Užički Muzej

[wermez]

U "Užičkoj Nedelji" sam čitao da je bilo svađe između partizanskih komandanata oko toga gde treba da se ostavi top. Prevagnulo je mišljenje učitelja Dušana Jerkovića, koje se ispostavilo pogrešnim.

Ono što je interesantno je da su pripadnici partizanskog bataljona nosili šlemove. Adrian šlemove bivše vojske, samo sa crvenom zvezdom napred. Mislim da je to zadnji put da su pripadnici NOVJ koristili šlemove, sve do nabavke nemačkih i obrezivanja istih pedesetih godina. Ispravite me ako grešim. Postoji fotografija okupljenih boraca ispred opštine pred polazak na Kadinjaču, i tu se jasno vidi da neki borci nose šlemove.

[dzumba]

И у другим јединицама су партизани, када су имали, носили шлемове, посебно 1941. године. Ипак, то су били појединачни случајеви. У овој борби било их је заиста више.

Да ли су немачки губици били већ питање је. Ја лично бих проценио да су тачни, бар за ову битку. Податак који сам навео су из званичних немачких података за ову борбу. Постоје (само) два писана податка из немачких извора и аутор поменуте књиге их наводи.

За целу тзв. Прву офанзиву може се рећи да су Немци добро концентрисали  јаке борбене јединице и ударили свом жестином (артиљерисјка припрема, непосредна минобацачка подршка, обухватна дејства, дејство митраљеском ватром са дистанце и др.). Тако су разбили прве партизанске редове. Партизанска одбрана је била врло плитка, тактички не дубља од дубине чете (ретко), а углавном се сводила на линију која је дубине вода (200-300 метара). Чим је пала прва линија одбране проширила се паника, а делимично су партизанске јединице и плански измицале. Тако су партизанске јединице практично распршене а Немци надирали главним путевима углавном без борбе. Немци су у убијене устанике бројали све што су успут побили, углавном цивиле.

[wermez]

Džumba, šta je dubina voda, ili čete?

[dzumba]

Мислио сам на дубину простора коју поседа и брани чета, односно вод. Начелно, за чету та дубина (укључујући и међупросторе) је око 1 километар, а за вод око 300м. Ширина је слична. На тој дубини се распоређујеу снаге и средства.

[Dreadnought]

Ono što je interesantno je da su pripadnici partizanskog bataljona nosili šlemove. Adrian šlemove bivše vojske, samo sa crvenom zvezdom napred. Mislim da je to zadnji put da su pripadnici NOVJ koristili šlemove, sve do nabavke nemačkih i obrezivanja istih pedesetih godina. Ispravite me ako grešim. Postoji fotografija okupljenih boraca ispred opštine pred polazak na Kadinjaču, i tu se jasno vidi da neki borci nose šlemove.

Koristili su ih sigurno u prvim godinama rata, ako su ih imali. Verovatno je u pitanju manji broj primeraka, zaostao nakon kapitulacije.

Ja sam više hteo oko posleratnog korišćenja Adrijana.

Video sam lično seriju fotografija na kojima su u šlemovima pripadnici meni lično nepoznate jedinice JA tik iza rata verovatno u periodu 1945-46. godine.

Na nekom poligonu, sve sa provlačenjem ispod bodljikave žice. Nisam bio u prilici da duže vreme zagledam fotografije ali koliko se sećam, čini mi se da su imali i Jugoslovensku trobojku sa strane šlemova pored zvezde na čelu šlema.

[ssekir75]

dzumbo, po nekoj mojoj logici, to je isuvise malo. pa majku mu, valjda su i "nasi" znali da gadjaju . bez obzira na svaku prednost nemaca, mislim da tu ipak ima i malo propagande. realno bi bilo nekih 20tak ranjenih i do 10 poginulih. naravno, ovo je cista spekulacija, napismeno razmisljam...

