Odnosi Ukrajina NATO

[Dreadnought]

Taunsend: NATO priprema novu strategiju za 21. vek

27/11/2008

"Diskusija o novoj viziji NATO-a trajaće najmanje godinu dana" 

Taunsend kaže da će novoizabrani predsednik Barak Obama idućeg aprila, na proslavi 60-godišnjice Severnoatlantskog saveza, imati priliku da iznese svoju viziju transatlantskog partnerstva.

"Obamina administracija će na NATO samitu verovatno izneti zahtev za formulisanje novog strateškog koncepta severnoatlantskog odbrambenog saveza. Mi u sedištu NATO-a često govorimo o severnoatlantskom odbrambenom sporazumu, koji čini temelj saveza, ali NATO takođe sledi određenu strategiju koja je u stalnoj evoluciji i odraz je opsežne debate među zemljama članicama. O NATO strategiji je poslednji put raspravljano 1990-ih godina, u jeku balkanskog konflikta i intervencije alijanse u sporu oko Kosova. No, prilike su se od tada promenile. Diskusija o novoj viziji NATO-a trajaće najmanje godinu dana", kaže Taunsend.

On smatra da bitan elemenat te strategije predstavljaju odnosi sa Rusijom.

"Problemi kao što su globalni terorizam ili globalno zagrevanje, koji su od ključne važnosti važni za transatlantsku bezbednost ne mogu da se rešavaju bez učešća Rusije. Međutim, sada smo u fazi u kojoj Kremlj uslovljava saradnju, posebno zahtevom da Severnoatlantski savez odustane od proširenja u regionu koji Rusija smatra svojom sferom interesa. S druge strane, Sjedinjene Države i Evropa osuđuju Rusiju zbog upada u Gruziju. Dakle, krupne su prepreke koje treba prevazići pre nego što Istok i Zapad budu mogli da udruže snage u rešavanju pitanja od zajedničkog interesa, kao što su terorizam, sprečavanje Irana da se domogne nuklearnog oružja i globalno zagrevanje. Nažalost, nismo ni blizu pokretanja takvih inicijativa".


Idućeg meseca, ministri inostranih poslova zemalja NATO-a razmotriće dalju vojnu saradnju sa Ukrajinom i Gruzijom putem akcionih planova.

"Ukrajini i Gruziji su obećani akcioni planovi za učlanjenje, ali oni ne znače automatsko učlanjenje. Reč je, u stvari, o procesu i pripremi koju zemlje vrše da bi se kvalifikovale za prijem u NATO. Nažalost, Moskva akcione planove vidi kao liniju razdvajanja tih zemalja i Rusije. U okviru NATO-a, takođe postoji spor oko toga da li bi Ukrajini i Gruziji uopšte trebalo ponuditi akcione planove. Na pomenutom ministarskom savetu će po svemu sudeći, Ukrajini i Gruziji, koje su već primljene u Partnerstvo za mir, biti ponuđeno nešto između Partnerstva za mir i akcionog plana. Mislim da ćemo oko toga voditi razgovore i sa Rusijom. Proces pripreme Gruzije i Ukrajine za formalno učlanjenje u NATO verovatno će trajati duže nego što su mnogi predviđali".

Povodom nedavnog predloga ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva za stvaranje pan-evropskog bezbednosnog saveza, Džejms Taunsend kaže:

"Drago mi je da čujem da Rusi predlažu bezbednosnu strukturu. To su dobre vesti, jer pokazuje spremnost da se razgovora o takvim pitanjima. Međutim, smatram da je ispravan odgovor Evropljana, koji kažu da takva struktura ne bi mogla da funkcioniše kako valja bez učešća Sjedinjenih Država. Istovremeno, mislim da kao što je sadašnja finansijska kriza u svetu pružila priliku za rekonstrukciju međunarodne finansijske arhitekture, stekli su se uslovi za preuređivanje multilateralnih bezbednosnih organizacija, kao što je Severnoatlantski savez".


Po rečima potpredsednika Atlantskog saveta Sjedinjenih Država, Džejmsa Taunsenda, Zapad je sklon da u tome sarađuje sa Rusijom, ali na Moskvi je da bira da li će da sledi politiku konfrontacije ili konstruktivnih odnosa sa Vašingtonom i Briselom.

