Air Serbia

[MOTORISTA]

07.12.2020.

Kakva je budućnost Er Srbije - Savet upozorava, dok Mali ne vidi razlog za brigu
AUTOR: Jelena Mirković
Izvor: N1

Budućnost Er Srbije još je neizvesna. Iz Fiskalnog saveta su na sednici skupštinskog Odbora za finansije upozorili da su zaduživanja i gubici kompanije sve veći. Njihove procene su i da će aviokompanija od države za ovu, ali i 2021. godinu kao pomoć dobiti ukupno 200 miliona evra. Međutim, ministar finansija Siniša Mali tvrdi da Fiskalni savet iznosi neistine. Kaže da Er Srbija ne predstavlja finansijski rizik za građane, jer posluje u plusu.

Predlog budžeta za narednu godinu nije bio jedina tema skupštinskog Odbora za finansije. Predstavnici Fiskalnog saveta su priliku iskoristili i da prokomentarišu poslovanje kompanije Er Srbija. Upozoravaju da njihova računica pokazuje da aviokompanija od 2015. pravi velike gubitke i da se zadužuje.

"Da bi pokrila manjak iz poslovanja, Er Srbija se zaduživala i to kod Etihad Partnersa 50 miliona evra je isto došao dug u septembru i sledeći u junu sledeće godine 50 miliona evra, to je 100 miliona evra i ima 20 miliona evra prema Komercijalnoj banci, to je ono što mi znamo, pri tom to zaduživanje je često bilo po visokom kamatnim stopama od sedam odsto", rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

I dok stručnjaci upozoravaju na sve veći minus u kasi Er Srbije, u javnosti se pokrenula polemika - kolike su šanse da domaća aviokompanija preživi? Iz Fiskalnog saveta, nemaju dilemu. Kažu da će dugovanja u velikoj meri pokriti država i da je restrukturiranje najbolje rešenje.

"Gledajući bilanse Er Srbije, rebalans budžeta i predlog ovog budžeta, mi smo došli do nekog iznosa od 200 miliona evra, ali to bi trebalo poslanicima i javnosti tj. poreskim obveznicima jasno i glasno da se kaže, ovakav model poslovanja mora da se prekine, jer ne može država da preuzima i plaća dugove", smatra Pavle Petrović.

Međutim, ministar finansija Siniša Mali tvrdi da država od 2016. ne pomaže Er Srbiji, jer je to zabranjeno. Navode predstavnika Fiskalnog saveta ocenjuje kao paušalne i poručuje da razloga za brigu nema kada je u pitanju poslovanje domaće aviokompanije.

"I interesantno, profesore, 2018. godine revizorski izveštaj koji je prosleđen Evrospkoj komisiji potvrđuje da je na operativnom nivou, dakle bez grantova koje vi, ne znam na koji način nalazite i bez bilo čega Er Srbija pozitivna, jer je to bio uslov restruktuiranja Er Srbije, to je bio i razlog zbog kojeg smo ušli u ceo ovaj proces, 2019. interesantno - takođe je pozitivna na nivou poslovnog rezultata", objašnjava minista finansija Siniša Mali.

Iako je poznato da je pandemija koronavirusa dovela mnoge avikompanije širom sveta u lošu finansijsku situaciju, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da to nije alibi za tešku situaciju u Er Srbiji.

"Bojim se i da bez toga Er Srbija ima ozbiljnih problema i da država mora dobro da razmisli šta će da radi dalje i da donese neku odluku koja bi trebalo da preokrene situaciju veznao za poslovanje Er Srbije, ono što se meni čini u ovom trenutku, čak i u nedostatku potrebnih informacija - mislim da je ovakva situacija u kojoj država svake godine sve više i više upumpava novca u Er Srbiju da bi ona mogla da funkcioniše - neodrživa", smatra Savić.

Da bi pronašla spas, domaća aviokompanija je u novembru ponudila zaposlenima otpremnine, a pojedini mediji pišu i da planira otpuštanje najmanje 300 radnika. Profesor Ljubodrag Savić ukazuje i da bi zbog loše finansijske situacije, za Er Srbiju možda najbolje bilo da ode u stečaj.

Jer kako kaže, svojim poslovanjem ne opravdava novac građana, koji se ulaže u kompaniju.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

уторак, 08.12.2020.
Маријана Авакумовић

Да ли је „Ер Србија” пре кризе пословала одрживо

Фискални савет тврди да ова компанија ни пре кризе није пословала одрживо и да је претходне четири године имала просечан годишњи губитак већи од 20 милиона евра

Држава ће помоћи „Ер Србији” тако што ће покрити губитке настале током пандемије ковида 19, на исти начин као што су то урадиле и све друге европске земље, рекао је Синиша Мали, министар финансија.

– ЕУ је рекла врло прецизно – можете да помогнете својој авио-компанији као што помажу остале државе у ЕУ, али само за покриће губитака који су настали услед вируса корона, односно пандемије – навео је Мали.

Влада Србије је донела уредбу о помоћи налик уредбама које су донеле и остале земље ЕУ, додао је министар финансија.

– Онда се неки нађу паметни и кажу да ћемо ми да покријемо све губитке. Па нема губитака из претходног периода, већ само из овог периода – рекао је Мали Танјугу. Он је навео да је немачка влада „Луфтханзи” дала подршку од укупно девет милијарди евра, од чега шест милијарди за докапитализацију и три милијарде евра гаранција за нове кредите, а француска влада седам милијарди евра помоћи за „Ер Франс”.

– Подсетићу и Фискални савет и наше грађане да „Ер Србија” од тренутка када смо ушли у заједничко партнерство с „Етихадом”, има позитивне резултате и да није губиташ. Позитивно пословање је било до почетка ове године – нагласио је министар финансија. Према његовим речима, све што се тиче „Ер Србије” је јавно и транспарентно. Та компанија, како је рекао, пролази кроз процес реструктурирања – смањује плате и број запослених уз отпремнине и укида поједине нерентабилне линије. Тако да не помаже држава њима бланко, већ и они раде свој део посла као и друге авио-компаније у свету.

„Политика” је већ писала да је „Ер Србија” протеклог месеца позвала запослене да се пријаве за програм добровољног одласка уз отпремнину и најавила смањење плата.

