SU-25

[Prvačić]

Prije će biti par decenija!

[kosta1961]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kosta1961]

Borac u Ukrajni Su 25

Početkom šezesetih godina se razmišljalo o novim jurišnima avionima sa mlaznim motorima.Klipni avioni su se u ovoj ulozi dobro pokazali .Imali su dobre karakteristike poletanja i sletanja,dugo trajanje leta,dobra manevarska sposobnost,ali zbog male brzine leta lako ranjivi sa zemlje.

Mlazni avioni imaju velike brzine,ali su im potrebne betonske ,dugačke piste.I u to vreme takvi motori nisu dugo trajali i nisu bili pozdani.Traženo je neko srednje rešenje.RV SAD je 1967g dalo predlog za takav avion gde bi se našao razumni kompromis izmedju klipnog i mlaznog aviona.Traženo je da avion bude relativno velikih dimenzija da nosi razne vrste municije,ima brzinu mlaznog i upravljivost klipnog aviona.Tako je nastao A 10.

Ovakav rad u SAD je privukao pažnju u SSSR-u.Sovjeti su na vojnim vežbama  vršili i pokazalo se da bolje rezultate imaju zastareli Mig 17 od novih Su-7 i Mig 21.Poslednji avion koji je napravljen baš za tu namenu je bio IL 40,ali je na zahtev Hruščova odbačen,iako su mnogi generali bili za to da se ovaj avion masovno pravi.Naime novi avioni su bili suviše brzi,bez oklopa,nedovoljan pogled iz kabine i nisu mogli da poleću sa zemljanih aerodroma.

U fabrici Suhoj su pratili ove rasprave i odlučili da naprave svoju  verziju.Počeli su od nule.Prvi naziv je bio SPB (СПБ - самолет поля боя).Avion je trebalo da napada male pojedinačne ili grupisane ciljeve pri vizuelnoj orjentaciji na liniji sukoba ili do dubine od 50km.Mora biti jeftin,lak za proizvodnju,sa visokim stepenom preživljavanja i efikasnosti.Da može da napada helikoptere,transportne avione na malim i srednjim visinama.Da bude veoma pokretljiv na malim visinama.

Avion treba da ima zaštitu posade od metaka 12,7mm kao i gelera od 3g,poletanje sa zemljanih aerodorma III klase,lako pilotiranje(sa pilotom srednjih sposobnosti),lako održavanje sa zemaljskim posadama malih kvalifikacija,prosta konstrukcija od jednostavnih materijala,malo vreme pripreme za let.Avion je trebalo da preživi udare ,posebno sa zemlje.
Inženjeri su za pogon izabrali dva motora АИ-25Т sa projektovanom težinom od 8T ,sa brzinom 920km/h,dolet 750km, i mogao bi da nosi do 2,5T ubojnih sredstava na daljinu od 750km.Medjutim rukovodstvo nije znalo ni dalo odobrenje za rad na ovome.Zvanična naredba za rad je data marta 1969g.

Odmah je nastala polemika ko treba da napravi ovakav avion i kako treba da izgleda.Iljušin je smatrao da oni treba da konstrišu nov jurišni avion i da je IL 42 dobar za tu namenu.Smatrali su da je loše da bude jednosed bez zadnjeg mitraljeza.Zatim je nastao IL 102 koji je imao puno pristalica.Iskustvo iz Avganistana je potvrdio da je najviše napada na avion bio kada se avion izvlačio iz napada.Tada je dobro imati zadnji mitraljez.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zvaničnici su se opredelili za Suhoj sa svojim planom nazvanim T-8.To je bio dvomotorni visokokrilac,jednostavnih kontura sa velikim krilom umerenog zamaha.Velika pažnja je posvećena krilima ,jer se tražilo da imaju veliki uzgon na malim brzinama. To bi omogućilo da poleće sa travnatih i kratkih pisti.Kabina i svi vitalni delovi su oklopljeni,i samo održavanje je maksimalno olakšano. Pored toga krila su mogla da ponesu puno raznog naoružanja.Zamenjeni su motori sa modernizovanim Mikulin R-9.300.

Seriska prizvodja je planiran 1970g ali je odlagana jer je vazduhoplovstvo tražilo da avion ima brzinu 1,2 Mah i da nosi do 4000kg naoružanja.Inženjeri su uzalud pokušavali da objasne da je glupo da ovakav avion ima nadzvučnu brzinu,maksimalno 0,7 Mah.Na kraju je dogovoreno da avion ima maks. brzinu 0.85Mah i više naoružanja.To je značilo izmenu plana,povećanje dimenzija i delova aviona,kao i veću ukupnu masu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Makete  aviona,gore prvobitna,dole doradjivana.