Izvor:VOA

[Dreadnought]

Bušova administracija započela kampanju za ubrzani prijem Gruzije i Ukrajine u NATO

27.11.2008

Bušova administracija čiji je mandat pri kraju započela je kampanju čiji je cilj ubrzani prijem Gruzije i Ukrajine u NATO uz zanemarivanje svih postupaka vezanih za to – saopštio je visoki diplomatski funkcioner jedne od zemalja-članica Alijanse dopisniku agencije Itar Tass u Briselu. Komentar Viktora Jenikejeva.
 
U potvrdu ovih reči izvor iz Alijanse rekao je da je državni sekretar SAD Kondoliza Rajs tokom poslednja 3 dana održala niz intenzivnih pregovora sa kolegama iz NATO-zemalja sa ciljem da isposluje prijem Gruzije i Ukrajine u Alijansu bez prethodnog pružanja im prava učešća u Akcionom planu za stupanje u NATO i ignorisanje opšte prihvaćenih kriterijuma. A oni su uvedeni u Organizaciji 1999. godine.

Takva grozničava aktivnost američke diplomatije izaziva otvorenu nedoumicu. Jer, već 2. decembra treba da počne 2-dnevni sastanak ministara inostranih poslova NATO-zemalja na čijem je dnevnom redu upravo problem angažovanja Gruzije i Ukrajine u Alijansi. Zato je teško pretpostaviti da će ostale članice podleći ucenama i pritisku Vašingtona. Upravo zato i anonimni izvor u Briselu, i ambasador RF u NATO-u Dmitrij Rogozin, i vodeći političari u Moskvi smatraju da je krajnje malo verovatan neki ubrzani prijem Gruzije i Ukrajine. Kao što je primetio Dmitrij Rogozin, u NATO-u nema budala. Tamo rade obazrivi i odgovorni ljudi.

Pa je i sama državni sekretar SAD na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Vašingtonu priznala da Kijev i Tbilisi nisu pripremljeni za članstvo u NATO-u. To je apsolutno jasno – dodala je ona. Ali s obzirom na očitu kontroverziju izmedju ove konstatacije i radnji Buševe administracije, Kondoliza Rajs je našla za shodno da istakne u prvi plan London. Prema njenim rečima, upravo je Velika Britanija inicirala ubrzani prijem Ukrajine i Gruzije u NATO, iako svi znaju da London čini ono što mu se kaže iz Vašingtona.

Sama po sebi, ova ideja je opasna avantura protiv koje se izjašnjavaju i Rusija, i mnoge zemlje-članice Alijanse. Na primer, „Njujork tajms“ podseća da su protiv kršenja njenih propisa i postupaka Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Španija, Norveška, Luksemburg i niz drugih država.

Prema tome, Vašington deluje uprkos mišljenju saveznika i bez obzira na svoju odgovornost za sudbinu mira, stabilnosti i bezbednosti u Evropi. Utisak je da republikanci žele na taj način da obezbede kontinuitet konfrontacionih odnosa sa Rusijom kojih bi morala da se pridržava i demokratska administracija predsednika Baraka Obame – zaključuje naš politički komentator Viktor Jenikejev.


Izvor:Glas rusije

[Dreadnought]

27/11/2008
ХАВАНA – Председник Русије Дмитриј Медведев поздравио је одлуку САД да одустану од плана којим би се на самиту НАТО-а, крајем овог месеца, Украјини и Грузији гарантовао брз приступ том војном савезу.

„Задовољан сам да је превладало заједничко осећање. Шта год да је разлог, притисак Европe или нешто друго, главна ствар је да Американци не форсирају своју претходну агресивност и неразумност”, рекао је Медведев новинарима током боравка у Хавани.

Америчка државна секретарка Кондолиза Рајс је у среду објавила одустајање од намере да се Украјини и Грузији понуди „мапа пута” ка НАТО-у и саопштила да је Велика Британија предложила налажење других начина за прикључење тих бивших совјетских република Алијанси, подсећају стране агенције.

Русија се оштро противи учлањењу Грузије и Украјине у НАТО.

