Odnosi Ukrajina NATO

[Dreadnought]

NATO hoće da se približi Ukrajini i pošalje „snažan signal“ Rusiji


Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis izjavio je da Litvanija namerava da pred rukovodstvom NATO-a pokrene pitanje pružanja Ukrajini smernica za pridruživanje Alijansi, piše litvanski Sputnjik.

Prema njegovom mišljenju, saradnja NATO-a i Kijeva biće „snažan signal“ za Moskvu. Prema rečima ministra, sada Alijansa mora da pokaže Rusiji značaj „transatlantskog izbora“ Ukrajine.

„U najskorije vreme ćemo se obratiti kolegama sa pismom o pružanju smernica Ukrajini“, zaključio je Landsbergis. 

Ranije je bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio da će Ukrajina, da bi ušla u NATO, morati da dostigne niz kriterijuma, za čiju će realizaciju biti potrebno mnogo vremena. Prema mišljenju brojnih stručnjaka, Kijev neće moći da pretenduje na članstvo u NATO-u u narednih 20 godina.

izvor

[Dreadnought]

Šef NATO: Na strani smo Kijeva; Rusija da se ne meša u pitanje članstva Ukrajine u Alijansi


NATO je na strani Ukrajine, saveznici pružaju podršku kako bi Ukrajina sama mogla da osigura svoju bezbednost, izjavio je šef NATO Jens Stoltenberg. On je dodao da o članstvu Ukrajine u NATO odlučuje 30 članica tog saveza i da Rusija nema pravo da se meša u taj proces.

„Podrška NATO suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Ukrajine je nepokolebljiva. Ne priznajemo nezakonitu aneksiju Krima. I dalje pozivamo Rusiju da prekine da podržava borce na istoku Ukrajine i da povuče svoje snage sa teritorije Ukrajine“, rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrijem Kulebom.

Govoreći o podršci Alijanse, Stoltenberg je istakao pomoć u jačanju potencijala Oružanih snaga Ukrajine.

Kada je reč o potencijalnom članstvu Ukrajine u NATO, on je rekao da odluku o tome donosi 30 članica i da Rusija ne treba da se meša u to pitanje.

Prema njegovim rečima, suverena država ima pravo da podnese zahtev za članstvo.

„Velike države ne mogu da diktiraju drugima šta da rade. To je svet koji želimo da ostavimo u prošlosti. Mi podržavamo napore Ukrajine usmerene na modernizaciju i reforme, reforme su najbolji način za napredovanje u okviru evroatlantskih integracija“, rekao je generalni sekretar Alijanse.

On je rekao da Rusija ne može da „odlučuje umesto drugih država u oblasti bezbednosti, a to se odnosi i na članstvo u NATO“.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova nedavno je upozorila da članstvo Ukrajine u NATO-u nosi opasnost od velike eskalacije na jugoistoku i može dovesti do nepovratnih posledica za ukrajinsku državnost.

izvor

[Dreadnought]

Ukrajina dobila pohvalu od NATO-a


Predstavnici država NATO-a razgovarali su sa šefom ukrajinske diplomatije Dmitrijem Kulebom u Briselu o situaciji na istoku Ukrajine.

„Saveznici su potvrdili čvrstu podršku NATO-a suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Oni su izrazili zabrinutost povećanjem ruskog vojnog prisustva na teritoriji, pored granice Ukrajine i nastavkom kršenja režima prekida vatre na istoku Ukrajine“, navodi se u dokumentu koji je objavljen na kraju sednice komisije Ukrajina-NATO.

Kako se navodi, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je tom prilikom „pozvao Rusiju da prekine grupisanje vojske, provokacije i počne sa deeskalacijom“.

„Saveznici nastavljaju da pozivaju Rusiju na konstruktivno učešće u delatnosti OEBS-a. Oni su pohvalili Ukrajinu za uzdržanost prema provokacijama koje dolaze od Rusije“, naglasili su u Alijansi.

izvor

[Dreadnought]

„Hrabri“ ukrajinski ambasador podsetio Nemačku na nacističke zločine i zatražio pomoć


Ambasador Ukrajine u Berlinu Andrej Meljnik pozvao je Nemačku da što pre i bez bilo kakvih uslovljavanja pomogne da njegova država uđe u NATO.

