Drzavne himne

[vitez koja]

HIMNA

Himna je najstarija pesnicka vrsta . Susrecemo je kod starih Egipcana , Vavilonaca, Asiraca i Persijanaca. Rec Himna je grckog porekla od reci  "Himnus" ( Εθνικός ύμνος - pesma, hvalospev) sto bi znacilo POHVALNA PESMA , pesma divljenja u cast bogova ili heroja. Do VI. veka pre nase ere kod Grka svaka se pesma nazivala himnom. Kasnije su se himnom nazivale samo umetnicke pesme u strofama , najcesce pisane u heksametru a koje se pevaju uz pratnju muzike prilikom prinosenja zrtava. U Grcko-Rimskom periodu rec himna gubi cisto religiozni smisao i pocinje da oznacava svaku pohvalnu pesmu. Himna je preuzela i hricanska liturgija na Istocnom hriscanskom podrucju. Najcuveniji pisac himni na Istoku je bio znameniti Grigorije Nazijamski. Na Zapad je Himne preneo Hilarije iz Poatjea. Medju cuvenim piscima Himni na Zapadu je bio i najveci filozof hriscanstva Toma Akvinski.

Razvojem novog gradjanskog drustva himne izlaze iz religioznog okvira i pocinju opisivati prirodu i njene lepote. U vreme formiranja nacija i borbe za stvaranje nacionalnih drzava sa nacionalnim zanosom romantizma nastaju himne patriotskog karaktera; Po pravilu nacionalne himne postaju kasnije drzavne himne u   nacionalnim drzavama.

Prva poznata nacionalna himna u Evropi je holandska koja datira iz 1568 godine. Na himne 19. i 20. veka najvise je uticala engleska nacionalna himna "Vladaj Britanijo " i engleska drzavna himna "Boze stiti kralja". Melodiju engleske drzavne himne preuzele su Danska, Pruska i Svajcarska. Zanimljivo je da su medju starijim himnama , himna Francuske "Marseljeza" i himna Sjedinjenih Americkih Drzava obe nastale u revolucijama krajem 19. veka i da su nastale kao borbene pesme odredjenih vojnih odreda i da su u toku rata postale toliko popularne da su kasnije usvojene za drzavne himne.

Medju starije himne u Evropi spada i Poljska himna "Poljska jascena zginala - "Jos Poljska nije propala" iz 1797 godine i Ceska himna "Gde domov moj" - "Gde je moj dom" iz 1834. godine.

Himnu medjunarodnog radnickog pokreta Internacionalu u vreme Francusko-Pruskog rata i Pariske Komune 1871. godine napisao je pariski komunar pesnik, Eugen Poatje i to dva, tri dana posle sloma Pariske komune u vreme kada se krio pred terorom nastupajuci versajskih trupa protiv kojih se do zadnjeg casa borio na barikadama. Od Oktobarske revolucije do 1944 g. zanimljivo je da je Internacionala bila i drzavna himna Sovjetskog Saveza.


Državna himna je reprezentativna pesma države, koja se pretežno izvodi u svečanim odnosno službenim prilikama.

Izvode se na nacionalnim svečanostima i proslavama, sportskim manifestacijama. Na Olimpijskim igrama i sličnim službenim međunarodnim takmicenjima, državna himna se izvodi tokom ceremonije dodele jedne od medalja. Državne himne se izvode i pre početka takmicenja u mnogim sportskim ligama. Čak, u nekim državama, nacionalna himna se izvodi učenicima i studentima svakog dana, pre početka predavanja. Osim toga, u pojedinim zemljama, himna se izvodi u pozorištima pre početka predstave, kao i bioskopima, pre prikazivanja filma.

U većini slučajeva, izvodi se samo jedna strofa državne himne, najčešće prva, što nije uvek slučaj, jer Nemačka naprimjer koristi treću strofu.

Veći entiteti ponekad takodje imaju svoju himnu. Postoji puno multinacionalnih odnosno međunarodnih himni. Službena himna Evropske unije je "Oda radosti" iz Betovenove devete simfonije.

[vitez koja]

Himna je pesma koja predstavlja neku državu u svetu. Pesma koja se izvodi u za to propisanim prilikama u svakoj državi. Pesma najdubljih emocija, koja steže grlo, koja pušta suze...

Evo, predstavljam koje se sve melodije u svetu sviraju i pevaju kao državne himne.

[vitez koja]

NASTANAK HIMNE KOD SRBA

Kod Srba u raznim krajevima i raznim vremenima neke pesme su znale da postanu toliko popularne da su igrale ulogu Himne. Tako je u srpskoj Vojvodini u vreme revolucije 1848 godine u vreme Svetozara Miletica bila popularna pesma "Ustaj, ustaj Srbine" nazivali su je srpskom Marseljezom. I ostala je omiljena i do dana danasnjeg kod Srba u svim krajevima. U Crnoj Gori od 1870 godine himna je bila "Ubavoj nam Crnoj Gori" , pesma Jovana Sundacica . Pevana je na melodiju svetosavske himne "Uskliknimo s ljubavlju". Kasnije za drzavnu himnu Crne Gore usvojena je patriotska pesma napisana od kneza Nikole Petrovica " Onam', onam'". Ona je i danas veoma popularna u Crnoj Gori.

Potreba za nacionalnom himnom u Srbiji se pojavila odmah posle Karadjordjevog ustanka u vreme kneza Milosa Obrenovica. Prva himna Srbije bila je crkvena svetosavska himna "Uskliknimo s ljubavlju" . Ova himna je delo srpskog prote iz Segedina a prvi put je izvedena na Svetog Savu 27. Januara 1839. godine.
 