Извор:Тањуг

[Dreadnought]

28.11.2008
Председник Русије Дмитриј Медведев на конференцији за штампу у Хавани изразио је задовољство променом става администрације САД о ступању Украјине и Грузије у НАТО

Реч је о одустајању од пружања акционог плана тим земљама за чланство у алијанси, о чему је ових дана изјвила државни секретар САД Кондолиза Рајс, подсећа наш аналитичар Александар Ватутин.
Наравно, у ставу Вашингтона види се одређена двојност. Вела кућа је ставила до знања да ће и Грузија и Украјина пре или касније ступити у НАТО и без Акционог плана. Ипак, признања државног секретара, да је сасвим јасно да ове земље нису спремне за чланство у Северноатлантском блоку много вреде. И Москва је то оценила. Ево шта је рекао Дмитриј Медведев тим поводом:

Задовољан сам што је разум превладао, нажалост на крају делатности актуалне администрације. Али у сваком случају, то је у најмању руку констатација текућег стања ствари. Да ли су Американци послушали европљане или неког трећег, најважније је што се ова идеја не гура безочно и бесмислено као пре извесног времена.

Није тајна да су неслагања у НАТО-у поводом ступања Грузије и Украјине увек постојала. Стари чланови НАТО-а – Немачка, Француска, Холандија, Белгија, Норвешка и Луксембург, увек су се са великом скепсом односили према овој идеји. Тамо прилично озбиљно прихватају забринутост Русије због приближавања војних структура НАТО-а њеним границама. Тим пре што су још крајем 90-их година прошлог века управо оне изрекле обавезу да не примају нове чланове у алијансу. Па и ситуација када исте те земље преговарају са Москвом у име ЕУ о склапању споразума о стратешком партнерству, које предвиђа перспективу формирања слободне трговинске зоне и отворене границе, сами преговори о приширивању НАТО-а изгледају као рецидив старе болести под занивом хладни рат.

Са друге стране, они који су ступили у Северноатлантску алијансу последњи година управо захваљујући лобирању САД, најактивнији су у подршци пријема Грузије и Украјине. Овде делују два фактора. Са једне стране, млади чланови НАТО-а желе да покажу да су путеви совјетске империје одавно иза њих. Са друге стране, да одраде дивиденде које им је дао Вашингтон. То се односи између осталог на њихову подршку размештању америчке ПРО на сопственој територији.

Москва је позитивно оценила и сигнал Вашингтона о спремности да размрзне рад Савета Русија-НАТО. Ако се до деси, како се очекује, после децембарског сусрета министара иностраних послова у Бриселу, Русија намерава да постави пред партнерима из НАТО-а питање о недељивости безбедности.

На основу тог принципа је и био створен механизам сарадње обе стране. Како сматра шеф руске диплоамтије Сергеј Лавров, вештачко ширење НАТО-а не уважаа универзалне задатке јачања европске стабилности и крши све договоре на највишем нивоу о недопуштању дејстава која подривају било чију безбедност.

Извор:Глас Русије

[Dreadnought]

01/12/2008
БЕРЛИН – Немачка се и даље противи брзом пријему Украјине и Грузије у НАТО, што заговара одлазећа америчка администрација.

Министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер je рекао за дневник „Ханделсблат” да „немачка позиција остаје иста као и на самиту НАТО у Букурешту пролетос”.

На том састанку је Алијанса, додуше, нагласила да врата за те две земље остају отворена, али да услови за приступ још нису испуњени.

Немачки шеф дипломатије је рекао да „не види разлог да се закључци донети у пролеће сада мењају”, јер, како је додао, унутрашњеполитички проблеми у Украјини су се од тада повећали, а и став према НАТО се није поправио.

 Када је реч о Грузији „још има много отворених питања у вези с унутрашњим развојем као и стање после августовског рата са Русијом”.

Штајнмајер је „бесмисленим” назвао пребацивања појединих, пре свега нових чланица НАТО по којима Немачка има превише обзира према Русији.

Нагласио је да је „за Украјину и Грузију прави пут интензивирање сарадње са НАТО”, док одлука о чланству треба да буде донета касније.

Извор:Тањуг

[Dreadnought]

01/12/2008
Poslednjih dana rukovodstvo Severnoatlantske alijanse dalo je niz izjava o spremnosti za obnovu ranijih kontakata sa Rusijom.

