среда, 17.02.2021.
Милан Галовић
Шта све може модернизовани „орао”Авион се појавио изненада, „искочивши” изнад брда између којих је претходно долетео у ниском лету, а затим се са висине обрушио на циљ. Тренутак касније испод крила севнуо је пламен ракета које су, остављајући траг дима иза себе, погодиле мету.Дејство „орлова” било је један од најефектнијих сегмената вежбе „Садејство 2020” одржане недавно на Пештеру. Оно што тада није посебно наглашавано је да је међу њима био и модернизовани „орао”, што је пројекат од изузетног значаја за Војску Србије. Наиме, у систему одбране је уочено да би требало подићи способности ратног ваздухопловства када је реч о задацима ловачко-бомбардерске авијације, односно гађању циљева на земљи прецизним вођеним наоружањем дању и ноћу.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Како за „Политику” објашњава Ненад Милорадовић, помоћник министра одбране за материјалне ресурсе, ти напори усмерени су на два колосека – на модернизацију „мигова 29” и унапређење њихових могућности за напад на циљеве на земљи, као и на модернизацију „орлова” и развој и увођење у употребу савремених убојних средстава којима би ови домаћи авиони били опремљени.
Јуришни авион „орао”, намењен за непосредну подршку копнене војске продором на малој висини и за задатке изолације бојишта, развијен је и произведен још у време СФРЈ, уз примену најсавременијих технологија тог времена. Поред најсавременијих структурних материјала и конструкторских решења, на авиону су уграђени електронски системи за побољшање стабиланости и управљивости авиона, а сам авион се одликује великом аеродинамичком жилавошћу као и бројним решењима које повећавају могућност преживљавања авиона у случају поготка.
– И у мирнодопској експлоатацији било је јасно да је реч о добром авиону, а посебно се истакао у ратним дејствима током 1990-их година својом великом ефикасношћу и борбеном жилавошћу – каже Милорадовић. По његовим речима, минулих година направљена је анализа која је показала да би пројекат модернизације „орла” био исплатив. Утврђено је да је структура летелице јака а остварени налет код већине авиона није велики, па је њихов век употребе продужен на 38 година.
Поред тога, додатним анализама је утврђено да се, захваљујући добром стању структуре, век употребе авиона може продужити и до 48 година, уз примену одговарајућих поступака техничке дијагностике при извршењу генералног ремонта авиона. Модернизоваће се авиони у двоседој, али и једноседој верзији, произведени осамдесетих и деведесетих година. „Орао” је опремљен „Ролс-Ројсовим” млазним мотором, с тим да ће се модернизовати само они примерци који имају уграђен форсаж, што авиону омогућава боље динамичке карактеристике.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- Пројекат се тренутно, налази у фази развојних испитивања која обухвата више авиона, а чији је завршетак планиран половином ове године, док се у наредне две-три године планира серијска модернизација, до нивоа једне ескадриле. Извесно је да ће Војска Србије ове ваздухоплове моћи да користи и у наредној деценији – објашњава Милорадовић. У почетку је планирана комплетна замена хардверско-софтверског окружења авиона у сарадњи са страним партнером, али је због ограниченог времена и финнасија одлучено да се тај захват одложи. Садашњи обим пројекта обухвата уградњу модернизационог комплета опреме, већином из домаћег развоја (уз употребу појединих увозних компоненти), која ће омогућити ефикаснију навигацију и укупну борбену употребу авиона ОРАО и у сложеним метео условима и ноћу. Модернизовани „орао” ће, споља гледано, бити скоро исти као основна верзија летелице, једина приметна разлика је у уграђеном оптоелектронском систему у носу авиона.
– Наш циљ је да Војска Србије добије авион који ће се по својим способностима приближити способностима вишенаменских авиона четврте генерације када је реч о навигацији, и оптоелектронском откривању циљева на земљи, прецизности дејства, дигиталној свесности посаде о окружењу током извођења задатка као и заштити од противничког дејства – каже Милорадовић.