Међутим, Фискални савет поставља питање да ли се „Ер Србија” може сматрати кандидатом за добијање помоћи по Уредби о докапитализацији предузећа погођених пандемијом, усвојеној у октобру, будући да је један од услова да компанија може бити докапитализована на овај начин ако не испуњава ниједан од услова за покретање стечаја – што, према њиховој анализи, није случај. Ово независно тело сматра да „Ер Србију” треба субвенционисати у складу са ЕУ праксом за компаније које су пре пандемије имале потешкоће, а то значи да предуслов за одобравање средстава буде обавезивање предузећа на реструктурирање и промену модела пословања.

Фискални савет у анализи пословања „Ер Србије” наводи да и пре кризе није пословао одрживо. Ако се из биланса искључе државне дотације за отплату старог дуга ЈАТ-а, предузеће је од 2015. до 2019. уместо исказаног добитка имало просечан годишњи губитак већи од 20 милиона евра. Према њиховој анализи, ту су и прикривени ликвидносни проблеми, будући да предузеће није успевало да приливима из редовног пословања покрива доспеле обавезе, што је мањак који се надомешћивао задуживањем. Акумулирани губици су појели капитал предузећа, што у формалном смислу значи да су испуњени услови за стечај, закључио је Фискални савет. Према њиховој оцени, пандемија није директни узрок тих проблема, али их је оголила, па предузеће уместо редовног мањка готовине од 30 милиона евра у 2020. години има мањак од 60 до 70 милиона евра. Када на то додају обавезе које доспевају ове и наредне године, дошли су до закључка да ће предузећу до краја 2021. године фалити најмање 200 милиона евра да преживи.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да би била другачија ситуација да нисмо имали националну компанију у пандемији, али то ипак не значи да треба да сипамо новац у шупље сито.

– Озбиљна држава мора да упозна своје грађане какво је право стање у „Ер Србији” и да каже шта планира са њом да уради. Једна могућност је да не ради ништа него да плати колико треба да би ово функционисало како јесте. Друга могућност јесте да примени закон и ако су се испунили услови да се отвори стечај. Када би Србија била као европске земље, то би се и десило или би држава предузела мере да изведе предузеће из стечаја. Трећа могућност је да се држава умеша озбиљније и да процени шта од ове компаније може да се уради, да ли може да послује у следећих пет година позитивно, колико ће то да кошта грађане – каже Савић. Наш саговорник наглашава да је Немачка у „Луфтханзу” сипала девет милијарди евра, али се та компанија обавезала да отпусти 27.000 радника ове и још 10.000 наредне године. То је, по њему, договор. Професор Економског факултета наглашава да у Србији не постоји транспарентност каква постоји у Европској унији.

– Ја не могу да тврдим да овде нешто није у реду, али с обзиром на то да нам неко не доставља у потпуности информације можемо са правом да сумњамо да није све како треба. Ово није земља на европском нивоу и овде је све могуће. Држава је власник и може да уради шта хоће – истиче Савић и каже да га не би зачудило да држава примени Уредбу о докапитализацији, која јасно каже да предузеће мора да докаже да није било у финансијским тешкоћама на крају прошле године.

Програм ће бити усвојен до краја године

Програм реструктурирања „Ер Србије” биће усвојен до краја године, изјавио је jуче министар финансија Синиша Мали и додао да је ово предузеће до кризе услед ковида 19 пословало позитивно, тако да ће држава помоћи „Ер Србији” само када је реч о губицима од почетка ковида, нагласио је Мали, преноси Танјуг.

Навео је да је у погледу „Ер Србије” изнето доста неистина и паушалних оцена: – Када погледате губитке о којима причате, на дан 31. децембар 2013, то је датум када је настала „Ер Србија” и када је негативан капитал друштва био 235,9 милиона евра, што је наслеђено од „Јат ервејза”. Мали истиче, такође, да „Ер Србија” није кренула од нуле, већ од минуса и да је онда профит који је оствариван у протеклих шест или седам искоришћен за покривање негативног почетног капитала.

– На дан 31. децембар 2019. негативан капитал „Ер Србије” је износио 129,5 милиона евра, тако да је за 106 милона мањи него 2013. године, тако да није тачно да се гомилају губици – истакао је Мали.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

09.12.2020.

Država najavljuje restrukturiranje Er Srbije, moguća i dokapitalizacija
AUTOR: Beta

Aviokompanija Er Srbija biće restrukturirana, a da bi opstala, razmatraće se i dokapitalizacija, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Moraćemo da podnesemo neki plan za restrukturiranje, jer smo pod direktnom kontrolom Evropske komisije za državnu pomoć. Ne možemo da uradimo ništa što ne rade velike evropske zemlje, a hoćemo da sačuvamo našu kompaniju jer je bolja od svih u regionu", kazao je on novinarima u Beogradu.

Vučić je kazao da će Er Srbija opstati."Er Srbija ne samo da će da opstane, već ćemo imati i snage i znanja, ako bude potrebni i mi da dokapitalizujemo, da preuzmemo veći procenat, nikakva problem nije. Ali Er Srbija će biti uspešna kompanija i ponos Srbije na svakom mestu u svetu", rekao je Vučić. Ocenio je da je ministar finansija Siniša Mali "rasturio u paramparčad tvrdnje Fiskalnog saveta oko Er Srbije".

Fiskalni savet je pored ostalog naveo da Er Srbija duguje 200 milona evra i da joj potrebno restrukturiranje. Vučić je kazao da "napadi" na Er Srbiju "uglavnom dolaze" iz Srbije.

"Niko nije rekao: 'Hajde da napravimo studiju o tome kako je moguće da Nemačka sa devet milijardi evra pomaže Lufthanzu, a uslov za tu pomoć je bio da otpusti 25.000 ljudi'. Zamislite da smo mi rekli da otpustimo 1.000 iz Er Srbije", kazao je Vučić.

Podsetio je da Srbija jedina iz regiona ima i direktan let za Njujork koji "odlično funkcioniše" i da je Er Srbija dobila "najpovoljnije uslove na njujorškom aerodromu JFK".