1865. godine knez Mihajlo Obrenovic ucinio je pokusaj da se stvori srpska nacionalna himna. Narucio je od Zmaja Jove Jovanovica da napise himnu i Zmaj je to ucinio i napisao pesmu koja je nazvana "Narodna himna". Muziku je napisao poznati kompozitor Kornelije Stankovic ali himna nikada nije usvojena ni izvedena. U narodu je tada bila veoma popularna pesma "Rado Srbin ide u vojnike" . Za nju je muziku napisao Josip Frunjanin , Srbin rodjen u Vinkovcima . Frunjin je bio austrijski oficir i muzicki veoma obrazovan a isti je napisao i muziku za pesmu "Lepa nasa domovino" koja je bila dugo hrvatska nacionalna himna i danas je himna hrvatske drzave. Posle penzionisanja Frunjanin je ziveo u Novom Sadu gde je i umro 1878 godine.

Srpska himna "Boze pravde" bila je drzavna himna u vreme vladanja dveju monarhija: Obrenovica i Karadjordjevica. Pesma je delo Jovana Djordjevica a muzika Davorina Jenka. Prvi put je izvedena 10. avgusta 1872 god. u beogradskom Narodnom pozoristu prilikom proslave punoletstva i stupanje na presto kneza Milana Obrenovica. "Boze pravde" je bila himna sve do 1903 g. do pada dinastije Obrenovica. Kralji I Petar Karadjordjevic je pokusao konkursom da dodje do nove dravne himne i medju 40 prispelih radova od srpskih pesnika stigla je i pesma "Boze na polja zemlje ove " od Alekse Santica. Ali do usvajanja nove himne nikada nije doslo i 1909 g. uz pristanak kralja Petra vracena je stara himna " Boze pravde". 1918 godine novostvorena kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca; prva Jugoslavija za himnu je uzela sve tri himne: "Boze pravde", "Lepa nasa domovino" i "Naprej zastave slave" Bilo je to tekstualno jezicka i melodijska kombinacija koja se pevala istim redom kao i imena naroda u imenu drzave.

Socijalisticka - druga Jugoslavija zvanicno nikada nije usvojila himnu ali celo vreme posle II Svetskog rata kao himna je sluzila "Hej sloveni". Pesma koju je ispevao 1834 g. Slovacki pesnik Samueal Tomasik , stigla je preko slovenaca jer je "Hej sloveni" sluzila Slovencima kao nacionalna himna jos od 1848. godine, a pevana je na melodiju Poljske nacionalna himne. U Socijalistickoj Jugoslaviji je bilo pokusaja i konkursa da se dodje do nove drzavne himne ali se to nije desilo. I nakon razlaza 1991 godine "Hej sloveni' je ostala privremena himna, trece Savezne Republike Jugoslavije.

[vitez koja]

Himna Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca



Ujedinjenjem u Kraljevinu SHS decembra 1918. postavilo se i pitanje korišćenja državne himne u svečanim prilikama. Iako nije bilo zakona o himni, spojene su narodne himne sva tri južnoslovenska plemena i obrazovana himna Kraljevine SHS/Jugoslavije. Pevani su stihovi Bože pravde, danas himna Srbije, zatim stihovi Lijepa naša domovina koja je dans himna Hrvatske, i potom Naprej, zastava Slave,koja je nekada bila himna slovenije, a danas svecana pesma Vojske Slovenije, sve sa prvim i poslednjim strofama. Nikada nije proglasena za himnu drzave i nije postojao zvanicno definisan tekst. Jedino pravilo, koje je bilo definisano, odnosilo se na redosled izvodjenja svecanih pesama sva tri naroda, odnosno (od 1929.g.) sva tri juzno-slovenska plemena koja su cinila jugoslovenski narod.
      
   
Bože pravde, ti što spase
Od propasti dosad nas,
Čuj i odsad naše glase
I odsad nam budi spas!
Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti srpske brod;
Bože, spasi, Bože hrani
Srpskog kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba –
Novu sreću, Bože, daj!
Kraljevinu srpsku brani,
–Petvekovne borbe plod –
Kralj' Al'ksandra, Bože, hrani,
Moli ti se srpski rod!   

Lijepa naša domovina,
Oj, junačka zemljo mila,
Stare slave djedovina,
Da bi vazda česna bila!
Mila kano si nam slavna,
Mila si nam ti jedina;
Mila, kuda si nam ravna,
Mila, kuda si planina.

Teci, Savo, Dravo, teci,
Nit ti Dunaj silu gubi;
Kud li šumiš, sv'jetu reci,
Da svoj narod Hrvat ljubi!
Dok mu njive sunce grije,
Dok mu hrašće bura vije,
Dok mu tijelo grob sakrije,
Dok mu živo srce bije.   

Naprej zastava Slave,
Na boj junaška kri,
Za blagor očetnjave
Naj puška govori.
Z orožjem in desnico
Nesemo vragu grom,
Zapisat v kri pravico,
Ki terja jo naš dom.

Draga mati je prosila,
Roke okol' vrata vila;
Plakala je moja mila:
"Tu ostani, ljubi moj".

Zbogom mati, ljubca zdrava,
Mati mi je očetnjava,
Ljub'ca moja čast in slava,
Hajd'mo, najd'mo zanje u boj.

      

Himna je sacinjena od cetiri strofe, od kojih su prva i cetvrta uzete iz pesme Boze pravde, druga iz pesme Lijepa nasa domovino, a treca iz pesme Naprej, zastava Slave. U nekim prilikama intonirane su sve tri svecane pesme u celosti, a ponekad i po dve strofe od svake pesme.

