Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Kubovac]

Šta se dešava? Kina poslala 38 ratnih aviona i devet mornaričkih brodova

Kina poslala mornaričke brodove i veliku grupu ratnih aviona ka Tajvanu, saopštilo je danas tajvansko ministarstvo odbrane.

Kineska narodnooslobodilačka armija poslala je prvo 38 ratnih aviona i devet mornaričkih brodova oko Tajvana, a zatim je ka ostrvu poletelo još 30 aviona, među kojima su lovci J-10 i J-16.

Tajvan bi trebalo da organizuje godišnju vežbu Han Guang kasnije ovog meseca, u kojoj će njegova vojska vežbati borbenu gotovost za sprečavanje invazije.

Takođe će sprovoditi godišnje vežbe Vanan koje imaju za cilj pripremu civila za prirodne katastrofe i evakuacije u slučaju vazdušnog napada.


Izvor

[Boro Prodanic]

Кинески носач авиона „Шандонг“ иде ка југоистоку Тајвана

Кинеска поморска формација, коју предводи носач авиона Шандонг, отпловила је у понедељак 60 наутичких миља према југоистоку Тајвана и ушла у западни Пацифик ради обуке, према извештају тајванског министарства одбране. Такође, примећено да је 11 кинеских војних авиона, укључујући ловце Ј-16, ушло у идентификациону зону противваздушне одбране Тајвана у раним јутарњим часовима.

Шандонг је у априлу учествовао у кинеским војним вежбама око Тајвана, делујући у западном Пацифику. У јуну је такође пловио кроз Тајвански мореуз.

Један амерички и један канадски ратни брод пловили су у суботу кроз Тајвански мореуз, у другој таквој заједничкој мисији од јуна.

Кина, која полаже право на Тајван и никада није искључила употребу силе како би га ставила под своју контролу, појачала је војну активност у близини острва као одговор на оно што назива „дослухом“ између Тајвана и Сједињених Држава.

Izvor

[Kubovac]

Tajvan na nogama: Ogroman broj kineskih ratnih aviona prešao liniju razdvajanja

Kina je danas uputila 28 borbenih aviona ka Tajvanu.

Najveći broj njih preleteo je preko središnje linije Tajvanskog moreuza, nezvanične linije razgraničenja između Kine i Tajvana, što su vlasti u Tajpeju osudile.

Ministarstvo odbrane Tajvana potvrdilo je da je 20 kineskih aviona jutros prešlo središnju liniju, prenosi agencija Ansa.

Ministarstvo je potvrdilo da Kina sprovodi ove misije u povećanom broju, kao i da ih Tajpej vidi kao upade u svoj vazdušni prostor.

Tajvansko Ministarstvo odbrane je navelo i da je proteklih dana 68 kineskih aviona preletelo središnju liniju Tajvanskog moreuza kao i da je 10 kineskih ratnih brodova prošlo pored tog ostrva.

Neki od tih aviona i brodova uputili su se u područje zapadnog Pacifika "radi izvođenja zajedničkih pomorskih i avio vežbi" uz učešće kineskog nosača aviona Šandong, potvrdilo je tajvansko ministarstvo.

Kina zvanično nije komentarisala eventualne vežbe u zapadnom Pacifiku.


Izvor

[Boro Prodanic]

“Kineska ratna mornarica je kriva…”

Kanbera je danas optužila kinesku ratnu mornaricu da je nanela lakše povrede australijskim roniocima na vojnom brodu, koji su pokušavali da skinu ribarske mreže sa propelera broda.

Australijska vlada je prenela kineskoj vladi da je ozbiljno zabrinuta zbog, kako je navedeno, “nezbezbednog i neprofesionalnog ponašanja” ranije ove nedelje, saopštio je ministar odbrane Australije Ričard Marls.

Kako je navedeno u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva, australijski brod HMAS Tuvumba u utorak se zaustavio u međunarodnim vodama, u japanskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, nakon što mu se oko propelera obmotala ribarska mreža, prenosi AP.

Dok su ronilačke operacije bile u toku, kineski razarač se približio australijskom brodu, pa je kineski sonar na trupu predstavljao rizik i primorao ronioce da brzo izađu iz vode, ističe se u saopštenju.

Dodaje se da su ronioci zadobili lakše povrede, jer su ih “pogodili sonarni impulsi sa kineskog razarača”.

Kineska strana za sada nije komentarisala incident.

Američka, kanadska i australijska vojska su se nekoliko puta žalile na, kako su istakle, “opasne akcije kineske mornarice i vazduhoplovnih snaga” na zapadu Pacifika, navodi AP i dodaje da analitičari ocenjuju da postoji strah da bi sudar ili neki drugi problem mogli da izazovu međunarodni incident, koji bi eskalirao u sukob.