Planovi su završeni 1972g a izgradnja prototipa T8-1 i T8-2 je završena i nakon posete ministra vazd.industrije počele su probe.Napravljen je T8-1 ( 81 žuti) i T8-0 za statička ispitivanja u toku 1974g.Maks.težina se povećana na 12500kg,a maksimalna oružija 5000kg(ali je kasnije smanjena),maksim. preoperećenje 6,5G,kabina i svi vitalni delovi su otporni na zrna mitraljeza do 20mm.Nišanska i navigaciona oprema je sa aviona Су-17М2,a u donjoj ravni je stavljena oprema za ВПУ-22  sa dvocevnim topom  ГШ-23 .Zbog njega je noga stajnog trapa pomerena u desno za 200mm.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gore T8-1 nema nosače naoružanja pod krilima,top je ispod trupa pomeren u odnosu na osu aviona.
Dole T8-2 razlikovao se od prvog po većem vertikalcu,nosaču naoružanja pod krilima.Poslednji su služili isključivo za rakete vazduh-vazduh.

Prvi let T8-1 je imao februara 1975g.Ispitivanja su bila u vezi leta sa različitim visinama i brzinama kao i sa različitim naoružanjem.Ispostavilo se da je teška upravljivost po uzdužnoj osi.Avion nije imao pojačanje sile na komandama.Ipak su nastavljena ispitivanja pre svega sa različiitim naoružanjem.

Na T8-1 su vršena ispitivanja 1976g sa novim vazdušnim kočnicama na krajevima krila i  dodatnim rezervoarima pod krilima.Pronašli su način da avion ne pravi mala kolebanja pravca u napadu čak ni pri  otkazu jednog od motora.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Crtež T8-1

[kosta1961]

Motor R9.300 se prilikom pucanja mitraljezom ili ispaljivanjem raketa ,pregrevao.Pilot je tvrdio da je temperatura u jednom momentu bila 1000⁰C .On je ugasio motor,potom ga je ponovo pokrenuo i sleteo. Nakon toga su izvršeni eksperimenti sa upotrebom oružija( 1975g),kada se ispostavilo da pucanje iz topa i ispaljivanje raketa dovodi go gašenja motora.Pored toga piloti su se žalili na izuzetni tešku palicu.

Pokazalo se da je motor slab, pa je dobio turbomlazni R95Š (varijanta Р-13Ф-300  kao na Mig 21) ali bez forsaža.A  avion je dobio oznaku  T8-1D(Д - доработанный). Ispitivanja T8-1D je počelo u leto 1976g.
U naredne  dve godine je dobio novo veće krilo sa novim  krilcima - trodelnim, i uvedene su nove vazdušne kočnice na vrhovima krila.Dobio je nišan АСП-17БС-8,laserski daljinometar,ciljni marker "Клен-ПС",radio visinomer РВ-5М i još neke uredjaje  iz Су-17М3.Dobio je i nov dvocevni top АО-17А.Prvi prototip T8-1 je izgubljen početkom 1981g pri prebrzom pikiranju,pilot se katapultirao.

Drugi prototip T8-2(broj 82-plavi ) je imao oklop od titanijuma,novo krilo sa prednjim ivicom pod uglom od 20⁰ i motore РД-9Б (bez forsaža).Na njemu su ispitivali nosivost krila,novi sistem upravljanja,nova krilaca i vazdušne kočnice.
 
Prvi let je imao decembra 1975g,a početkom sledeće godine nove motore Р-95Ш,koji su postavljeni +2⁰ u odnosu na horizont,a stabilizator je umesto -5⁰ stavljen na +5⁰.Ovo je uradjeno jer je mlaz iz motora uticao na repne površine.Dobio je sva poboljšanja koja su uradjena na T8-1 .Velika opterećenja na palici i vibriranje vrhova krila su ograničili brzinu na 0,71 Mah.Posle ovih promena dobio je oznaku Т8-2D. Avion je 1977g dobio pojačanje sile za pokretanje krilaca i krilca su povećana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ograničenje brzine je uklonjeno nakon promene predkrilca i uvodjenj novih vazdušnih kočnica veće površine.Avion nije bio prioritet za fabriku Suhoj,pa je teško naći ko će da proizvodi ovaj avion.Odlučeno je da se pravi u fabrici u Tbilisiju,koja se nije pokazala da može napraviti kvalitetne delove za avione.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gore T8-1D dobio je motore R-95Š redizajnirane gondole motora, veći vertikalac ,produžen nos aviona,gondole na krajevima krila sa vazdušnim kočnicama.
Dole T8-2D sa novim motorima i boljom elektronikom
Desno –kabina T8-2D

Prototipovi T8-3(83 žuti) i T8-4(84 žuti) napravljeni su u Tbilisiju kao predseriski.Pri izradi T8-3 izvršeno je preko 140 izmena.Dobio je top od 30 mm u nosu pomeren u levo,promenjeni su prozori za optičke senzore u nosu.U potpunosti su sprovedene mere zaštite aviona,kabina je bila od titanijuma debljine 24mm i može da izdrži preko 20 direktnih pogodaka kalibra 23mm.Oklop je i na rezervoaru ulja,glavnom rezervoaru goriva i vodovima od rezervoara do motora. Šipke koje vode od palice do komandnih površina  su od titanijuma i ne gube snagu ako su pogodjene kalibrom 12,7mm.Komandne šipke za visinu su duplirane.