„Nemačka, posebno, kao država koja snosi istorijsku odgovornost za nacističke zločine protiv ukrajinskog naroda, mora da odigra ključnu ulogu u stupanju Ukrajine u NATO. I to što pre, bez ‘ali’ i ‘ako’“, izjavio je diplomata u intervjuu listu „Velt am Sontag“.

Po mišljenju Meljnika, samo brzo stupanje Ukrajine u NATO može sprečiti novi rat u Evropi.

„Ovo za nemačke uši može zvučati kao provokacija Putinu. Međutim, naprotiv: to će biti hladni tuš koji će ohladiti usijane glave u Kremlju“, izjavio je on.

Ambasador je pozvao nemačku Vladu da pruži veću podršku Ukrajini, između ostalog, da upozori Rusiju na „bolne posledice“ u slučaju invazije na teritoriju Ukrajine. Po mišljenju Meljnika, u takvom slučaju treba uvesti „međunarodni bojkot“ Rusiji, krivično je goniti pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, uvesti „ekonomski embargo, pre svega, na uvoz sirovina i potpuno zamrznuti investicije“.

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj je poznat po megalomanskim izjavama. Nešto ranije, ove nedelje, on je izjavio da Ukrajina može razmisliti o vraćanju nuklearnog statusa, ako je ne prime u NATO.

izvor

[Dreadnought]

Beloruski ekspert: Rusija da se pripremi – NATO rakete uskoro u Ukrajini


Beloruski politički analitičar Aleksandar Špakovski savetuje Moskvi i Minsku da se pripremaju za članstvo Ukrajine u NATO.

„Ukoliko se u pravcu Ukrajine ne dogode neke totalne promene po ugledu na događaje iz 2014-2015. godine, ta zemlja će pre ili kasnije postati članica NATO-a sa svim posledicama po bezbednost Belorusije i Rusije koje proističu iz toga“, napisao je ekspert na Telegramu.

On je podsetio da su još za vreme kampanje pridruživanja zemalja centralne i istočne Evrope u NATO 1996. godine predstavnici američkog rukovodstva otvoreno govorili o svojim planovima za Ukrajinu.

Špakovski je siguran da je priključenje Kijeva NATO-u osnovni element strategije Alijanse za širenje na Istok.

„Ne treba ismevati Ukrajince na televiziji na temu 'svejedno ih neće primiti', nego polaziti od toga da će ih primiti i da će u narednim godinama postaviti rakete na teritoriji Ukrajine“, upozorio je analitičar.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je planirati kontra mere u pravcu vojnog saveza Rusije i Belorusije. Osim toga, Špakovski je pozvao da se otvoreno postavi zadatak da se spreči stupanje Ukrajine u NATO.

„Baš kao što naši 'zapadni partneri' potpuno otvoreno i drsko izjavljuju da nameravaju da prošire vojni blok“, zaključuje stručnjak.

Zvanični Kijev više puta je saopštavao da je pridruživanje Ukrajine NATO-u prioritetni zadatak za Ukrajinu. U Alijansi ističu da od zemlje očekuju reforme i razvoj svoje vojske prema standardima vojnog bloka. Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen istakao je da će Kijevu biti potrebno mnogo vremena da zadovolji niz kriterijuma koji su neophodni za pridruživanje Alijansi.

izvor

[Dreadnought]

Ukrajina o članstvu u NATO-u: Ćutanje je najveća greška Zapada


Ćutanje zapadnih država po pitanju članstva Ukrajine u NATO-u predstavlja „najveću grešku“ Alijanse, izjavila je ukrajinska vicepremijerka Olga Stefanišina, prenosi ukrajinski list „Evropska pravda“.

Prema njenim rečima, posle NATO samita u Bukureštu 2008. godine Kijev čeka „istorijske odgovore“.

„Istorijski odgovor će biti to da očekujemo da ćemo videti ne samo ono što će biti u pozadini predstojećeg samita, već želimo da vidimo odgovor i dan kada će Ukrajina biti primljena u NATO-u“, rekla je Stefanišina.

Kako je izjavila ukrajinska vicepremijerka, reč je o „obavezama saveznika“ koje su preuzeli pre 13 godina.

„I posle 13 godina ćutanja Ukrajinci i lideri Ukrajine shvataju da se ćutanjem ne dobija odgovor druge strane. To je najveća greška koju su mogli saveznici da naprave – da ne daju odgovor Ukrajini i Gruziji o poziciji koja je već bila fiksirana na samitu u Bukureštu“, požalila se ona.