Боже правде, ти што спасе,
од пропасти до сад нас!
Чуј и од сад наше гласе
и одсад нам буди спас!

Lijepa naša domovino,
Oj junačka zemljo mila,
Stare slave djedovino,
Da bi vazda sretna bila!

Naprej zastava slave,
na boj junaška kri,
za blagor očetnjave
naj puška govori!

Боже спаси, Боже храни,
нашег Краља и наш род!
Краља Петра, Боже храни, (Краљ' Ал'ксандра, Боже, храни,)
моли ти се сав наш род!

Cetvrta strofa je zapravo na srpskom jeziku uz napomenu da moze da se peva i na ostalim dijalektima tadasnjeg srpskohrvatskog kao i na slovenackom jeziku.

[vitez koja]

Sve tri narodne himne nastale su u XIX veku u vreme romantizma i nacionalnog poleta.
Prva od njih bila je hrvatska pesma Lijepa naša domovino koju je napisao Antun Mihanović (1796–1861), konzul i književnik. Štampana je u listu "Danica" Ljudevita Gaja 1835, a na te reči muziku je 1846. komponovao Srbin iz Vinkovaca Josif Runjanin (1821–1878), oficir i muzičar. Tek za vreme izložbi Hrvatsko-slavonskog gospodarskog društva u Zagrebu 1891, gde su izvođene svečane pesme, publici se najviše dopala "Lijepa naša domovina" koja je u narednim godinama pevana na svim većim proslavama i praznicima u Hrvatskoj i tako je prerasla u narodnu himnu.

U vreme narodnog preporoda u Habzburškoj monarhiji i pada Meternihovog režima, Martin Davorin Jenko (1835–1914), zajedno sa buntovnički raspoloženim zemljakom i prezimenjakom, pesnikom Simonom, komponovao je 1860. u Beču muziku za pesmu "Naprej, zastava Slave!" koja je brzo prihvaćena kod slovenačkog naroda i postala narodna himna.

Iako je "Bože pravde" kao rodoljubiva pesma nastala poslednja u odnosu na sve tri narodne himne, postala je prva nacionalna i državna himna kada je Srbija proglašena kraljevinom, februara 1882. Deset godina ranije, prilikom proslave punoletstva kneza Milana Obrenovića i njegovog stupanja na presto Srbije, 10. avgusta 1872. održan je komad s pevanjem "Markova sablja". U okviru predstave otpevana je pesma "Bože pravde" koju je napisao Jovan Đorđević (1826–1900), književnik, dramaturg, upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Muziku za nju komponovao je kompozitor Davorin Jenko, Slovenac koji je u drugoj polovini XIX veka živeo i radio u Srbiji. Pesma se dopala knezu Milanu i prisutnima te je iskorišćena prilikom proglašenja Kneževine Srbije za Kraljevinu Srbiju i kneza Milana za kralja februara 1882. Od toga dana pesma "Bože pravde" izvođena je u svečanim i prazničnim prilikama kao zvanična himna Srbije. Uz manje izmene, pesma je nadživela brojne dinastičke i društvene promene u Srbiji, pa se i danas izvodi kao himna Republike Srbije.


Prvobitna verzija pesme glasi:
Bože pravde   

Bože pravde, ti što spase
Od propasti dosad nas,
Čuj i odsad naše glase
I odsad nam budi spas!

Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani,
Srpskog kralja, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
Na svak dičan, slavni rad:
Sloga biće poraz vragu,
A najjači Srpstvu grad!

Nek na Srpstva blista grani
Bratske sloge zlatan plod,
Bože, spasi, Bože, hrani,
Srpskog kralja, srpski rod!   
Nek na srpsko vedro čelo
Tvog ne padne gneva grom,
Blagoslovi Srbu selo,
Polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,
K pobedi mu vodi hod,
Bože, spasi, Bože, hrani
Srpskog kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba,
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba –
Novu sreću, Bože, daj!

Kraljevinu srpsku brani,
Petvekovne borbe plod,
Srpskog kralja, Bože, hrani,
Moli ti se srpski rod!

Nestankom Kraljevine Jugoslavije u aprilskom ratu 1941.g. sa istorijske pozornice nestala je i modifikovana nacionalna srpsko-hrvatsko-slovenačka himna.

[vitez koja]

Pesmu "Hej Sloveni" napisao je u Pragu 1834, u vreme panslavističkog pokreta, Samuel-Samo Tomašik, Slovak po nacionalnosti. Pesmi je dao naziv "Hej Slovaci" i napisao je da se ona peva na melodiju poljske pesme Jeszcze Polska nie zginela. Kasnije je promenio ime pesme i posvetio je svim Slovenima. Tomašikova pesma brzo se proširila i postala pesma nacionalnog poziva na jedinstvo u svim slovenskim zemljama. Kod većine slovenskih naroda doživela je brojne jezičke transformacije. Pevana je kao himna još na panslovenskom kongresu u Pragu 1848, na kojem se delegat Vatroslav Lisinski izjasnio kao prvi Jugosloven.
Pesmu su sa jugoslovenskih prostora prvi prihvatili Slovenci još 1848. i pevali je kao "Hej Slovenci". Objavljena je u jugoslovenskoj štampi u vreme stvaranja zajedničke države 1918, a najintenzivnije je proživela kao jugoslovenska himna u periodu narodnooslobodilačkog rata 1941–1945, pa sve do raspada Jugoslavije.

