Pjonghetn - Kako se provode bogati klinci ozloglašene Severne Korejeindependent.co.uk / M.A. 17.05.2016.
Oni vole modernu odeću popularnih robnih marki, idu u teretanu da vežbaju, ali i da bi bili viđeni. Piju kapućino da bi pokazali da su kosmopolite, a neki su operisali kapke da bi izgledali zapadnjački. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovi mladi ljudi čine jedan odsto stanovništva Severne Koreje, a naći ćete ih u “Pjonghetnu”, paralelnom univerzumu koji naseljavaju bogati klinci Demokratske Narodne Republike.
“Od nas se očekuje da se oblačimo konzervativno, pa ljudi rado odlaze u teretanu da bi se razmetali svojim izgledom i pokazali telo”, kaže 24-godišnja Li Seohjeon, koja je do pre 18 meseci bila jedna od pjongjangških razmaženih klinaca. Devojke vole da nose helanke i uske topove - “Elle” je najpopularniji brend među ženama, dok muškarci vole “Adidas” i “Nike”, otkriva ona. Kada mladi putuju u Kinu, sa sobom nose spiskove opreme za vežbanje koju su prijatelji naručili. U rekreativnom centru pored kuglane u centru Pjongjanga ljudi trče na pokretnim trakama s monitorima na kojima se prikazuju crtani filmovi, ili vežbaju jogu. Kompleks ima i restoran koji organizuje svadbe - glamurozni prostor se iznajmljuje za paprenih 500 dolara na sat - kao i kofi šop u kome većina pića košta između četiri i osam dolara, a moka s ledom čak devet dolara.
“Mesto je baš kul. Moglo bi da se nalazi bilo gde u svetu”, kaže Britanac Andrej Abrahamijan, koji učestvuje u realizaciji programa razmene za obuku Severnokorejaca u oblasti finansija.
Kim sve čini za "milenijumce" Severna Koreja u celini i dalje je ekonomski zaostala zemlja: industrija je na ivici propasti, a prosečna mesečna plata u Pjongjangu zvanično iznosi manje od deset dolara. Međutim, uspon trgovačke klase poslednjih godina uticao je na stvaranje čitavog sloja novih bogataša u prestonici.
“Dondžu” ili
“gospodari novca” pojavili su se sa opreznim koracima u pravcu stvaranja tržišne ekonomije započetim pre 15 godina, ali su doživeli zamah za vreme Kim Džong Una, koji je preuzeo vlast krajem 2011. Obično zauzimaju visoke pozicije u vladi: rade u ministarstvu odbrane, vode državna preduzeća u inostranstvu ili, pokušavaju da privuku investitore. Sa strane, trguju svime što im dođe pod ruku, od televizora sa ravnim ekranom do stanova.
“Kim Džong Un je izrazito tržišno orijentisan. Njegova politika je u suštini prećutno prihvatanje”, kaže Andrej Lankov, ruski istoričar koji je studirao u Pjongjangu.
“Neki severnokorejski kapitalisti kažu da im nikada nije bilo toliko dobro”, kaže on.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Jedan od osnovnih ciljeva koje je Kim (33) zacrtao bilo je poboljšanje kvaliteta života
“milenijumske generacije” (ljudi rođeni između 1980-tih i 2000. godine), kojoj i sam pripada. Naredio je izgradnju zabavnih parkova, akvaparkova i parkova za skejtere, delfinarijuma i skijaškog centra. Tereni za odbojku i tenis širom prestonice prepuni su mladih ljudi.
Sedam vrsta točenog severnokorejskog piva Novinari “Vašington posta” bili su ovog meseca gosti restorana u Pjongjangu, koji je inspirisan Nemačkom. Objekat sa karakterističnim zidovima od cigle nalazi se u blizini Kule “Džuče”, a gosti mogu da naruče sedam vrsta severnokorejskog piva na točenje. Teleća šnicla s pečenim krompirom košta 48 dolara, bečka šnicla je, doduše, znatno jeftinija, sedam dolara. U “Sanrajz” kompleksu postoji suši bar i restoran u kome se služi roštilj. Konobarica je novinarima preporučila seckanu junetinu, koja košta oko 50 dolara po osobi. Čuvši da govore stranim jezikom, jedan severnokorejski par je navukao zavesu od bambusa na začelju stola za kojim je sedeo, jer je u Pjonghetnu diskrecija osnovno pravilo.
“Plaćaju 10-15 evra za obrok”, kaže iseljenik koji je pristao je da govori samo anonimno zbog problema koje bi njegovi komentari mogli da izazovu. O većim prihodima svedoče i taksi-kompanije, kojih u Pjongjangu ima pet-šest, a novinar “Vašington posta” je video nekoliko ljudi s psima kućnim ljubimcima, nešto što niste mogli da vidite pre nekoliko godina.
Astronomske cene strane robe Žene, kojima je moderna Kimova supruga Ri Sol Džu takoreći dala zeleno svetlo, počeli su da nose svetliju i moderniju odeću. Oko tri miliona Severnokorejaca, od 25 miliona, koliko ih ukupno ima, imaju mobilne telefone, uključujujući i “Arirang” smartfone. Luksuzni supermarket, pun uvozne robe, prodaje australijsku govedinu, norveški losos i musli - sve po astronomskim cenama - ali u njemu kupuju i Korejci. Do prošle godine, Li Seohjeon (30) i njen brat Li Hjeonseung (30), bili su deo ove privilegovane klase. Živeli su u Kini, gde su pohađali univerzitet. Njihov otac je bio visoki severnokorejski zvaničnik koji je radio i živeo u Kini, ali su često dolazili u Pjongjang. Li Hjeonseung opisuje svoj tinejdžerski život u Pjongjangu, kada su slušali Britni Spirs i “Bekstrit bojse”. Za prosečne žitelje Pjongetna, moderna garderoba, kakve prodaju svetske, jeftinije modne marke je pristupačna.
“Svi moji prijatleji su živeli u inostranstvu i svi su mi donosili ovakve stvari”, kaže Hjeonseung. Međutim, postoje izvesna ograničenja. Majice bez rukava i prekratke suknje su zabranjene, baš kao i farbanje kose.
“Ako vam je odeća suviše upadljiva, ili ako nije u skladu sa severnokorejskim stilom oblačenja, policija vas legitimiše, a vaše ime se objavljuje preko radija”, kaže Li Seohjeron. Brat i sestra su zajedno s majkom i ocem prebegli u Južnu Koreju 2014, a danas žive u Severnoj Virdžiniji.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Plastična hirurgija, koja se već uveliko praktikuje na Jugu, stigla je i u Pjongjang. Operacije kapaka, kako bi azijske oči dobile zapadnjački izgled, su imperativ, baš kao i operacije nosa. Operacija kapaka košta između 50 i 200 dolara. Abrahamijan, međutim, tvrdi da promene nisu suštinske i da su pre stvar imidža. Žena koja je učestvovala u njegovom programu obuke otvorila je kofi-šop.
“To ne donosi veliku zaradu, već je samo znak da ste moderni i kosmopolita”, objašnava on. Jedna od najočiglednijih promena je građevinski bum u prestonici: u centru Pjongjanga se nižu visoki stambeni objekti, od kompleksa Čangdžon, nedaleko od Trga Kim Il Sung, do Ulice Naučnika budućnosti. Iz daleka sve deluje impresivno, ali kada se približite, videćete fasadu koja otpada sa zgrade stare svega godinu dana, a snabdevanje strujom je tako neredovno da su najtraženiji stanovi na nižim spratovima. Ko bi se peo peške na 20. sprat?
Izvor:
www.blic.rs