Stefanišina je dodala da Ukrajina već doprinosi kolektivnoj odbrani i politici bezbednosti NATO-a i da „faktički učvršćuje južni bok“ Alijanse.

Države članice NATO-a su na samitu u Bukureštu 2008. godine potvrdile da Gruzija i Ukrajina imaju pravo na članstvo u Alijansu i pritom su to pitanje odložile na neodređeno vreme.

U poslednjih nekoliko meseci ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je još jednom pokrenuo pitanje članstva države u NATO-u. Prema njegovim rečima to je jedini put okončanja sukoba u Donbasu. Kremlj je na ovo odgovorio da bi takvi koraci samo pogoršali unutrašnje probleme Ukrajine, a za stanovnike samoproglašenih republika pridruživanje Alijansi je apsolutno neprihvatljiva perspektiva.


Odbijanje nesvrstanog statusa

Parlament Ukrajine je u decembru 2014. godine uneo izmene zakona i odbio nesvrstani status. Tokom leta 2016. godine su usvojeni dodatni amandmani koji su pristupanje NATO-u definisali kao cilj spoljne politike države. Ukrajinska Rada je u februaru 2019. godine usvojila amandmane na ustav, obezbeđujući kurs zemlje ka Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu.

Ukrajina je postala šesta država koja je dobila status NATO partnera sa proširenim mogućnostima. Prema rečima zamenika generalnog sekretara Alijanse Mirča Džoana, NATO će uvek podržavati svoje partnere u Gruziji i Ukrajini kako bi „pomogao da se izdrži ogroman pritisak Rusije“. Stručnjaci veruju da Kijev neće moći da pretenduje na članstvo u NATO-u u narednih 20 godina.

izvor

[MOTORISTA]

Kako su Ukrajinci pogrešno protumačili Bajdenove reči
Novosti onlajn 08. 06. 2021.

BELA kuća i zvanični Kijev su objavili dva različita saopštenja o sadržaju sinoćnog telefonskog razgovora američkog i ukrajinskog predsednika , nakon čega je administracija Zelenskog bila primorana da unese izmenu u tumačenje izjave Bajdena o članstvu Ukrajine u NATO, saopštava izdanje „Aksios“.

U prvoj verziji saopštenja kabineta ukrajinskog predsednika navedeno je bilo da je DŽozef Bajden, navodno, ocenio da je veoma važno da se Kijevu predstavi plan po pitanju članstva u Severnoatlantskoj alijansi. Međutim, ubrzo zatim se oglasila Bela kuća sa saopštenjem u kojem je naglašeno da Bajden nije to rekao.

- Ukrajina je pogrešno prenela Bajdenove reči i potom ispravila te navode - potvrdio je nešto kasnije i neimenovani predstavnik ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Od tog trenutka u saopštenju kabineta ukrajinskog predsednika rečenica glasi tako da je Vladimir Zelenski, a ne Bajden, ocenio da je važno da se Kijevu predstavi plan po pitanju članstva u NATO. Bela kuća, međutim, nije potom želela da komentariše da li je Bajden podržao ideju Zelenskog ili ne.

Podsetimo, američki predsednik DŽozef Bajden razgovarao je sinoć telefonom sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i tom prilikom naglasio da podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Bajden je ujedno iskoristio priliku i pozvao ukrajinskog kolegu Vladimira Zelenskog da poseti Vašington ovog leta.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Putin: Kako Rusija da reaguje ako Ukrajina uđe u NATO?


Predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da bi neko trebalo da razmisli o tome kako bi Rusija trebalo da reaguje na širenje NATO-a prema ruskim granicama, o tome šta se može smatrati „crvenom linijom“, kao i kakve bi bile posledice pridruživanja Ukrajine NATO-u.

„Zamislimo da Ukrajina postane članica NATO-a. Vreme leta raketa od Harkova recimo, ili, ne znam, Dnjepropetrovska do centralnog dela Rusije, do Moskve smanjiće se na sedam do 10 minuta. Da li je to za nas crvena linija ili ne?“, upitao je Putin.

Istovremeno je naveo drugi primer – razmeštanje ruskih raketa na Kubi, kada je vreme leta raketa do Vašingtona 15 minuta, a da bi rakete doletele za sedam do 10 minuta trebalo bi ih postaviti kod severne granice Meksika ili južne granice Kanade.