T8-3 je prvi let imao u proleće 1977g i preleteo je do Moskve . Kvalitet nije bio tako dobar pa  nije korišćen za letna ispitivanja ,već je gadjan iz raznih naoružana u cilju ispitivanja preživljavanja. T8-4 je poleteo juna 1979g ,a T8-5 septebra 1980g ali je ubrzo uništen u udesu, zbog preopterćenja konstrukcije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
T8-3 gadjan iz raznog oružija po kabini,radi provere otpornosti oklopa.

[kosta1961]

Kako nisu mogli da utvrde kada i zašto nastaje ovo preopterćenje,cela konstrukcija je ojačana.T8-6(86 plavi) je služio za demontraciju vazduhoplovne opreme i naoružanja(poleteo 1980g).Tokom jedne demonstracije 1990g je udario u zemlju i pilot je poginuo.I ostali prototipovi su služili za razna ispitivanja.T8-6 je služio za ispitivanje straljačkog naoružanja,T8-9 za ispitivanja parametara leta,T8-10 je ispitivao mogućnost baziranja na zemljanim aerodromima i kompatibilnost sa naoružanjima drugih aviona.

Jedan od testova na ovom avionu je bio sa kontejnerom СППУ-22 .Njega su postavili tako da puca unazad,kao odgovor onima koji su smatrali da avion treba da ima mitraljez koji brani pozadinu.T8-11 je prvi koji nije imao ograničenje brzine,pa je razvijao do 1000km/h.Sa vazdušnim kočnicama je brzina ograničena do 700km/h.T8-12 je imao premaz koji upija radarske zrake i testirana mogućnost nošenja nuklearnog naoružanja.Na kraju testiranja avion je predat  muzeju,ali su ubrzo shvatil da on ima tajnu boju na sebi pa je sklonjen.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
T8-4 koji je imao nešto izmenjeno krilo,T8-5 uništen u udesu,T8-10 nosio oružije drugih aviona, T8-12 koji je imao antiradarski premaz.

T8-14 i T8-15 su dobili nove motore R19-S ,koji je bio varijanta R19-Š sa smanjenim IC zračenjem.Taj avion je imao dodatne usisnike vazduha koji su se mešali sa onima iz motora.T8-14 je izgubljen u udesu,dok je T8-15 bio na sajmu u Parizu 1988g ,ali sa drugim motorima.Oznake T8-7 i T8-8 kao i T8-13 nisu korišćene.Svi prototipovi do T8-6 su nosili na boku seriski broj aviona.Tako broj na boku 81je bio prvi prototip,82 drugi.Kasnije su imali brojeve: T8-10 na boku broj 10 , T8-15 je prvo imao broj 15 ,ali kada je bio na sajmu u Parizu promenjen je u 301.
Na T8-15 je testiran motor R 195(poboljšana verzija motora R-95Š) koji je imao malu ali nešto dužu  mlaznicu koja viri iz glavne.Na gondoli motora sa vanjske strane su nosači za rakete(IC mamci) ASO 2-V koje služe za odbranu od raketa.

Inače ovaj avion se borio u Avganistanu gde je oštećen.Posle popravke je modernizovan i poslat na izložbu u Parizu 1991g(sa plavim brojem 301).To prilikom je dobio nove antene i opremu u nosu koji su mu omogućili let civilnim rutama zapadne Evrope.Na izložbi je imao pokriven prozor laserskog daljinometra-označivača ciljeva .

Etalon za prvu seriju je bio T8-11 .Avioni te serije su odmah  poslati u Azerbejdžan u novoformiranu jurišnu eskadrilu.Kasnije je kao puk poslat u Afganistan.Na osnovu borbene upotrebe aviona ugradjena su četiri bloka IC mamaca(АСО-2) ,a kasnije još dva na gondolama motora.Produžen je repni deo trupa,poboljšan sistem za gašenje požara,motori su zaštićeni titanijumskim pločama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika - Nakon obaranja više aviona sa Stigerima u Avganistanu,avion je pretrpeo izmene,dobio je dodatke koji smanjuju temperaturi izduva iz motora i više IC mamaca.

Kasnije su na avione ugradjivali štitnike za svetla na krajevima krila da pilot ne bude zaslepljen,promenio se oblik poklopca kabine,izlaz cevi topa GŠ 23(ГШ-23), nosni točak,pokrivni paneli,promenena su mesta većeg broja senzora i antena i  mesta ugranje i oblik dodatnih usisnika vazduha.Na prvim serijama je bilo, na svakoj nozi stajnog trapa, po jedno malo svetlo,a serije 10 su imali jedno veliko na nosnoj nozi.Topovske cevi su na kasnijim serijama objedinjene,  instumeni i oprema  su stalno poboljšavani.
Serija se završila raspadom SSSR-a 1992g i zvanično je napravljeno 330 primeraka,a nezvanično  hiljadu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Odlični tekstovi Kosta1961! 

[kosta1961]

Hvala ,sad idemo na verzije.

