi udare ,posebno sa zemlje.
Inženjeri su za pogon izabrali dva motora АИ-25Т sa projektovanom težinom od 8T ,sa brzinom 920km/h,dolet 750km, i mogao bi da nosi do 2,5T ubojnih sredstava na daljinu od 750km.Medjutim rukovodstvo nije znalo ni dalo odobrenje za rad na ovome.Zvanična naredba za rad je data marta 1969g.

Odmah je nastala polemika ko treba da napravi ovakav avion i kako treba da izgleda.Iljušin je smatrao da oni treba da konstrišu nov jurišni avion i da je IL 42 dobar za tu namenu.Smatrali su da je loše da bude jednosed bez zadnjeg mitraljeza.Zatim je nastao IL 102 koji je imao puno pristalica.Iskustvo iz Avganistana je potvrdio da je najviše napada na avion bio kada se avion izvlačio iz napada.Tada je dobro imati zadnji mitraljez.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zvaničnici su se opredelili za Suhoj sa svojim planom nazvanim T-8.To je bio dvomotorni visokokrilac,jednostavnih kontura sa velikim krilom umerenog zamaha.Velika pažnja je posvećena krilima ,jer se tražilo da imaju veliki uzgon na malim brzinama. To bi omogućilo da poleće sa travnatih i kratkih pisti.Kabina i svi vitalni delovi su oklopljeni,i samo održavanje je maksimalno olakšano. Pored toga krila su mogla da ponesu puno raznog naoružanja.Zamenjeni su motori sa modernizovanim Mikulin R-9.300.

Seriska prizvodja je planiran 1970g ali je odlagana jer je vazduhoplovstvo tražilo da avion ima brzinu 1,2 Mah i da nosi do 4000kg naoružanja.Inženjeri su uzalud pokušavali da objasne da je glupo da ovakav avion ima nadzvučnu brzinu,maksimalno 0,7 Mah.Na kraju je dogovoreno da avion ima maks. brzinu 0.85Mah i više naoružanja.To je značilo izmenu plana,povećanje dimenzija i delova aviona,kao i veću ukupnu masu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Makete  aviona,gore prvobitna,dole doradjivana.

Planovi su završeni 1972g a izgradnja prototipa T8-1 i T8-2 je završena i nakon posete ministra vazd.industrije počele su probe.Napravljen je T8-1 ( 81 žuti) i T8-0 za statička ispitivanja u toku 1974g.Maks.težina se povećana na 12500kg,a maksimalna oružija 5000kg(ali je kasnije smanjena),maksim. preoperećenje 6,5G,kabina i svi vitalni delovi su otporni na zrna mitraljeza do 20mm.Nišanska i navigaciona oprema je sa aviona Су-17М2,a u donjoj ravni je stavljena oprema za ВПУ-22  sa dvocevnim topom  ГШ-23 .Zbog njega je noga stajnog trapa pomerena u desno za 200mm.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gore T8-1 nema nosače naoružanja pod krilima,top je ispod trupa pomeren u odnosu na osu aviona.
Dole T8-2 razlikovao se od prvog po većem vertikalcu,nosaču naoružanja pod krilima.Poslednji su služili isključivo za rakete vazduh-vazduh.

Prvi let T8-1 je imao februara 1975g.Ispitivanja su bila u vezi leta sa različitim visinama i brzinama kao i sa različitim naoružanjem.Ispostavilo se da je teška upravljivost po uzdužnoj osi.Avion nije imao pojačanje sile na komandama.Ipak su nastavljena ispitivanja pre svega sa različiitim naoružanjem.

Na T8-1 su vršena ispitivanja 1976g sa novim vazdušnim kočnicama na krajevima krila i  dodatnim rezervoarima pod krilima.Pronašli su način da avion ne pravi mala kolebanja pravca u napadu čak ni pri  otkazu jednog od motora.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Crtež T8-1

[kosta1961]

Motor R9.300 se prilikom pucanja mitraljezom ili ispaljivanjem raketa ,pregrevao.Pilot je tvrdio da je temperatura u jednom momentu bila 1000⁰C .On je ugasio motor,potom ga je ponovo pokrenuo i sleteo. Nakon toga su izvršeni eksperimenti sa upotrebom oružija( 1975g),kada se ispostavilo da pucanje iz topa i ispaljivanje raketa dovodi go gašenja motora.Pored toga piloti su se žalili na izuzetni tešku palicu.