„Da li je to crvena linija za SAD ili ne?“, precizirao je ruski lider.

Kako kaže, neko bi trebalo da razmisli o tome.

„Da razmisli o tome kako bi trebalo da reagujemo na to što se predlaže i o čemu se razgovara (pristupanje Ukrajine NATO-u)“, ocenio je Putin.

Rusija ne zna kako teče razgovor Kijeva i Vašingtona o mogućnosti pristupanja Ukrajine NATO-u, rekao je Putin, istakavši da ne deli mišljenje sa onima koji se podsmevaju ideji pridruživanja Kijeva toj organizaciji.

„Što se tiče predloga povezanog sa stupanjem ili planom o stupanju Ukrajine u NATO – da , znam, vidim komentare naših analitičara, vidim reakciju naših medija, naših političara. Svi se pomalo podsmevaju predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom, govore da je to sve govorkanje, ništa tu neće biti, i tako dalje. Ja imam drugačije mišljenje. Već sam govorio kako je došlo do širenja NATO-a, i već sam rekao da nas niko nije pitao“, istakao je ruski predsednik.

Istovremeno je podsetio da je Zapad jednostavno ignorisao sve zabrinutosti Moskve.

„Mislim da je to jedna od verzija. Mi ne znamo kako je zapravo tekao razgovor.Sada američki partneri govore da nisu ništa obećali ni Ukrajini, ni ukrajinskom rukovodstvu, uključujući i predsednika Vladimira Zelenskog. Odakle mi to znamo? Može se zamisliti da se razgovara o planu stupanja Ukrajine u NATO, u svakom slučaju niko ne govori 'ne'“, precizirao je ruski predsednik.

Putin ističe da je pre, tokom razgovora o toj temi sa bivšim američkim rukovodiocima, više puta slušao da je NATO otvorena organizacija.

Takođe je dodao da postoje formalna ograničenja, ali da nema nikakvih garancija da Ukrajine neće stupiti u NATO.


Širenje NATO-a – važno pitanje za bezbednost Rusa

Kako je rekao, NATO stavlja svoje geopolitičke interese iznad interesa drugih zemalja, uprkos odnosima s njima.

Takođe je dodao da je problem širenja NATO-a osetljivo pitanje sa stanovišta bezbednosti Rusa, istakavši da su odnosi sa Alijansom pre toga bili u potpunosti prihvatljivi.

„Što se tiče širenja NATO-a, približavanje infrastrukture NATO-a ruskim granicama izuzetno je važna stvar za bezbednost Rusa i Rusije, stanovnika naše zemlje“, rekao je ruski lider.
Takođe je podsetio na takozvana dva talasa širenja NATO-a na istok.

„To se događalo kada nije bilo Krima, nije bilo nikakvih događaja nakon državnog prevrata u Ukrajini, Odnosi između Rusije i kolektivnog Zapada, SAD, bili su ravnopravni, sasvim prihvatljivi, ako ne i partnerski u bukvalnom, pozitivnom smislu te reči. Ipak, sve naše takozvane zabrinutosti prosto su bile ignorisane“, istakao je Putin.

Prema njegovim rečima, preliminarni usmeni sporazumi, „pali su u zaborav“.

„Ne želim da koristim teške reči, ali prosto ih je bilo briga za naše interese i sve“, ocenio je ruski lider.


Ukrajinci koji neće u NATO – pametni

Ankete pokazuju da je najmanje 50 odsto stanovnika Ukrajine protiv pridruživanja zemlje NATO-u – to su pametni ljudi, izjavio je Putin.

„Govorim bez ikakve ironije, ne zato što su drugi glupi, nego zato što oni koji to ne žele shvataju da ne žele da se nađu na liniji vatre, ne žele da budu moneta za potkusurivanje i topovsko meso“, ocenio je ruski lider.
Države članice NATO-a su na samitu u Bukureštu 2008. godine potvrdile da Gruzija i Ukrajina imaju pravo na članstvo u Alijansu i pritom su to pitanje odložile na neodređeno vreme.

