Mladi diktator se, nakon 10 godina brutalne vladavine, suočava sa najtežim trenutkom u životuM.I.M. 17.12.2021.
Otkako je preuzeo vlast nakon iznenadne smrti oca pre 10 godina, severnokorejski lider Kim Džong Un izbrisao je sve sumnje koje su dočekale njegove rane pokušaje da proširi brutalni stisak dinastije nad zemljom.Rana predviđanja o regentstvu, kolektivnom rukovodstvu ili vojnom puču smrvljena su sa stotinama pogubljenja i čistki koje su bile usmerene na članove Kimove porodice i staru gardu. To bezobzirno konsolidovanje vlasti, zajedno sa kultom ličnosti, omogućilo je Kimu da jasno stavi do znanja da je njegov autoritet apsolutan, piše AP. Ali, kako prvi milenijumski diktator Severne Koreje u petak obeležava deceniju svoje vlasti, možda se suočava sa dosad najtežim trenutkom, kako se gomilaju problemi izazvani sankcijama, pandemijom i padom ekonomije. Ako Kim ne može da održi javno obećanje da razvije i nuklearnu energiju i ekonomiju, nešto što stručnjaci smatraju nemogućim, to bi moglo da predstavlja probleme za njegovu dugoročnu vladavinu.
Kim je premlad, preslab i previše neiskusan, ocenjuje AP.
Kim na mukama, ali Bajdenu se ne žuriSkroman ekonomski rast koji je postigao za nekoliko godina uz pomoć trgovinskih i tržišnih reformi praćen je oštrenjem međunarodnih sankcija od 2016, kad je Kim ubrzao napore za razvojem nuklearnog oružja i projektila kojima su na meti Sjedinjene Američke Države i njeni azijski saveznici. Nakon što se našao pod svetlom javnosti na samitima sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom 2018. i 2019, Kim je sada zarobljen kod kuće, na muci zbog propadajuće ekonomije pogoršane zatvaranjem granica usled pandemije.
Pregovori sa Vašingtonom su u paralizi više od dve godine nakon neuspešnog pokušaja otklanjanja sankcija kod Trampa, a izgleda da se administraciji aktuelnog predsednika SAD Džoa Bajdena ne žuri da sklope sporazum ukoliko Kim ne pokaže da je voljan da ugasi svoj program nuklearnog oružja, koji smatra najvećom garancijom svog opstanka. Iako je i dalje čvrsto na vlasti, deluje da je sve manje verovatno da će Kim uspeti da ostvari svoje proglašene ciljeve da istovremeno zadrži svoje nuklearke i donese prosperitet osiromašenoj populaciji, ukazuje AP. Kim je u prvom javnom govoru kao lider početkom 2012. izneo ovaj cilj, obećavajući da Severnokorejci
“više nikad neće morati da stežu svoje kaiševe”.- Kako će Kim upravljati ekonomijom u nadolazećim godinama moglo bi da odredi dugoročnu stabilnost njegove vladavine i moguće budućnost njegove dinastije – rekao je AP-u Park Von Gon, profesor severnokorejskih studija Ženskog Univerziteta Juhe u Seulu
- Program nuklearnog oružja, ekonomija i stabilnost režima su svi međusobno povezani. Ako se ne reši nuklearno pitanje, ekonomija se neće poboljšati, a to će otvoriti mogućnost nemira i konfuzije u severnokorejskom društvu.Ekonomija u zastojuKimu je očajnički potrebno uklanjanje sankcija da izgradi svoju ekonomiju, koja je takođe oštećena decenijama lošeg upravljanja i agresivnim vojnim trošenjem. Ali, do smislenog otklanjanja sankcija možda neće doći ako Kim ne preduzme korake ka denuklearizaciji. Tramp za to nije pokazao interes - sankcije je opisao kao glavnu polugu Vašingtona nad Pjongjangom i nejasno je da li će Kim ikad naići na drugog američkog predsednika tako spremnog da se angažuje sa Severnom Korejom. Njihova diplomatija se raspala nakon drugog samita u februaru 2019, kad su Amerikanci odbili zahtev Pjongjanga za veliko otklanjanje sankcija u zamenu za demontiranje zastarelog nuklearnog postrojenja, što bi bila delimična predaja njihovih nuklearnih sposobnosti.
Dve strane nisu se javno srele od neuspelih kasnijih sastanaka između tehničkih zvaničnika u oktobru te godine. Dva meseca nakon toga Kim je obećao na domaćoj političkoj konferenciji da će proširiti svoj nuklearni arsenal uprkos
“gangsterskom” američkom pritisku, urgirajući svoj narod da ostanu otporni u borbi za ekonomsku samodovoljnost. Ali, pandemija kovida je omela neke od Kimovih glavnih ekonomskih ciljeva, primoravajući zemlju da se zaključa što je narušilo trgovinu sa Kinom, jedinim velikim saveznikom Severne Koreje i ekonomskim spasom.