Su 25K

Ovo je bio avion koji se prodavao drugim državama(коммерческий).Konstrukcija i oprema je bila kao na baznom avionu,stim da su države mogle da traže dodatne sisteme.Spolja se razlikovao po antenama na nosu i repu.

Pored ovog postojao je i Su 26K ali samo kao projekat palubnog aviona.Ideja je nastala 1973g kada se razmatrao nosač aviona sa katapultom,koji bi nosio lovca Mig 23K,protivpodmornički P42 i jurišni Su 25K.Konstruktori su radili na projektu 1976/77g ali je nakon toga rad usporio da bi ga 1980g prekinuli ,jer je prekinut rad na nosaču aviona.

Su 25SM

Ovo je modernizovan Su 25 sa novim sistemom "Пантер".To je novi kompjuter visokih performansi,radarska stanica  РЛПК-25СМ ( baziran na radaru "Копье"),kao i komplet opreme za elektronsko ratovanje u kontejrima koji se skidaju(stanica za elektronsko izvidjanje i označavanje ciljeva,elektronski ometač).Sistem displeja u kabini i upravljanje je razvijeno baš za Su 25,sa ekranom u boji koji može prikazivati različite informacije(mapu).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvi Su 25SM koji je bio završen 2001g

Konstrukcija aviona nije menjana,a motor R95Š se pokazao pouzdanim i mogao je da podnese velika oštećenja.Pouzdanost novih sistema kao i manje  vremena  za pripremu leta je smanjilo vreme rada tehničke službe za četvrtinu.Nakon 2000g je planirano da se 40% svih Su 25 i Su 25UB poboljšaju na Su 25SM i Su 25 UBM.Smatralo se da će i zemlje koje imaju ove avione tražiti da ih modernizuju,jer je prodano oko 400 Su 25.


Su 25 UB ,Su 25 UBK , Frogfoot-B

Su 25 UB je dvoseda trenažna verzija jurišnog aviona,zadržavajući svu borbenu sposobnost.Prvo se mislilo da obuka bude na avionima UTI Mig 15,ali komanda vazduhoplovsta je tražila dvosedu varijantu.Izrada prvog prototipa je počela 1981g,ali je prekinuta jer se radilo na T8-M1 specijalizovan za napade na tenkove.Potom  je 1984g ponovo pokrenut proces izrade ,ali je opet prekinut,da bi sledeće godine bila napravljena dva T8UB-1(crveni 201) i  T8UB-2(crveni 202 )

Napravljen je na osnovi protivtenkovskog modernizovanog Su 25T  .Dvosed( „Sparka“ )se od jednoseda razlikuje samo u prednjem delu trupa.Dužina aviona se nije promenila,već samo visina.Druga kabina je na mestu trupnog rezervoara,a sedište je podignuto za 0,45m.U zadnjoj kabini,kabini instruktora,pored istih instrumenata kao u prvoj kabini ,postoji oprema koja omogućava simulaciju otkaza sistema,u cilju obuke pilota.Ima dva izbaciva sedišta K-36L .Svaka kabina ima svoj pokretni poklopac.Povećana je površina  repnog stabilizatora,kao i ostalih površina na repu,ali je zato smanjena količina goriva u trupu.Mogućnost nošenja i upotrebe naoružanja je isti kao na Su25.Motor R95Š,ali i mogućnost ugradnje R-196

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gore levo – maketa prednjeg dela dvoseda,Dole levo – Su 25UB-1(T8UB-1)prvi prototip,Desno gore – seriski u eskadrili,Dole desno – kabina dvoseda

Prototip(crveni 201) je poleteo avgusta 1985g,a fabrička testiranja su bila krajem godine,kada je poleteo i drugi prototip.Oktobra meseca je poleteo  201 sa oba pilota ,kada su ispitivani svi sistemi kao školski avion. Navodno je radjen i treći prototip .Seriska proizvodnja je bila 1986/87g,i poslat u jurišnje pukove koji su imali Su 25.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvozna verzija Su 25UBK se nije po opremi razlikovala od Ruske,a isporučeni su onim zemljama koje su imale Su 25.Proizvodnja dvoseda je završena 1992g i nepoznat je tačan broj prizvedenih

[kosta1961]

Su25UBM

Nakon što su  modernizovane avione nazvali Su 25SM ,prešlo se na isti način i na školske dvosede .Dobili su oznaku Su 25UBM.Ova dva aviona su po opremi ,motorima i naoružanju bili isti.

Treba pomenuti i verziju Su 25U.Nakon isporuke Gruziji ,pojavio se problem školskog aviona Su 25.Tokom 1996g od dva nedovršena Su 25T,osekli prednji deo trupa i montirali dve kabine sa Su 25UB.Jedan avion je predat Gruziskom vazduhoplovstvu ,a drugi je ostao u Rusiji.

Su 25 UT ,Su 28 (Su 28UG)  Frogfoot-B

U vazduhoplovstu se pojavila ideja o zameni čeških školskih L-39 sa pojednostavljenom i lakšom dvosedom verzijom Su 25.Napravljen je jedan 1987g pod oznakom T8-UB1,koji nije imao većinu opreme u kabini,oklop i oružije.Da bi došle do izražaja njegove letne karakteristike smanjena je težina i nešto izmenjen oblik.Svetu je predstavljen kao Su 28.