U poslednjih nekoliko meseci ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je još jednom pokrenuo pitanje članstva države u NATO-u. Prema njegovim rečima to je jedini put okončanja sukoba u Donbasu. Kremlj je na ovo odgovorio da bi takvi koraci samo pogoršali unutrašnje probleme Ukrajine, a za stanovnike samoproglašenih republika pridruživanje Alijansi je apsolutno neprihvatljiva perspektiva.

izvor

[dzumba]

Где има и дима има и ватре. Не верујем да Путин прича напамет о могућности приступања Украјине НАТО-у. Русија има добру обавештајну службу.  Лично мислим да то (приступање Украјине НАТО-у) не би било добро јер би Русија сигурно реаговала и.... ето нама новог рата у Европи...са неизвесним крајњим исходом, али сугурно са великом економском штетом по све државе Европе. А Украјина сугорно не би постојала у овим границама,а питање је да ли би на крају уопште постојала.

[Dreadnought]

Kako je Zelenski „ušao” u NATO


Iz Bele kuće tvrde da je ukrajinski predsednik „pogrešno razumeo” razgovor s Džozefom Bajdenom, a Vladimir Putin upozorava da bi to bila „crvena linija”, jer bi onda rakete za sedam minuta doletele do Moskve

Koketiranje i diplomatsko „udaranje po prstima” između SAD i Ukrajine o ulasku u NATO na kraju su izazvali i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da kaže šta misli o tome. On je konstatovao da bi ulazak Ukrajine u NATO skratio vreme leta raketa alijanse do ruske teritorije, pa bi raketama ispaljenim iz Harkova ili Dnjepropetrovska do centralne Rusije, recimo Moskve, trebalo sedam do deset minuta leta.

„Da li je ovo ’crvena linija’ za nas ili ne?”, pitao je Putin. Ne može se sa sigurnošću tvrditi, ali da to jeste „crvena linija” za Kremlj, znali su i u Vašingtonu. Uoči samita dvojice predsednika – Džozefa Bajdena i Putina – treći predsednik – Volodimir Zelenski – video je šansu za sebe i Ukrajinu.

Poslednjih meseci on je nekoliko puta pokretao pitanje ulaska Ukrajine u ovu vojnu organizaciju, navodeći da bi to bio potez koji bi najefikasnije „obuzdao” Rusiju. O tome je verovatno bilo razgovora i u ponedeljak, tokom njegovog telefonskog razgovora s Bajdenom, prvim otkako je preuzeo predsedničku funkciju.

A onda su se u saopštenjima za štampu dveju predsedničkih kancelarija dogodile određene nesaglasnosti. Da li je tu neko saopštio nešto više nego što je trebalo, da li je to bio Bajden ili Zelenski, da li je ukrajinska strana učitala više, tek – usledila je ispravka. Prema Kijevu, Bajden je „naglasio važnost pružanja ukrajinskoj državi” Akcionog plana za članstvo u NATO-u (MAP). Zelenski je posle tog razgovora čak rekao da bi, ako NATO želi da primi Ukrajinu, trebalo to da uradi odmah. Onda je, očigledno pod pritiskom Bele kuće, saopštenje u Kijevu promenjeno.

Međutim, Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće je reagovao tvrdeći da je Kijev "pogrešno protumačio" reči američkog predsednika o ulasku Ukrajine u NATO. Bajden je samo izrazio „principijelnu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine”. Savetnik predsedničke kancelarije za medije u Kijevu je objasnio da je njihovo saopštenje rezultat pokušaja da se „prenese atmosfera razgovora dvojice predsednika”. Očigledno je služba ukrajinskog predsednika „izbacila” saopštenje prerano i neumesno.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih je Bela kuća mogla da traži promenu ukrajinskog saopštenja o održanim razgovorima. Prvo, da se naslutiti da je o tome bilo reči, ali da nije bio pogodan momenat da se to i objavi. Jedan od razloga je da se ne iritira Kremlj samo nedelju dana pre susreta dvojice predsednika u Ženevi. Drugi je da ni u EU ne postoji saglasnost o ovom pitanju.

Povodom celog tog meteža posle razgovora ukrajinskog i američkog predsednika, Putin je, očigledno iritiran približavanjem NATO-a ruskoj „crvenoj liniji”, u televizijskom intervjuu govorio o „glasnom prekoru preko okeana” upućenom Zelenskom. „O čemu su razgovarali? Šta su se dogovorili? Ne znamo”, rekao je Putin i naveo da se zapravo može pretpostaviti da se razgovara o planu pristupanja Ukrajine NATO-u. „U svakom slučaju, niko nije rekao ne”, zaključio je Putin i dodao da su američki lideri više puta govorili o otvorenosti NATO-a za pristupanje novih država. Zaključio je da ovo svakako treba imati na umu.

