dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
 Offline
Posts: 22 406
|
 |
« Reply #121 on: March 11, 2014, 08:48:36 pm » |
|
И ја сам као и ти пореклом из Ужица. Не живим тамо. Врло ретко идем у Ужице а у Музеју нисам био преко 25 година. Ипак, сваке година на Сајму књига у Београду обиђем штанд удружених издавача Ужица где је већ годинама домаћица један врло љубазна жена запослена у Музеју. Она ми је и рекла да су у витринама копије легитимација мог деде и његове колегинице (помињао сам их претходним постовима), јер су оригиналне оштећене од дуготрајног излагања, па су их сместили у депо.
На Сајму књига обавезно купим пар књига и или историјских часописа који се издају у Ужицу, углавном историјског или етнолошког карактера које говоре о том крају. Баш на задњем сам купио књигу "Становништво Златибора". Занимљива књига. Пре неку годину сам купио "Историју Ужица", књига 2 (описује догађаје у 20 веку). Књигу 1 (описује раније историјски период) никако да нађем јер је распродата. Музеј иначе издаје "Ужички зборник" који се одређује као "прилози за политичку, културну и економску историју Ужица и околине. У њему се објављују радови који говоре о историји, људима догађајима читавог подручја који је некада обухватао срез Ужице, па и шире. Историјски архив града Ужица издаје "Историјски билтен", часопис за историографију и архивистику.
Препоручио бих ти књигу "Ужички крај" у издању Службеног гласника. Она је део серијала репринта већег броја дела која говоре о етнографским истраживањима Јована Цвијића и сарадника током 19. и почетком 20. века. Серијал би требао да обухвати целу територију Србије. Нису све књиге још изашле, али је изашла ова за ужички крај. Она је репринт књиге Љубе Павловића "Ужичка Црна Гора" (али садржи још нека дела) и говори о пореклу становништва насеља које обухвата тзв. Ужичка Црна Гора. То је простор северисточно од Ужица ("лева стране Ђетиње од Кадињаче и Јелове Горе, сливови Скрапежа, Каменице, Чемернице са Дичином до Мораве"), укључујући села непосредно око Ужица, Косијерић, део пожешких села, Повленска и Маљенска села, јер је становништво истог порекла, углавном из Црне Горе и Херцеговине.
Такође, препоручио бих и књигу, у уздању Народног музеја Ужице, књигу Бигића Красића "Војска округа ужичког у ослободилачким ратовима 1804-1918".
На крају ево још једна, мени занимљиве књиге, која то у ствари није. Зове се: Хроника ужичког гробља", аутора Милорада Искрина (издавач Арт плус Ужице). Представља препис Матичне књиге умрлих цркве Ужичке за период 1837-1900 године. Из ове књиге се виде породице и људи који су живели у Ужицу, време доласка (односно где су рођени), у којој животној доби су преминули, од чега су умирали, колико су дуго живели, која су најчешћа имена и сл. Првоуписани покојник је извесни Петар Грујић, сахрањен на гробљу "код цркве" (мисли се на стару ужичку цркви на "Ракијској пијаци"). Нема податак о годинама живота, а уписан је у књигу умрлих 2.01.1837. године. Врло су занимљиви узроци смрти неких људи. Тако на пример пише да је Никола Јоковић, стар 44 године, брачан (ожењен), баруџија по занимању, умро 7/8.8.1872. јер "опржио се у својој барутани због несмотрености". Истог дана је умро, највероватније на истом месту као и претходник Иван Радовић, баруџија, 21 година, нежењен, "због тога што је у барутани од барута изгорио- умре". врло често су људи умирали због туберколозе,а доста је и преминуле деце. Такође, да се запазити да је било и врло старих људи који су умирали после 90-те или 100-те године живота. Тако је Јован Петровић, земљоделац, умро у 100.-ој години живота, 22/23.11.1873. године. За приказане 64 године у Ужицу је умрло и сахрањено на "Белом гробу" и Доварју 7489 лица (православних хришћана). У просеку је годишње умирало 117 лица. Године 1844 године у Ужицу је живело око 700 Срба (у то време у граду је било и пар хиљада Турака), а 1900-те године 6515 лица (углавном Срба)
|