Avion je prostija verzija školskog Su 25 UB .Skinuta je sva oprema kao borbenog aviona,kao i elektronika .Masa aviona je smanjena za 2 tone,pa je avion dobio balast u nosu da bi ostao uravnotežen.Jedino što je mogao da nosi pod krilima su bila četiri rezevoara za gorivo od po 800L.Mogao je da uzleće i sleće sa zemljanih aerodroma.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prototip je poleteo avgusta 1987g kao T8U-1(avion je imao broj „07“).Avion je u akrobatici zauzeo treće mesto na takmičenju u Moskvi ,a 1989 je prikazan na pariskom sajmu(sa plavim brojem 302),kasnije i na drugim aeromitinzima u svetu.Napravljen je samo jedan primerak

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Navodno iz ekonomskih razloga nije bilo moguće zameniti sve L-39 sa novim avionom.On je ostao u fabrici gde su sa njim vršena razna ispitivanja.

[kosta1961]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kosta1961]

Su 25 BM   Frogfoot-A

Ovo je bio avion za vuču meta.Konstruktori su 1988g počeli da rade na ovom avionu.Ideja je bila da budu jednosedi i dvosedi(oznaka Su 25 UBM gde bi se metom upravljalo iz druge kabine) ,da bi sa na kraju odlučili za jednoseda.Ideja je bila da avion ostane sposoban za svoja osnovna dejstva kada skine metu.Meta može biti i M-6 ,to je aviobomba sa padobranom.Konstruktori su predložili i avion za vuču meta iznad mora(Su 25 BMK - буксировщик мишеней  корабельный)  ,za vežbu obalne i brodske PA zaštite
 
U medjuvremenu je doneta odluka da se prerade dva aviona .Ispitivanja su počela tako što su na jedan Su 25 stavili kontejner sa metom ТЛ-70 "Комета",koji je dobio broj „12“ i drugi sa metom M-6, verovatno T8-15 sa brojem „301“ .Avion je dobio novi nosač za metu,instalaciju za nju,novi sistem za navigaciju i motor R195.(Imao je oznaku T8BM-1).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Na donjoj slici se vodi kontejner za metu ispod desnog krila i na suprotnom krilu školsku bombu radi ravnoteže.

Pojavio se problem sa opremom za vuču(vitlo nije bilo spremno) ,pa su koristili opitnu.Testiranje je počelo 1990g.Nakon testiranja ,vojska je bila zadovoljna i naručila 150 ovakvih aviona.Kasnije je napravljeno samo 50,koji su poslati u eskarile sa Su 25.Navodno najveći broj je poslat u Istočnu Nemačku.

Oni se nisu mnogo razlikovali od običnih Su 25 ,osim što su imali posebne nosače za mete.Mogli su da nose do 4 mete M-6 ili jednu Kometu.Za povećanje dužine leta mogli su da nose po dva rezervoara od 1150L pod krilima.Motori su bili R-95Š и R-195.Imao je radionavigacioni sistem RSBN-10 i sistem za snimanje podataka gadjanja mete.Kontejner za vuču je obično stavljen na treći pilon,dok bi sa druge strane stavljen neki kontejner radi ravnoteže.Dužina sajle je bila 2000-3000m.

Su 15 BM ima mogućnost kačena kontejnera "Вьюга",što omogućava upotrebu protivradarskih raketa Х-58.

[kosta1961]

Su 25 UTG  Frogfoot-B

Ispitivanja Su 25 na nosaču aviona su počeli u leto 1984g.Program ispitivanja je bilo poletanje sa tramboline.Za to je iskorišćen T8-4.Napravljena je skakaonica kao na nosačima aviona.Avion je dobio jači stajni trap i kuku.Rezultati su bili dobri i krenulo se u projektovanje na bazi  dvoseda sa svim potrebnim uredjajima za avion na nosaču.Prvi  T8-UTG su dobijeni prepravkom Su 25-UB.

Avion je imao ojačan  trup i stajni trap,dobio je kuku za sletanje,a izgubio kočioni padobran.Dobio je i ostalu opremu za sletanje i uzletanje sa broda.Prvi je završen početkom 1988g kao T8 UTG-1 i fabričkim brojem „05-10“(na boku je imao plavi broj 08) .Nakon ispitivanja doradjeno je – stajni trap,kuka je drugačije montirana i dobio je periskop u drugoj kabini.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prvi let,sa zemlje,je imao  septembra  1988g i  odmah je prebačen u pomorsku bazu.Tamo su prvo imali sletanje sa kačenjem za sajlu,sa različitim  uglom sletanja.Potom je izvršena dopuna položaja krila i repa za obezbedjenje poletanja sa skakaonice(трамплин ) .Prvo poletanje sa skakaonice je bio avgust 1989g. Tokom 1990g su vršena ispitivanja sa uglom skakaonice pri uzletanju i napravljen je mehanizam koji obezbedjuje taj ugao. On je upešno sleteo na nosač aviona Tbilisi ,novembra 1989g. Po nalogu mornarice 1990g je napravljena serija od deset ovih aviona,iako su ispitivanja trajala do 1992g.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Od tih deset samo četiri su ostala u Rusiji posle raspada SSSR-a( brojevi „04“,“06“,“10“ i „11“),pet je zarobila Ukrajina( brojevi „60“do „64“) ,a avion sa  brojem „07“ se srušio 1992g.Ova četiri nisu bila dovoljna za obuku pilota ,pa je razmatrana izgradnja još deset aviona(ili prepravka Su 25UB),sa dodatkom punjenja goriva u letu.Navodno je napravljena još jedna serija ,ali ista kao prva.