Izvorni tekst pesme glasi:
Hej, Slováci, ešte naša
slovenská reč žije,
Dokiaľ naše verné srdce
za náš národ bije.
Žije, žije, duch slovenský,
bude žiť na veky,
Hrom a peklo, márne vaše
proti nám sú vzteky!
Jazyka dar sveril nám Boh,
Boh náš hromovládny,
Nesmie nám ho teda vyrvať
na tom svete žiadny;
I nechže je koľko ľudí,
toľko čertov v svete;
Boh je s nami: kto proti nám,
toho parom zmetie.
I nechže sa aj nad nami
hrozná búrka vznesie,
Skala puká, dub sa láme
a zem nech sa trasie;
My stojíme stále pevne,
ako múry hradné
Čierna zem pohltí toho,
kto odstúpi zradne!

U Slovačkoj se kroz historiju, a i danas, ova pesma smatrala nezvaničnom himnom Slovaka. Iako nakon svoje nezavisnosti, 1993. Slovačka dobija drugu himnu, „Hej Slaveni“ se još smatra kao druga himna Slovaka. Ova pesma nikada nije bila zvanična na teritoriji Slovačke, ali je favorizirana od strane vladajuće stranke u državi.
 
Dragutin Rakovac je 1838. ispjevao, a 1842. objavio prvi prevod Tomášikove pesme pod naslovom „Duh slavjanski“.Usledio je prevod na slovenski jezik, koji je 1863. uradio Radoslav Razlag. Prevod je nosio naslov „Duh slovanski“, da bi u sledećem izdanju bio objavljen pod naslovom „Hej Slovenci!“. Pesma je bila popularna za vrijeme Hrvatskog narodnog preporoda, za vreme Revolucije godine 1848 (kada je pesma bila poznata i u Hrvatskoj i u Sloveniji). Muziku za „Hej Slaveni“ je komponovao Vatroslav Lisinski, a nalazi se publikovana u petom izdanju pjesmarice Đure Stjepana Deželića (1903.). Pesma se u Hrvatskoj javlja pod različitim nazivima: „Duh slavjanski“, „Duh ilirski“, „Duh hrvatski“ (s prvim stihom »O, Hrvati! jošte živi«), „Pěsma domorodna“ (s prvim stihom »Oj Iliri! jošte živi rěč naših dědovah«), ali se najčešće javlja pod nazivom „O, Hrvati“ odnosno „Oj Hrvati“ i pod tim naslovom ostaje u upotrebi do kraja Drugog svetskog rata.
Tokom Drugog svjetskog rata pesmu su koristile sve zaraćene strane. Partizani su koristili nekoliko verzija. U Užičkoj republici korićen je tekst „Hej, Sloveni“, a na teritoriju pod kontrolom ZAVNOBiH-a i ZAVNOH-a – „Oj Slaveni“. Pesmu su u njenoj starijoj verziji „Oj Hrvati“ pevali i pripadnici ustaškog pokreta.

[vitez koja]

Stara sveslovenska pesma "Hej Sloveni" ponovo se rodila kada je izvedena na otvaranju Prvog zasedanja AVNOJ-a 26. novembra 1942. u Bihaću, na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29/30. novembra 1943. u Jajcu, pri dolasku Tita na Vis. U tek oslobođenoj zemlji, na Ustavotvornoj skupštini 29. novembra 1945, kada je Jugoslavija proglašena za republiku, svirana je u "najsvečanijem trenutku" i svi narodni poslanici ustali su i zapevali ovu himnu. U jeku Drugog svetskog rata i stvaranja nove Demokratske Federativne Jugoslavije, sa proklamovanom ravnopravnošću južnoslovenskih naroda zaživela je pesma "Hej Sloveni" kao privremena himna.

Hej Sloveni    

Hej, Sloveni, jošte živi
Duh naših dedova,
Dok za narod srce bije
njihovih sinova.

Živi, živi duh slovenski,
Živeće vekov'ma!
Zalud preti ponor pakla,
Zalud vatra groma!   
Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese,
Stena puca, dub se lama,
Zemlja nek se trese!

Mi stojimo postojano
Kano klisurine,
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!


Zbog nedostataka u pesmi "Hej Sloveni", već početkom 1946. raspisan je konkurs za tekst nove jugoslovenske himne. Međutim, konkurs nije uspeo zbog nemogućnosti da se usklade reči pesme "Himna FNRJ" od Čedomira Minderovića sa muzikom koju su komponovali poznati jugoslovenski kompozitori.



„Смело смо пошли из мрака и страве
Кроз крваву буру у битака дим!
Братство, јединство да победу славе!
Да слободна засјаш лепотама свим!

Републико наша под сунцем слободе
дух Твој у векове нек поносно сја!
Путеви славе нек Те вечно воде
и стег твој нек само за победе зна!

Над делом радних и поносних људи
слободе нек блиста наш пламени знак!
Армије наше гранитне су груди
наш јуриш за Тебе ко олуј је јак!

Републико наша под сунцем слободе
дух Твој у векове нек поносно сја!
Путеви славе нек Те вечно воде
и стег твој нек само за победе зна

Напред и напред! И никада робом!
Све славнија, јача на путу си том!
Завете палих ми чувамо с Тобом
да вечито срећан и наш будеш дом!

