Seul vežba vojnike, Pjongjang ne reaguje21.12.2010
Savet bezbednosti UN bez saglasnosti oko tenzija na Korejskom poluostrvu [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Južna Koreja završila je juče artiljerijske vojne vežbe na ostrvu Jeonpjeong u blizini zapadne pomorske granice sa Severnom Korejom, koja nije reagovala na ovu vežbu ocenjenu u Pjongjangu kao „nerazboritu vojnu provokaciju”.
Kako prenosi južnokorejska novinska agencija Jonhap, Seul je saopštio da je angažovao borbene mlazne avione kako bi sprečio napad sa severa tokom artiljerijskog bojevog gađanja koje je trajalo sat vremena na ostrvu koje je inače pre mesec dana bilo meta napada Pjongjanga.
Severna Koreja saopštila je da se neće svetiti za artiljerijske vojne vežbe Južne Koreje, jer je njihov južni sused „promenio zonu paljbe”. U saopštenju severnokorejske agencije KCNA nagovešteno je da Pjongjang na nove vežbe Južne Koreje gleda drugačije nego na vežbe izvedene prošlog meseca, jer su severnokorejski projektili ovoga puta pali južnije od severnokorejske obale, navodi američka agencija AP.
Novinar Kim Do Gjun u izjavi Rojtersu rekao je da je južnokorejska vojska ispalila više desetina artiljerijskih granata od kojih se ostrvo treslo.
„Bunker se trese, a ljudi ovde su zabrinuti”, rekao je Kim.
Podsetimo, Severna Koreja nikad nije priznala spornu morsku granicu blizu Jeonpjeonga, koju su odredile Ujedinjene nacije posle kraja Korejskog rata 1953. godine.
Ranije održana hitna sednica Saveta bezbednosti UN, posvećena krizi na Korejskom poluostrvu i načinima sprečavanja njene eskalacije, završena je bez rezultata, jer ni posle više od osam sati rasprave iza zatvorenih vrata ambasadori pri UN nisu uspeli da usaglase konačni tekst takozvanog predsedničkog saopštenja.
Prema rečima američke ambasadorke pri UN Suzan Rajs, velika većina petnaestočlanog Saveta insistirala je na „jasnoj osudi” Severne Koreje, ali da nisu postigli jednoglasan stav o tome i da je malo verovatno da će se premostiti razlike.
Prema izjavama diplomata u UN, Kina odbacuje zahteve zapadnih zemalja da se u deklaraciju uključi osuda Severne Koreje zbog bombardovanja ostrva Jeonpjeong 23. novembra u kome su poginule četiri osobe. Osim toga, Kina i Rusija, zemlje koje imaju najbliskije veze sa Severnom Korejom, pozvali su Seul da otkaže vojne vežbe, ali su SAD, čvrst saveznik Južne Koreje, stale u odbranu prava te zemlje da se vežba za samoodbranu.
S. R.
Izvor:
www.politika.rsRazum i disciplinaJužnokorejska vojska je juče po podne na ostrvu Jeonpjeong u Žutom moru počela vojnu vežbu o kojoj se mnogo govorilo. Na olakšanje svih ljudi koji žive na Korejskom poluostrvu, Severna Koreja nije reagovala kada je ova vest stigla u novine. Pjongjang bi trebalo da zadrži takav stav.
Sa najobjektivnije tačke gledišta, može se razumeti zašto Sever ne želi da prizna granicu na moru koju je pre 57 godina povukla Komanda Ujedinjenih nacija, predvođena Sjedinjenim Državama. Ali izlaganje pucnjavi naseljenog ostrva zbog vojne vežbe nikako nije moglo da postane deo rutine za obe Koreje u toku proteklih decenija, što je rezultiralo iskazivanjem nezadovoljstva. Takva situacija bi mogla jedino da se završi pojačavanjem tenzija do nekontrolisanog nivoa u ionako lošim odnosima.
Uvek je bilo tako sa komunističkim režimom: kad god je Severna Koreja izazvala neopravdanu provokaciju, Pjongjang bi saopštio da ju je Seul sam tražio. Najtragičniji primer za to je bio Korejski rat 1950–1953. Vojni avanturizam Severne Koreje je uvek žudeo da prikrije prave planove.
Bilo kako bilo, to nas čika da razumemo kako režim koji ima slogan „Narod Koreje kao braća” može da zapreti nuklearnim ratom koji je u stanju da izbriše celo poluostrvo sa mape sveta.
Ali sve dok Pjongjang ne smatra Seul za ništa više od „američke marionete” i cilja da ga na silu prevede u komunizam, ovaj opaki krug napada i osveta se neće prekinuti, već će samo eskalirati dok ne uništi obe strane.
Vreme je da Severna Koreja predloži razgovore o takozvanoj severnoj liniji razdvajanja, umesto da insistira na jednosmernoj retorici i akcijama koje je podupiru. Bez obzira na to da li je cilj provokacije u Žutom moru pokazivanje moći ili dobijanje ekonomske pomoći, to ne vodi nikuda.
Za Jug, takođe, ovo je vreme za smireno samopreispitivanje. Administracija Li Ming Baka mora da se zapita da li uspeva u makar jednom od dva bitna cilja za održavanje mira – odbrani i diplomatiji. Previše je očigledno da je Lijeva vlada usvojila nepotrebni tvrdi pristup protiv Severa iako ranije nije obavila neophodne pripreme za odbranu. Narod je verovatno od svoje vlade želeo upravo suprotno – održavanje mekog, fleksibilnog pristupa ka spolja, ali unutrašnju spremnost čvrstu poput čelika.
Lijeva vlada koja je uhvaćena sa spuštenim gardom, ne samo jednom nego dvaput, ne bi trebalo da upadne u intenzivan i zakasneo osećaj sagledavanja rezultata. Spremnija i opreznija vlada bi verovatno smirila uzburkane emocije naroda željnog osvete, umesto što ih provociraju ili eksploatišu kako se nekad čini da radi ova vlada.
I dok su Koreje uvučene u sukob po principu „oko za oko, zub za zub”, situacija u okruženju njihovog poluostrva sve više i više izmiče njihovoj kontroli. Osnovni okvir međunarodne politike prema ovom delu sveta nije se mnogo promenio već gotovo jedan vek sa Kinom i Rusijom, na jednoj strani, i SAD i Japanom, na drugoj, dok su sami Korejci podeljeni u dve zaraćene strane.
Još jednom su Korejci podlegli besu, aroganciji i sopstvenoj precenjenosti dok su sile koje ih okružuju uključene u komplikovani psihološki i diplomatski rat.
Izvor:
www.koreatimes.co.kr