1997/98g  su još dva aviona predati mornarici i vode se kao 11 i 12- sti.Oni se razlikuju od predjašnih,ali i jedan od drugog,pre svega po opremi. Na 11-om je ugradjen sistem za upozorenje na elektromagnetno zračenje i oprema za prenos podataka u realnom vremenu.Na 12-ti su ugradili uredjaje za nošenje brotivbrodskih raketa,vazduh –zemlja ili da vrši navodjenje iza horizonta rakete brod-brod.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Postoje planovi da se na osnovu  Su 25T napravi palubna varijanta Su 25PT,ali su otkazani i radi se verzija Su 25 KUB koji će moći da gadja ciljeve na vodi i zemlji,sa vodjenim i nevodjeniom raketama.Brod Admiral Kuznkecov je 1995g nosio dva Su 25 UTG.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika Su 25UTG –kuka za zaustavljanje,u repu nije imao padobran.Iznad je antena za upozorenje od elektromagnetnog zračenja“Sirena“

[kosta1961]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kosta1961]

Su 25T(Su 25TK,Su 34, Su 39)

Smatra se da je vojska razmatrala verzije Su 25T(protivtenkovski) i Su 25V(za sve vremenske prilike).Krajem sedamdesetih ove verzije su spojene u jednu sa oznakom Su 25T.Ova verzija treba da bude sposobna da gadja tačkaste ciljeve u svim vremenskin uslovima ,danju i noću.Ima motor R-125 koji ima 60% manje toplotnog zračenja.

Izgleda da je ideja za Su 25T potekla 1975g pojavom američkog tenka „Abrams“.Tražen je način kako uništiti ovaj tenk ,pa je radjeno na novom visoko preciznom nišanskom sistemu i rakete koja može da probije oklop novih savremenih tenkova.Tako je radjeno na optičko-elektronskom nišanskom sistemu „Шквал“i protivtenkovskim raketama „Вихрь“.Pored ovoga trebalo je da nosi top većeg kalibra.

Druga verzija Su 25V je trebalo da ima nišansko-navigacioni sistem“Bars“ .
1979g je doneta odluka o izradi aviona T8-M(odnosno Su 25T).Tek 1982g je napravljena maketa i predstavljena nadležnima.Pored novih raketa trebalo je  da ima top od 45mm čije granate probijaju okop od 200mm.

Uredjaji u kabini su novi i koriste računar  "Восход" i dobio je radiosistem velikog dometa.Kao osnova je uzet T8-UB i avion je završen 1984g sa oznakom T8-M1.Povećani su prozori na nosu nišanskog sistema И-25Л "Шквал"(ima kameru visoke rezovucije i laserski daljinomer-ciljač) Sa ovim sistemog greška je 0,6m na 8 km.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika –Su 25T ispaljuje raketu S24 ,dole Su 25T sa raketama X 25ML

Oprema za noćno osmatranje je u kontejneru ispod aviona.Sistem za skeniranje prikazuje sliku pilotu na viziru kacige,dok se sistem za praćenje cila  prikazuje na ekranu i omogućava praćenje tenkova do 3km.Avion za odbranu ima sistem za elektromagnetne smetnje i uredjaje koji upozoravaju na elektomagnetno zračenje.Treći prototip je dobio ometač  Л-166С1 "Сухогруз" i nove IC mamce.

Spoljne konture se nisu promenile u odnosu na dvosed,ali unutrašnjost  jeste.Umesto druge kabine su rezervoari  i elektonska oprema.Ukupna količina goriva 3850L. Motor R 195 .Predoženo je da ima moćan top od 45mm sa reaktivnim municijom,ali se odustalo i dobio je standardni top Su 25, ГШ-30-2 sa 200 metaka.Tamo gde je bio top u trupu je sada oprema „Škval“ ,pa je mitraljez postavljen u kontejner pod trupom,pomeren u stranu za 270mm.To je dovelo do skraćenja i pomeranja nosne noge aviona.

Imao je uvećani rep (kao kod dvoseda),i upravljanje krilcima sa hidrauličnim pojačivačima Bu-45-A.Prvi let T8M-1(plavi 01 ) je bio avgusta 1984g,i na njemu je isproban izmenjiv kontejner sa raznom opremom ispod trupa na mestu mitraljeza,i provera rada motora na svim režimima.Da stvar bude što zamršenija,na kraju ispitivanja je dobio oznaku T8TM-1.(o ovom modelu će biti reči kasnije)
T8M-0 je poslužio za statička ispitivanja.