Pokazalo se da je motor slab, pa je dobio turbomlazni R95Š (varijanta Р-13Ф-300  kao na Mig 21) ali bez forsaža.A  avion je dobio oznaku  T8-1D(Д - доработанный). Ispitivanja T8-1D je počelo u leto 1976g.
U naredne  dve godine je dobio novo veće krilo sa novim  krilcima - trodelnim, i uvedene su nove vazdušne kočnice na vrhovima krila.Dobio je nišan АСП-17БС-8,laserski daljinometar,ciljni marker "Клен-ПС",radio visinomer РВ-5М i još neke uredjaje  iz Су-17М3.Dobio je i nov dvocevni top АО-17А.Prvi prototip T8-1 je izgubljen početkom 1981g pri prebrzom pikiranju,pilot se katapultirao.

Drugi prototip T8-2(broj 82-plavi ) je imao oklop od titanijuma,novo krilo sa prednjim ivicom pod uglom od 20⁰ i motore РД-9Б (bez forsaža).Na njemu su ispitivali nosivost krila,novi sistem upravljanja,nova krilaca i vazdušne kočnice.
 
Prvi let je imao decembra 1975g,a početkom sledeće godine nove motore Р-95Ш,koji su postavljeni +2⁰ u odnosu na horizont,a stabilizator je umesto -5⁰ stavljen na +5⁰.Ovo je uradjeno jer je mlaz iz motora uticao na repne površine.Dobio je sva poboljšanja koja su uradjena na T8-1 .Velika opterećenja na palici i vibriranje vrhova krila su ograničili brzinu na 0,71 Mah.Posle ovih promena dobio je oznaku Т8-2D. Avion je 1977g dobio pojačanje sile za pokretanje krilaca i krilca su povećana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ograničenje brzine je uklonjeno nakon promene predkrilca i uvodjenj novih vazdušnih kočnica veće površine.Avion nije bio prioritet za fabriku Suhoj,pa je teško naći ko će da proizvodi ovaj avion.Odlučeno je da se pravi u fabrici u Tbilisiju,koja se nije pokazala da može napraviti kvalitetne delove za avione.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gore T8-1D dobio je motore R-95Š redizajnirane gondole motora, veći vertikalac ,produžen nos aviona,gondole na krajevima krila sa vazdušnim kočnicama.
Dole T8-2D sa novim motorima i boljom elektronikom
Desno –kabina T8-2D

Prototipovi T8-3(83 žuti) i T8-4(84 žuti) napravljeni su u Tbilisiju kao predseriski.Pri izradi T8-3 izvršeno je preko 140 izmena.Dobio je top od 30 mm u nosu pomeren u levo,promenjeni su prozori za optičke senzore u nosu.U potpunosti su sprovedene mere zaštite aviona,kabina je bila od titanijuma debljine 24mm i može da izdrži preko 20 direktnih pogodaka kalibra 23mm.Oklop je i na rezervoaru ulja,glavnom rezervoaru goriva i vodovima od rezervoara do motora. Šipke koje vode od palice do komandnih površina  su od titanijuma i ne gube snagu ako su pogodjene kalibrom 12,7mm.Komandne šipke za visinu su duplirane.

T8-3 je prvi let imao u proleće 1977g i preleteo je do Moskve . Kvalitet nije bio tako dobar pa  nije korišćen za letna ispitivanja ,već je gadjan iz raznih naoružana u cilju ispitivanja preživljavanja. T8-4 je poleteo juna 1979g ,a T8-5 septebra 1980g ali je ubrzo uništen u udesu, zbog preopterćenja konstrukcije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
T8-3 gadjan iz raznog oružija po kabini,radi provere otpornosti oklopa.