Južnokorejska špijunska agencija je nedavno rekla da je godišnja trgovina severnog suseda sa Kinom opala za dve trećine na 185 miliona dolara do septembra 2021. Severnokorejski zvaničnici takođe su uzbunjeni zbog nestašica hrane, rastućih cena dobara i manjkom lekova i drugih neophodnih zaliha koje su ubzrale širenje bolesti poput tifusne groznice, kako navodi agencija. Razgovori sa SAD su u zastoju. Bajdenova administracija, čije je povlačenje iz Avganistana iako haotično istaklo veći pomak američkog fokusa sa borbe protiv terorizma i takozvanih
“odmetničkih” država poput Severne Koreje i Irana na suprotstavljanje Kini, nije ponudila više od otvorenih razgovora.
“Nikad neće predati svoje nuklearno oružje”Severna Koreja je do sada govorila da Vašington mora prvo da napusti svoju
“neprijateljsku politiku”, termin koji Pjongjang koristi uglavnom kad se odnosi na sankcije i zajedničke američko-južnokorejske vojne vežbe.
- Severna Koreja neće predati svoje nuklearno oružje bez obzira na bilo šta. Jedina tema o kojoj su voljni da razgovaraju nije san o denuklearizaciji već pre pitanja vezana za kontrolu oružja – rekao je AP-u Andrej Lankov, profesor Univerziteta Kukmin u Seulu. Međutim Kim može da ima koristi od sukoba na relaciji Vašington-Peking, koji povećava stratešku vrednost Severne Koreje za Peking, ukazuje Lankov. Kina je voljna da održi Severnu Koreju da pluta na površini pružanjem hrane, goriva i druge pomoći, a to smanjuje pritisak na Kima da pregovara sa SAD.
- Umesto rasta, Severna Koreja će imati stagnaciju ali ne i akutnu krizu. Za Kima i njegovu elitu, to je prihvatljiv kompromis – ističe Lankov.
Pjongjang je preduzeo agresivne korake da ponovo uspostavi veću državnu kontorlu nad ekonomijom, usred zatvaranja granica zbog pandemije. Ovo unazađuje ranije Kimove reforme, koje su obuhvatile privatne investicije i omogućile više autonomije i tržišnih podsticaja državnim preduzećima i fabrikama kako bi se olakšala domaća proizvodnja i trgovina. Takođe postoje naznake da zvaničnici Severne Koreje potiskuju upotrebu američkog dolara i drugih stranih valuta na tržištima što je, kako ocenjuje AP, vidni odraz zabrinutosti zbog iscrpljivanja deviznih rezervi. Vraćanje centralne kontrole nad ekonomijom moglo bi takođe biti ključno za mobilizovanje državnih resursa kako bi Kim mogao dalje da širi svoj nuklearni program, koji bi inače bio izazov kako se ekonomija pogoršava. Iako je Kim obustavio testiranje nuklearnih uređaja i projektila dugog dometa na tri godine, pojačao je testiranje oružja manjeg dometa koje preti američkim saveznicima – Južnoj Koreji i Japanu.
- Nuklearke su dovele Kima u ovaj haos, ali on održava kontradiktornu politiku daljeg zagovaranja nuklearki da izađu iz njega – rekao je Go Mjong Hjun, analitičar Instituta za političke studije Asan u Seulu
- Režim američkih sankcija će istrajati a povratak na državno kontrolisanu ekonomiju nikad nije bio odgovor za Severnu Koreju u prošlosti, niti će biti odgovor sada. U nekom trenutku Kim će se suočiti sa teškim izborom oko toga koliko će se dugo držati za svoje nuklearke, a to bi se moglo dogoditi relativno uskoro – zaključio je Go.
Veliki partijski sastanakSeverna koreja će održati plenum
“krajem decembra”, kako su objavili državni mediji početkom meseca. Veliki partijski sastanak pada u vreme zvanične 10 godišnjice dolaska Kima na vlast, preneo je Nknews.org.
Prema partijskom listu “Rodong Sinmun”, Kim je na sastanku Polibiroa 1. decembra rekao da je ekonomija trenutno
“stabilno upravljana” i ukazao da će se na predstojećem plenumu razmotriti ovogodišnja ekonomska aktivnost i postaviti planovi za 2022. Plenum bi mogao da potraje nekoliko dana, kako je bilo poslednjih godina, a vladajuća Radnička partija bi mogla da objavi druge događaje povodom obeležavanja Kimove prve decenije na vlasti. Kim bi na plenumu mogao da detaljno iznese domaću i spoljnu politiku za predstojeće godine, poput odnosa sa južnim susedom i paralizovanih pregovora o denuklearizaciji sa SAD. Iako je on tradicinalno govorio o tome u novogodišnjem obraćanju 1. januara, 2020 je to uradio na zvaninom partijskom sastanku u decembru i januaru.
Predstojeći plenum će biti četvrti ove godine od januarskog Kongresa partije. Severna Koreja je na trećem, koji je potrajao četiri dana u junu, objavila
“krizu hrane”. Ipak, kako piše Nknews.org, izveštaj o
“petom” sastanku politbiroa ove godine otkriva da se još jedan sastanak održao nedavno u tajnosti. Treći je održan 2. septembra, ali Radnička partija nikad nije otkrila javno informacije o četvrtom u narednim mesecima.
Kim Džong Un je preuzeo vlast 17. decembra 2011. nakon smrti oca Kima Džong Ila od srčanog udara. Politbiro je potom 30. decembra zvanično proglasio Kima Džong Una za vrhovnog komandanta oružanih snaga zemlje.
Izvor:
www.blic.rs