Naredna dva -T8M-2 (crveni 02 ) je korišćen za testiranja uredjaja „Škval“ 1985/86, i uredjaj za noćni let   “ Mеркурий“ kao i raketno naoružanje.Sve je ovo bilo u kontejnerima pod trupom.Ispitivanja su završena tek 1990g.
 
Na  T8M-3(žuti 03 ) ispitivan uredjaj za radioelektronsku borbu(„Ирытиш“) ,sistem automatskog upravljanja,zajednički rad svih sistema i novi stajni trap za sletanje na travnate piste.Na njemu su isprobani i napadi na morske ciljeve sa male visine.Uopšte sa njim su vršena gadjanja iz raznog oružija,a zanimljivo je da su probali gadjane zadnje hemisfere iz mitraljeza i sa nevodjenim raketama.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 Ova dva su dobili stanicu za elektronsko ometanje i veće kočione padobrane.Tokom 1990g su vršena testiranja u vazduhoplovnim snagama,pre svega elektronski uredjaji.Tokom testiranja T8M-2 se srušio,a pilot se katapultirao.

Iste godine su završene pripreme za proizvodnju u Tbilisiju.Prvi seriski je poleteo već u leto 1990g(beli 20 ,negde se vodi i kao T8M-6).Iako je planirano da isporuče 12 aviona(zajedno sa T8M-0,T8M-4 ,T8M-5 , T8M-6),izgleda da je avijacija primila samo osam do kraja 1991g.U medjuvremenu je  vazduhoplovstvo Gruzije  primilo 12 aviona Su 25T,ali sa uprošćenom avionikom i uredjajima.U fabrici je bilo još deset aviona koji su bili nekompletni.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika –gore avion za ispitivanje T8M-3,  dole T8M-1

1993g je avion Su-25T preimenovan u Su-34,navodno po čuvenom tenku iz 2S.R ,ali je ta oznaka ubzo data drugom avionu.

Na sajmu u Dubaiju 1991g prikazan je T8M-3 kao Su 25TK što je bila izvozna verzija,gde opremu odredjuje kupac.Oznaka je promenjena u  Su 39,a mogao je da ponese ceo asortiman naoružanja vazduh-zemlja sovjetskog i ruskog porekla.Za samodbranu je mogao da nosi rakete vazduh-vazduh kratkog dometa R 60M ili R 73.Ukupna masa podvesnog naoružanja  je do 4360kg.

Podaci o avionu iz zapadnih izvora Su 25T

Avion za blisku podršku,napad na zemaljske ciljeve

Dimenzije- raspon krila 14,52m, dužina preko svega  15,35m , visina 5,2m  ,površina krila 31,1m²

Posada – pilot

Naoružanje – top NNPU-8M od 30mm ,deset podkrilnih nosača od toga dva za samoodbranu rakete R 60(AA8“Aphid“) AAM , laserski vodjene rakete , bombe ,Vikhr(AT-9) protivoklopne rakete,laserski vodjeni Kh-25ML(AS-10“ Karen“) i Kh-29L(AS-14“Kedge“) ASM, KAB 500  laserski vodjene bombe ,Kh58(AS-11“Kilten“) anti radarski projektili.

Motori – dva turbomlazna Tumanski R-195 od 44,2 kN

Karakteristike –Maks.brzina na nivou mora 950km/h , maks. Krstareća brzina na 200m visine 700km/h , ekonomično krstarenje 650km/h , maks. Brzina penjanja 3,5km/min , plafon 10000m , radijus sa opterećenjem  2000kg na većoj visini je 700km , na manjoj visini je 400km ,domet 2500km,maks.poletna masa 19500kg.

[kosta1961]

Su 25TM (Su 39)

Su 25T je bio znatno nadmoćniji  od Su 25 ,ali nije bio za letenje i danju i noću.Zato je napravljen Su 25TM ,odnosno prototip T8TM-1,koji treba da precizno pogadja ciljeve na zemlji,moru i vazduhu,danju i noću i u svim meteo uslovima. Umesto sa televiziskim sistemom "Меркурий",stavljen je kontejner sa infracrvenim navodjenjem "Ход".Umesto njega može se staviti kontejner sa radarom "Кинжал" ili "Копье-25“ . Rad sa "Кинжал" je jedno vreme bio obustavljen jer su falile komponente iz Ukraine.