[kosta1961]

Kako nisu mogli da utvrde kada i zašto nastaje ovo preopterćenje,cela konstrukcija je ojačana.T8-6(86 plavi) je služio za demontraciju vazduhoplovne opreme i naoružanja(poleteo 1980g).Tokom jedne demonstracije 1990g je udario u zemlju i pilot je poginuo.I ostali prototipovi su služili za razna ispitivanja.T8-6 je služio za ispitivanje straljačkog naoružanja,T8-9 za ispitivanja parametara leta,T8-10 je ispitivao mogućnost baziranja na zemljanim aerodromima i kompatibilnost sa naoružanjima drugih aviona.

Jedan od testova na ovom avionu je bio sa kontejnerom СППУ-22 .Njega su postavili tako da puca unazad,kao odgovor onima koji su smatrali da avion treba da ima mitraljez koji brani pozadinu.T8-11 je prvi koji nije imao ograničenje brzine,pa je razvijao do 1000km/h.Sa vazdušnim kočnicama je brzina ograničena do 700km/h.T8-12 je imao premaz koji upija radarske zrake i testirana mogućnost nošenja nuklearnog naoružanja.Na kraju testiranja avion je predat  muzeju,ali su ubrzo shvatil da on ima tajnu boju na sebi pa je sklonjen.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
T8-4 koji je imao nešto izmenjeno krilo,T8-5 uništen u udesu,T8-10 nosio oružije drugih aviona, T8-12 koji je imao antiradarski premaz.

T8-14 i T8-15 su dobili nove motore R19-S ,koji je bio varijanta R19-Š sa smanjenim IC zračenjem.Taj avion je imao dodatne usisnike vazduha koji su se mešali sa onima iz motora.T8-14 je izgubljen u udesu,dok je T8-15 bio na sajmu u Parizu 1988g ,ali sa drugim motorima.Oznake T8-7 i T8-8 kao i T8-13 nisu korišćene.Svi prototipovi do T8-6 su nosili na boku seriski broj aviona.Tako broj na boku 81je bio prvi prototip,82 drugi.Kasnije su imali brojeve: T8-10 na boku broj 10 , T8-15 je prvo imao broj 15 ,ali kada je bio na sajmu u Parizu promenjen je u 301.
Na T8-15 je testiran motor R 195(poboljšana verzija motora R-95Š) koji je imao malu ali nešto dužu  mlaznicu koja viri iz glavne.Na gondoli motora sa vanjske strane su nosači za rakete(IC mamci) ASO 2-V koje služe za odbranu od raketa.

Inače ovaj avion se borio u Avganistanu gde je oštećen.Posle popravke je modernizovan i poslat na izložbu u Parizu 1991g(sa plavim brojem 301).To prilikom je dobio nove antene i opremu u nosu koji su mu omogućili let civilnim rutama zapadne Evrope.Na izložbi je imao pokriven prozor laserskog daljinometra-označivača ciljeva .

Etalon za prvu seriju je bio T8-11 .Avioni te serije su odmah  poslati u Azerbejdžan u novoformiranu jurišnu eskadrilu.Kasnije je kao puk poslat u Afganistan.Na osnovu borbene upotrebe aviona ugradjena su četiri bloka IC mamaca(АСО-2) ,a kasnije još dva na gondolama motora.Produžen je repni deo trupa,poboljšan sistem za gašenje požara,motori su zaštićeni titanijumskim pločama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - Nakon obaranja više aviona sa Stigerima u Avganistanu,avion je pretrpeo izmene,dobio je dodatke koji smanjuju temperaturi izduva iz motora i više IC mamaca.

Kasnije su na avione ugradjivali štitnike za svetla na krajevima krila da pilot ne bude zaslepljen,promenio se oblik poklopca kabine,izlaz cevi topa GŠ 23(ГШ-23), nosni točak,pokrivni paneli,promenena su mesta većeg broja senzora i antena i  mesta ugranje i oblik dodatnih usisnika vazduha.Na prvim serijama je bilo, na svakoj nozi stajnog trapa, po jedno malo svetlo,a serije 10 su imali jedno veliko na nosnoj nozi.Topovske cevi su na kasnijim serijama objedinjene,  instumeni i oprema  su stalno poboljšavani.
Serija se završila raspadom SSSR-a 1992g i zvanično je napravljeno 330 primeraka,a nezvanično  hiljadu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]