По речима нашег саговорника, овај пројекат се одвија у две фазе. У првој ради се на уградњи оптоелектронског и нападно навигационог система, рачунара наоружања и мисије, дигиталне магистрале података и нтерфејса ка постојећим и новоуграђеним сензорима, монитора... На постојећи нишански систем (HUD - Head up display) је уграђен Head Level Display/монитор који ће омогућити пилоту да слику са оптоелектроснких уређаја, са суперпонираном нишанском симбологијом и навигационим параметрима, види пред собом без спуштања погледа на друге уређаје у осeтљивим тренуцима извршавања задатка.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Осим моћне термовизијске камере треће генерације, авион „орао” се опрема ласерским даљиномером за прецизно утврђивање даљине циља, новим балистичким рачунаром као и најсавременијим инецијално навигационим системом, који тренутно користе европски ловци четврте генерациије. Све то учиниће ефикаснијим гађање постојећим наоружањем (топ, невођене ракете и авио-бомбе), али највећа новина су системи за употребу вођеног наоружања. Друга фаза модернизације предвиђа уградњу комплексних система за самозаштиту авиона. „Орао” ће имати сензоре који ће посаду упозоравати да је авион радарски или ласерски озрачен, односно да је угрожен вођеним противваздухопловним ракетама са радарским или инфрацрвеним вођењем попут оних које се лансирају са рамена стрелца, укључујући и сензоре који детектују њихово приближавање авиону. Осим тога, имаће и активне (радарске) и пасивне уређаје за ометање, укључујући и инфрацрвене мамце нове генерације, као и нове радио станице и уређај за идентификацију (IFF-транспондер).
Прва домаћа вођена ваздухопловна ракетаДео пројекта модернизације јуришног авиона „орао” је и развој домаће вођене ракете ваздух земља ВРВЗ-200 који је у завршној фази. Осим што ће РВ и ПВО добити модерно и моћно наоружање, значај овог средства је у томе што је реч о првој вођеној ваздухопловној ракети која је дело домаћих стручњака и Одбрамбене индустрије а која ће бити уведена у наоружање.
– Али, и она се наслања на искуства ранијих генерација инжењера. Основа за ВРВЗ-200 је програмирана ракета ПРМ-200 која је заправо била мета за увежбавање ракетних јединица противваздухопловне одбране на бојевим гађањима – каже Милорадовић.
Осим тога, „орао” је до сада био, и сада је, опремљен америчким ракетама ваздух-земља „маверик” са телевизијским навођењем. Пред распад СФРЈ радило се и на развоју ракета ваздух-земља „Гром А” која је имала једноставан систем навођења
„три тачке”, односно пилот је, осматрајући ракету испаљену испред авиона, наводио „Гром А” на циљ радио-путем, нишанећи практично голим оком. Ова ракета, са бојевом главом тешком сто килограма, није ушла у серијску производњу али је употребљена током ратова 1990-их година.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
– Нова ракета ВРВЗ-200 има бојеву главу пробојно-рушећег дејства са најсавременијим типом експлозива и намењена је уништавању важних циљева у дубини противника као што су командна места и други добро утврђени објекти – објашњава Милорадовић.
Ракета је опремљена термовизијском главом за самонавођење двосмернимм радио линком. Са ВРВЗ-200 се може дејствовати на два начина, са и без захвата циља пре лансирања. У првом случају, са захватом циља пре лансирања (LOBL мод), може се гађати са даљина нешто већих од 15 километара. Оператор преко главе за самонавођење ракете захвата циљ пре момента лансирања и ракета, са које се преноси слика, лети право ка њему и погађа га без интервенције посаде, а посада може у случају потребе и да коригује њену путању. У другом случају , нападно навигацијскки систем
„зна” положај циља а посада га види га на дигиталној мапи, тако да ракету може лансирати и са даљина већих од 40 километара. ВРВЗ-200 лети по задатој путањи, преноси слику из врха ракете у пилотску кабину, а пред крај лета оператор
„захвата” циљ а ракета се
„аутоматски” наводи на циљ и погађа га.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
До сада је обављено више пробних гађања овом ракетом. Уз потребна побољшања система и очекује се њен скори улазак серијску производњу. Финалиста производње ракете биће „Крушик”. Иначе, ради се и на развоју друге генерације ове ракете са унапређеним погоном и аеродинамиком која ће имати већу бојеву главу и знатно већи домет.
Izvor:
www.politika.rs