Републико наша под сунцем слободе
дух Твој у векове нек поносно сја!
Путеви славе нек Те вечно воде
и стег твој нек само за победе зна!“

Novi pokušaj stvaranja jugoslovenske himne 1959. bio je zajednički rad Mire Alečković i Nikole Hercigonje. Na osnovu njegove kompozicije "Novoj Jugoslaviji" iz 1948. nastala je Svečana pesma prepoznatljiva po prvom stihu refrena "Jugoslavijo, borba te rodila". Ona je 19. aprila 1959. izvedena na svečanoj priredbi u Beogradu povodom 40-godišnjice KPJ.

„Ми дигосмо главе под небом тамним,
Смели се проби глас,
Сад циљу великом, делима славним,
Слобода понесе нас.

Југославијо¹, борба те родила,
О Jугославијо, народ те славио,
Љубав те, земљо наша, напојила,
Буди поносна, Jугославијо.

О расти нам земљо, сну слободара,
Име ти носимо свуд,
Ти бољи живот нама си дала,
Братству си утрла пут.

Југославијо, борба те родила,
О Jугославијо, народ те славио,
Љубав те, земљо наша, напојила,
Буди поносна, Jугославијо.”

[vitez koja]

Činilo se da je pronađena prava himna, pa je Saveznom odboru SSRNJ predložena za državnu himnu. Međutim, iako ne javno, predstavnici hrvatskog rukovodstva iz 60-ih godina ocenili su pesmu suviše unitarističkom (naziv Jugoslavija pominje se čak četiri puta, neprestano se insistira na njenom jačanju, "miriše" imperijalistički itd.). Pesnikinja Mira Alečković je odbila da promeni refren ove pesme, pa je "Hej Sloveni" ostala himna Jugoslavije.

Na inicijativu Edvarda Kardelja, Aleksandar Obradović je prilagodio drugi stav Pete Betovenove simfonije za himnu Jugoslavije i ta pesma je izvedena na Dan Republike 1963. u Beogradu, ali ni taj pokušaj nije prihvaćen. Usledili su treći i četvrti konkursi, 1968. i 1973/74. godine, na kojima je prihvaćena melodija Svečane pesme makedonskog kompozitora Takija Hrisika, ali nisu pronađene prave reči za nju zbog čega su i ovi konkursi propali. Poslednjim konkursom za himnu bilo je predviđeno da se usvojena kompozicija himne izvede na 40-godišnjicu socijalističke Jugoslavije 29. novembra 1985. u Beogradu. Međutim, kao i prethodni, i ovaj konkurs ostao je bez odluke o izboru himne.

Tako je, sve vreme od 1945. kao privremena opstala himna "Hej Sloveni". Ustavom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 21. januara 1974. prvi put se spominje postojanje himne u članu 8, ali bez njenog naziva. Zakonom o upotrebi grba, zastave i himne SFRJ od 22. aprila 1977. formalno je uređen status himne "Hej Sloveni" kada je ozvaničena njena privremena upotreba dok Skupština SFRJ ne utvrdi novu himnu. Usvojenom zakonskom odredbom, IX amandmanom iz 1988. na Ustav iz 1974, himna "Hej Sloveni" proglašena je za zvaničnu himnu SFR Jugoslavije. Ponovo se pojavljuje u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992. kada je već došlo do secesije jugoslovenskih republika, kao himna Savezne Republike Jugoslavije i Državne Zajednice Srbija i Crna Gora. 21.05.2006.g. Crna Gora postaje nezavisna drzava s himnom Oj svijetla majska zoro, a u Srbiji Hej, Sloveni po inerciji ostaje do proglašenja Ustava Republike Srbije.

Kompozicija pjesme „Hej Slaveni“ je vrlo slična kompoziciji himne Republike Poljske.

[vitez koja]

Nakon raspada SFRJ, i nastanka novih drzava na njenom prostoru, situacija je sledeca:

SRBIJA:
Ustavom Republike Srbije utvrdjeno je: Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu… Himna Republike Srbije jeste svecana pesma “Boze pravde”: … upotreba…i himne uredjuje se zakonom.

Narodna skupstina donela je 2009.godine Zakon o izgledu i upotrebi grba,zastave i himne Republike Srbije. Prema tom zakonu himna Republike Srbije je svecana pesma “Boze pravde” Jovana Djordjevica, na muziku Davorina Jenka. Izvorne reci pretrpele su izvesne izmene pri odrdjivanju zvanicnog teksta himne Srbije. Na tri mesta, srpskog kralja, zamenjeno je sa srpske zemlje, a stih srpskog kralja Boze hrani zamenjen je sa Boze spasi, Boze brani. U nekim prilikama, poslednja dva stiha pevaju se kao Srbiju nam Boze brani, moli ti se sav nas rod.

Devedesetih godina “Vostani Serbije” i “Mars na Drinu” su takodje predlagani za drzavnu himnu. Medjutim, “Boze pravde” dobila je vecinu na referendum odrzanom 1992.godine, iako ni tada nije zvanicno usvojena.

Tekst himne glasi:

Bože pravde, ti što spase
od propasti dosad nas,
čuj i odsad naše glase
i odsad nam budi spas.

Moćnom rukom vodi, brani
budućnosti srpske brod.
Bože, spasi, Bože, hrani,
srpske zemlje, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
na svak dičan slavan rad,
sloga biće poraz vragu,
a najjači srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista grani
bratske sloge zlatan plod.

Bože, spasi, Bože, hrani
srpske zemlje, srpski rod!

Nek na srpsko vedro čelo
tvog ne padne gneva grom,
blagoslovi Srbu selo,
polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,
k pobedi mu vodi hod.
Bože, spasi, Bože, hrani
srpske zemlje, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba
srpske slave novi sjaj
nastalo je novo doba,
novu sreću, Bože, daj!