Izvor

B.P: naravno da su Kinezi krivi. Čudilo bi me da napišu drugačije. Zašto nisu napisali da su imali istaknute signale "Ronioci u vodi" i "Brod nesposoban za manevar"? Zato što nisu, a onda je normalno da ih potencijalni protivnik "pipka" sonarom.

[Kubovac]

Tenzije u Indo-Pacifiku Tajvan prati kretanje kineske mornarice u Tajvanskom moreuzu: "Pripremamo se za rat, ali da ga ne tražimo"

Tajvanska vojska poslala je snage da prate kretanje flote kineske mornarice sa nosačem aviona Šandong na čelu, u Tajvanskom moreuzu.

Formacija kineskih ratnih brodova, kretala se ka jugu kroz Tajvanski moreuz, ali je zastala na zapadnoj strani sredine Tajvanskog moreuza, koja predstavlja neformalnu barijeru među njima, saopštilo je tajvansko ministarstvo, dodajući da je Tajpej uputio "odgovarajuće snage" da nadgledaju kinesku flotu.

Do pojačanih aktivnosti u moreuzu dolazi mesec dana uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora na Tajvanu koji Kina smatra svojom teritorijom.

Kina tvrdi da Tajvanski moreuz ne pripada međunarodnim vodama i da samo ona ima suverenitet nad njim, a što joj Tajvan i SAD osporavaju, prenosi Rojters.

"Bezbednost i prosperitet Indo-pacifičkog regiona usko su povezani sa globalnim razvojem i stabilnošću, ali predstavljaju i obaveze i odgovornosti koje sve strane u regionu moraju da dele", navelo je tajvansko ministarstvo, dodajući da će se tajvanska vojska "pripremati za rat, ali da ga ne traži", kao i da će ojačati svoje sposobnosti samoodbrane i odgovoriti na regionalne pretnje.

Ratni brodovi Tajvanske mornarice:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Ne mešajte se, Tajvan je neodvojivi deo Kine: Peking poslao jasnu poruku

Ostrvo Tajvan je sastavni deo Kine, nije i neće postati posebna država, izjavio je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji tokom posete Egiptu.

- Tajvan je nedeljivi deo naše zemlje i neće postati posebna država, već će se vratiti Kini - citira Vang Jia egipatski informativni portal Al-Jaum al-Sabija.

Šef kineskog ministarstva spoljnih poslova je takođe napomenuo da pripadnost Tajvana Kini proizilazi iz deklaracije, usvojene 1943. godine nakon Kairske konferencije: prema ovom dokumentu, sve teritorije koje je Japan oduzeo Kini treba da budu vraćene kineskoj strani.

Vang Ji je upozorio spoljne igrače da se ne mešaju u unutrašnje stvari Kine i naglasio da će Peking „odlučno odgovoriti na takve korake“.

- Planovi da se Tajvan proglasi nezavisnom državom nisu bili uspešni u prošlosti, a to se neće dogoditi ni u sadašnjosti ni u budućnosti - dodao je šef kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da „snažno osuđuje“ izjavu SAD o izborima na Tajvanu posle čestitki upućenih Lai Čing-teu na pobedi na predsedničkim izborima na tom ostrvu koje Kina smatra svojom teritorijom.

Američka izjava „šalje duboko pogrešan signal separatističkim snagama u prilog ‘nezavisnosti Tajvana'“, navelo je danas kinesko ministarstvo.

- Mi to snažno osuđujemo i čvrsto se tome protivimo - dodaje se u saopštenju.


Izvor

[Kubovac]

Kineska vežba Joint Sword-2024A, Tajvansko privlačenje raketa Hsiung Feng III

Narodna Republika Kina pokrenula je dvodnevnu vojnu vežbu Joint-Sword 2024A oko Tajvana. Kineske vežbe počele su nakon inauguracije novog predsednika Tajvana Laj Ćingdea 20. maja. Predstavnik kineske komande Li Si je obavestio da su u vežbe uključene kopnene snage, pomorske snage, vazduhoplovne i raketne snage. On je takođe napomenuo da je svrha vežbe da se ispitaju „stvarne borbene sposobnosti“ snaga Istočne borbene komandne zone. Kao odgovor na kineske vežbe, Tajvan je doveo na obalu lansere protivbrodskih raketnih sistema Hsiung Feng III sa dometom pogađanja ciljeva do 400 kilometara. 10 lovaca F-16V je takođe podignuto u vazduh iz vazdušne baze Hualijen. Tajvanski generalštab je izvestio da su 33 aviona i 31 kineski brod zabeleženi kako se približavaju ostrvu.

[Kubovac]

Vojni plan Amerike i Japana: Pripremaju se za vanrednu situaciju na Tajvanu

Japan i SAD imaju za cilj da sastave zajednički vojni plan za moguću hitnu situaciju u kineskom regionu Tajvan koji uključuje raspoređivanje raketa, javio je danas Kjodo.

