Četvrta sreća? Koreja je tri puta pokušala da se ujedini. Da li će zimska olimpijada biti talična?The conversation , D.K. 26.01.2018.
Severna Koreja juče se obratila "svim Korejcima u zemlji i inostranstvu" i pozvala na ujedinjenje Korejskog poluostrva bez mešanja drugih zemalja. Ipak, slično je pokušavano već tri puta u istoriji. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Atlete Severne i Južne Koreje marširaće pod jednom zastavom tokom ceremonije otvaranja Zimskih olimpijskih igara, koje se održavaju za mesec dana. Korejska zastava ujedinjenja je kako veliki simobl pomirenja, tako i podsetnik na podeljenost Koreje, stanje koje traje još od 1945. godine. Iako je pitanje ponovnog ujedinjenja bilo temelj dijaloga Seula i Pjongjanga, istorija pokazuje da takvi napori obično nisu daleko odmicali.
Šta misle Korejci?Stanovnici Južne Koreje nisu previše optimistični po pitanju ujedinjenja. Prema istraživanju iz 2017. godine, koje je sproveo Nacionalni univerzitetski institut za mir i studije o ujedinjenju iz Seula, 24,7 odsto Južnokorejaca ne misli da je ujedinjenje moguće. Samo 2,3 odsto smatra da je ono moguće "za pet godina", dok 13,6 odsto njih misli da bi moglo da se dogodi "za 10 godina".
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ipak, isto istraživanje pokazuje da 53,8 odsto stanovnika Južne Koreje veruje da je ujedinjenje neophodno. Ali, i pored toga ima vrlo malo koncenzusa o tome kakva bi ujedinjena Koreja bila zemlja. Gotovo polovina ljudi iz Južne Koreje želi da zadrži trenutni demokratski politički sistem, dok 37,7 odsto podržava neki hibridni oblik uravljanja, odnosno kompromis između sistema severa i juga. Ipak, 13,5 odsto je odgovorilo da bi najviše voleli da oba sistema nastave da postoje unutar jedne države.
Tri pokušajaPrvi put nakon rata Severna i Južna Koreja su sele za pregovarački sto 1971. godine, kada su se dogovorile o osnovnim principima ujedinjenja. Kako prenosi "Konversejšn", dogovorili su se da ujedinjenje treba da se ostvari kroz nezavisne napore dve države, mirno, i uz promociju nacionalnog jedinstva uz prevazilaženje ideologija i sistema.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pregovori su ipak ubrzo propali, jer je Severna Koreja želela da unutrašnjim dijalogom odvoji jug od Amerike i Japana, dok je tadašnji lider Južne Koreje Park Čung-Hi pregovore video kao sredstvo da konsoliduje vlast. Ujedinjenje je ponovo izgledalo kao moguće kasnih 1980-ih godine, dok se hladni rat privodio kraju. Olimpijske igra u Seulu 1988. godine viđene su kao način za popravljanje odnosa sa komunistima u svetu, i veliki broj njih je i došao na igre. Kako je rastao status Seula u svetu tako je i Pjongjang sve više želeo da pregovara. Do 1991. godine ponovo se došlo na ideju o ujedinjenju, i potpisan je Osnovni dogovor, po kojem nisu viđene kao dve države već kao jedna sa
"privremenim statusom". Međutim, odnosi su se opet zategli do 1992. godine, jer Pjongjang nije prihvatio inspekcije Međunarodne agencija za atomsku energiju, i protestovao je protiv vojnih vežbi Seula i Vašingtona. Poslednji pokušaj dogodio se 2000. godine, ali su napori severa ka nuklearnom razvoju ograničili ove pokušaje.
Četvrti pokušaj? [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ono što su pokazala tri pokušaja je da ujedinjenje nije održivo ukoliko Pjongjang ne odbaci nuklearne ambicije. Ipak, trenutni predsednik Južne Koreje Mun Džae-in otvoreniji je za nastavak pregovora bez takvih uslova, piše "Konversejšn", što bi moglo da se pokaže kao prekretnica. Predsednik Mun suočava se sa istim problemima kao i njegovi prethodnici. Ali dok pretnja sa severa raste moraće da radi bliže sa zemljama koje nameću sankcije Pjongjangu, što bi moglo da ugrozi podršku ujedinjenju.
Izvor:
www.blic.rs