[wermez]

Možda ih je poginulo više, a možda i ne. Gubici su svakako bili mali. Možemo samo da nagađamo, tu su jedino nemački izvori, i nijedni drugi.
Verovatno je usledilo opšte povlačenje. Teško je ostati na mestu kada jednom krene osipanje, jedan po jedan. Takođe teško je nišaniti dok bežiš da spaseš glavu.

Negde sam pročitao da su partizani bili iznenađeni kad su se pojavili tenkovi, odnosno, izviđači im nisu javili da dolazi oklop. Možda im je zbog toga opao moral.

[dzumba]

Њих је највероватније изненадио напад са бокова. Када се погледа простор где се одвијала борба то се добро види. Немци су њих заобишли са стране па су их гађали практично одозго.

[ssekir75]

u prevodu odradili ih ko volove

[kilezr]

 U borbama na Kadinjači su s strane partizana učestvovali Radnički bataljon i dve čete Užičkog kao i dve čete Posavskog odreda jačine ukopno( približno ) oko 350 boraca + jedan top od 75. mm. Da li je to odprilike tako?  Nasuprot tome se nalazi nemačka 342 divizija odnosno ojačani 699 puk te divizije uz podršku avijacije. Da li je i ovo odprilike tako?

[dzumba]

Појмови "чета" и "батаљон" су доста релативни код партизанских јединица. Према процени аутора књиге "Раднички батаљон и борба на Кадињачи", укупно их је било око 250. Раднички батаљон је имао око 100 бораца.

[dzumba]

У поменутој књизи је и реконструисан и сам ток борбе.

Борба је почела око 13 сати, а завршила се око 14.30.

Немачке снаге: 699. пук без једног батаљона, ојачан артиљеријом. Укупно са ојачањима око 3000 људи.
Пратизанске снаге: три ослабљене чете Радничког батаљона, две чете 1. посавског батаљона и Орашка чета 2. шумадијског одреда.Укупно око 250-260 бораца

Распоред партизанских јединица: Чете радничког батаљона су поселе предњи нагиб брда Кадињача са десне и леве стране пута Ужице - Бајина Башта (формирајући заседу у облику потковице) и то на десном крлилу Пекарска чета, у средини Кројачко обућарска и на левом крилу Ткачка чета. Чете Посавског одреда заузеле су положаје на висовима - на десном и левом крилу Радничког батаљона. Иначе Раднички батаљон је био најнеискуснија јединица. Орашка чета је првобитно одређена за резерву, али је уведена у бробу на самој Кадињачи, десно од пута. Намера партизана је била да организују еластичну одбрану и што дуже задрже Немце у успоре њихово напредовање ка Ужицу. Желели су да Немце увуку у заседу и да онда, нападну дејствујући из непосредне близине. Било је планирано да ватру прво отвори топ (ватром топа је комадовао Радивоје Јовановић Брадоња, (иначе активни потпоручник ВКЈ, народни херој, касније генерал-потпуковник ЈНА) кога су поставили изнад положаја Радничког батаљона.

Немци су отпочели напад предњим одредом, фронтално дуж пута. Како су наишли на јачи отпор, застали су па се прегруписали, односно увели су борбу две бочне-обухватне колоне, лево и десно од пута, преко пошумљеног земљишта. Док су обухватне колоне наступале уз помоћ локалних, углавном на силу натераних водича, главна колона је везивала партизанске снаге (Раднички батаљон) првенствено дејствујући  артиљеријом и монобацачима.

Партизански команданти највероватније нису уочили немачки обухватни маневар. Немачке снаге су удариле у бок партизанима и практично одбациле две чете Посавског батаљона које су биле на крилима, као и Орешку чету и практично опколиле раднички батаљон. У својим изјавама преживели борци Посавског батаљона казују да су били изненађени дејством Ннемаца "с леђа".  Покушан је противјуриш на ове Немачке снаге, али су партизани одбијени и практично су се још више спустили у долину. Ту су их Немци дотукли. Мањи део бораца Радничког батаљона се извукао. Добар део су били рањени, али су их Немци све побили на лицу места. Један мањи број рањеникаје преживео јер су успели да се сакрују, па су тек сутрадан спасени или од мештана или су се сами извлачили.