Otadžbinu srpsku brani,
petvekovne borbe plod.
Bože, spasi, Bože, brani,
moli ti se srpski rod!

[vitez koja]

REPUBLIKA SRPSKA

Himna Republike Srpske je kompozicija „Moja Republika” autora Mladena Matovića. Ranija himna do 2008. je bila „Bože pravde“, kompozitora Davorina Jenka i tekstopisca Jovana Đorđevića iz 1872. godine.
      
Tamo gdje najljepša se zora budi,
Časni i ponosni žive dobri ljudi,
Tamo gdje se rađa našeg sunca sjaj,
Gord i prkosan je moj zavičaj.

Za njega svi se sad pomolimo,
Drugu zemlju mi nemamo.
U srcu mom samo je jedan dom,
U srcu velika moja Republika,

U srcu mom najljepša zvijezda sja,
Moja Republika, Republika Srpska.
Tamo gdje su naši preci davni
Ime upisali u svaki korak slavni,


Tamo gdje se rađa našeg sunca sjaj,
Gord i prkosan je moj zavičaj.
Za njega svi se sad pomolimo,
Drugu zemlju mi nemamo.

U srcu mom samo je jedan dom,
U srcu velika moja Republika,
U srcu mom najljepša zvijezda sja
Moja Republika, Republika Srpska.
      
Ustavni sud BiH je 20. juna 2007. godine objavio odluku da je dotadašnja himna „Bože pravde“ neustavna, tako da je Narodna skupština Republike Srpske bila pozvana da je promeni. Pokušaj Narodne skupštine Republike Srpske da himna bude melodija „Bože pravde”, ali bez teksta, osporen je u Ustavnom sudu Republike Srpske. Narodna skupština Republike Srpske je usvojila novu himnu 15. jula 2008. godine. Sadašnja himna Republike Srpske je „Moja Republika“. Istog dana je usvojen i novi predlog za grb Republike Srpske koji je 22. decembra 2008. godine ponovo neustavnim proglasio Ustavni sud Republike Srpske, tako da se umjesto grba još uvek upotrebljava amblem Republike Srpske.

Usvojena himna zvanično je u upotrebi posle odluke Veća za zaštitu vitalnog interesa Ustavnog suda Republike Srpske koje je 22. decembra 2008., nakon pokušaja osporavanja od strane Kluba Bošnjaka u Veću naroda Republike Srpske, potvrdilo njenu ustavnost. Ustavni sud je utvrdio da nema povrede vitalnog nacionalnog interesa bošnjačkog naroda, jer himna u tekstualnom i melodijskom delu ne slavi, niti veliča bilo koji od konstitutivnih naroda Republike Srpske.

Himna Republike Srpske „Moja Republika” prvi put je izvedena 9. januara 2009. godine na svečanoj akademiji u Koncertnoj dvorani Banskog dvora u Banjoj Luci, u okviru proslave Dana Republike Srpske.

Na konkurs za izbor himne bilo je pristiglo 27 predloga. U uži izbor je, uz izabranu kompoziciju „Moja Republika”, ušla i pesma „Majko zemljo” banjalučkog kompozitora Dušana Šestića, koji je autor aktuelne himne Bosne i Hercegovine.

[vitez koja]

BOSNA I HERCEGOVINA

Intermezzo (Intermeco) je naslov muzičke podloge nacionalne himne Bosne i Hercegovine. Muzička podloga nove himne je usvojena 10. februara 1998. godine zajedno sa novom zastavom.
Stara himna Jedna i jedina je, zbog navodnog isključivanja spominjanja Srba i Hrvata u tekstu iako tekst nije pominjao bosanskohercegovačke etničke grupe, zamijenjena instrumentalnom himnom, pa je tako nova himna bez teksta i bez naslova. Himne se obično nazivaju po naslovu teksta, npr. stara himna Jedna i jedina, himna Kanade i dr.
Usvojenu muzičku podlogu komponovao je Dušan Šestić.

Bosanska himna nema teksta što je, uz Španiju, jedinstven evropski slučaj.

Anonimni konkurs za izbor teksta za novu himnu je trajao od 20. juna 2008. do 1. oktobra 2008. Na konkurs je stiglo 339 tekstova. Nakon izbora nekoliko predloga, komisija je svoj konačni predlog prosledila Vijeću ministara odnosno Parlamentarnoj skupštini BiH na usvajanje 20. februara 2009. Nakon primedbi Vijeća ministara na sadržaj komisijskog predloga, autori dva najuspješnija predloga teksta, Dušan Šestić i Benjamin Isović, su izmenili konačni predlog teksta himne.

Himna je bila stavljena na usvajanje od strane Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, ali nije dobila verifikaciju.

U izmijenjenom konačnom predlogu teksta nove himne, izbačene su odvojene reči geografske regije "Bosna" i podregije "Hercegovina", a ubačen puni naziv države Bosna i Hercegovina. Takođe je uvrštena i reč "more", koja se odnosi na Jadransko more, dok je fraza "krajina predaka" zamjenjena frazom "zemljo predaka".


Dana, 29.avgusta 2012.g. vokalni ansambl Art Vivo je na manifestaciji Dani policije Kantona Sarajevo izveo predlog nove himne BiH sa tekstom "Zemljo Kulinova", koji je napisao književnik Zlatko Topčić.

Ovo je pokušaj da se ispravi činjenica da dosadasnja himna nema tekst. 'Zemljo Kulinova' podseća na dugu istoriju države. To je podsecanje ka vremenu koje je, prema romantičarskim predanjima, bilo doba blagostanja, 'za Kulina bana i dobrijeh dana', tekst nije jos zvanično usvojen.


