"Čeka nas mukotrpni marš" - Kada su poslednji put Severnokorejci čuli ove reči stotine hiljada ljudi je umrlo, a sada je to izgovorio Kim Džong UnStefan Brezar 29.06.2021.
Lider Severne Koreje, Kim Džong Un suočava se sa ozbiljnom krizom u sopstvenoj zemlji - toliko velikom da mu treba pomoć sa strane - i to hitno.Naime, zbog nepovoljnih atmosferskih prilika, domaća poljoprivreda nije mogla da proizvede dovoljno hrane, a pošto je zbog epidemije korona virusa granica sa Kinom, najvećim saveznikom Pjongjanga zatvorena, odatle u Severnu Koreju ne stižu uobičajene isporuke pirinča pa se vlasti muče kako da prehrane populaciju. Kriza je tolika da je Kim Džong Un morao nedavno da saopšti u javnosti da Severna Koreja ima probleme sa nestašicom hrane i da naciju čeka "mukotrpan marš", što je uvijen način da se imenuje glad.
Iako je osnovna hrana u Aziji pirinač, mnogi Severnokoreanci jedu kukuruz pošto je daleko jeftiniji, a neka uvozna hrana, kao kafa, dostiže astronomske sume. Poljoprivreda muku muči sa erozijom, zastarelom mehanizacijom i nedostatkom veštačkog đubriva.
Iznuđeno priznanjeJavnost u Severnoj Koreji nije naviknuta da čuje istinu u medijima pošto je svaka informacija koja se plasira predmet pažnje cenzora. Međutim, Kim je u prošli utorak lično priznao da je Severnoj Koreji teško da prehranjuje svoju populaciju i da se situacija
"zaoštrava". Kim je poručio svojim sunarodnicima, još u aprilu, da moraju da svi zajedno preduzmu
"mukotrpan marš". Ta fraza je unela zebnju u srca mnogih, pošto su te iste reči upotrebljene prilikom strašne gladi tokom 90 - ih godina kada je nekoliko stotina hiljada ljudi umrlo od gladi.
Kim je za razliku od svog dede i oca, spreman je da prizna da može da napravi grešku, čak i da pokaže emocije u javnosti, što je bilo nezamislivo do 2011. To je deo njegovog imidža
"čoveka iz naroda", koji želi da poboljša život običnog čoveka. Međutim, priznanje diktatora, makar i iznuđeno, da planska ekonomija ne može da prehrani svoje stanovništo, neće pomoći mnogo građanima Severne Koreje - po svemu sudeći, smeši im se glad. Više je razloga zašto se Severna Koreja našla u tako nezavidnoj situaciji ali najtačnije bi bilo reći da je u igri stvaranje savršene oluje vremenskih neprilika, klimatskih promena, pandemija korona virusa i hronično lošeg stanja u poljoprivredi.
Na udaru olujaPoljoprivreda ove komunističke zemlje još se oporavlja od strašnih oluja koje su pogodile Istok Azije prošle godine. Od aprila do septembra na Korejsko poluostrvo, Japan i veći deo Kine, se sručila nezamisliva količina padavina. Sezona 2020. je bila najvlažnija od 1981. Severnu Koreju udarila su tri strašna tajfuna, u periodu od avgusta do septembra. Tajfuni baš u vreme su doveli do toga da većina pirinčanih polja bude potopljena, što je dovelo do pada proizvodnje pirinča, a druge žitarice su strulile na poljima zbog viška vode. Po zvaničnim podacima, 40. 000 hektara plodnog zemljišta je završilo upropašćeno zbog poplava koje su izazvale eroziju.
Koreja je mogla da se izvuče sa manje teškim posledicama, da je uspeo plan o pošumljavanju. Mnoge oblasti Severne Koreje su prethodno ogoljene zbog preterane seče radi izvoza drvene građe u Kinu. Kim Džong Un i njegovi savetnici su nasledili ovakvo stanje i napravljen je plan da se zemlja pošumi. Međutim, tajfuni su došli u najgorem mogućem trenutku - kada je plan tek počeo da se realizuje. U strateškim zalihama Severne Koreje se pojavio manjak, što nije neobično i u rodnim godinama. Međutim, sada gotovo nije moguće nabaviti hranu sa strane - granice su zatvorene, čak i granica prema najvećem savezniku Severne Koreje - Kini, od koje Pjongjang dobija redovne isporuke pirinča.
To je uslovilo da u Pjongjangu cene osnovnih životnih namirnica, čak i onih koje se uzimaju na bonove, odu u nebesa. Cene subvencionisanog pirinča i goriva su još uvek relativno stabilne ali cene uvoznih namirnica kao što su šećer, ulje od soje i brašno i koje država ne kontroliše divljaju.
Takođe, i cene nekih lokalnih namirnica rastu. Tako su se na pijaci Tongil, cene krompira povećale tri puta u odnosu na prošlu godinu. Cene namirnica koje se uzimaju za gotov novac, odnosno nisu uključene u sistem bonova, su, pak, astronomske. Tako se kutija crnog čaja ili kesica kafe, koje koštaju svega nekoliko dolara u susednoj Kini, sada prodaju za 70 pa čak i 100 dolara.
Po procenama Ujedinjenih nacija, Severna Koreja ima godišnji manjak od 860. 000 tona hrane - ili dvomesečnu poljoprivrednu proizvodnju.