Nema sumnje da se Vašington zalaže da se Kijevu odobri MAP. Tema ulaska Ukrajine u NATO je već skoro deceniju na stolu. Ona je i jedan od povoda rata u Donbasu. Ali u Vašingtonu su smatrali da stavljanje te teme na dnevni red, bez obzira na isporuke vojne pomoći SAD Ukrajini, nije pametan izbor sada, uoči susreta Bajdena i Putina.

S druge strane, Nemačka i Francuska nisu ni malo oduševljene američkim predlogom, jer znaju da bi to dodatno produbilo jaz između Rusije i Evrope koji žele da izbegnu. Ruski mediji podsećaju da se svojevremeno, u vreme Džordža Buša, još 2008. godine, kancelarka Angela Merkel lično umešala u razgovore o mogućnosti davanja MAP-a Ukrajini i Gruziji. A kancelarka odlično poznaje ruske „crvene linije”.

Kao i tada, i sada u Ukrajini postoji deo javnosti koji je svestan da je ukrajinsko približavanje NATO-u mač sa dve oštrice. Bivši premijer Ukrajine Nikola Azarov je juče rekao da će vojne akcije u slučaju mogućeg sukoba Rusije i Ukrajine trajati najviše nedelju dana. Ovaj političar otvoreno tvrdi da su Amerikanci pravi gospodari Ukrajine, da je sedište prevrata 2014. bilo u američkoj ambasadi i da je puč izveden uz pomoć Velike Britanije.

Podsetio je da Zelenski i njegov prethodnik Petro Porošenko godinama „potežu” temu rata s Rusijom. „Razmislimo trezveno koliko bi takav rat trajao da se zaista dogodi i da u njemu učestvuju ruske oružane snage. Dva dana, tri, nedelju. Verovatno ne više”, upozorio je Azarov.

izvor

[MOTORISTA]

"Ne odlučuje Rusija"
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 14.06.2021.

Nije na Rusiji da odluči o ulasku Ukrajine u NATO jer nema pravo na veto, rekao je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

"Svaka nacija ima pravo da odluči o svom putu. Šaljemo poruku da je na Ukrajini i članicama NATO da odluče kada bi Ukrajina mogla da postane član Alijanse", izjavio je Stoltenberg, a preneo Si-En-En. On je dodao da "Rusija, naravno, ne može da uloži veto na to šta komšije mogu da rade".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Bajden saopštio šta Ukrajina treba da uradi da bi postala članica NATO-a, pa im očitao lekciju zbog korupcije
Novosti online 14. 06. 2021.

DRŽAVE NATO-a nameravaju i dalje da podržavaju suverenitet i teritorijalnu celovitost Ukrajine, saopštio je američki lider DŽo Bajden na konferenciji za štampu u Briselu, nakon završetka samita NATO-a.

- Kao saveznici, potvrđujemo podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine - rekao je Bajden. On je dodao da Ukrajina treba da ubedi Severnoatlantsku alijansu da zaslužuje članstvo u njoj, da uradi sve što je potrebno, uključujući iskorenjivanje korupcije. Na pitanje, da li je Vašington spreman da podrži davanje Kijevu akcionog plana za dobijanje članstva u NATO, američki lider je odgovorio: "Zavisi od toga da li oni (ukrajinske vlasti) ispunjavaju kriterijume".

- Oni još uvek treba da se izbore sa korupcijom. Potrebno je da odgovaraju drugim kriterijumima da bi dobili akcioni plan - rekao je Bajden.

Ranije je u Briselu završen samit NATO-a u kojem je po prvi put učestvovao američki lider DŽo Bajden. U finalnom saopštenju države NATO-a su potvrdile da Ukrajina i Gruzija u Budućnosti mogu postati članice Alijanse. Ukrajinki lider Vladimir Zelenski je pozdravio nameru da prime zemlju u vojni blok, ali je kritikovao Alijansu što nije odredila rok ove perspektive.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Zelenski: Ne treba da molimo za članstvo u NATO, zaslužujemo ga; Zaharova: Još treba i da im plate?


Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski kaže da Ukrajina zaslužuje da bude pozvana u članstvo u NATO, a ne da moli za prijem. „Još treba i da im i plate?“, prokomentarisala je njegovu izjavu portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.