Tako je portparol sedišta NATO–a Džems Apaturaj saopštio da se razmatra pitanje o razmrzavanju rada Saveta Rusija–NATO. Kao što je poznato, lideri Alijanse odlučili su da prekinu sednice Saveta zbog oružanog konflikta oko Južne Osetije. Na obnovu "pozitivnih i konstruktivnih" odnosa sa Moskvom poziva se i u rezoluciji usvojenoj na sednici Parlamentarne skupštine bloka u Valensiji.

Analitičari i novinari pitaju se: da li se NATO stvarno odobrovoljio? Recimo, u već pomenutoj rezoluciji Parlamentarne skupštine navodi se čitav niz oblasti u kojima bi se mogla razvijati "pozitivna i konstruktivna" saradnja. Reč je o borbi protiv terorističke opasnosti, stabilizaciji situacije u Avganistanu, sprečavanju širenja oružja za masovna razaranja i regulisanju iranskog nuklearnog problema. Po mišljenju eksperata, dotične odredbe rezolucije izgledaju kao pomirljivi gest u pogledu Rusije.

Može li se, dakle, reći da je Alijansa počela objektivno ocenjivati avgustovske dogadjaje na Kavkazu s obzirom na prave realije u regionu? Prerano je: kavkaski deo rezolucije ne daje povod za takav zaključak. U njemu se članovima Alijanse predlaže, pored ostalog, da uzmu učešća u "nezavisnoj medjunarodnoj istrazi" o uzrocima i posledicama konflikta, bez obzira na činjenicu da već ima napretek svedočanstava koja potvrdjuju gruzijsku agresiju. Zemlje–članice NATO–a treba da se pobrinu i o tome da konsultacije u Ženevi ne dovedu do fiksiranja, de fakto ili de jure, nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. A dalje piše o formiranju parlamentarne grupe NATO–Gruzija, uz istovremeno ograničavanje saradnje sa ruskim parlamentarcima.
 
Prema tome, umesno je govoriti ne o zaokretu, već o nekom cikcaku. Istina, takvi politički manevri od strane predstavnika Alijanse davno nisu novi za Rusiju. Gore rečenom može se dodati samo to što su učesnici sednice nisu poštedeli vreme za saslušavanje razglabanja svog gruzijskog štićenika, predsednika Mihaila Sakašvilija, dok je ambasador Rusije u NATO–u Dmitrij Rogozin otkazao učešće u sednici zbog negativnog odgovora na njegov zahtev da nastupi na njoj. Diplomata je u razgovoru sa novinarima nije uzdržao od oštrih reči. "Ako naši partneri smatraju da se proces obnove odnosa NATo–a i Rusije može početi uz začin od ingredijenata koji pripremila je gruzijska propaganda, bićemo primorani da kažemo "ne" – primetio je on. Pri tome, umesto "ingredijenata" bila je upotrebljena druga reč.

Rogozin je objasnio da je morao da pribegne neparlamentarnom izrazu pošto su u tekstu rezolucije bile glupe i neodgovorne insinuacije koje je Tbilisi širio poslednjih meseci. Prema njegovim rečima, nedopustivo je da se u kuloarima šapuće o neophodnosti pomirenja sa Rusijom, a da se sa tribine Moskva glasno optužuje za agresiju, kao što to danas čine kolege iz NATO–a. Rogozin je na stranicama nemačkog lista "Di Velt" primetio da su za sada na dnevnom redu vezanom za ruske partnere 3 tačke: prva – bez komentara, druga – ignorisati i treća – prećutkivati.

Ruski diplomata je rekao takodje da Moskva očekuje od učesnika predstojeće 2. i 3. decembra sednice sefova diplomatija NATO–zemalja u belgijskoj prestonici signal za obnovu saradnje. Niz predstavnika stare Evrope je, u principu, spreman za to. Na primer, savezni kancelar Nemačke Angela Merkel je u nastupu na nedavnoj sednici Generalne skupštine Asocijacije Severnoatlantskog pakta u Berlinu govorila o neophodnosti signala za Rusiju. Ona se izjasnila za novu stratešku koncepciju za Alijansu. Ovih dana i dojaen nemačke politike Hans Ditrih Genšer je na stranicama dnevnika "Tagesšpigl" najavio "konceptualnu okoštalost" NATO–a. Prema njegovim rečima, opšteevropski mir ne može se obezbediti bez Rusije i protiv Rusije.
 