Kukuruz ili pirinačCene čaja ili kafe, teško da će pogoditi obične građane, koji i onako nisu navikli na luksuz. Međutim, ono čega se građani Koreje sa pravom pribojavaju je potpuni slom državne intervencije na regulisanju cena i opšta glad. Trenutno se sistem održava, ali i bez Kimovog priznanja očito je da već sad vladaju nestašice. Cena kilograma kukuruza je još krajem februara skočila na dve britanske funte a onda zatim je ponovo skočila sredinom juna.
Iako Koreanci, kao i gotovo svi Azijci smatraju pirinač svojom osnovnom životnom namirnicom, mnogi ga jedu pošto je jeftiniji od pirinča. Međutim, sada kada pirinač probija rekorde u ceni i samo ga državna intervencija sprečava da postane maltene nedostupan većini stanovništva, porast cene kukuruza znači da će obično domaćinstvo, ne računajući državne činovnike koji dobijaju hranu od države, imati veliki problem da finasira ishranu - a to znači glad, osim ukoliko se nešto radikalno ne promeni.
Međutim, problemi poljoprivrede su takvi da brza rešenja u ovom trenu nisu opcija. Jedan od velikih problema severnokorejske poljoprivrede, osim zastarele mehanizacije je i hroničan nedostatak veštačkog đubriva.
Kim Džong Un je još 2014. u svom pismu lokalnim funkcionerima, pozvao na pronalaženje alternativnog izvora veštačkog đubriva i upotrebu svega što bi moglo da poboljša prinose.
- Upotrebite sve vrste đubriva - stajsko đubrivo, ljudski izmet, kompost i zemlju iskopanu sa dubine.Severna Koreja je imala svoju fabriku veštačkog đubriva ali je morala da obustavi proizvodnju zbog toga što je za već zastarelo postrojenje bilo potrebno naći rezervne delove - a to u tom trenutku nije bilo moguće.
Problemi sa virusom kojeg nemaIako Severna Koreja ne priznaje da je u njoj registrovan i jedan jedini slučaj zaraze novim korona virusom, zemlja se u jednom trenutku zatvorila - granica prema Kini, koja je životino važna za režim u Pjongjangu, ostala je zatvorena za gotovo svaku robnu razmenu. Na to su se nadovezale međunarodne sankcije, uvedene zbog nuklearnih i raketnih proba. Ovo znači da Severna Koreja ne može da lako dođe do zaliha hrane ako bude potrebno. Prekid trgovine isto tako pogađa budžet zemlje. Trgovinska razmena sa Kinom je do 2020. iznosila od 2,5 do 3, 5 milijardi američkih dolara. U poslednjih godinu dana - jedva 500 miliona. Satelitski snimci pokazuju gotovo potpuni prekid saobraćaja, a najviše se uočava odsustvo teretnog saobraćaja.
U Septembru 2019. bilo je više od 100 šlepera na carini dnevno - u martu jedva 15. Korona virus je sigurno stigao u Severnu Koreju i mada je zatvaranje zemlje verovatno bio iznuđen potez, radi zaustavljanja virusa, pokazao se kao mač sa dve oštrice. Izostanak trgovinske razmene sa Kinom, kao i povremene isporuke hrane su nešto što Severna Koreja očigledno ne može da sebi priušti. Isporuke pirinča koje je Kina velikodušno slala svojem severnom savezniku pale su za 80%. Zatvorena granica bi mogla biti problem i u slučaju da Severna Koreja zatraži pomoć od UN. Iako bi isporuke hrane mogle da budu poslate i pored sankcija, režim bi morao da dozvoli da hrana uopšte prođe. Takođe, zatvorene granice znače i da organizacijama za pomoć ne bi bilo dozvoljeno da uđu u zemlju, što bi otežalo ili onemogućilo logističko planiranje i organizaciju dopremanja pomoći.
Preko raznih projekata, pomoć je poslata za 730 hiljada ljudi pre pandemije, ali sada je takav vid pomoći onemogućen. Sve oči su sada uperene u političare - pre svega u američkog presednika Džoa Bajdena.
Političko rešenje kao izlazSpecijalni američki izaslanik za Severnu Koreju Sung Kim ponudio je sastanak sa Pjongjangom
"bilo gde i bilo kada, bez preduslova".
Sung Kim je uputio ovaj komentar nakon što je severnokorejski lider Kim Džong Un izjavio prošle sedmice da se Pjongjang mora pripremiti
"i za dijalog i za konfrontaciju". Do sada nije bilo javnih kontakata između administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena i Pjongjanga, i pored toga što je Bajden želeo da pregovara sa Pjongjangom.
Donald Tramp se susreo sa Kim Džong Unom 2019. u Hanoju, i od tog trenutka, Severna Koreja je odbijala dalje pregovore
"dok se agresivna američka politika ne promeni".
Nestašice hrane i potencionalna glad mogle bi da primoraju Kima na pregovore, međutim bilo kakav dogovor, za Bajdenovu administraciju, mora da sadrži odustajanje od nuklearnog programa i uvođenje ljudskih prava u Severnoj Koreji. Kako Severna Koreja vidi atomsko oružije kao garant svog suveriniteta a u zatvorima ima oko 120. 000 političkih zatvorenika, male su šanse da će Severna Koreja pristati na sve Bajdenove uslove, ma u koliko teškoj situaiji da se zemlja nađe. Pregovori, ako započnu, neće biti laki. Obema stranama je ipak, potreban dogovor.
Bajdenu želi spoljno politički uspeh, a Kim je svestan da mora da prebrodi krizu - barem do nove žetve na jesen.
Izvor:
www.blic.rs