Ranije danas Zelenski je novinarima na forumu o ekonomiju u Urajini novinarima rekao da Kijev čeka poziv za pristupanje Alijansi.

„Smatram da Ukrajina zaslužuje više. Mi zaslužujemo da budemo jedna od ravnopravnih članica u Alijanse, da budemo među moćnim zemljama. Nas traba da pozovu, smatram da je to pošteno. Ne treba da molimo“, rekao je ukrajinski predsednik.

Prema njegovim rečima, Ukrajina je u odnosu sa NATO izabrala politiku željenog gosta za razliku od nekih političkih snaga koje su zemlju samo na rečima približile Alijansi.

„Mi imamo drugačiju politiku. To je unutrašnja, čvrsta pozicija koja se odnosi na poštovanje Ukrajine kao države, nacije“, rekao je Zelenski.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je izjavio da Ukrajina očekuje da naredne godine dobije Akcioni plana za članstvo u NATO.

Ova izjava nije promakla portparolki ruskog MIP.

„Još treba i da im plate?“, upitala je ona u komentaru na Telegramu.

Podsetimo, lideri NATO su juče na samitu u Briselu podržali pravo Ukrajine i Gruzije da pristupe Alijansi i istakli značaj sprovođenja reformi. Oni, međutim, nisu naznačili rok mogućeg pristupanja te dve zemlje toj vojnoj organizaciji.

izvor

[Dreadnought]

Ukrajina optužila Rusiju: Vi ste krivi što nas ne primaju u NATO


Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je okrivio Rusiju što Kijevu još nije dostavljen Akcioni plan za članstvo u NATO-u.

„Moram iskreno da kažem da je glavna prepreka da se Ukrajini odmah dostavi Akcioni plan je to što ne postoji želja da se takav signal pošalje Rusiji“, izjavio je diplomata za televiziju ICTV.

Prema rečima Kulebe, u Alijansi ima mnogo onih koji su skeptični prema članstvu Ukrajine i dodao da je zadatak Kijeva da sarađuje sa tim državama.

„Prošle nedelje sam bio u Berlinu gde sam imao sastanak sa svim ključnim političkim partijama, vladom Nemačke i razgovarali smo upravo o ovoj temi“, rekao je on.

Ministar se požalio na to da Berlin ima skeptičan odnos prema članstvu Kijeva u NATO-u.


izvor

[Dreadnought]

Pariz: Nisu sazreli uslovi za pristupanje Ukrajine NATO


Šef francuske diplomatije Žan-Iv le Drijan smatra da još nisu sazreli uslovi za prijem Ukrajine u NATO.

„Uslovi za to se za sada nisu stekli“, rekao je šef Ke d`Orseja za BFMTV.

Podsetimo, lideri NATO su na samitu održanom u ponedeljak potvrdili podršku pravu Ukrajine i Gruzije da se pridruže Alijanse, ali je generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao da Kijev mora uradi više na planu reformi kako bi se približila članstvu u toj organizaciji.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je nedavno da njegova zemlja zaslužuje da bude pozvana u članstvo u NATO, a ne da moli za prijem.

„Smatram da Ukrajina zaslužuje više. Mi zaslužujemo da budemo jedna od ravnopravnih članica u Alijanse, da budemo među moćnim zemljama. Nas treba da pozovu, smatram da je to pošteno. Ne treba da molimo“, rekao je ukrajinski predsednik.

Ukrajinski ministar inostranih poslova Dmitrij Kuleba kaže da Kijev računa da će dobiti Akcioni plan za članstvo tokom sledeće godine. On optužuju Rusiju za to što njegova zemlja još nije primljena u Alijansu.

„Moram iskreno da kažem da je glavna prepreka da se Ukrajini odmah dostavi Akcioni plan je to što ne postoji želja da se takav signal pošalje Rusiji“, izjavio je ranije diplomata za televiziju ICTV.

Moskva se oštro protivi proširenju Alijanse na Ukrajinu i ističe da su to ruske "crvene linije".

U međuvremenu, Zelenski je poručio da je problem Donbasa problem čitave Evrope i da će Ukrajina, ukoliko budu ostavljeni na cedilu, stvoriti najmoćniju vojsku u Evropi.

Na to je reagovala i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova koja je posavetovala Kijev da prvo počne od parlamenta i sredi situaciju u toj instituciji gde je proteklih dana izbio incident među poslanicima posle neodmerene izjave jednog od poslanika.


izvor