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Partnerstvo Etihada sa Er Srbijom u 2021. na tankom ledu
Autor:Klix.ba 11. Dec. 2020

Etihad Ervejz je na neodređeno vreme prekinuo letove između Abu Dabija i Beograda i čini se da će 2021. godine prekinuti partnerstvo s Er Srbijom, što ukazuje da se bliži kraj i njegovom udelu u vlasništvu nad srpskom aviokompanijom, piše Klix.ba.

Etihad je obnovio usluge avioprevoza između Abu Dhabija i Beograda u julu ove godine, ali ih je 14. oktobra suspendovao na šest sedmica. Kasnije je odložio letove na ovoj relaciji do januara 2021. godine, ali ih je sada u potpunosti obustavio, javlja Ex-Yu Aviation. Avioprevoznik Ujedinjenih Arapskih Emirata u partnerstvu je s Er Srbijom od 2013. godine. Obe kompanije su održavale dobru saradnju sve do pandemije koronavirusa, uz 12 sedmičnih letova između Beograda i Abu Dabija poslednjih godina. Etihad  Ervejz je u 2019. obavio 462 jednosmerna leta između Abu Dhabija i Beograda.

Ipak, Vlada Srbije nagovestila je da Etihad Ervejz može izaći iz svog dela vlasništva nad kompanijom Er Srbija. Zato je Srbija u junu ove godine započela razgovore s emiratskim nacionalnim prevoznikom o njegovoj budućoj ulozi u aviokompaniji. Srpska vlada je nagovestila da će zatražiti da Etihad Ervejz pokrije deo gubitaka nastalih usled pandemije.

“Što se tiče  Er Srbije, ne samo da će nastaviti da posluje, već ćemo imati i dovoljno snage i znanja ako moramo dokapitalizovati kompaniju i preuzeti veći vlasnički udeo. To uopšte nije problem. Er Srbija će biti uspešna aviokompanija i ponos Srbije svuda u svetu”, izjavio je juče  predsjednik  Srbije Aleksandar Vučić.

Vlada Srbije ima 51 odsto udela u  Er Srbiji, dok Etihad  Ervejz drži 49  odsto vlasništva.

Podsetimo, da je u oktobru srpska vlada usvojila uredbu koja joj omogućava dokapitalizaciju Er Srbije. Dokapitalizacijom država može povećati svoj udeo u kompaniji, a koju kasnije može prodati. Vučić je tokom leta nagovestio da bi, ukoliko Etihad u potpunosti ili delimično napusti aviokompaniju, mogao doći još jedan strateški partner.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Naša krila, krila Srbije


Šta Er Srbija predstavlja za našu zemlju i njene građane?


"Er Srbija je sistemski važna kompanija, najveći pojedinačni avioprevoznik, naša neraskidivaspona sa svetom, koja daje veliki doprinos ukupnoj ekonomiji države. Er Srbija je simbol nove, modernije, evropske Srbije."

Ovako kompaniju ocenunjuje ministar finansija Siniša Mali u autorskom tekstu za Politiku, koji u nastavku prenosimo u celosti:

"Broj putnika Er Srbije iz godine u godinu raste, a samo u 2019. godini je iznosio 2,74 miliona, odnosno dupliran je u odnosu na 2013. godinu. Svaki drugi putnik na aerodromu „Nikola Tesla“ leti Er Srbijom, a samo u 2019. godini ova kompanija je realizovala 33.322 leta, sa 21 avionom u floti.

Pre početka pandemije, Er Srbijadirektno je letela ka 62 destinacije u Evropi, Mediteranu, Bliskom Istoku, Severnoj Americi i Africi… U 2019. godini, Er Srbija je otvorila 23 nove destinacije – 10 iz Beograda, 12 iz Niša i jednu iz Kraljeva.

Prema izveštaju Airports Council International Europe za 2019. godinu,direktna povezanost Srbije sa svetom je 2019. godine povećana za 74% u odnosu na 2009. godinu, indirektna 79%,dok je hab konektivnost povećana za čak 611% u odnosu na 2009. Samo Er Srbija,direktno i primarno,doprinela je direktnoj konektivnosti Republike Srbije i njenih građana u 2019. godini sa svetom.

Takođe, prema studiji uticaja na ekonomiju Srbije koju je radio Oxford Economics u 2016. godini, ukupan ekonomski uticaj Er Srbije iznosio je milijardu dolara i doprineo je stvaranju skoro 100.000 radnih mesta. Doprinos BDP-u je procenjen na 1,7%. Dakle, podaci jednog nezavisnog i stručnog tela pokazali su značaj te kompanije za srpsku privredu.

I pored svih činjenica koje govore u prilog Er Srbiji, od 2013. godine,kada je osnovana, pa do danas, srpska nacionalna aviokompanija nalazi se na meti kritika i optužbi. Prethodnih dana te kritike i optužbe mnogo su bučnije i teže, ali i dalje neosnovane i netačne.

Glavna kritika sa kojom se nacionalna aviokompanija suočava je navodna neprofitabilnost, loše poslovanje, neobjavljivanje izveštaja o poslovanju, kao i konstantno dobijanje pomoći kroz subvencije iz budžeta Republike Srbije.

Ali, treba razmotriti činjenice i finansijske izveštaje o poslovanju kompanije koji su javni i koji se mogu pronaći uevidencijiAgencije za privredne registre.

Poslovanje Er Srbije od 2013. do 2019. godine obeležili su pozitivni rezultati, odnosno ostvarena je neto dobit koja je pozitivno uticala na ukupni kapital kompanije. Prihodi iz poslovanja konzistentno rastu svake godine uz stabilne novčane tokove, vrednost imovine takođe raste. Od 2014. do 2019. godine, svi izveštaji nezavisnog revizorabili su pozitivni i nije identifikovan ni jedan rizik koji bi mogao da dovede do prekida stalnosti poslovanja.

Ukupan prihod Er Srbije u 2019. godini iznosio je 356 miliona evra, što je rast u odnosu na 2018. godinu, kada je iznosio 323,1 milion evra. Neto dobit u 2019. godini, a nakon velike ekspanzije, pokretanja novih destinacija i završetka restrukturiranja, iznosila je 9,5 miliona evra, dok je godinu ranije neto dobit iznosila 12,2 miliona evra. Ukupne finansijskeobavezeprema kreditorima nastavilesuda idu silaznom putanjom, pa su tako sa 146,64 miliona evraod 31. decembra 2018. godine smanjene godinu dana kasnije na iznos od 117,98 miliona evra.