ZEMLJO KULINOVA

Moja zemljo mila
Od jave i snova!
Majko stara
Trojice sinova!

Kuća ti si moja!
Kamen ja sam tvoj!
O ti zemljo Kulinova
Živjela! (refren)

Od svjetla i tmine ti si
Moja zemljice!
Veliko je srce
Moje djedovine!

Pod nebom visokim
Grana maslinova!
O ti zemljo Kulinova
Živjela! (refren 2x)

[vitez koja]

HRVATSKA

Lijepa naša domovino (ili kraće "Lijepa naša") je himna Republike Hrvatske, a bila je i himna Nezavisne Države Hrvatske i Socijalističke Republike Hrvatske. Njezine početne riječi, Lijepa naša, čest su metonim za Hrvatsku.


Zagrebački pravnik Antun Mihanović, jedan od pjesnika hrvatskog narodnog preporoda, napisao je domoljubnu pjesmu Horvatzka domovina koja je postala osnov današnje himne od 14 stihova uzete su prva, druga, pretposlednja i poslednja. Horvatzka domovina je objavljena 1835. godine u desetom broju književnog lista Danica, koji je tada bio nositelj književnog preporoda.
„   Lijepa naša domovino,
Oj junačka zemljo mila,
Stare slave djedovino,
da bi vazda sretna bila!

Mila, kano si nam slavna,
Mila si nam ti jedina.
Mila, kuda si nam ravna,
Mila, kuda si planina!

Teci Dravo, Savo teci,
Nit' ti Dunav silu gubi,
Sinje more svijetu reci,
Da svoj narod Hrvat ljubi.

Dok mu njive sunce grije,
Dok mu hrašće bura vije,
Dok mu mrtve grobak krije,
Dok mu živo srce bije!   “

Popevka “Lijepa naša domovino” nastala je krajem 1840-ih. Ne zna se tačna godina njenog nastanka, ali se obično navodi 1848. Nije posve sigurno ni ko je kompozitor, ali se u drugoj polovici 19. stoljeća ustalilo mišljenje da je to Josip Runjanin (1821. – 1878.). Runjanin nije imao formalno muzičko obrazovanje, a 1848. je bio kadet u graničarskoj pešačkoj pukovniji br. 10 u Glini. Zato se smatra da je popevka napravljena u Glini. Runjanin je komponovao samo dve strofe Mihanovićeve psme, pa je popevka zapravo dvodelna pesma sa 16 taktova.

Ne zna se kako je izgledao izvorni napjev. Prvi poznati zapis potiče od Vatroslava Lichteneggera, pevačkog pedagoga, iz 1861. godine. Slušao je kako pevaju njegovi učenici (učiteljski pripravnici) i zabilježio note, "ukajdiv melodiju onako kako su mu pripravnici pjevali".
Lichtenegger je priredio pesmu za muški četveropev. Godine 1862. njegova je verzija objavljena u Sbirci različitih četveropjevah mužkoga zbora (svezak II, broj 9) Narodnoga zemaljskoga glazbenog zavoda u Zagrebu.
U godinama koje su uslijedile, popevka se pojavljivala u raznim zbirkama pod naslovom Hrvatska Domovina, a pod imenom Liepa naša nalazimo je prvi put 1864. godine u zbirci "raznih četveropjev(h) što ih izdade Glasbeno društvo duh(ovne) mlad(eži) Zag(rebačke)". Ta dva naslova su se izmjenjivala do 1890-ih godina, kada se kao naslov ustalio prvi stih, Lijepa naša domovino.

Bilo je i drugih glazbenih varijanata nakon Lichteneggera. Popevka se uređivala za različite zborove i pritom menjala, a današnja varijanta potiče od Franje Dugana starijeg (1919.).
I danas postoje mnoge muzicke verzije ove pesme: za muške, ženske, dečje i mešovite horove, tamburaške i duvačke sastave, orgulje, klavir, simfonijski orkestar.

Službeni notni zapis himne je konačno utvrđen 1990. godine u članku 17. Zakona o grbu, zastavi i himni Republike Hrvatske.

Današnji tekst himne nije potpuno isti kao Mihanovićev original. Osim što je bilo nužnih promena zbog modernizovanja jezika, uvedeno je i nekoliko jezickih promena.

Lěpa naša domovino,
Oj junačka zemljo mila,
Stare slave dědovino,
Da bi vazda čestna bila!
—1. kitica Horvatske domovine


Promjene značenja kroz istoriju koje se nisu održale:
junačka → hrvatska
da bi vazda sretna bila → daj, o Bože, sretna bila
hitro → Drino (2. svjetski rat)

Teci, Sava hitra, teci
Nit’ ti Dunaj silu gubi,
Kud li šumiš, světu reci:
Da svog’ doma Horvat ljubi,
—13. kitica Horvatske domovine


Promene značenja koje su ostale u današnjoj verziji:
hitra → Dravo
kud li šumiš → sinje more
svog doma → svoj narod

 Službeni tekst himne je konačno utvrđen 21. prosinca 1990. godine u članku 16. Zakona o grbu, zastavi i himni Republike Hrvatske te zastavi i lenti Predsjednika Republike Hrvatske.