Prema planu za koji se očekuje da će biti ispunjen sledećeg meseca, SAD će rasporediti raketne jedinice na ostrvima Nansei u jugozapadnim japanskim prefekturama Kagošima i Okinava, kao i na Filipinima, navodi se u izveštaju, u kojem se citiraju neimenovani američki i japanski izvori, preneo je Rojters.

Pomorski puk marinaca SAD, koji ima raketne sisteme visoke pokretljivosti (HIMARS) i drugo naoružanje, biće raspoređen na ostrvima Nansei, javio je Kjodo.

Američka jedinica koja se bavi svemirom, sajber prostorom i elektromagnetnim talasima biće stacionirana na Filipinima, navodi se u izveštaju.

Japansko ministarstvo odbrane i ambasada SAD i Filipina u Tokiju nisu odgovorili na molbe da pruže komentar.


Izvor

[Brok]

Zašto SAD sada modernizuju džinovsku vojnu bazu na ostrvu Tinijan u Pacifiku, zapuštenu još od Drugog svetskog rata?

23.02.2025.

Sjedinjene Američke Države ubrzano modernizuju i opremaju vojni aerodrom na ostrvu Tinijan, koji nije korišćen od Drugog svetskog rata, u sklopu priprema za potencijalni vojni sukob sa Kinom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovo malo ostrvo, smešteno u zapadnom delu Tihog okeana, postalo je ključna tačka strateškog vojnog jačanja SAD u regionu gde rastuće tenzije nagoveštavaju mogući sukob.

Obnova napuštene baze iz Drugog svetskog rata

Aerodrom na Tinijanu bio je istorijski važna vojna baza u Drugom svetskom ratu, odakle su američki bombarderi B-29 Superfortress izvršili nuklearne napade na Hirošimu i Nagasaki u avgustu 1945. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Legendarni avioni Enola Gay i Bockscar poleteli su upravo sa ovog ostrva, čime je Tinijan zauvek ušao u vojnu istoriju. Nakon rata, baza je postepeno napuštena, a poslednje američke vazdušne jedinice povukle su se 1946. godine, dok je priroda preuzela nekada prometne piste i hangare.

Međutim, danas ovaj aerodrom ponovo oživljava, postajući ključni deo američke strategije u Pacifiku, posebno u kontekstu sve češćih napetosti sa Kinom oko Tajvana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pentagon ubrzava modernizaciju zbog pretnje iz Kine

Obnova aerodroma deo je strateškog plana SAD poznatog kao Agile Combat Employment (ACE), koji je osmislio Pentagon kako bi američke vojne snage učinio fleksibilnijim i otpornijim na moguće napade Pekinga.

Cilj modernizacije je disperzija vojnih kapaciteta na manje, udaljene baze, čime bi se smanjila ranjivost američke vojske i otežalo kineskim raketnim sistemima da precizno pogode ključne tačke.

Ostrvo Tinijan je idealna lokacija za ovu strategiju jer se nalazi 3.000 km od Kine i 2.400 km od Filipina, a u neposrednoj blizini je i američka baza na Guamu.

Tinijan kao logistički centar za vojnu eskalaciju

Obnovljeni aerodrom na Tinijanu mogao bi postati ključni američki logistički čvor, omogućavajući brzu distribuciju trupa i opreme u slučaju eskalacije sukoba u Indo-Pacifiku.

Pentagon je već 2024. godine dodelio ugovor vredan 409 miliona dolara kompaniji Fluor Corporation za izvođenje radova, koji bi trebalo da budu završeni u roku od pet godina.

Do početka 2025. godine, veliki deo teritorije je očišćen, piste su obnovljene, a prateća infrastruktura ojačana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
SAD ulažu milijarde u Pacifik kao deo priprema za mogući sukob

Sredstva za obnovu aerodroma dolaze iz Pentagonovog budžeta za 2025. godinu, koji predviđa 4,8 milijardi dolara za vojne projekte u Pacifiku.

Visoki troškovi opravdani su logističkim izazovima, jer isporuka materijala i radne snage na udaljeno ostrvo znatno poskupljuje operaciju u odnosu na projekte na američkom kopnu.

Ovaj potez SAD deo je šireg vojnog plana kako bi se osigurala dominacija u Pacifiku i pripremila potencijalna reakcija na sve agresivniju kinesku vojnu ekspanziju, posebno u kontekstu Tajvana i Južnog kineskog mora.

Izvor
Nije mogući sukob već je potpuno izvestan. Jedino se špekuliše među vojnim analitičarima da li će do oružanog sukoba doći 2027. ili 2030. godine.
Na to ukazuje i spremanje naoružanja za Indo-pacifičku regiju. Čitao sam prošle godine primer u vezi novog tenka AbramX koji se sprema upravo za ovaj teren a ne za aktuelan rat u Ukrajini. Već je dobio i ime novi Hladni rat ili “Cold war 2.0” dok Tajvan postaje sinonim za Zapadni Berlin.