Treba uzeti u obzir veoma važan podatak - na dan 31. decembra 2013. godine, koji se smatra datumom zatvaranja transakcije između Republike Srbije, EtihadErvejzaPJSC i JAT Ervejza, ukupni kapital Er Srbije bio je negativan i iznosio je 27 milijardi dinara, odnosno 235,9 miliona evra. Verujem da je to bio presudan trenutak kada se trebalo opredeliti o smeru kojim kompanija ide, i da je Vlada donela ispravnu odluku. Paradoksalno, ta situacija nije bila identifikovana kao fiskalni rizik od strane pojedinaca u tom trenutku, dok ova sada jeste.

Tokom narednih šest godina, zahvaljujući merama restrukturiranja i primeni mera racionalizacije i efikasnog poslovanja, Er Srbija beleži neto dobit u poslovanju. Svake godine, od 2014. do 2019, ostvarena neto dobit raspoređivana je na pokriće gubitaka iz ranijih godina, što je doprinelo značajnom smanjenju prenetih gubitaka. Tako je negativni kapital na dan 31. decembra 2019. godine, iznosio 15,2 milijarde dinara, ili 129,5 miliona evra. To je 106 miliona evra doprinos pokriću prenetih gubitaka iz 2013, koji predstavljaju poslednje finansijske izveštaje JAT Ervejza. Podsetiću da je ugovor između Er Srbije i Etihada javan, i da se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije, kao što se bilansi pre 2015. godine koji se nalaze u APR-u. Ne treba zaboraviti da je pored negativnog kapitala koji je ostao Er Srbiji, na dan 31. decembra 2013. godine Društvoimalo ukupne obaveze u visini od 304,31 miliona evra i to prevashodno prema srpskim dobavljačima i srpskim bankama. Taj dug je 2014. godine u najvećoj meri preuzet zakonom od strane Republike Srbije i plaćen u dve rate 2014. i 2015. godine, čime su svi dobavljači, a pre svega naše kompanije i banke, naplatile i primile novčana sredstva za decenijske dugove JAT-a i ostvarile vanredne prihode u bilansu uspeha. Na taj način su se odgovornim potezom rešili problemi koje je napravila prethodna vlast, ostavljajući za sobom ogromna dugovanja.

Sve ovo pokazuje da Er Srbija ni na koji način ne predstavlja fiskalni rizik niti po državu Srbiju, niti po građane. Naprotiv, direktne uplate u budžet Republike Srbije od strane Er Srbije do 17. novembra 2020. godine iznosilesu 9,8 milijardi dinara, odnosno 82,1 milion evra.Dakle, to je direktan doprinos Er Srbije budžetu Republike.

Postoje optužbe i da se Er Srbija subvencioniše ispod žita, tajno, iz budžeta Srbije. Ono što kritičari izgleda ne znaju, ili se prave da ne znaju, jeste da jesvaka pomoć i uplata, svaki dinar koji bi iz budžeta išao prema Er Srbiji, predmet analize i kontrole zbog državne pomoći, jer se na takav način može narušiti konkurencija među kompanijama. Mi smo usvojili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, i ako želimo da postanemo članica jednog dana i ako želimo da imamo pristup evropskom tržištu moramo da poštujemo određena pravila igre. Pravila su jasno propisana, a u krajnjoj instanci i kontrolisana od strane Evropske komisije.Er Srbija je ušla u novu fazu razvoja od 2014. godine,a s obzirom na nagomilane gubitke JAT-a, bila je u obavezi da izradi i implementira Plan restrukturiranja u skladu sa pravilima o državnoj pomoći Evropske unije i domaćim zakonodavstvom.Posledice starih dugova još uvek se osećaju, ali i reflektuju na bilanse kompanije, koje neki ne žele da rastumače iskreno. Dakle, država ne može ni sa jednim dinarom da pomogne Er Srbiji a da to ne bude predmet usaglašenosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i pravilima o državnoj pomoći.

I pored svih navedenih činjenica, Er Srbija je konstantno izložena napadu i pritisku dela javnosti, što stvara neopravdano nestabilne uslove u kojima posluje i podstiče brigu i rizike kod dobavljača, lizing kompanija i kreditora.

Najnoviji napadi posledica su situacije koja je izazvana pandemijom korona virusa, koja je prizemljila avione u celom svetu. Smanjenjem broja putnika, usled ograničenja i restrikcija putovanja, aviokompanije u svetu redukovale su međunarodne i domaće komercijalne letove, prizmeljujući flotu i smanjujući broj zaposlenih.

Pre pandemije, Er Srbija nije bila kompanija u poteškoćama. Po izbijanju pandemije, odmah se prilagodila novonastalim okolnostima i sprovela mere radi obezbeđivanja održivosti poslovanja, vođena najboljom praksom upravljanja u sektoru avijacije.Napominjem i da se sve ovo o čemu govorim nalazi u stručnoj Analizi uticaja poremećaja prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti KOVID 19 u sektoru vazdušnog saobraćaja i u poslovanju domaćeg avioprevoznika, koju je usvojila Vlada Republike Srbije.

Po izbijanju pandemije, Er Srbija jestavila sve svoje kapacitete na raspolaganje državi i hiljadama građana koje su prevezli. Upreko 200 letova, dopremljeni su respiratori, testovi, zaštitne maske, zaštitna odela, naočare, viziri, kiseonički generatori. Upravo u takvim okolnostima je jasno daovaj avio prevoznik predstavlja sistemski važnu kompaniju, te da je nacionalni interes države da interveniše u cilju sprečavanja daljih negativnih efekata pandemije.

Naravno, mnoge zemlje su se odlučile za pomoć avioprevoznicima kroz subvencije, povećanje kapitala, pozajmice, oslobađanje dugovanja, ali u okvirunovih propisa Evropske komisije u svrhu podrške privredi u uslovima pandemije KOVID 19, koje je Vlada Republike Srbije prenela u domaće zakonodavstvo. O tome je obaveštena Evropska komisija, od koje su zatim usledile afirmativne reakcije.

Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA) procenila je da bi gubici aviokompanija zbog korone mogli biti 157 milijardi dolara, što bi današnje kritičare verovatno podstaklo na to da sve kompanije moraju da se restrukturiraju. To se pretpostavljam odnosi i na jednu od najjačih, ako ne i na najveću aviokompaniju na svetu, nemačku Lufthansu, koju jeVlada Savezne Republike Nemačke dokapitalizovala sa 6 milijardi evra. Istovremeno, pomoć je dodeljena i njenim povezanim licima koji pripadaju Lufthansa grupaciji. Takođe, Vlada Francuske dala je državne garancije u vrednosti od 7 milijardi evra radi pružanja hitne likvidnosti aviokompaniji Er Frans, dok je Letonija opredelila 250 miliona evra za dokapitalizaciju Er Baltika.

Sa druge strane, avioprevoznici koji nisu primili pomoć od matičnih država ili su u stečaju ili su bankrotirali. Među njima su čuveni Virdžin Australija, japanska Er Azija, južnoameričke Latam erlajns, Avianka holdings i drugi.

Kao i svim drugim aviokompanijama u svetu, i Er Srbiji je potrebna pomoć. Ispunjeni su svi uslovi za davanje pomoći države, odnosno davanje dobrog vetra za naša gvozdena krila.Ta pomoć je uslovljena tako da se prevashodno odnosi na nastavak racionalizacije poslovanja, koje je kompanija i započela po izbijanju krize. Pre svega, to se odnosi na smanjenje flote, i to onih aviona koji su najbučniji ili najviše zagađuju životnu sredinu, na optimizaciju broja zaposlenih, otkazivanja pojedinih linija.

Da smo bar krenuli od nule, da nam nisu ostavili negativan kapital i ogromne dugove, lakše bismo leteli. Bio je ogroman izazov umanjenje negativnog kapitala kompanije za 106 miliona evra i to za svega 5 godina. Povezali smo Srbiju sa Evropom i svetom, o čemu govori činjenica da je skoro svaki drugi putnik koji je došao ili otišao iz Srbije prevežen avionima naše nacionalne kompanije. Nastavljamo da i u ovim teškim vremenima ponosno čuvamo naša krila koja opstaju skoro čitav vek, još od davne 1927. godine.Uz dobar vetar, letećemo još brže i bolje, do kraja sveta i nazad, zahvaljujući našoj Er Srbiji."

izvor

[MOTORISTA]

Kinezi hoće Er Srbiju, problem je reakcija EU
BIZNIS Autor:Beta 16. Dec. 2020

Zvanični Peking je zainteresovan da jedna od tri najveće kineske državne avio-kompanije kupi paket akcija Etihada u Er Srbiji, saznaje "Danas" u dobro obaveštenim izvorima bliskim Vladi Srbije.

List piše danas da Kinezi žele da kupovinom paketa od 49 odsto akcija nekadašnjeg JAT-a učvrste svoju poziciju velikog investitora u Srbiji (nakon akvizicije Železare Smederevo i RTB Bor) i tako na “mala vrata” uđu na evropsko avio-tržište. Navodi se da je “u tom cilju zvanični Peking je već obavestio Vladu Srbije da je spreman da jedna od kompanija u vlasništvu kineske države preuzme paket akcija koji kontroliše Etihad, koji je već dugo u problemima, zbog čega se spekuliše da želi da izađe iz vlasništva u Er Srbiji, kompaniji koja posluje negativno”.

“Državi Srbiji bi svakako odgovaralo da jedna velika kineska avio kompanija postane vlasnik i time faktički preuzme upravljanje Er Srbijom. Shodno tome Vlada Srbije ne bi imala nikakve primedbe na to da Etihad proda svoje akcije kineskoj kompaniji. Međutim, u Vladi postoji dilema da li da kao većinski vlasnik Er Srbije da svoju saglasnost na takvu odluku, odnosno da prihvati kinesku kompaniju kao novog partnera, jer postoji bojazan da bi Brisel negativno reagovao na to”, rekao je sagovornik “Danasa”.

List navodi da je “poznato da je Evropska unija veoma skeptična prema bilo kakvim kineskim ulaganjima u zemlje ‘starog kontinenta’ jer u tome vidi ekspanzionističku politiku Pekinga a kompanije iz te zemlje smatra sklonim nelojalnoj konkurenciji i kršenju tržišnih pravila po kojima funkcioniše ekonomija u zemljama članicama Unije”. Dodaje se da Brisel takvu politiku prema kineskim investicijama očekuje i od svojih partnera, poput Srbije koja želi da postane član EU. Upravo je to razlog zbog koga, kako “Danas” saznaje, Vlada Srbije nije ni dala pozitivan odgovor na predlog Pekinga niti je sa tom informacijom izašla u javnost.

Kina u svom vlasništvu ima tri moćne avio-kompanije Er Čajna, Čajna sautern erlajns i Čajna istern erlajns.

Izvor: www.nova.rs

[dzumba]

Свакако да је идеја Кинеза да на овај начин уђу на тржиште Европе, ако је вест тачна. Уосталом а зашто и не би? Ако је тржиште отворено. Кад Кинези или неки други изван ЕУ и САД, преузимају тржиште то је најчешће, по суду ЕУ и САД "нелојална конкуренција, кршење тржишних правила..." (не каже се никад којих). А када ЕУ и САД запоседају тржиште не кажу како су га запосели...Па на исти начин као што хоће и ови.  Ако је то проблем из било ког разлога зашто онда нека европска "поуздана" компанија не би преузела исти пакте акција? Мало им је пара што би извукли...?

Својевремено, када је продаван НИС, у игри је био један велики мултинационални концерн. Али, нису купили НИС... било им је скупо. Е, онда су дошли Руси и сада је то "малигни Руски утицај". А Руси зарађују са НИС-ом само тако. Зашто нису купили НИС ови "поуздани"па зарађивали као и Руси... (сутра и Кинези)? Зато што су алави на паре, алавији него Руси и Кинези. И сад им је неко други крив.

[MOTORISTA]

16.12.2020.

Promene datuma letova Er Srbijom besplatno do kraja marta
AUTOR: FoNet

Aviokompanija Er Srbija saopštila je da je odlučila da produži akciju besplatne promene datuma putovanja, pa je ova pogodnost dostupna svima koji kupe aviokarte do 31. marta 2021. godine.