Треба запазити да је партизанско командовање било децентрализовано (што није ништа необично), али да јединицама непосредно командују не формацијске старешине, већ старешине надређених команди (Душан Јерковић као командант Ужичког партизанског одреда, Радивоје Јовановић Бардоња као његов заменик).

Такође, Немце су релативно дуго ишчекивали. Немци су већ ујутро 29.новембра били у селу Заглавак, неколико километара од Кадињаче. Међутим, нису се појављивали испод Кадињаче. Највероватније су прикупљали подтаке о партизанима. Постоје веродостојни подаци о томе да је председник општине у Заглавку пружио Немцима подтаке о партизанима. Такође, постоје подаци да су три лица из Ужица, преко положаја батаљона кренули ка Заглавку. Јерковић их је био задржао, али их је ипак пропустио. У сваком случају могли су пружити доста тачне податке о распореду партизана.

Партизани су пре борбе послали две патроле ка селу Заглавак. Прва се није вратила. Није позната њена судбина. Вероватно су заробљени или убијени. Послата је друга која се убрзо вратали, односно вратио се само један борац јер су друга двојица или побегла или погинула - налетели су на Немце.

[oficir neaktivne rezerve]

Džumba hvala na opisu.

Kako komentarišeš u smislu nemačkih žrtava, njegov deo u kome kažeš da je frontalna kolona nemačkog napada naišla na jak otpor partizana kada su morali da zastanu i pregrupišu se?Tada mora da je bilo više od nekoliko poginulih nemaca kako navode njihovi izvori jer u suprotnom ne bi morali da zastanu i pregrupišu se.A verovatno i veći broj ranjenih.

Što ide u prilog da Nemci nisu baš najiskrenije naveli broj žrtava u svojim izveštajima kasnije.

[dzumba]

Више извора са наше стране говори о већим немачким губицима. Међутим, нема независне потврде. Стара је пракса, присутна и код Немаца, да се већи дневни губици не приказују одмах у дневним извештајима, већ поделе по данима, у дужем периоду.

Иначе, поменуо сам да су Немци побили све заробљене партизане. Ипак, најмање један је преживео и то сасвим случајно. Ради се Милораду Ђокићу, борцу Кројачко-обућарске чете. Он је био помоћник митраљесца. Заробљен је заједно са нишанџијом, Ацом Милинковићем, који је био рањен. Био је рањен и он али лакше тако да се то није примећивало (могао је да хода). Ђокића је Немац који га је заробио и разоружао (који је иначе говорио српски) натерао да понесе и заробљени митраљез. Његовог нишанџију су остали Немци убили на лицу места. Довели су га до пута где је затекао још четворицу партизана. Сви су били везани. После неког времена Немци су их одвезали и натерали да извуку партизански топ. Док су то радили и гурали топ, наишли су немачки авиони који су почели избацивате неке пакет на земљу. Ти пакети су заокупили пажњу Немаца па је он предложао осталима да беже. Искористио је прилику и сакрио се у подрум једне оближње зграде. Немци га нису нашли па је, када је пала ноћ кренуо на супротну страну од пута. Међутим, опет је наишао на Немце који су га зауставили и повели са собом. Како на себи није имао војну опрему (скинута му је при заробљавању), као ни капу ни било који елемент који би указивао да је борац, Немцима је личио на цивила. Када су пришли Ужицу сетио се да код себе има фотографију где су он и немачки војник  -антифашиста Ерих Канигесер (Erich Kanegisser) у немачкој униформи. Почео је да објашњава Немцима да је он немачки пријатељ, да има пријатеља Немца и показао им слику. На слици је на немачком било написано: "За успомену од Еиха Канегисера". Немачки подофицир је погледао слику, прочитао посвету и питао га где му је кућа. Он је показао не једну од првих кућа у предграђу Ужица (иако то није његова кућа). Немачки подофицир му је рекао "иди кући". Тако се извукао.

[Dreadnought]

Hotchkiss H39 ispred muzeja .....


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]