Potpredsednik Odbora belgijskog Senata za medjunarodne poslove i odbranu Žozi Dibje takodje se založio za obustavu konfrontacije sa Moskvom. "Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili je ratni zločinac – izjavio je senator – i Belgija će blokirati pitanje o zbližavanju Alijanse sa Gruzijom ukoliko se ono pokrene u Briselu na inicijativu Vašngtona. Belgijanci su protiv pretvaranja NATO–a u agresivnu strukturu i takva raspoloženja su sve primetnija na Starom kontinentu" – dodao je Dibje. Očekuje se da se na predstojećem sastanku šefova diplomatija zemalja–članica Alijanse može doneti odluka o obnovi rada Saveta Rusija–NATO. Verovatno, upravo tada će biti dat tačan odgovor na pitanje da li najnovije izjave na račun Moskve znače novi zaokret ili stari politički cikcak.


Izvor:Glas Rusije

[Dreadnought]

Gruzija i Ukrajina bez poziva

02/12/2008
London - Dejli telegraf danas piše da će NATO na ministarskom sastanku u Briselu raspršiti nade Gruzije za brz ulazak u zapadnu vojnu Alijansu, što će
predstavljati diplomatsku pobedu Rusije.

Londonski list, kako prenosi Bi-Bi-Si na srpskom, navodi da "uz mogućnost da čak i Vašington odustane od poziva da se Gruziji ponudi članstvo u NATO, Rusija sastanak u Briselu može da shvati kao opravdanje za njenu vojnu akciju u Gruziji u avgustu". Tajms, pak, piše da članstvo u NATO na ovom samitu neće biti ponuđeno ni Gruziji ni Ukrajini, iako je američki državni sekretar Kondoliza Rajs potvrdila da Vašington ne odustaje od podrške tim zemljama da se priključe savezu. Rajsova je objasnila da i dalje postoje "taktičke razlike" unutar NATO u vezi s članstvom Gruzije i Ukrajine.

Na samitu u aprilu ove godine Nemačka i Francuska stopirale su poziv tim dvema zemljama da se priključe savezu zbog pozicije prema Rusima. Kako poziva neće biti ni sa ovog samita, Tajms piše da će ukrajinski predsednik Viktor Juščenko da otopli odnose sa Moskvom i da je već naredio revidiranje politike Kijeva prema Rusiji. Izvor Tajmsa, međutim, navodi da Juščenko nije rado viđen gost u Kremlju, za razliku od predsednice ukrajinske vlade Julije Timošenko. "Ona je odavno ublažila kritike na račun Rusije da se Kremlj ne bi usprotivio njenoj kandidaturi na predsedničkim izborima u Ukrajini sledeće godine", piše Tajms.

Izvor:FoNet

[SKYLARK]

Ovi zatupljeni politicari stvarno zele da ih nema. Oni kao da ne vide se SAD kurazi preko njih a da onda Rusi opale njih po usima. Gde su gruziji bili ameri kada su im Rusi ocitavali lekciju. Oni uvek svoje saveznike podrzavaju sa govornice "ostro" osudjujuci i "opominjuci" da to tako ne bi trebalo

[ZastavnikDjemo]

Neće ni Gruzija ni Rusija u NATO. Sada se SAD nalaze u interregnumu, sada su se pasivizirali...

[Dreadnought]

Путин:Позитивни сигнали из Вашингтона

04/12/2008
МОСКВА – Премијер Русије Владимир Путин изјавио је да Москва „веома рачуна” на позитивне промене у политици нове америчке администрације.

Одговарајући на питања грађана у директном радио и ТВ програму, Путин је казао да Русија „већ види позитивне сигнале”.

Он је објаснио да је на Савету НАТО-а одбијено приступање Грузије и Украјине акционом плану.

„Слушамо од људи који су блиски новој администрацији да са тиме не треба журити, да не треба кварити односе са Русијом. Слушамо да је неопходно градити интересе са Русијом узимајући у обзир и њене интересе”, рекао је руски премијер.

„Ако то нису само речи, већ се претворе у практичну политику, наша реакција ће бити адекватна, и наши амерички партнери ће је одмах осетити”, додао је он.

Извор:Тањуг