Promotivna akcija se odnosi na sve destinacije u mreži nacionalnog avioprevoznika, osim Njujorka, i važi za putovanja do 30. juna 2021. godine. Putnici mogu da zamene datum leta, bez naplate penala, neograničen broj puta i u bilo kom trenutku, a najkasnije dan pre planiranog putovanja. Ukoliko prvobitno plaćena tarifa nije raspoloživa za novoizabrani datum, moguće je izvršiti doplatu do cene sledeće dostupne tarife, dodaje se u saopštenju.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

понедељак, 14.12.2020.

„Ер Србија” као Потемкиново село

Ових дана се у јавности води жустра полемика о нашој авио-компанији „Ер Србија”: да ли је она добро или лоше пословала у овој и прошлим годинама, како то тврди министар финансија Синиша Мали. Или је стање потпуно другачије, као што то каже председник Фискалног савета др Павле Петровић.

Подаци које износе и једна и друга страна су супротни, па је читаоцима штампаних медија и гледаоцима телевизија са националном фреквенцијом тешко да утврде шта је заправо тачно. Министар финансија упорно тврди да је „Ер Србија” свих ових година, откако је основана 2013. године, сасвим добро пословала и остваривала добит. Да ли је могуће да је „Ер Србија” у том времену пословала позитивно?

Из Владе Србије кажу да би се такав тренд наставио и ове године само да почетком марта није дошло до великих проблема са вирусом корона?! Да ли је тако нешто било могуће, када су и друге много веће авио-компаније имале проблема, пре него што нас је спопала пандемија? Тешко је поверовати у причу министра финансија да је „Ер Србија” позитивно пословала свих протеклих година. Зашто таква тврдња изазива неверицу?

Због тога што би крајем сваке од протеклих година, на рачун наше авио-компаније уплаћиване државне дотације у износу од 20, 30 и 40 милиона евра годишње. Ако је то тако, да морате стално упумпавати свеж капитал како бисте покрили минус, онда се никако не може говорити о пословним успесима. То спада у абецеду економске логике која се не сме „гурати под тепих”, само да би се у јавности створио утисак: да имамо светски успешну авио-компанију. Да би се сакрило то неповољно стање, „Ер Србија” се задуживала код „Етихада” и Комерцијалне банке, по доста високим каматама. Ако је већ све тако било успешно, зашто је онда Влада покренула поступак реструктурисања у компанији „Ер Србија”? Шта то значи?

Да ће доћи до отпуштања радника, да ће се онима који остану умањити плата, да ће се делу радника понудити варијанта добровољног одласка уз отпремнину. Све ово јасно говори да је наша авио-компанија пред озбиљним и великим проблемима које ће морати да решава, јер из текућих прихода неће моћи да покрива доспеле обавезе. У Фискалном савету су рекли да би минус компаније „Ер Србија” у овој години износио до 60 до 70 милиона евра и да није било пандемије. Да ће до краја следеће године њима требати 200 милиона да би преживели. То делује доста реално, али и врло забрињавајуће.

Зато је тешко разумети и прихватити причу министра финансија – да је „Ер Србија” стабилна компанија. Радовали би се сви да је тако, али нажалост то није реално.

Радослав Медић

Izvor: www.politika.rs

[dzumba]

Да ће до краја следеће године њима требати 200 милиона да би преживели. То делује доста реално, али и врло забрињавајуће.

Да сам на месту министра финасија ја бих се озбиљно забринуо и припремио план да се новом задуживању стане на пут, макар и угасили компанију. За 200 милиона вера може се урадити пуно других кориснијих и паметнијих ствари...

[lovac]

Да ће до краја следеће године њима требати 200 милиона да би преживели. То делује доста реално, али и врло забрињавајуће.

Да сам на месту министра финасија ја бих се озбиљно забринуо и припремио план да се новом задуживању стане на пут, макар и угасили компанију. За 200 милиона вера може се урадити пуно других кориснијих и паметнијих ствари...

Apsolutno se slažem!

Ista je situacija i sa MA i sa mnogim državnim aviokompanijama u svetu: država izdvaja enormne količine novca građana da bi veštački udahnula život kompaniji koja generiše gubitke.

Pitam se: zašto ulagati pare građana u nešto što je neefikasno? Građani su i ovako u teškoj situaciji zbog Covid.
Pandemija traži žrtve, i ljudske i ekonomske. Treba se prilagoditi situaciji, pa kad prođe ovo ludilo krenuti iz početka na temeljima održivog. 

Moje mišljenje: Srbiji je potrebnije bolje organizovano i snabdeveno zdravstvo, nove škole i vrtići, i mnogo toga još ... od Air Serbia.
Bez Air Serbia narod će živeti, a bez dobro organizovanog zdravstva, školstva, industrije ... teško!

[dzumba]

Вероватно је ту у питању национални понос, а са друге стране уверење да без ваздушног саобраћаја као најбржег и сопствене авиокомпаније нема ефикасног деловања у ванредним и кризним ситуацијама. Стране компаније гледају интересе (економске, али и политичке) својих власника и других земаља, а не земље домаћина. Очас посла укине летове ако нису по њиховом суду комерцијални, или због претње санкцијама од стране треће земље.

Истине ради, да није било тих авиона "Ер Србије" не би брзо пристигли медицински апарати потребни за лечење облолелих од Ковид-19 не би било могућа, барем не брза, евакуација наших грађана по белом свету. и тд. и сл. Дакле, има неког ефекта постојање националне авио компаније. Али, ако се већ жели имати као стратешку резерву (која није комерцијална) нешто од великих авиона (мислим да бу бнила довољан 2-3) за превоз и траспорт робе, онда то треба уградити у војску и финасирати као војску (буџетом). Тако ће се тачно знато трошак, знати ко зашта одговара и шта имамо или немамо, а неће се паре "бацати" на којекакве глупости које немају везе са авионима и одржавањем.

[MOTORISTA]

Ima li kraja sipanju para u „Er Srbiju“ i zašto ne?
DW 20.12.2020.

Dok se zvaničnici hvale uspesima nacionalne aviokompanije, istina je sumorna: Er Srbija je do prošle godine dobila preko 200 miliona evra od države, a sada joj treba još toliko. Tu je pandemija još i najmanji problem.