Ono što je pokrenulo dalje usavršavanje Su 25T je propali projekat S37 –lovac bombarder koji je trebalo da zameni celu paletu aviona(Su-7,Su-17,Su-20,Su-22,Su-25 kao i Mig 21,Mig 23 i Mig 27). Već postojeće prototipove Su 25T-kao T8M su pretvorili u T8TM.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Avion Su 25T sa brojem 21 kasnije prikazan kao Su 25TM

Radar "Жук" koristi sistem "Копье" .Radar se ugradjivao u modernizovan Mig 21,koji može da detektuje metu ,tipa tenk,na 25 km,čamac do 75km,kao i vazdušne mete do 50km.Radar može da prati do osam ciljeva i da pošelje rakete na dva.Moguće je da gadja i leteće ciljeve,ali nije mu to namena.Može gadjati ciljeve na vodi protivbrodskim raketama Х-31А i Х-35.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prvi T8M-1(plavi 08 ) je dobio oznaku T8TM-1,zatim još  T8TM-2(plavi 08 ) su poleteli 1991g.Na prvom su ispitivali sistem „Hod“ a na drugom sistem“ Kondžal“,otklanjali greške i poboljšavali.Na avionima je isproban sistem za protivelektonsku borbu,koji se sastojao od dva kontejnera okačena na krila,kao i sistem koji otkriva da je ozračen radarom.

T8TM-3(broj 20,koji se smatra prvim serijskim) je poleteo 1995g i služio je za ispitivanje letnih karakteristika sa ovim uredjajima na sebi.T8TM-4 je poleteo 1998g i sa njim su vršena ispitivanja uredjaja u borbi.

Do 1993g završeni su ispitivanja i razmatrao se početak proizvodnje,za koju su postojala sredstva.Komponente za izradu elektronike su radjene u republikama koje su se odcepile od SSSR-a.Bilo je potrebno napraviti nove radare za "Кинжала" i "Копье".Zbog toga su ispitivanja sa novim radarima počela tek 1996g.Izgleda da je postojao ,ali u delovima i peti avion,ali nije završen.Bila je i ideja da se neki od ranije pretvore u Su 25TM.Do 2000g su vršena ispitivanja na ova četiri napravljena.

Avion Su 25 TM se stranim kupcima nudi pod oznakom  Су-39 "Strike Shild".Proizvodnja je usvojena u Улан-Удэ dosta jednostavno ,jer su tu već vršili prepravku na dvosede.Ipak je prizvodnja išla jako sporo,prvi je napravljen 1995g i navodno je napravljeno sve ukupno 25 aviona,što je nerealno(možda čak samo dva),zbog nedostataka komponenti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Presek Su 25TM –raspored uredjaja i brojevi okvira trupa.

Interesovanje van SSSR—a za avion je postojalo(plaćanje dugova),pa je 1997g razmatran predlog da se licencno pravi u Poljskoj fabrici PZL.Razlikuje se po opremi i elektronici,a po želi može da se ugrade zapadne komponente.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Devedesetih godina je postojalo puno planova koji uglavnom nisu ispunjeni.Političko rukovodstvo je malo uradilo za povećanje odbrambene moći zemlje.Preostalo je  da koristili stare Su 25 koje su usavršili.A onda se došlo na ideju da se napravi 24 Su 25TM od koji bi se formirale grupe za brzo delovanje.
 
U 2002g  je postojao   П.О.Сухого "Штурмовики Сухого" koji je dallje razvijao Su 25.Od aviona za napad na brodove Su 25K(koji se razlikuje od eskortog) je razvijen trosed Su 25U3,izvidjač Su 25R i varijanta Su 25B sa većom nosivost ubojnih sredstava i to kao jednosed i dvosed.

[kosta1961]

 Su 25 Škorpion

Gruziska fabrika je u saradnji sa Izraelskom firmom „Elbit Sistems“ modernizovala svoje Su 25KM.Taj avion je mogao da leti danju i noću.Avionika je izgradjena oko uredjaja „Mil Std 1553“,sa dva veilka displeja sa tečnim kristalima u boji u kabini.Sve je po standardu NATO/IKAO .Svoj prvi let je imao aprila 2001g,i prikazan je na aeromitingu u Parizu.Mogao je da nosi i Sovjetsko i oružije sa zapada.U Rusiji nisu bili zainetesovani za njega.


Su 25 R

Na osnovu zahteva nadležnom ministarstva,fabrika Suhoj je 1979/80g radila na izvidjačkom Su 25.To je trebalo da bude seriski Su 25 koji bi vršio izvidjanje sa kontejnerima pod krilima i trupom.Mogao bi da snima noću i danju ili sistem za predaju informacije u realnom vremenu.

Su 25B

Kada je radjen školski Su 25 UB pojavila se ideja da naprave školski,ali jednosed.On bi bio veoma sličan seriskom Su 25,ali bi imao opremu za duže preživljavanje na frontu.Na neki način on je trebalo da bude savršenija varijanta jednosedog Su 25.On bi trebalo da ima isti trup kao Su 25UB ,pa bi u drugoj kabini bio još jedan rezervoar i da ponese veću količinu naoružanja.Ubrzo po pokretanju projekat je odbačen.

Su 25 UZ - русская тройка

U fabrici  Suhoj  su1991g počeli rad na školskom trosedu,nazvan –Ruska trojka.Ovo je radjeno jer bi na taj način obučavali po dva pilota,pa bi se skrartilo vreme obuke kao i troškovi.Drugo,na ovaj način se obučava posada dvoseda u zajedničkom radu na izvršenju zadatka.Rad je obustavljen 1993g zbog nedostatka sredstava

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]