Tijekom 19. veka "Lijepa naša" se pevala u svečanim nacionalnim prilikama kao i razne druge popevke. Bila je samo jedna od mnogih narodnih himna, koje je zapisao Antun Mihanović 1846. godine (Bože živi, Još Horvatzka ni propala, Mi smo, braćo ilirskog itd.). Godine 1891., povodom izložbe Hrvatsko-slavonskoga gospodarskog društva u Zagrebu, prvi put je navedena kao hrvatska himna i pjvala se pod naslovom Lijepa naša.
Savez hrvatskih pjevačkih društava obratio se Hrvatskom saboru 1907. godine “glede uzakonjenja, odnosno službenog proglašenja pjesme Lijepa naša domovino hrvatskom himnom”. Iako sabor nije reagovao, Lijepa naša je postala neslužbena hrvatska himna, a u svečanim prilikama se izvodila odmah iza Carevke. Kad je Hrvatska 29. listopada 1918. stekla (kratkotrajnu) nezavisnost, Sabor je pevao Lijepu našu.
Neslužbeno se pevala između dva rata. Za vrijeme 2. svetskog rata pevali su je i ustaše i partizani. Posle rata nije ugušena, nego se u svečanim prilikama svirala odmah nakon jugoslovenske himne. Prvi put u istoriji je službeno proglašena državnom himnom u prvom ustavnom amandmanu (točka 4.) dana 29. veljače 1972. godine. U točki je pisalo da je "Himna Socijalističke Republike Hrvatske (...) Lijepa naša domovino", što je uneseno u Ustav SR Hrvatske 1974. godine. Ustav Republike Hrvatske iz 1990. godine navodi da Lijepa naša domovino ima status i funkciju hrvatske državne himne, a Zakon o grbu, zastavi i himni Republike Hrvatske te zastavi i lenti Predsjednika Republike Hrvatske navodi njen službeni tekst i notni zapis, koji su time postali obavezni.

U dolini na Zelenjaku je podignut spomenik hrvatskoj himni u obliku obeliska visokoga 12,20 m koji je postavljen zalaganjem Družbe »Braća Hrvatskoga Zmaja« 24. studenoga 1935. Ovdje je, navodno, Mihanović bio nadahnut za pisanje himne.

[vitez koja]

SLOVENIJA

Zdravljica je ime poznate poeme Francea Prešerna, napisane 1844. godine. Od 27. septembra 1989. godine njena sedma strofa je postala slovenačka državna himna. Stanko Premrl je komponovao muziku. Cela poema je napisana u stilu carmina figurata.

Državna himna Slovenije od 1945. do 1991. godine je bila himna Hej, Sloveni na slovenačkom.
1.
Prijat'li! obrodile
so trte vince nam sladkó,
ki nam oživlja žile,
srce razjasni in oko,
ki utopi,
vse skrbi,
v potrtih prsih up budi!

2.
Komu narpred veselo
zdravljico, bratje! č'mo zapet?
Bog našo nam deželo,
Bog živi ves slovenski svet,
brate vse,
kar nas je
sinov sloveče matere!

3.
V sovražnike 'z oblakov
rodu naj naš'ga trešči grom;
prost, ko je bil očakov,
naprej naj bo Slovencov dom;
naj zdrobe
njih roke
si spone, ki jih še teže!

4.
Edinost, sreča, sprava
k nam naj nazaj se vrnejo;
otrok, kar ima Slava,
vsi naj si v roke sežejo,
de oblast
in z njo čast,
ko pred, spet naša boste last!

5.
Bog živi vas Slovenke,
prelepe, žlahtne rožice,
ni take je mladenke,
ko naše je krvi dekle;
naj sinov
zarod nov
iz vas bo strah sovražnikov!

6.
Mladen'či, zdaj se pije
zdravljica vaša, vi naš up;
ljubezni domačije
noben naj vam ne vsmrti strup;
ker zdaj vas
kakor nas
jo srčno branit' kliče čas!

7.
Žive naj vsi narodi,
ki hrepene dočakat' dan,
da koder sonce hodi,
prepir iz sveta bo pregnan,
da rojak
prost bo vsak,
ne vrag, le sosed bo mejak!

8.
Nazadnje še, prijat'lji,
kozarce zase vzdignimo,
ki smo zato se zbrat'li,
ker dobro v srcu mislim;
dokaj dni
naj živi
vsak, kar nas dobrih je ljudi!

[vitez koja]

MAKEDONIJA

Denes nad Makedonija (Danas nad Makedonijom) je nacionalna himna Republike Makedonije koju je napisao Vlado Maleski, a komponovao Todor Skalovski 1943. godine. Pesma je bila vrlo popularna na makedonskom nacionalnom području u SFRJ, a kada je nakon njenog raspada Makedonija postala nezavisna država 1991., Denes nad Makedonija je uzeta za himnu.

Na makedonski (ćirilica):
Денес над Македонија се раѓа
Ново сонце на слободата!
Македонците се борат
За своите правдини!
Македонците се борат
За своите правдини!
Од ново сега знамето се вее
На Крушевската република!
Гоце Делчев, Питу Гули,
Даме Груев, Сандански!
Горите Македонски шумно пеат
Нови песни, нови весници!
Македонија слободна,
слободна живее!   

Na srpskohrvatski (latinica):
Danas nad Makedonijom se rađa
novo sunce slobode!
Makedonci se bore
za svoja prava!
Makedonci se bore
za svoja prava!
Ponovo se sada zastava vije,
zastava Kruševske republike!
Goce Delčev, Pitu Guli,
Dame Gruev, Sandanski.
Makedonske šume šumno pevaju
nove pesme, nove vesti!
Makedonija slobodna,
slobodna živi!

[vitez koja]

KOSOVO

Evropa je državna himna Kosova. Muziku je 2008.g. napisao Mendi Mengjiqi, a teksta nema.