„Država ne subvencioniše Er Srbiju ispod žita", glasio je naslov autorskog teksta Siniše Malog u Politici početkom nedelje. U tekstu punom hvalospeva nacionalnoj aviokompaniji – gde Srbija i Etihad dele vlasništvo u odnosu 51 prema 49 – ministar finansija Siniša Mali navodi da je prošle godine Er Srbija povećala broj putnika, odredišta na koja leti i unapredila povezanost Srbije sa svetom. Mali, koji je do juna 2018. bio i predsednik Nadzornog odbora Er Srbije, piše da je ta kompanija od nastanka 2013. zaključno sa prošlom godinom ostvarila neto dobit. I zbilja, sve što piše je tačno.

Ali, šta je to ministar prećutao, a od suštinskog je značaja za Er Srbiju?

Siniša Mali nije demantovao analizu Fiskalnog saveta prema kojoj će aviokompaniji biti potrebno bar 200 miliona evra do kraja sledeće godine, i to samo za akutno „gašenje požara". Taj novac neće biti garancija da će Er Srbija izaći iz turbulencija i moći samostalno da posluje od 2022. Takođe, procenjuje Fiskalni savet, samo za manji deo potrebnih 200 miliona evra (60-80 miliona) može da se okrivi pandemija – ostalo je posledica velikih problema u poslovanju i pre krize. U tekstu ministar Mali nije naveo ni ko će da pokriva gubitke Er Srbije, niti koliki će oni da budu. Sva je prilika da skoro polovični vlasnik Etihad neće učestvovati u saniranju. Sa druge strane, vratimo se onim ministrovim podacima, koji jesu formalno tačni, ali neće biti ni od kakve pomoći Er Srbiji.

Zašto? Zato što Er Srbija suštinski posluje sa gubitkom sve ove godine. Zato što je dobit Er Srbije – veštačka.

Profit na papiru, gubici stvarni

Od 2014. do danas u bilansima Er Srbije se svake godine nađe više desetina miliona evra prihoda koje se vode kao dotacije države. Do kraja 2016, država je upumpavala keš u skladu sa Rešenjem o dodeli državne pomoći koje je u februaru 2014. odobrila Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP). Deo tih državnih dotacija išao je kao pomoć u kompaniju, dok je deo svake godine odvajan kao „rata“ starog duga JAT. Tako je Er Srbija svake godine imala barem dvadesetak miliona evra fiktivnih, papirnih prihoda, a da novac nije ni ulazio u kompaniju, jer njoj nije bio ni namenjen.

Er Srbija je do prošle godine tako od države dobila 222,8 miliona evra. Deo toga je bio direktna podrška kompaniji, deo se beležio kao vraćanje duga. Koliki su to delovi ne znamo, jer su brojke iz rešenja KKDP cenzurisane, uprkos tome što je reč o javnom novcu. No, bez obzira na to koliko je kompanija dobila keša, a koliko je otišlo kao plaćanje dela duga, sve ovo se beležilo kao prihod kompanije. Ukupna dobit Er Srbije, kojom se zvaničnici često hvale, u tom periodu bila je 47,3 miliona evra. Dakle, da nije bilo dotacija, Er Srbija bi za ovih šest godina imala neto gubitak od čak 175,5 miliona evra, ili skoro 30 miliona evra godišnje. Ako pogledamo samo period od poslednje tri godine, kada zvanično nije bilo upumpavanja keša, već samo fiktivnih prihoda od vraćanja starog duga JAT, dolazimo do dobiti od 37,9 miliona evra, uz fiktivnih 62,7 miliona evra prihoda koji nisu ni ušli u kompaniju.

Pravi rezultat Er Srbije u ove tri godine je, dakle, neto gubitak, i to 24,8 miliona evra (8,3 miliona evra godišnje u proseku).

Koliki je zapravo bio dug JAT

Ovde se ne završavaju nejasnoće u vezi sa starim dugom kojeg je država preuzela na sebe. Podsetimo, zakonom s kraja 2014. godine država je preuzela sve dugove JAT do 31. decembra 2013. na sebe, i to u iznosu od oko 160 miliona evra. Međutim, dve godine kasnije, Siniša Mali već pominje dug JAT od 300 miliona dolara, a 2019. uvećava to na 380 miliona dolara. Napokon, u pomenutom autorskom tekstu u Politici, Siniša Mali piše:

„Ne treba zaboraviti da je pored negativnog kapitala koji je ostao Er Srbiji, na dan 31. decembra 2013. društvo imalo ukupne obaveze u visini od 304,31 milion evra i to prevashodno prema srpskim dobavljačima i srpskim bankama. Taj dug je 2014. u najvećoj meri preuzet zakonom od Republike Srbije i plaćen u dve rate 2014. i 2015. godine.“

Dakle, od 160 miliona evra krajem 2014, ministar Mali je krajem 2020. došao je do skoro dvostruko većeg istorijskog duga JAT. Kako? To ministar nije objasnio, kao što nije objasnio kako je moguće da je država taj dug platila 2014. i 2015. godine, a da ga Er Srbija već godinama beleži u svojim bilansima, i beležiće ga sve do 2023. godine. Da je istorijski dug JAT promenjiva kategorija, svedoči i potez Ministarstva privrede Srbije iz 2016. godine, kada je od Komisije za kontrolu državne pomoći zatražilo da poništi rešenje kojim se Er Srbiji dodeljuje državna pomoć i da se donese novo. Jer, navodno, država nije znala koliki su bili dugovi JAT, a što je saznala tek u maju 2014, nakon što je prvo rešenje KKDP postalo konačno.

Komisija je ovu argumentaciju prihvatila, poništila staro i donela novo rešenje krajem 2018. godine. Tu se (ponovo) predviđa državna pomoć Er Srbiji, pod uslovom da restrukturira svoje poslovanje. I u novom rešenju KKDP sve brojke su sakrivene od javnosti, kao što su najvažniji delovi ugovora sa Etihadom, kojim je nastala zajednička kompanija, i dalje nepoznati.

Kako dalje?

Aviokompanije širom sveta pretrpele su ogromne gubitke zbog pandemije. Zbog vanrednih okolnosti, Evropska komisija je privremeno olabavila uslove pod kojima odobrava državnu pomoć. Krajem maja su Evropska komisija, Nemačka i Lufthanza dogovorili državnu pomoć Berlina od devet milijardi evra. Od toga je šest milijardi iskorišćeno za dokapitalizaciju, dok je ostatak zajam državne razvojne banke. Dokapitalizacijom je država Nemačka postala najveći akcionar Lufthanze sa 20 odsto akcija, a druga najveća aviokompanija na svetu bila je, između ostalog, prinuđena da konkurenciji ustupi mesta za poletanje i sletanje na dva aerodroma – u Frankfurtu i Minhenu.

Međutim, da li se ove odredbe o državnoj pomoći mogu odnositi na Er Srbiju? Ima li ona pravo na još jednu državnu pomoć i pod kojim uslovima?

Načelno – ima, kaže Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, jedan od autora analize rada Er Srbije.

„Međutim, ono što smo mi u Fiskalnom savetu procenili jeste da je, od ukupno 200 miliona evra koliko Er Srbiji treba do kraja 2021, manje od polovine zbog pandemije“, navodi Milanović za DW. „Sve ostalo su strukturni problemi koje su imali od ranije. Oni ne mogu da pokriju redovne obaveze koje dospevaju iz redovnih priliva.“

Novo restrukturiranje?

Među obavezama je i vraćanje dva kredita iz 2015. i 2016. godine od oko 120 miliona dolara. Njih je Er Srbija uzela pod kamatom od skoro sedam odsto godišnje i sa transakcionim troškovima od čak 7,83 miliona dolara.

„Poenta je da mogu da dobiju pomoć, ali je potrebno da se razlikuju dve stvari: jedna su kompanije koje su pre krize poslovale dobro, primer je Lufthanza, koja je dobila pomoć koju će morati da vrati kroz pet-šset godina, imaju i dokapitalizaciju i kredit, ali postoje i druge kompanije, među koje spada i Er Srbija, koje su imale probleme i pre pandemije“, nastavlja Milanović.

„To su rumunski Tarom i portugalski TAP, koji su dobili pomoć, ali ne u skladu sa regulativom koja je ublažena zbog pandemije, nego u skladu sa propisima koji se primenjuju za preduzeća kojima je potrebno restrukturiranje. Dakle, oni mogu da im daju, ali to će značiti mnogo striktnije uslove i očigledno je da će biti nekog procesa restrukturiranja u Er Srbiji, odnosno, promene modela poslovanja“, zaključuje naš sagovornik.

U oktobru je Vlada donela uredbu kojom je omogućena državna dokapitalizacija firmi čije je poslovanje ugroženo zbog epidemije. Međutim, prema mišljenju Fiskalnog saveta, Er Srbija ne ispunjava uslove za ovakvu vrstu državne pomoći, jer ispunjava neke druge uslove – za otvaranje stečajnog postupka – s obzirom da joj je imovina manja od ukupnih obaveza. Ipak, Fiskalni savet ne savetuje odlazak aviokompanije u stečaj, već njeno restrukturiranje. Sredinom novembra kompanija je saopštila da „usled drastičnog pada saobraćaja počinje sa otpuštanjem zaposlenih, smanjenjem plata onima koji će ostati sa ponudom opcije dobrovoljnog odlaska, uz otpremninu onima koji pre penzije žele da napuste kompaniju“.

„Er Srbija je simbol nove, modernije, evropske Srbije“, piše Siniša Mali u pomenutom autorskom tekstu .

„Jedini način da se Er Srbija konačno osposobi da samostalno i održivo posluje jeste restrukturiranje kompanije i promena modela poslovanja“, piše Fiskalni savet u pomenutoj analizi.

Bilo bi to treće po redu restrukturiranje Er Srbije. Iskustvo sa prethodne dve ne daje nadu da će biti treća sreća.

Izvor: www.dw.com

[MOTORISTA]

Dva A-319 ugašene kompanije Adria Airways su ušla u flotu Air Serbia. A319 sa prethodnom registracijom S5-AAP je postao YU-APL, dok je S5-AAR postao YU-APM.

The first of two former Adria Airways Airbus A319 aircraft, which have now been leased by Air Serbia, has entered into commercial service for the airline, months after it took delivery of the jet. The aircraft, now registered YU-APM, and previously operating as S5-AAR for Adria, was deployed on a flight between Belgrade and Zurich yesterday evening. The aircraft was delivered new to Adria in 2010. The other former Adria jet, now registered YU-APL (ex S5-AAP), is yet to be put into commercial use. The two aircraft (pictured above) were originally to be delivered to Air Serbia in March, however, due to the coronavirus pandemic they arrived in Belgrade only in October.

Izvor: CLICK

[lovac]

Ima li kraja sipanju para u „Er Srbiju“ i zašto ne?
DW 20.12.2020.

Mislim da Siniša Mali priča bajke, i gleda neki lični interes (koji mi ne vidimo).
Air Serbia je u teškoj krizi, i u trenutnoj situaciji je ogroman teret za državu.

Treba biti pametan i odlučiti kako dalje:

Gašenjem kompanije gubi se puno toga, ali ako se para nema, i ako kompanije u budućem periodu može samo gubitke proizvesti - to je rešenje. Teško, ali neophodno!
Svakako, najteže će biti putnicima, jer strane avio kompanije gledaju svoj interes, pa će neki interesantni letovi za naše putnike biti zasigurno ukinuti. Zamislite samo koliko ljudi svakodnevno putuje na relacijama Bg - Pg, i Bg - Tv.
MA se ukida, pa ako se ukine i Air Serbia, hoće li neka strana kompanija popuniti tu rupu? Malo je verovatno!

U nekim boljim budućim danima SR bi mogla imati svoju avio kompaniju, ali tako nešto pokrenuti iz temelja (u slučaju da se Air Sr ugasi) je zaista teško.
Ne znam koliko aviona Air Serbia ima u svom valsništvu, verujem ne puno. Većina je iznajmljena.

Gašenjem Air Serbia, aerodrom NT će opstati i poslovati dalje. možda sa manjim prihodima, ali šta će biti sa ostalim ''perspektivnim'' aerodromima u SR?